Татомировић, Јовањдан, Трпиња
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.
Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.
Поздрав за Татомировића из Трпиње I2-PH908
У доброј нади да ће се неко јавити и ради мојих истрживања и помоћи ми у њима, користим прилику и слободно време, да г.Татомировићу укажем на неке, мени знане чињенице у вези са његовим могућим пореклом. Наиме, познати шабачки археолог, Миливоје Васиљевић, сада већ почивши, који је дао изванредан допринос изучавању становништва Мачве, због обимности дела којим се бавио, сасвим разумљиво, правио је и неке мање пропусте. Један од тих пропуста, свакако се односи на породицу Татомировић из Црне Баре. Реч је о томе, да и поред навода да се овај род у Црној Бари населио у периоду између I српског устанка и 1829. у овом периоду, односно у тефтеру пореских глава кнежине мачванске за 1829. годину, као и у харачком тефтеру из 1831. ово презиме се не појављује. Тек у попису становништва из 1863. године, у овом селу се појављује четири домаћинства, од којих једно на страни. Наравно, један број тефтера постоји и након 1829. и то углавном у наредних десетак година и чувају се Архиву Србије. На основу њих би се можда могла утврдити приближна година насељавања Татомировића у Црној Бари. Истим располажем али за суседно село Глоговац. Но, Васиљевић наводи да од ових Татомировића има насељених у Бадовинцима. Овој податак, претпостављам добијен од потомака, 90-тих година прошлога века, вероватно је нетачан. О чему је реч. У Бадовинцима већ 1829. постоје два домаћинства Татомировића. Када је објављено дело: „Мачва – историја и становништво“ 1993. било их је 11, од којих једно на страни. Ово вероватно потврђује мој став, да црнобарски Татомировићи воде порекло од бадовиначких. У оба села, братства славе Јовањдан. У балканским и 1. Св. Рату, Бадовиначки Татомировићи дали су чак девет својих војника који се нису вратили из њега. За слободу Србије пао је и један Татомировић из Црне Баре. Само као напомена, ни ови спискови нису потпуни али су имена страдалих, имена оних који су остали иза њих, као и припадност роду сачувани.
Толико за сада, драго ће ми бити ако сам Вам у нечему помогао, јер могу да поверујем и у ту могућност, да су Мачвани у неком од ратова који су претходили 1. светском , као плаћени припадници аустријских фрајкора стигли и до Трпиње, и ту се населили, што не би био никакав изузетак када су Мачвани у питању. С тим, што овде ни годину насељавања Татомировића у Мачви, по Васиљевићу, не треба узети здраво за готово. Други могући тренутак напуштања Мачве је у времену Другог српског устанка, када је Мачва готово у потпуности опустела, а становништво прешло у Аустрију. Како сам запазио да Порекло на свом форуму – Презимена, има отворен простор за Татомировиће, у наредном периоду, ту ћу се огласити у неком знатно ширем издању и можда у сарадњи са Вама, попунити ову празнину, о овом заслужном роду Србије, којем могуће припадате и Ви. Крсман