Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 21387 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #20 послато: октобар 07, 2018, 01:23:49 поподне »


Сад тек сазнајем, на основу карте из 1870-их, да Бежанија није била само испод брда Бежанијска коса у Војвођанској, већ и дуж читаве Гандијеве ?!
Али тад ове куће, о којима причам, нису постојале.
У сваком случају, сазнао сам да је Гандијева улица постојала од давнина и да су ту биле старе куће којих више нема. Пролазим кроз њу сваки дан и видим само зграде с обе стране.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #21 послато: октобар 07, 2018, 01:34:05 поподне »
Ако се неко сећа, тј. ако неко зна, била је једна једина сеоска кућа остала на Видиковцу 80-тих, у оквиру тзв. другог круга у Партизанској улици и кућа тог сељака је била при дну круга од 6 солитера -Партизанска 15, 17, 19, итд - као седми објекат у кругу. Држао је свиње, које су се слободно шеткале по Видиковцу, ту му је био паркиран и трактор, а лети је његова жена продавала кукуруз испред продавнице ПКБ/атомског склоништа које је било у центру круга...
Ако сам добро разумео, то је била једина преостала кућа села Кијево, тј. насеље Видиковац је изграђено на месту некадашњег Кијева. А у Кијеву је Живојин Павловић снимао неки филм, почетком 70тих...не знам сад који...

Не знам. Ја сам 80-их живео на Вождовцу, а тек 1989. године се преселио у ове крајеве уз леву обалу Саве.
Данас по Видиковцу нема више свиња и трактора.
Од егзотичних појава ту и тамо наиђе разваљени комби са мегафоном "откупљујемо старо гвожђе, веш машине..." и по нека "дијана" без каросерије, са приколицом пуном секундарних сировина. Ужаси велеграда...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #22 послато: октобар 07, 2018, 01:40:10 поподне »
Сад тек сазнајем, на основу карте из 1870-их, да Бежанија није била само испод брда Бежанијска коса у Војвођанској, већ и дуж читаве Гандијеве ?!
Али тад ове куће, о којима причам, нису постојале.
У сваком случају, сазнао сам да је Гандијева улица постојала од давнина и да су ту биле старе куће којих више нема. Пролазим кроз њу сваки дан и видим само зграде с обе стране.

Да, Бежанија је захватала много шире подручје од Војвођанске улице, све докле се могло нешто изградити, односно - до мочварног земљишта.
Мислим да су ови занатски објекти за које си питао ипак из неког новијег времена (у сваком случају - после Другог рата), у време кад се већ почео градити Нови Београд.

Сећам се изгледа Бежаније кад је мој отац купио неки плац на Лединама (то је од Бежаније према Аеродрому, некада пусте њиве и по која кућа, данас читав мали градић), крајем 1980-их. Типично ушорено сремско село, а блокови у залеђу према Сави. Улица са две уске траке, за мимоилажење "на кнап". По двориштима керови, коке и прасићи, а и по улицама. Колико сам само пута видео бежанијског домаћина који тера вепра Војвођанском улицом, а овај се отргне, па на друм...
Мало је од тога данас остало.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #23 послато: октобар 07, 2018, 01:42:01 поподне »


Занимљиво како су изгледала речна острва. Мала Циганлија, која је данас полуострво испод Моста на Ади, па онда Ада Хуја која је била у сред Дунава, а сад је такође полуострво. Имамо и острво Кожара близу Великог ратног, од којег више нема ни трагова.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #24 послато: октобар 07, 2018, 01:48:16 поподне »
Ако сам добро разумео, то је била једина преостала кућа села Кијево, тј. насеље Видиковац је изграђено на месту некадашњег Кијева.

Нелогично би било да је подручје Видиковца припадало Кијеву, јер је Кијево доста јужније, односно, између Видиковца и Кијева се налази Кнежевац.
Мислим да је и Кијево било део кнежевачког атара. Као самостално село помиње се у 16. веку.
Данас се често ова два насеља помињу као једна целина Кијево-Кнежевац.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #25 послато: октобар 07, 2018, 01:54:59 поподне »


Grosse Zigeuner Insel  :D
Дословни превод на немачки назива Ада Циганлија, односно Циганског острва.
Видео сам и нека другачија тумачења назива Ада Циганлија.
На једној интернет страници стоји:

"On verovatno potiče od keltskih reči „singa” i „lia”, koje znače „ostrvo” i „podvodno zemljište”. Naziv je dočaravao promenljivost vodostaja Save – pri niskom vodostaju, to je bila „Singa”, a pri visokom „Lia”. Ada „Singa-lija” se vremenom pretvorilo u Ada Ciganlija".

Мислим да ово нема везе са стварношћу.
Према ономе што сам чуо и читао, острво је добило назив по циганском насељу које се тамо налазило. По турски - Ciganli ada.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #26 послато: октобар 07, 2018, 02:00:37 поподне »
Мала Циганлија је спојена са копном за потребе бродоградилишта (постоји ли оно још увек?).
А Кожара и Ада Хуја су спојене са копном насипањем. Ада Хуја због отварања индустријских постројења. Кожара је била одвојена од копна рукавцем Дунава. Рај за птице и пецароше.
Претекла је једино још Ада Међица.

Ада Хуја је занимљив топоним. Ваљало би истражити по чему је тако названа.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1288
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #27 послато: октобар 07, 2018, 02:42:27 поподне »
Мала Циганлија је спојена са копном за потребе бродоградилишта (постоји ли оно још увек?).
А Кожара и Ада Хуја су спојене са копном насипањем. Ада Хуја због отварања индустријских постројења. Кожара је била одвојена од копна рукавцем Дунава. Рај за птице и пецароше.
Претекла је једино још Ада Међица.

Ада Хуја је занимљив топоним. Ваљало би истражити по чему је тако названа.

"Хуја" би требало да буде - одмаралиште.

......Земуна до Сиска имала је 115 „хуја“ (Rastorte)...... (из неког текста, а ово у загради на немачком значи одмаралиште)
Била је и Пијана хуја код Петроварадина.


Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 220
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #28 послато: октобар 07, 2018, 02:46:55 поподне »
Нелогично би било да је подручје Видиковца припадало Кијеву, јер је Кијево доста јужније, односно, између Видиковца и Кијева се налази Кнежевац.
Мислим да је и Кијево било део кнежевачког атара. Као самостално село помиње се у 16. веку.
Данас се често ова два насеља помињу као једна целина Кијево-Кнежевац.

Тако сам ја нешто био запамтио, да је ту као било Кијево где је Видиковац сад...а ми деца смо се спуштали били доле у Кнежевац, ко је био храбар. Али, никад нисам тачно сазнао где је то Кијево...Била је државна кафана-сала 'Кијево' на сред Видиковца, одмах поред Центропрома. Иначе, уз све тог сељака и свиње, Видковац је био неупоредиво лепши, културнији и логичнији него данас, и то не важи само за Видиковац. Београд се самоуништио полу-дивљом градњом (90-тих) и 'инвеститорским' урбанизмом који је екплодиро 2000-тих.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4896
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #29 послато: октобар 08, 2018, 12:12:52 поподне »
Тако сам ја нешто био запамтио, да је ту као било Кијево где је Видиковац сад...а ми деца смо се спуштали били доле у Кнежевац, ко је био храбар. Али, никад нисам тачно сазнао где је то Кијево...Била је државна кафана-сала 'Кијево' на сред Видиковца, одмах поред Центропрома. Иначе, уз све тог сељака и свиње, Видковац је био неупоредиво лепши, културнији и логичнији него данас, и то не важи само за Видиковац. Београд се самоуништио полу-дивљом градњом (90-тих) и 'инвеститорским' урбанизмом који је екплодиро 2000-тих.

Кијево је јужно од Кнежевца, између Видиковца и Кијева се налази баш сам Кнежевац (тј. његов остатак након изградње приградских насеља у другој половини 20. века), па је логичније да је Видиковац био део Кнежевца, јер се на њега непосредно наслања.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #30 послато: октобар 08, 2018, 09:23:26 поподне »
Ако се неко сећа, тј. ако неко зна, била је једна једина сеоска кућа остала на Видиковцу 80-тих, у оквиру тзв. другог круга у Партизанској улици и кућа тог сељака је била при дну круга од 6 солитера -Партизанска 15, 17, 19, итд - као седми објекат у кругу. Држао је свиње, које су се слободно шеткале по Видиковцу, ту му је био паркиран и трактор, а лети је његова жена продавала кукуруз испред продавнице ПКБ/атомског склоништа које је било у центру круга...
Ако сам добро разумео, то је била једина преостала кућа села Кијево, тј. насеље Видиковац је изграђено на месту некадашњег Кијева. А у Кијеву је Живојин Павловић снимао неки филм, почетком 70тих...не знам сад који...

Знам о којој кући говориш, али то није Кијево, већ Кнежевац и далеко од тога да је последња преостала стара кућа (има их подоста). Кијево је јужно од Кнежевца, као што Никола рече.
То је до пре 10 година било типично сеоско имање, а данас је тамо поред те куће никло осам зграда (тик једна уз другу, у најбољем духу новопазарске архитектуре), а уз улицу су локали који су од раније изграђени:



Заокружио сам ту кућу која и дан данас постоји. Налази се у најсевернијем и највишем делу Кнежевца иако је на Google Maps погрешно означено да припада Видиковцу (и формално припада територији МЗ Кнежевац и КО Кнежевац).

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 220
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #31 послато: октобар 08, 2018, 10:18:38 поподне »
Иване, мислим да није та кућа...ова на коју мислим је буквално на 5 метара испод броја Партизанска 13 или 15...то је данас Видиковачки Венац 13 или 15...можда је више нема...Кад мало боље размислим, могуће је да је била нешто новија...али, са трактором, свињама, сељанком која продаје кукуруз, и дедом-власником...Како било, свакако сте ми ти и Никола решили мистерију из детињства - где је то фамозно Кијево!? :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #32 послато: октобар 09, 2018, 01:31:20 поподне »
Петлово брдо се помиње под тим називом у Другом светском рату, као кота у операцијама партизанске војске и црвеноармејаца у јесен 1944. године.

Један случајан налаз:

"Петлово брдо, мјесто под родном грмовом шумом између атара села: Жаркова, Железника и Кнежевца, највише га има с кнежевачке стране. Кажу да ту у Карађорђијево вријеме крили су Срби кокоши од Турака, а ови кад су чули да онамо пијетли пјевају прозову тако ово мјесто".

А.В. Богић, "Опис врачарског среза, топографски рјечник", 1866.

Дакле, овај топоним постоји и 1860-их, а ако је веровати овом наводу из "Описа", он датира са почетка 19. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #33 послато: октобар 09, 2018, 01:32:56 поподне »
Топоним Кијево је чест код словенских народа, а долази од древног личног имена Киј. О томе писах на другој, сличној теми:

Места са основом „киј“: Кијево (код Београда, код Баточине, на Косову, у источној Босни, у Далмацији код Книна, и др), Кијевац (Сурдулица), Кијевци (Пештер), Кијевчићи (испод Копаоника) - Киј је старо словенско име. Према традицији, стари руски град Кијев у Малорусији прозван је тако управо по свом заснивачу Кију (Кий), кнезу дњепровских Пољана. Само значење имена Руси овако тумаче: „Имя Кий исследователями возводится к славянским словам *kyjь, *kou-, *kov- в значении «посох, жезл, деревянный молот»“ (са руске википедије).

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2357.msg63003#msg63003

У 16. веку постојало је село Кијево, између Кнежевца, Стражевице и Ресника. Током наредних столећа, а вероватно у вези са аустро-турским ратовима у 18. веку, село је запустело. 1880-их постављена је железничка станица „Кијево“, а уз њу је временом засновано неколико кафана. С обзиром на леп крајолик, железничку повезаност са Београдом и кафанску инфраструктуру, Кијево је (као и Топчидер и Кошутњак) крајем 19. и почетком 20. века, било омиљено излетиште Београђана. Преграђивањем Кијевског потока направљено је језеро по којем се могло пловити чамцем. Постојао је и пансион и неколико кафана.

Данас је овај крај сасвим запуштен, а од пловидбе једино што је остало у Кијеву је опасност од изливања Топчидерске реке и Кијевског потока. Овог лета се догодило управо то:

https://www.blic.rs/vesti/beograd/ovako-izgleda-potop-u-beogradu-voda-se-izlila-u-zarkovu-zelezniku-ali-i-rakovici/tj03bte

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #34 послато: октобар 09, 2018, 03:37:42 поподне »
Топчидерска река је свој назив понела по долини Топчидер, кроз коју протиче и где је њен ток најбујнији. Не знам колико је познато, ова речица је дугачка читавих 30 километара. Извире у Липовачкој шуми (она позната шума између Рипња и Мељака, кроз коју пролази Ибарска магистрала где прави неколико јако дугих и прилично опасних кривина). Топчидерска река затим тече ка северу, а у подручју подавалског села Пиносава прима знатну количину воде из Авалског потока. Назив Топчидер долази од турцизама topci = тобџија, артиљерац и der = долина. Топчидер заиста јесте долина, између два брда (Кошутњак и Дедиње), а у њој је у време турске власти била смештена турска артиљеријска касарна.

Везано за Топчидер и Топчидерску реку, занимљив београдски топоним је Царева ћуприја, у доњем току Топчидерске реке, пред само њено ушће у Саву. Овде се некада налазио мост на цариградском друму којим је премошћена Топчидерска река. Недалеко од некадашње ћуприје налазила се механа „Код Цареве ћуприје“, која је поменута у једном документу још 1846. године. И данас је ово врхунски ресторан.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #35 послато: октобар 09, 2018, 03:39:09 поподне »
Занимљив топоним за разматрање је и назив некадашњег села, сада београдског предграђа - Ресник. Ресник је најјужније урбано насеље Београда. Истоимено село постојало је још почетком 16. века, а вероватно и раније.

Назив је чест код словенских народа и највероватније долази од биљке лековитих својстава - ресник, која се у различитим крајевима назива још и конопљуша, конопљика, расходник, дивљака, грозничница, устук, раходлук, Душаново перје (да ли овај назив има неке везе с царем Душаном?). Дакле, Ресник би био локалитет где ове биљке има у изобиљу.

Мештани Ресника код Сокобање за назив свог села кажу да је „на месту села раније био лештак, па од лескових реса је дошло име Ресник“ (Петар Јовановић, „Бања“). Иначе, у Арачком тефтеру Бaње из 1834. године, ово село је уписано као Рестник.

Међутим, има и другачијих тумачења. Ресници су у предхришћанско време код Словена били врста свештеника. Назив вероватно долази од старословенске основе ресно, истинито, праведно. Реч ресница на словеначком значи стварност, а придев ресно - стварно. Ресници се помињу и у Душановом законику као они који „телеса мртвих сажигајут“. Ово је преведено на савремени србски као „о врачарима, који тела мртвих спаљују“.

Сами Ресничани (из београдског Ресника) за назив свог села почетком 20. века су испитивачима рекли да је село „названо по чесми, која је старија од свих становника (породица) у селу а звала се Ресник. Градили су је, веле, Римљани а по некима Маџари“ (Николић, „Околина Београда“).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #36 послато: октобар 10, 2018, 12:56:01 поподне »
Као и у случају Кнежевца и Жарково је пример како је од некада великог села са још већим атаром данас под његовим називом остао само један мањи урбани крај.

У књизи „Жарково“, Спасоја Влајића (2001) наведен је списак свих крајева и локалитета жарковачког атара, пописани од стране А.В. Богића 1866. године. Према њему, може се реконструисати где се пружао атар Жаркова.

Ево како би то изгледало на мапи:


Жарково до краја прве половине 19. века
(зелени оквир)



Жарково данас
« Последња измена: октобар 10, 2018, 12:57:44 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #37 послато: октобар 10, 2018, 01:00:56 поподне »
Ево како звучи предање мештана о настанку назива Жарково: некада давно, на брду на север од села живела је нека зла баба Јула која је имала змаја. Тај змај је терорисао Жарковце, тако што им је наносио штету, а поврмено би отео и неку девојку. Једном туда наиђе један млади витез, именом Жарко, кога мештани замоле да их ослободи од беде која их је задесила. Витез сачека змаја и одсече му главу мачем.  По овом догађају, место где је пала змајева глава доби име Змајевац, место где је пао реп - Репиште, а место где се пролила крв змајева - Беле Воде (јер змајеви имају белу крв). А село доби име Жарково по свом спасиоцу. Видимо овде више мотива из средњевековних прича о витезовима и змајевима, па чак и из предања о Светом Георгију који је убио аждају. Наравно, по злој баби Јули назив носи Јулино Брдо.

Историјски подаци говоре унеколико другачије. Према једној верзији, село носи име по примићуру Жарку, који је био сеоски главар у прво време турске власти (негде сам прочитао и податак да је пописан у дефтеру из 1523. године, али не могу да тврдим да је тако), те су по њему Турци село уписали као Жарково село.

Код Пауновића („Београд, вечити град“, 1968) нађох другачији податак, - да је кнез Жарко живео у време Карађорђеве државе. Ова друга верзија је можда ближа истини, јер се у дефтеру из 1741. године Жарково не помиње, али се помињу села Репиште и Бело Врело. Бело Врело и јесте изворни део Жаркова, настао око извора од сачињеног од белог камена (касније ће овај део Жаркова бити прозван Беле Воде). Иначе, те 1741. године, кнез у Белом Врелу био је Радован син Радосавов.

Дакле, назив Жарково могао је настати и почетком 19. века, који је вероватно заменио назив Бело Врело, а затим се проширио и на Репиште, као и на цео атар.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #38 послато: октобар 10, 2018, 01:03:41 поподне »
У помињаном Богићевом Опису врачарског среза из 1866. године наводе се топоними атара села Жаркова. Издвојићу пар занимљивих:

Арватско село, брдовито мјесто под средњим њивама и виноградима у атару села Жаркова на сјеверној страни. Знају њуди када су се ту били населили неки Хрвати, па су кренути, јер није могдо ту да буде село“.

Казачке врбе, мало мјесто у атару села Жаркова у Макишу а у предјелу Јелеку. Кажу да су у вријеме првог ратовања Срба против Турака кад је руска војска долазила к Биограду, руски војници, козаци, које Жарковци зову Казацима, пасли ту коње, па се онда тако прозвало то мјесто“.

Мајдани, мјесто под шумом у атару седа Жаркова у Алутама; има много камена који се и данас вади. Земља је дубоко копана и види се да су ту некада биди неки мајдани, а казују да се одприје налазило ту и неко комађе од ливенијех руда. Одавде почиње неки стари пут, па иде на село Кнежевац кажу да је одатле водио на Авалу“.
(Ови мајдани указују да је рударства било и у подручју Жаркова)

Раскршће, мјесто у атару села Жаркова на јужној страни. Ту се растављају путеви у Рушањ и Железник“. 
(Биће да је ово био најјужнији део Жаркова. Ово Раскршће је отприлике на данашњој Ибарској магистрали код Петловог Брда)

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #39 послато: октобар 10, 2018, 03:13:01 поподне »
Наведено подручје било је сеоски атар, а 1856. године, Жарково добија статус општине, обухватајући подручје између Саве и Топчидерске реке, на југу се граничећи са Остружничком општином.

Ако занемаримо чињеницу да се неки делови жарковачког атара данас сматрају посебним крајевима, као што су Беле Воде, Репиште, Макиш, прво се од Жаркова одвојила Чукарица.

1842. године на шабачком друму, Жарковачка општина је отворила кафану испод брега Камењак. На лицитацији кафану је у закуп добио Стојко Јанковић из Београда. Он је носио надимак Чукар, да ли од раније, или по чуки испод које му је била кафана, непознато је. Тек, кафана постаде позната као - Чукарова кафана. Временом ће овај крај прозвати - Чукарица. Од средине 19. века у близини кафане (испод брда у правцу данашњег хиподрома) заснива се насеље. Захваљујући прузи која је пролазила у близини, овде ће се током друге половине 19. века развити индустријска постројења. Иако засновано на подручју Жаркова, насеље Чукарица, углавном радничко, није имало много везе са Жарковцима и Жарковом, у којем се живело руралним животом. Зато су београдске власти изузеле шире подручје Чукарице (са Бановим Брдом) и, 1911. године, образовале нову београдску општину Чукарица.

Захтев Чукаричана за одвајање од Жаркова:

„Потписат грађаноправни гласачи села Чукарице, убеђени да село Жарково негодује и не жели нас у заједници имати, а сем тога и нама самим сопствени интереси налажу, да се од села Жаркова одвојимо законитим путем и образујемо сами нову општину под називом Суд општине Чукаричке. За одвајање села Чукарице у нову општину испуњавамо услове по чл. 6 Закона о општинама, јер по списку пунолетних грађана, који се при општинском одсеку води, село Чукарица броји својих 474 пунолетних грађана. По списку правних гласача за ову 1911. годину, село Чукарица броји 105 правних гласача. Молимо кмета за дејство, да суд општински у законском року одреди дан збора правних гласача за наведени циљ, те како би се на време припреме учинити могле, да се још ове јесени од Жаркова одвојимо“ (19. јун 1911. године на Чукарици) - пренето из монографије „Чукарица 1911-2011“)

(Са: http://www.cukarica.rs/cir/)


Баново Брдо је до средине 19. века било голо брдо, и управо се тако и звало - Голо Брдо, а у неким периодима и - Ордија, вероватно према неком логору турске војске. 1851. године, Београдска општина је дубровачком политичару и дипломати Матији Бану, за заслуге према држави, понудила да изабере плац у Београду где би изградио себи кућу. Матији Бану се допао поглед са Голог Брда на град и изабрао је једну парцелу на Брду, и у наредној години саградио кућу. Банова кућа била је на врху узбрдице која од Шумарскопг факултета води према Кошутњаку (улица Кнеза Вишеслава), одакле је пуцао поглед на Београд. Временом ће му се придружити и други Београђани, те је засновано ново насеље у склопу Чукарице, а назив је временом добило по Матији Бану. Сам Матија је брдо звао - Бановац, како се Баново Брдо и данас у жаргону назива. Кућа Матије Бана је срушена у аустријском бомбардовању 1914. године.
"Наша мука ваља за причешћа"