Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 21403 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #40 послато: октобар 10, 2018, 03:50:53 поподне »
Оно што би се у причи о Жаркову могло назвати иронијом судбине је да је 1955. године, приликом укрупњавања подручја јединица локалне самоуправе, укинут општински статус Жаркова, а затим је оно припојено подручју Општине Чукарица. И тако је и до данас.

Дакле, у случају Кнежевца и Раковице, односно Жаркова и Чукарице, видимо како нестају стара и на њиховом подручју настају нова насеља, и то у врло блиској прошлости.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4896
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #41 послато: октобар 10, 2018, 04:49:10 поподне »
Одличан преглед си дао за Жарково, Небо. Придодаћу и ја неколико занимљивости и допуна:

-првобитне границе Жаркова на мапи (зелене боје) су углавном добро означене, једино што је северна граница жарковачког атара ишла још северније, односно до ушћа Топчидерске реке у Саву;

-ово чувено предање о Жарку и змају ми се чини да је плод неког новијег маштовитог креатора, и да је настало у последњих 200 година; за Јулино брдо постоји још једна прича, да је име добило по једној баба Јули која је током Првог српског устанка на Турке наваљивала запаљене бале сена, а иначе ово име за брдо на коме се налазе чувени високи солитери није било одомаћено пре друге половине XX века, већ су га Жарковци звали Грујина страна, мислим да се под тим именом јавља и на неким старим мапама београдске околине; примићур Жарко се помиње у турском дефтеру из 1536. године (15 година након турског освајања Београда) као старешина два села, Белог Врела и Репишта, па се верује да је по њему данашње Жарково добило име (спајањем два првобитно самостална насеља, Турци су оба села почели да зову "Жарковим селом"); Репиште се као посебно село, ако се добро сећам, последњи пут помиње почетком 18. века, уцртано у аустријске војне карте које су прављене због опсаде Београда 1717. године, негде током друге половине 18. века је замрло и постало селиште, на коме су биле жарковачке њиве током 19. и 20. века;

-Арватско или Рватско село (које је добило назив по досељеницима из Лике) је постојало до 1824. године када га је Милош Обреновић раселио, претпоставља се да се налазило негде на подручју данашњег Макиша; Алуге где су се налазили мајдани тј. каменоломи су стари назив за подручје данашњег Скојевског насеља (улице Луке Војводића и Годоминска, некадашње Скојевска нова и Скојевска), тамо и данас има остатака тих старих каменолома (ходника у стени); на подручју данашњег насеља Церак Виногради су се у 19. веку налазиле кречане, док се један крај Репишта (или како се данас назива - Горње Жарково или Спортски центар) звао Липак (дуж улице Владимира Роловића и на месту данашњег стадиона ФК Диф), а крај где се сада налази Факултет физичке културе и чувена падина где се снимају разне рекламе се звао Читлук;

-село Репиште се налазило отприлике на размеђи данашњих насеља Жаркова и Бановог брда (северни део Жаркова који се и данас зове Репиште и насеља која припадају Бановом брду, Дипломатско насеље, Сунчана падина, можда и Голф насеље), са обе стране Репишког потока, који је вероватно почињао од поменуте падине код Дифа (Факултета физичке културе), ишао преко простора где се данас налазе ОШ "Милош Црњански" и вртић "Бајка" и сливао се низбрдо низ данашњу улицу Ендија Ворхола (некада Лазаревачки друм) и коначно је утицао у једну локву (бару) на простору где се данас налази ФМП; људи који живе у улици Ђорђа Огњановића, поред школе, су ми причали да су приликом копања темеља за куће наилазили на остатке цеви од "турског водовода"; пре урбанизације Жаркова овде су се налазили воћњаци и баште, а на месту данашње школе се налазио један јак извор који је био уређен и са кога су сељани често узимали воду; јаки извори су постојали и на Змајевцу (испод Јулиног брда) и на Белим водама, данас су сви или загађени или каптирани; село Бело Врело се развијало са обе стране потока Париповац који и данас постоји, језгро је било подручје данашње жарковачке цркве Светог Вазнесења; на старом жарковачком гробљу су откривени темељи старе цркве из 17. или 18. века која се помиње и у изворима; село Бело Врело је уствари центар из кога се развило село Жарково, пошто је Репиште, као што смо видели, у међувремену постало селиште (напуштено село) на коме су никле њиве, баште и воћњаци;

-на подручју Спортског центра "Партизан" у Жаркову (тамо се сада налази ФК Жарково, испод цркве ка Водоводској улици) је 50-тих година 20. века откривено насеље винчанске културе (млађа фаза "Винча-Плочник"), а постоје и неке непроверене информације да је винчанско насеље откривено и 70-тих година приликом изградње насеља Церак Виногради; такође имам непроверене информације да је у пећинама изнад Радничке улице (Чукаричка падина) пронађен разноврстан археолошки материјал, од старијег каменог доба па све до бронзаног и гвозденог доба; иначе су те пећине, које су и вештачки продужаване, током 19. века служиле за складиштење робе која се допремала скелама; када је Сава имала висок водостај, целокупно подручје данашње Аде Циганлије и Чукаричке падине је било поплављено а вода је допирала све до поменутих стена и пећина које су чиниле основу Голог, тј. Бановог брда.
« Последња измена: октобар 10, 2018, 06:26:33 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #42 послато: октобар 10, 2018, 06:38:45 поподне »
Свака част за овај прилог, Никола.
Очекивао сам да ћеш написати нешто о Жаркову  ;)
Ваља анализирати све ове топониме.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #43 послато: октобар 10, 2018, 06:40:30 поподне »
Мајдани, мјесто под шумом у атару седа Жаркова у Алутама;

Ово је словна грешка. У питању су, наравно, Алуге о којима је писао Никола.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4896
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #44 послато: октобар 10, 2018, 07:04:29 поподне »
Свака част за овај прилог, Никола.
Очекивао сам да ћеш написати нешто о Жаркову  ;)
Ваља анализирати све ове топониме.

Хвала Небо.  ;) Сетио сам се још једног топонима - Дужице, име за њиве које су ишле "уздуж", у правцу север-југ, на подручју данашњег насеља Сунчана падина (улице Требевићка, Петра Лековића и Мира Попаре). Такође, на аустријским војним картама из 17. и 18. века се данашње Баново брдо јавља под називом - Репишко брдо.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #45 послато: октобар 11, 2018, 03:32:06 поподне »
Ево коригованих граница Жаркова. Ваљда је то - то.



Граница према Кнежевцу и Топчидеру је позната. Граница према Железнику и Остружници је "одокативно" постављена, али мислим да не би требало да има већих одступања.
« Последња измена: октобар 11, 2018, 03:35:58 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4896
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #46 послато: октобар 11, 2018, 11:39:43 поподне »
Ево коригованих граница Жаркова. Ваљда је то - то.



Граница према Кнежевцу и Топчидеру је позната. Граница према Железнику и Остружници је "одокативно" постављена, али мислим да не би требало да има већих одступања.

Заправо је цео Кошутњак све до Топчидерске реке био део жарковачког атара, међутим он је за време Милоша и Михаила Обреновића био издвојен као књажевско ловиште па се и не мора сматрати делом Жаркова. У сваком случају и без Кошутњака је Жарково имало прилично широк атар, па не чуди што је називано најбогатијим селом у околини Београда и селом које је најближе Београду.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #47 послато: октобар 12, 2018, 12:54:03 поподне »
Заправо је цео Кошутњак све до Топчидерске реке био део жарковачког атара, међутим он је за време Милоша и Михаила Обреновића био издвојен као књажевско ловиште

Ако је тако, онда идемо на максималистичке захтеве  ;)



Подручје обележено звездицом: неправедно отето Жаркову.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4896
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #48 послато: октобар 12, 2018, 01:12:24 поподне »
Ако је тако, онда идемо на максималистичке захтеве  ;)



Подручје обележено звездицом: неправедно отето Жаркову.

Жарково до Токија, Србија до Милвокија.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #49 послато: октобар 31, 2018, 03:38:13 поподне »
Назив Топчидер долази од турцизама topci = тобџија, артиљерац и der = долина. Топчидер заиста јесте долина, између два брда (Кошутњак и Дедиње), а у њој је у време турске власти била смештена турска артиљеријска касарна.

У турском Попису џизје Београдске области из 1640/41. године, помиње се село под називом Тобџијино (Топчијино) село, по турски Topçi Köy. Налазило се у долини Топчидерске реке. Касније је расељено. Очито да је овај део београдске околине био стратешки важан за прилаз Београду. После Тобџијиног села касније се ту налази турска артиљерија (по њој и назив Топчидер), а у непосредној близини и брдо Ордија (Баново брдо), по називу за турску војску. Дакле, доминирају војнички називи.


Топчидер на мапи из 1922. године
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #50 послато: октобар 31, 2018, 03:45:20 поподне »
На мапи је занимљив и локалитет Михајловац, за оне са терена - потес између Хиподрома, Старе Чукарице и Бановог Брда.
Мислим да више нико не зове овај крај тим називом, јер се назив Баново Брдо проширио на већину околних крајева.
Разуме се, крај је добио назив по неком Михаилу, не знам ком. Можда у част кнеза Михаила?

На врх Михајловца некад је постојала истоимена кафана, касније отмени ресторан са живом свирком. Сад се ту зида нека у низу модерних зградурина...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4896
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #51 послато: октобар 31, 2018, 05:49:51 поподне »
У турском Попису џизје Београдске области из 1640/41. године, помиње се село под називом Тобџијино (Топчијино) село, по турски Topçi Köy. Налазило се у долини Топчидерске реке. Касније је расељено. Очито да је овај део београдске околине био стратешки важан за прилаз Београду. После Тобџијиног села касније се ту налази турска артиљерија (по њој и назив Топчидер), а у непосредној близини и брдо Ордија (Баново брдо), по називу за турску војску. Дакле, доминирају војнички називи.


Топчидер на мапи из 1922. године

Треба рећи да је војничку улогу Баново брдо задржало и у каснијим временима. Током октобра 1915. године се код Аде Циганлије и на Бановом брду водила крвава битка између немачке и аустроугарске са једне и српске војске са друге стране; погинули немачки војници су сахрањени на војном гробљу које је тада формирано на брежуљку са којег се пружао одличан поглед на Аду и на простор који данас покривају новобеоградски блокови (те је због тога сазидана и посебна клупа на којој је седео немачки кајзер Вилхелм приликом своје посете окупираном Београду 1916, која се до данас очувала), а уз њих је сахрањено и десетак погинулих српских ратника, којима је немачки командант Макензен подигао посебан споменик. Иначе је на том брежуљку био један од положаја српске артиљерије која је бранила Београд; војно гробље је после 1944. потпуно девастирано, а данас је 3/4 његове некадашње површине под зградама приватне основне школе и гимназије "Руђер Бошковић", као и кафића "Александар Клуб", док је само мали део претворен у парк; треба нагласити да су послератне комунистичке власти уништиле највећи број надгробних споменика, али да скелети нису померани.

Током Другог светског рата су Немци на Бановом брду изградили барем две артиљеријске подземне базе (тзв. "бункере") чији је циљ био дејствовање по непријатељу који би наступао долином Саве ка Београду. Једна база се налази одмах изнад ОШ "Бановић Страхиња" и стотинак метара ниже од Немачког војног гробља, одлично је очувана јер је после рата коришћена као подземно склониште; друга база се налази испод стадиона ФК "Чукарички". Из приче са једним староседеоцем Бановог брда сам дознао да је постојала и трећа база (где се отац дотичног као дете играо) која се налазила преко пута војног гробља, где је данас парк са засађеним боровима, али она више нема видљив улаз. У сваком случају су се Немци врло добро припремили за одбрану окупираног Београда, па је 1944. Баново брдо вероватно изгледало као мала тврђава.
« Последња измена: октобар 31, 2018, 05:51:26 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #52 послато: октобар 31, 2018, 07:20:44 поподне »
погинули немачки војници су сахрањени на војном гробљу које је тада формирано на брежуљку са којег се пружао одличан поглед на Аду и на простор који данас покривају новобеоградски блокови (те је због тога сазидана и посебна клупа на којој је седео немачки кајзер Вилхелм приликом своје посете окупираном Београду 1916, која се до данас очувала), а уз њих је сахрањено и десетак погинулих српских ратника, којима је немачки командант Макензен подигао посебан споменик. Иначе је на том брежуљку био један од положаја српске артиљерије која је бранила Београд

Споменик немачким војницима и данас постоји на врх Бановог Брда. На њему су уписана имена свих немачких војника ту погинулих. Има много материјала за изучавање. Приметио сам да има повелик број словенских имена.

Тела србских војника погинулих на овом положају, такође су, након битке, свечано сахрањена. На захтев једног из круга последњих европских витезова, немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена (1849-1945), који је командовао овом ратном операцијом и био задивљен храброшћу бранитеља, подигнут им је и споменик који и данас тамо стоји и на којем пише "Hier ruhen Serbische Helden" ("Овде почивају србски јунаци"). За србску војску је, том приликом, рекао: „Ми смо се борили против такве армије о каквој смо слушали само у бајкама“.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #53 послато: октобар 31, 2018, 07:25:49 поподне »
Током Другог светског рата су Немци на Бановом брду изградили барем две артиљеријске подземне базе (тзв. "бункере") чији је циљ био дејствовање по непријатељу који би наступао долином Саве ка Београду. Једна база се налази одмах изнад ОШ "Бановић Страхиња" и стотинак метара ниже од Немачког војног гробља, одлично је очувана јер је после рата коришћена као подземно склониште; друга база се налази испод стадиона ФК "Чукарички".

Куполе ових бункера су и данас изнад земље и јасно видљиве.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4896
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #54 послато: октобар 31, 2018, 09:10:35 поподне »
Куполе ових бункера су и данас изнад земље и јасно видљиве.

Да, те куполе су биле митраљеске и служиле су за одбрану посаде, односно одбрану самог улаза у подземну базу. Саме базе су биле врло брижљиво изграђене, Немци су мислили на све - од малих канала уз ивице ходника који су служили за одвод вишка воде који се стварао кондензовањем паре која је настајала због дисања посаде, до посебне вентилације у просторијама у којима су били смештени топови а која је служила за одвод отровних барутних честица које су настајале приликом дејствовања топова (да та вентилација није урађена, посада би се временом због присуства тих честица угушила). Иначе, топови су у подземне базе уношени у деловима и потом на лицу места поново састављани. База у коју сам улазио, код ОШ "Бановић Страхиња", има површину од барем 200 квадратних метара. На Калемегдану, иза Победника, постоји једна скоро идентична реплика такве базе, само што је она према историчарима подигнута од стране ЈА 1948. године, када је наступило захлађење Тито-Стаљин и уместо класичних је имала противавионске топове; ако је ово датовање тачно, онда су у њеној градњи готово сигурно учествовали заробљени немачки инжењери који су пројектовали базе на Бановом брду.
« Последња измена: октобар 31, 2018, 09:14:29 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #55 послато: новембар 02, 2018, 10:50:14 пре подне »
Да се вратим на Жарково и његов атар. Након Другог светског рата, настављено је издвајање нових делова жарковачког атара за потребе изградње модерних стамбених насеља.

Раних 1970-их засновано је насеље Церак, као продужетак насељеног дела Жаркова у правцу југа. Крајем 1970-их, насеље се шири новим блоковима који добијају назив Церак - Виногради, а током 1980-их и Церак 2. Коначно, насеље које је у неким деловима још увек у изградњи је Филмски Град, у правцу на исток од Церака.
Називи Церак и Виногради говоре сами за себе. На подручју Церака и свих његових делова налазила се густа церова шума. У једном искрченом делу били су виногради неких Жарковаца. Филмски Град је назив добио по истоименом комплексу филмских студија у Кошутњаку који се налази у неподредној близини.
Источно од Филмског Града је насеље које се у време комунизма звало СКОЈ-евско (за млађе који нису имали то задовољство да живе у Титово време - СКОЈ = Савез комунистичке омладине Југославије), а сада нема неки посебан назив већ се води као део Кошутњака, односно улица Луке Војводића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #56 послато: новембар 02, 2018, 10:51:33 пре подне »
На северној страни, од Жаркова се издвојило као посебно модерно насеље и Јулино Брдо. Ово брдо од 124 метра НМВ је продужетак платоа на којем се простире Жарково у правцу севера, где се у облику гребена издиже изнад макишке равнице. Од Бановог Брда одељено је долином којом је некада текао Репишки поток према Сави, а сада туда пролази Ибарска магистрала.

Брдо је добило назив по некој баба Јули(ји). Већ је наведено предање по којем је баба Јула била власница змаја који је малтретирао становнике Белог Врела, а којем је главе дошао витез Жарко. Реалније звучи новије предае да је на брду, у кући нешто осамљенијој од осталих делова Жаркова, самотно живела старица Јула. Позната је постала током борби у Првом србском устанку, када су Срби држали положај на гребену, а Турци из правца севера покушавали да им преотму положај. Турски изненадни напад ноћу био је силовит и претила је опасност да устаници изгину и изгубе положај. Тада се Јула досетила једне древне ратне технике коришћене у старом и средњем веку приликом одбране утврђења. Саветовала је србске ратнике да запале бале сена (према другој варијанти - крље остале у Јулином дворишту од крчевине) и скотрљају их на Турке који су кренули у јуриш уз брдо. Турци су се дали у бег и тако је устанички положај одбрањен, а Јула постала позната и омиљена, те је по њој касније названо и брда на којем се овај догађај одиграо. 1960-их година, ту је подигнуто модерно насеље високих солитера који доминирају панорамом овог дела Београда.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #57 послато: новембар 02, 2018, 10:54:14 пре подне »
Нешто северније, у углу који затварају два брда - Јулино и Баново, на некада плавном земљишту у макишкој равници, крајем 1980-их и 1990-их настало је још једно модерно насеље - Чукаричка Падина. Некада се ту налазила циганска черга, односно како се то данас  финије каже - нехигијенско насеље, а због песковитог и плавног тла било је и делова под водом, практично - мочваре. Чукаричка Падина је препознатљива по лепој цркви посвећеној Светој Петки, саграђеној првих година 21. века.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4896
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #58 послато: новембар 02, 2018, 01:14:36 поподне »
Називи Церак и Виногради говоре сами за себе. На подручју Церака и свих његових делова налазила се густа церова шума. У једном искрченом делу били су виногради неких Жарковаца.

Постоји анегдота везана за Церак Винограде. Наиме, десетак година пре изградње насеља на том месту су се налазиле само утрине и ливаде на којима је раније пасла стока жарковачких домаћина. Дознало се, међутим, да ће на том месту бити изграђено ново насеље а да ће се највећа откупна цена давати за земљиште које је под виноградима. Брже-боље су Жарковци који су били власници тог земљишта на њему засадили винограде и тако успели добро да зараде када су они крчени због изградње насеља.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #59 послато: новембар 02, 2018, 01:49:39 поподне »
 :D

Ако је ово истина, стварно су довитљиви Жарковци.
"Наша мука ваља за причешћа"