Аутор Тема: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.  (Прочитано 27103 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1873
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #160 послато: октобар 01, 2018, 10:35:00 поподне »
Раичевић, Томиндан, Брусник, Ивањица, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Раичевића у Васојевићима има једино у Трепчи и огранак су Голубовића који припадају грани Рајевића-Лопаћана. Како тестирани има вредност 11 на YGATAH4, а код већине Рајевића је ова вредност мутирала на 10, питање је да ли Раичевићи из околине Ивањице заиста потичу од истоименог братства из Васојевића.

Љубомир и Светислав Марковић спомињу Раичевиће спомињу у Вионици (засеок Доњи Арбулићи), селу поред Брусника:
Раичевићи, 7 к. (Аранђеловдан), воде порекло од Васојевића. У сродству су са: Васовићима, Ивановићима, Павићевићима, Нововићима, Драговићима.

Једино братство које слави Томиндан и има предање о пореклу од Васојевића су Ћеримани из исте области.
« Последња измена: октобар 01, 2018, 10:41:33 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1873
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #161 послато: октобар 01, 2018, 10:41:01 поподне »
Милошевић, Аранђеловдан, Беране, E-V13>PH1246>BY14151

Још један припадник рода Васојевића. Иако несумњиво припада овом роду, тестирани има неколико специфичних вредности:
DYS390=25
DYS385=16-19
DYS439=12
DYS458=14
DYS635=21
Од ових вредности, једино се DYS390=25 јавља код пар Васојевића и једног братства које потиче од Бобана, док се DYS439=12 јавља код двојице Бобана из Попова са којима Васојевићи чине исти род.

Милошевићи су према предању грана Лопаћана, тако да је занимљиво да имају вредност 11 на YGATAH4. То наводи на закључак да је до већ споменуте мутације на том маркеру дошло само код неких Рајових потомака јер се очигледно јављају обе вредности код братстава која припадају групи Рајевића. Са овим резулатом постаје врло могуће да Раичевићи из Ивањичке области, чији је резултат управо објављен, ипак потичу од Раичевића из Трепче.

Од овог братства потиче Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије.
« Последња измена: октобар 02, 2018, 12:28:12 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #162 послато: октобар 01, 2018, 10:48:59 поподне »
Јаневски, Аранђеловдан, Вруток, Гостивар

Припада хаплорупи T-M70, највероватније грани Y11151. Доста чудан хаплотип, на прву је изгледао као E1b-V13, међутим, Невген, као и поклапања у иностраним базама (која притом нису толико блиска хаплотипу Јаневског (Грчка, Северна Осетија, Енглеска)) говоре да би он требао припадати овој грани, која има  чудан географски распоред и велику старост. Тестирани је навео да им је раније презиме било Јанковић, које је силом прилика промењено у Јаневски.

Трифуноски у свом делу о Пологу о православним родовима у Врутоку бележи следеће:

а) Родови правосдавних Македонаца: Љуљковци (5 к.), млађа су им презимена Трифуновци, Исајловци и Серафимовци. Потичу од претка који је живео на Селишту. Слава им је Св. Арханђео. Имају исељених породица у Скопљу и Београду. Динговци (1 К., Св. Арханђео), грана од Љуљковаца. — Јандровци (1 K.,CB. Арханђео), грана од предњих родова. Лешовци (18 K., CB. Арханђео), старинци. Оснивач рода некада је живео на Селишту. Имају исељених породица у Лешници (1), Гостивару (1), Тетову (2) и Скопљу (1). У овом роду 1943. г. умро је свештеник „Аркадије Попоски, који је био добро познат у Г. Пологу. Аркадије у Врутоку саградио је две цркве, и његовим заузимањем у Симњици обновљен је био један средњовековни манастир. Маџои (11 K., Св. Арханђео), старинци. Оснивач рода раније је живео на Селишту. Све њихове породице живе у Лесковцу. Божинои (9 к., Св. Арханђео), старинци. Оснивач рода дошао је са Селишта. Једна њихова породица прешла је у Скопље. Радеи (8 к., Св. Арханђео), старинци.

И њихови преци живеди су на Селишту. Имају једну породицу у Лесковцу. — Анкоски (3 K., CB. Арханђео), стари досељеници из
Пореча, Куће су им у Маџоској Махали. Баки (16 к., Св. Арханђео), порекдом из окодине Баковице у Метохији. Из старине најпре су дошли у сада арбанашко седо Горјане изнад Градеца. Ту су живели неко време па потом прешди у Вруток. У Врутоку живе од средине XIX века. Бакои се деде на Шукаревци, Лимовци, Серафимовци и ћибровци. Имају исељених породица у Лесковцу.  Аџиовци (6 K., CB. Никола), пореклом из Врбена у Г. реци. Овде живе од средине XIX века. Када су дошли били су сиромашни. После су се обогатили радом у печалби. Имају шест породица у Софији. Даиловци (6 к., Св. Никода), досељени из суседног Новог Села. Имају исељених породица у Скопљу (2) и Љубљани (1). Јосифои (1 к., Св. Никода), потичу од претка који је дошао као домазет из Лешнице. Тамо били старинци. Мерџанои (1 к., Св. Арханђео), досељени из Врбена. Одатле побегли „од зулум" браћа Максим и Атанаско. Максим у Врутоку „имао је сина Мерџана, а Атанаско кћер Кату. Мерџан је живео од пљачке коју је вршио над богатијим турским и арбанашким кућама. Важио је и као убојица. Он је имао за „ортака“ неког Цветана из Новог Села изнад Зубовца. Цветан је могао „со голи раки" да савлада двадесет нападача са ножевима. Око 1897. г. Мерџан је у Цариграду на улици заклао бугарског конзула. Зато је био ухапшен и умро у цариградском затвору 1908. г. Једна породица од рода Мерџанои сада живи у Сушици. — Силјановци (2 к., Св. Арханђео), досељени однекуда. Једна њихова породица одселила се у Гостивар (тамо изумрла) и две њихове породице живе у Београду. — Билбиловци (2 к., Петковдан и Св. Никода), дошли пре 15 година из Печкова. Грана су тамошњег рода Игновци. Даље порекло из Љуре у Албанији. Микаил (1 к., Св. Арханћео), досељен као домазет из Церова. Тамо је припадао стариначком роду Богдановци. — Бежовци (1 к., Св. Арханћео), дошли као домазетска породица из Среткова. Тамо били старинци. Шукаревци (1 к.), воде порекло од Змејка који је дошао као домазет из Бедовишта код Гостивара. У Бедовишту припадали стариначком роду Меновци.
« Последња измена: октобар 01, 2018, 10:55:42 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #163 послато: октобар 01, 2018, 10:52:05 поподне »
Раичевић, Томиндан, Брусник, Ивањица, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Раичевића у Васојевићима има једино у Трепчи и огранак су Голубовића који припадају грани Рајевића-Лопаћана. Како тестирани има вредност 11 на YGATAH4, а код већине Рајевића је ова вредност мутирала на 10, питање је да ли Раичевићи из околине Ивањице заиста потичу од истоименог братства из Васојевића.

Љубомир и Светислав Марковић спомињу Раичевиће спомињу у Вионици (засеок Доњи Арбулићи), селу поред Брусника:
Раичевићи, 7 к. (Аранђеловдан), воде порекло од Васојевића. У сродству су са: Васовићима, Ивановићима, Павићевићима, Нововићима, Драговићима.

Једино братство које слави Томиндан и има предање о пореклу од Васојевића су Ћеримани из исте области.

Тестирани Раичевић је у упитнику навео то да је стара слава његове породице Аранђеловдан, што иде у прилог резултату. Вероватно је пореклом од Раичевића из Вионице.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4046
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #164 послато: октобар 01, 2018, 11:41:21 поподне »
Вујичић, Игњатијевдан, Вујчићи, Брчко

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Има необично ниску вредност на маркеру DYS439=9. Једини је са овако ниском вредношћу на овом маркеру, не само у роду Малешеваца, већ на целом Српском ДНК пројекту. Такође има и нешто вишу вредност DYS635=24. Најближи му је Кочић из Стричића код Бања Луке, који такође припада роду Малешеваца и са којим има разлике на већ поменутом DYS439 (четворострука), као и на брзомутирајућем  DYS570 (двострука). На осталим маркерима се поклапају, укључујући и високу вредност 24 на DYS635.

О самим Вујичићима можда неко нешто више каже.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #165 послато: октобар 02, 2018, 12:20:20 пре подне »
Јаневски, Аранђеловдан, Вруток, Гостивар

Припада хаплорупи T-M70, највероватније грани Y11151. Доста чудан хаплотип, на прву је изгледао као E1b-V13, међутим, Невген, као и поклапања у иностраним базама (која притом нису толико блиска хаплотипу Јаневског (Грчка, Северна Осетија, Енглеска)) говоре да би он требао припадати овој грани, која има  чудан географски распоред и велику старост. Тестирани је навео да им је раније презиме било Јанковић, које је силом прилика промењено у Јаневски.

Трифуноски у свом делу о Пологу о православним родовима у Врутоку бележи следеће:

а) Родови правосдавних Македонаца: Љуљковци (5 к.), млађа су им презимена Трифуновци, Исајловци и Серафимовци. Потичу од претка који је живео на Селишту. Слава им је Св. Арханђео. Имају исељених породица у Скопљу и Београду. Динговци (1 К., Св. Арханђео), грана од Љуљковаца. — Јандровци (1 K.,CB. Арханђео), грана од предњих родова. Лешовци (18 K., CB. Арханђео), старинци. Оснивач рода некада је живео на Селишту. Имају исељених породица у Лешници (1), Гостивару (1), Тетову (2) и Скопљу (1). У овом роду 1943. г. умро је свештеник „Аркадије Попоски, који је био добро познат у Г. Пологу. Аркадије у Врутоку саградио је две цркве, и његовим заузимањем у Симњици обновљен је био један средњовековни манастир. Маџои (11 K., Св. Арханђео), старинци. Оснивач рода раније је живео на Селишту. Све њихове породице живе у Лесковцу. Божинои (9 к., Св. Арханђео), старинци. Оснивач рода дошао је са Селишта. Једна њихова породица прешла је у Скопље. Радеи (8 к., Св. Арханђео), старинци.

И њихови преци живеди су на Селишту. Имају једну породицу у Лесковцу. — Анкоски (3 K., CB. Арханђео), стари досељеници из
Пореча, Куће су им у Маџоској Махали. Баки (16 к., Св. Арханђео), порекдом из окодине Баковице у Метохији. Из старине најпре су дошли у сада арбанашко седо Горјане изнад Градеца. Ту су живели неко време па потом прешди у Вруток. У Врутоку живе од средине XIX века. Бакои се деде на Шукаревци, Лимовци, Серафимовци и ћибровци. Имају исељених породица у Лесковцу.  Аџиовци (6 K., CB. Никола), пореклом из Врбена у Г. реци. Овде живе од средине XIX века. Када су дошли били су сиромашни. После су се обогатили радом у печалби. Имају шест породица у Софији. Даиловци (6 к., Св. Никода), досељени из суседног Новог Села. Имају исељених породица у Скопљу (2) и Љубљани (1). Јосифои (1 к., Св. Никода), потичу од претка који је дошао као домазет из Лешнице. Тамо били старинци. Мерџанои (1 к., Св. Арханђео), досељени из Врбена. Одатле побегли „од зулум" браћа Максим и Атанаско. Максим у Врутоку „имао је сина Мерџана, а Атанаско кћер Кату. Мерџан је живео од пљачке коју је вршио над богатијим турским и арбанашким кућама. Важио је и као убојица. Он је имао за „ортака“ неког Цветана из Новог Села изнад Зубовца. Цветан је могао „со голи раки" да савлада двадесет нападача са ножевима. Око 1897. г. Мерџан је у Цариграду на улици заклао бугарског конзула. Зато је био ухапшен и умро у цариградском затвору 1908. г. Једна породица од рода Мерџанои сада живи у Сушици. — Силјановци (2 к., Св. Арханђео), досељени однекуда. Једна њихова породица одселила се у Гостивар (тамо изумрла) и две њихове породице живе у Београду. — Билбиловци (2 к., Петковдан и Св. Никода), дошли пре 15 година из Печкова. Грана су тамошњег рода Игновци. Даље порекло из Љуре у Албанији. Микаил (1 к., Св. Арханћео), досељен као домазет из Церова. Тамо је припадао стариначком роду Богдановци. — Бежовци (1 к., Св. Арханћео), дошли као домазетска породица из Среткова. Тамо били старинци. Шукаревци (1 к.), воде порекло од Змејка који је дошао као домазет из Бедовишта код Гостивара. У Бедовишту припадали стариначком роду Меновци.


Јаневски би требало да је од рода Анкоских (тај родовски надимак је најсличнији његовом старом презимену Јанковић), за које Трифуноски наводи да су стари досељеници из Пореча. Самом тестираном није познато који је био родовски надимак његове фамилије, али по породичном предању су они Брсјаци, иако Полог није матична територија Брсјака (као што је то нпр. демир-хисарски крај, Кичевија, Пореч, Дебарца, итд.). Међутим, ако је родовски надимак његове фамилије заиста Анкоски, онда то предање добија потврду, с обзиром да у Поречу одакле су они дошли углавном живе Брсјаци. Судећи по хаплогрупи и ретком хаплотипу, рекао бих да су далеки преци Јаневског или старинци још из праисторијских времена или колонисти из античког (римског) периода. Занимљиво је да из истог села одакле је Јаневски пореклом, Врутока, потиче и чувени етнограф и истраживач територија данашње Македоније и југа Србије, Јован Трифуноски, који припада првом роду који је горе цитиран, Љуљковцима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1116
  • I1 P109
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #166 послато: октобар 02, 2018, 12:43:09 пре подне »
Спасојевић, Св. Врачи, Врановац, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS390=25 и ниска вредност DYS481=27. Сличну комбнацију маркерa са DYS390=25 и ниском вредношћу на DYS481=28 има Јовандарић из Тавника код Краљева. Уједно деле и исту славу. Међутим имају велики број разлика на осталим маркерима, па је упитна њихова веза. Најближи му је Стевановић из Ратаја у Жупи Александровачкој, који слави Митровдан. Са њим има две разлике на упоредивих 17 маркера.

Спасојевић вероватно припада овом роду:

"Милосављевићи и Дрзманци, славе С. Враче. Доселили су се из околине Врања пре 150 година."

https://www.poreklo.rs/2014/10/16/poreklo-prezimena-selo-vranovac-jagodina/
Један део овог рода носи и презиме Ђорђевић.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 722
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #167 послато: октобар 02, 2018, 01:56:11 пре подне »
Од наше фамилије потиче и чувени легендарни певач Тома Здравковић дакле он је мој рођак ,деда и он је потомак Јована Дугеје ,као и доктор наука и бивши градоначелник Лесковца Драгољуб Живковић ,наша фамилија је дала пет или шест доктора наука у Лесковцу и знаменитих интелектуалаца али највећи наш понос јесте Тома Здравковић ,дакле никакве везе са породицом Живковић из Криве Реке немамо ,они су засебна фамилија која не потиче од мог Претка Јована Дугеје . Е сада то презиме ,хипокористик Дугеја ако може неко од стручних људи на форуму да ми објасни одакле потиче и за које српске просторе је карактеристично био бих захвалан .Толико од мене. Поздрав ,Никола Живковић .

 Поздрав рођаче од бјелопољских Ракоњаца.:) Да, ту сам ја погријешио, очито сте засебан род од Живковића из Криве Ријеке. Тај назив рода Дугеја је занимљив и могуће и да има и неке источно-европске паралеле, али бих се морао тиме позабавити дубље.
 Генетски вама је најближи Бугарин из града Софије из анонимне студије од 808 (247 само доступних), као што сам вам споменуо. Но, обзиром на неке ваше неуобичајене вриједности које не бих очекивао да тај хаплотип има, могуће да ту са њим постоји нека већа дистанца. Тешко је рећи на мало маркера тачно.

 Ваш род је трећи род комерцијално тестирани род за који се може рећи да упада у генетски кластер са више специфичних маркера, испод E-Z17107+, Z38456-. Осим Ракоњаца то је род Györffy из Карцага из Мађарске. И могу ево да кажем да сва ова три рода се имају итекако чиме похвалити. :) Ракоњци су старински род из Бијелог Поља, Комарана, Бродарева и Пештера, и наше родовско име се помиње већ 1485. а презиме од барем 1645., и наш род је био ктитор Никољца из тог и ранијег периода, а Никољац се датира у II пол. 14. в. Што се тиче нашег поријекла ја сам спомињао да смо могуће у вези са породицом Куманци/Куманичићи за коју се држи поријекло из бродаревско-бјелопољског краја. Генерално хаплогрупа E-V13 је старобалканска и већина њених припадника на овим просторима ће имати то поријекло но овдје постоје неки даљи рођаци на истоку, код Руса (E-Z17107>BY4467), Украјинаца (E-Z17107*) итд. па довођењем ту ситуације "у ред" са генетске стране ћемо знати сигурно одакле је почело ширење. Ни у случају старобалканског поријекла то чини се по разноврсности не може бити простор јужно од Дунава тј. Балкана..

 Györffy из Карцага су такођер стари род, мјесто су основали Кумани 1506., то презиме се помиње крајем 16. вијека у Карцагу, и за тај период то би говорило у прилог вези са Куманима. Наравно становници Карцага имају тенденцију себе сматрати Куманима, чак и ако су неки млађи родови који вјероватно нису тог поријекла.. :) Иначе су и грофовски род са титулом од почетка 17. вијека. Неки од проминентних историчара, етнографа а и куманолога Мађарске су од тог рода. Надам се да ћу проширити круг породица тестираних са тог подручја и то ће дати врло могуће и пресудне одговоре..

 Од анонимних база на овим подручјима два хаплотипа из студије Србије, један са Југа Србије (Косово+Врање) ако се не појави у студији Косоваца, наравно биће да је са подручја Врања. Други "централна Србија", вјероватно Ниш, Соко Бања, Пирот.. Такођер и један Македонац, не знам одакле је али по распореду осталих вјероватно негдје сјевероисточно. Ми сви дијелимо једну немодалну мутацију на маркеру 385-2 и због тога би требало да смо сви ближи једни другим него је и један од нас Гјорфију као и његовом рођаку из Клужа Румунија који могуће има и мађарско поријекло обзиром да 20 % Румуна на том узорку из Клужа има генетске везе са Мађарима, што је и очекивано..

 Мој род има још једну нашу посебну мутацију на 385 маркеру која је новијег датума, а исто је има и један из анонимне студије Тузланског кантона (вјероватно Бошњак/муслиман). Ја знам већ неко вријеме по некој ономастици у бјелопољском крају да наш род вуче поријекло са тог подручја гдје постоји и концентрација сличних хаплотипова и већа њихова разноврсност.

 Постоје неки хаплотипови који су нам мало више удаљени али изгледају у вези с нама, нпр. Американац Стилос из Гревене, као и један анонимни из Калараша у Румунији са којим је он изгледа у вези. Такођер можда један из Плоештија у Румунији, али нема довољно маркера. И битно један из студије Калмикије у Елисти који изгледа у могућој или вјероватној вези с нама. Он је од велике важности за куманску хипотезу јер се ту налазе још 4 сигурне/врло вјероватне куманске хаплогрупе (двије R1b M73 гране уз двије R1a Z93 гране). Надам се да ће се појавити код комерцијално тестираних, овако само посредно могу о њему правити конструкције (ако смо ми у вези с једном граном итд.). Може се рећи да се наши хаплотипови добро поклапају са куманским траговима на овим просторима, нпр. на подручју града Софије гдје се јавља један овај хаплотип, постоји данашње село Кубратово које се раније звало Куманиче, па чак и код Бијелог Поља у ЦГ: манастир Куманица, неки заселак Куновача у Комарану, баштина Куман на Пештеру у 16. вијеку.. А и то да смо ми јужно међусобно у вези ближој него са овим сјеверно говори могуће о некој миграцији са сјевера на југ, односно у овом контексту након убиства Котена јесте дошло до миграције дијела куманске популације..
 Споменућу и неколико мађарских породица из гране E-Z17107>Y81971 они су нам удаљенији но видјећемо да ли постоји са њима СНП веза.


Мислим да би у ово име требали да поставимо један сет Томиних песама. Зор качи први, с обзиром да су му Живковићи најближи. :D

<a href="https://www.youtube.com/v/epYu9iNlEaQ" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/epYu9iNlEaQ</a>

 Ево са више хитова.:) Дефинитивно је привилегија бити у вези са Томом Здравковићем. Мислим да јесам поприлично "музикалан".:)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3806
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #168 послато: октобар 02, 2018, 02:20:50 пре подне »
Зор, ово ниси требао да урадиш ...Таман сам кренуо да спавам  :D

Ван мреже Nikola444

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #169 послато: октобар 02, 2018, 06:10:19 пре подне »
Поздрав рођаче од бјелопољских Ракоњаца.:) Да, ту сам ја погријешио, очито сте засебан род од Живковића из Криве Ријеке. Тај назив рода Дугеја је занимљив и могуће и да има и неке источно-европске паралеле, али бих се морао тиме позабавити дубље.
 Генетски вама је најближи Бугарин из града Софије из анонимне студије од 808 (247 само доступних), као што сам вам споменуо. Но, обзиром на неке ваше неуобичајене вриједности које не бих очекивао да тај хаплотип има, могуће да ту са њим постоји нека већа дистанца. Тешко је рећи на мало маркера тачно.

 Ваш род је трећи род комерцијално тестирани род за који се може рећи да упада у генетски кластер са више специфичних маркера, испод E-Z17107+, Z38456-. Осим Ракоњаца то је род Györffy из Карцага из Мађарске. И могу ево да кажем да сва ова три рода се имају итекако чиме похвалити. :) Ракоњци су старински род из Бијелог Поља, Комарана, Бродарева и Пештера, и наше родовско име се помиње већ 1485. а презиме од барем 1645., и наш род је био ктитор Никољца из тог и ранијег периода, а Никољац се датира у II пол. 14. в. Што се тиче нашег поријекла ја сам спомињао да смо могуће у вези са породицом Куманци/Куманичићи за коју се држи поријекло из бродаревско-бјелопољског краја. Генерално хаплогрупа E-V13 је старобалканска и већина њених припадника на овим просторима ће имати то поријекло но овдје постоје неки даљи рођаци на истоку, код Руса (E-Z17107>BY4467), Украјинаца (E-Z17107*) итд. па довођењем ту ситуације "у ред" са генетске стране ћемо знати сигурно одакле је почело ширење. Ни у случају старобалканског поријекла то чини се по разноврсности не може бити простор јужно од Дунава тј. Балкана..

 Györffy из Карцага су такођер стари род, мјесто су основали Кумани 1506., то презиме се помиње крајем 16. вијека у Карцагу, и за тај период то би говорило у прилог вези са Куманима. Наравно становници Карцага имају тенденцију себе сматрати Куманима, чак и ако су неки млађи родови који вјероватно нису тог поријекла.. :) Иначе су и грофовски род са титулом од почетка 17. вијека. Неки од проминентних историчара, етнографа а и куманолога Мађарске су од тог рода. Надам се да ћу проширити круг породица тестираних са тог подручја и то ће дати врло могуће и пресудне одговоре..

 Од анонимних база на овим подручјима два хаплотипа из студије Србије, један са Југа Србије (Косово+Врање) ако се не појави у студији Косоваца, наравно биће да је са подручја Врања. Други "централна Србија", вјероватно Ниш, Соко Бања, Пирот.. Такођер и један Македонац, не знам одакле је али по распореду осталих вјероватно негдје сјевероисточно. Ми сви дијелимо једну немодалну мутацију на маркеру 385-2 и због тога би требало да смо сви ближи једни другим него је и један од нас Гјорфију као и његовом рођаку из Клужа Румунија који могуће има и мађарско поријекло обзиром да 20 % Румуна на том узорку из Клужа има генетске везе са Мађарима, што је и очекивано..

 Мој род има још једну нашу посебну мутацију на 385 маркеру која је новијег датума, а исто је има и један из анонимне студије Тузланског кантона (вјероватно Бошњак/муслиман). Ја знам већ неко вријеме по некој ономастици у бјелопољском крају да наш род вуче поријекло са тог подручја гдје постоји и концентрација сличних хаплотипова и већа њихова разноврсност.

 Постоје неки хаплотипови који су нам мало више удаљени али изгледају у вези с нама, нпр. Американац Стилос из Гревене, као и један анонимни из Калараша у Румунији са којим је он изгледа у вези. Такођер можда један из Плоештија у Румунији, али нема довољно маркера. И битно један из студије Калмикије у Елисти који изгледа у могућој или вјероватној вези с нама. Он је од велике важности за куманску хипотезу јер се ту налазе још 4 сигурне/врло вјероватне куманске хаплогрупе (двије R1b M73 гране уз двије R1a Z93 гране). Надам се да ће се појавити код комерцијално тестираних, овако само посредно могу о њему правити конструкције (ако смо ми у вези с једном граном итд.). Може се рећи да се наши хаплотипови добро поклапају са куманским траговима на овим просторима, нпр. на подручју града Софије гдје се јавља један овај хаплотип, постоји данашње село Кубратово које се раније звало Куманиче, па чак и код Бијелог Поља у ЦГ: манастир Куманица, неки заселак Куновача у Комарану, баштина Куман на Пештеру у 16. вијеку.. А и то да смо ми јужно међусобно у вези ближој него са овим сјеверно говори могуће о некој миграцији са сјевера на југ, односно у овом контексту након убиства Котена јесте дошло до миграције дијела куманске популације..
 Споменућу и неколико мађарских породица из гране E-Z17107>Y81971 они су нам удаљенији но видјећемо да ли постоји са њима СНП веза.


<a href="https://www.youtube.com/v/epYu9iNlEaQ" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/epYu9iNlEaQ</a>

 Ево са више хитова.:) Дефинитивно је привилегија бити у вези са Томом Здравковићем. Мислим да јесам поприлично "музикалан".:)
   Хвала ти на овим информацијама рођаче  :) ,ето сада знаш да си рођак са Томом ,па се мало хвали тиме  хахаха . И то презиме ,хипокористик Дугеја ,ја сам раније био убеђен и доводио сам га у везу са херцеговачким србима ,нешто слично и налик презименима ,Криваја , Ливаја ,Мркаја ,Каваја ,Лакеја итд... Они су имали обичај да дају таква презимена ,а можда је и тај мој предак Јован отуда пребегао на Косово па са Косова у Лесковац а и можда  је био дугачак човек ,висок човек ,одскакао од осталих па су га зато прозвали Дугеја .На пример мој стриц Перица је висок 196 цм ,мој брат од стрица Небојша је висок 195 цм у поређењу са овим осталим Лесковчанима и генерално са југом србије где популација није баш висока они су као џинови  :D . Ето ја сам тако гледао на то презиме ,хипокористик па да видимо дали сам у праву .Поздрав .
« Последња измена: октобар 02, 2018, 06:11:55 пре подне Nikola444 »

Ван мреже predrag

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #170 послато: октобар 02, 2018, 11:39:47 пре подне »
Ja sam spasojevic ili drzmanac iz vranovca I2 ph908, kako znate za djordjevice da  je isti rod, hvala...

Ван мреже Vujičić

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #171 послато: октобар 02, 2018, 12:03:59 поподне »
Вујичић, Игњатијевдан, Вујчићи, Брчко

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Има необично ниску вредност на маркеру DYS439=9. Једини је са овако ниском вредношћу на овом маркеру, не само у роду Малешеваца, већ на целом Српском ДНК пројекту. Такође има и нешто вишу вредност DYS635=24. Најближи му је Кочић из Стричића код Бања Луке, који такође припада роду Малешеваца и са којим има разлике на већ поменутом DYS439 (четворострука), као и на брзомутирајућем  DYS570 (двострука). На осталим маркерима се поклапају, укључујући и високу вредност 24 на DYS635.

О самим Вујичићима можда неко нешто више каже.
Miloše tebi i ostalima pozdrav. Ja sam gore pomenuti Vujičić. Moji Vujičići su prema predanju stigli kod Brčkog iz Stare Hercegovine od plemena Maleševci. Od kojeg mjesta smo točno stigli to neznam, kao niti od kojeg je bratstva od Maleševaca bio Vujica. Crkve i crkvene knjige u okolini su popaljene i teško je naći podatke, mada sam pokušao. Predak Vujica, po kojem je bratstvo i dobilo prezime, je prije cca 230 godina doselio u Gornji Zovik na Majevici. Odatle je ubrzo prešao u današnje selo Vujičići. Ono što je interesantno je da u blizini postoji selo Maleševci na Majevici. Da li je moguće da je selo dobilo ime po Maleševcima i da im je tu bila privremena baza za daljnje rasejavanje, teško mi je reći. Do nekog starijeg vremena neki od predaka su svirali u gusle, pa eto i tu veze sa starim krajem Starom Hercegovinom.
Ono što mi nije jasno u tvom postu jest da si naveo da sam I2-PH908, dok ja imam podatak na certifikatu I2-Y3120. Laik sam u genealogiji i ove oznake dys su mi nejasne. Za dodatne informacije slobodno pitajte. Pozdrav.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4046
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #172 послато: октобар 02, 2018, 12:28:30 поподне »
Miloše tebi i ostalima pozdrav. Ja sam gore pomenuti Vujičić. Moji Vujičići su prema predanju stigli kod Brčkog iz Stare Hercegovine od plemena Maleševci. Od kojeg mjesta smo točno stigli to neznam, kao niti od kojeg je bratstva od Maleševaca bio Vujica. Crkve i crkvene knjige u okolini su popaljene i teško je naći podatke, mada sam pokušao. Predak Vujica, po kojem je bratstvo i dobilo prezime, je prije cca 230 godina doselio u Gornji Zovik na Majevici. Odatle je ubrzo prešao u današnje selo Vujičići. Ono što je interesantno je da u blizini postoji selo Maleševci na Majevici. Da li je moguće da je selo dobilo ime po Maleševcima i da im je tu bila privremena baza za daljnje rasejavanje, teško mi je reći. Do nekog starijeg vremena neki od predaka su svirali u gusle, pa eto i tu veze sa starim krajem Starom Hercegovinom.
Ono što mi nije jasno u tvom postu jest da si naveo da sam I2-PH908, dok ja imam podatak na certifikatu I2-Y3120. Laik sam u genealogiji i ove oznake dys su mi nejasne. Za dodatne informacije slobodno pitajte. Pozdrav.

Хвала на информацијама.

I2-PH908 је грана на филогенетском стаблу испoд I2-Y3120. На сертификату се наводи ова старија грана, док ми на Форуму на основу маркера DYS448, знамо да је у питању грана PH908, нижа на филогинетком стаблу, што је и циљ генетичке генеалогије, доћи до најниже гране на филогенетком стаблу. Тако да флогенетски низ би био:
I2-Y3120>S17250>PH908

Ван мреже Vujičić

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #173 послато: октобар 02, 2018, 12:45:16 поподне »
Хвала на информацијама.

I2-PH908 је грана на филогенетском стаблу испoд I2-Y3120. На сертификату се наводи ова старија грана, док ми на Форуму на основу маркера DYS448, знамо да је у питању грана PH908, нижа на филогинетком стаблу, што је и циљ генетичке генеалогије, доћи до најниже гране на филогенетком стаблу. Тако да флогенетски низ би био:
I2-Y3120>S17250>PH908
Hvala Miloše, stvari su mi sada jasnije.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #174 послато: октобар 02, 2018, 03:24:53 поподне »
Пантић, Митровдан, Рашанац, Петровац на Млави, J2a-L25


Пантић највероватније припада подграни J-CTS3601 (https://www.yfull.com/tree/J-CTS3601/) У пројекту нема ближих поклапања, а на YHRD му је најближи један Мађар.

Према Географској енциклопедији насеља Србије, становништво Рашанца је, или староседелачко, или досељено из Тимочке крајине, Влашке, Црне Реке, околине Мајданпека и Шумадије.
 
На мрежи постоји податак о пореклу становништва
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=811.0

Према овоме, нема Пантића у то време у селу, а једини род који слави Митровдан су Туфароњи.

"Туфароњи (10) растурени по Рашанцу, из Тополовника. Славе Митров-дан."

По свему судећи, Туфароњи су влашког порекла. Најбоље да тестирани то потврди, уколико прати тему.
« Последња измена: октобар 02, 2018, 03:27:09 поподне Небојша »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1873
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #175 послато: октобар 02, 2018, 05:08:26 поподне »
Станић, Видовдан, Нови Сланкамен, Инђија, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту иако не поседује специфичне вредности на основу којих би се издвајао.

Тестирани је у упитнику навео доста занимљиво предање, тако да ћу га пренети у целости:
1400 године из Пећи (Метохија) одселили у Рујан на Златибору
1460 са Златибора одселили на Жабљак (Црна Гора)
1475 одселили у Попово поље (Херцеговина)
1595 одселили у Бихаћ (Босна)
1638 одселили у Бриње (Лика)
Око 1890 доселили у Стари Сланкамен (Срем)


Стјепан Павичић у књизи "Сеобе и насеља у Лици" међу братствима досељеним у 17. веку наводи и Станиће:
На брињско подручје Срби су доселили 1638. године Њихову је сеобу уредила Приморска крајина, која их је својом четом и допратила с турскога земљишта. Нови су насељеници настањени у западном и југозападном делу брињскога поља , где има доста добре земље.
У тој сеоби дошло их је само 13 породица, али их је нешто касније доселило још 13. Међу њима били су ови родови: Бањеглави, Божанићи, Буквићи, Ђурићи, Галовићи, Гостовићи, Хајдуци, Кнежевићи, Којчини, Косовци, Лончари, Маљковићи, Маричићи, Милошевићи, Орлићи, Орловићи, Платише, Протулипци, Рајачићи, Рапајићи, Скакавци, Смиљанићи, Станићи, Шушњари, Вранеши и Вујићи.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 389
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #176 послато: октобар 02, 2018, 05:16:48 поподне »
Станић, Видовдан, Нови Сланкамен, Инђија, E-V13>Z1057

Тестирани је у упитнику навео доста занимљиво предање, тако да ћу га пренети у целости:
1400 године из Пећи (Метохија) одселили у Рујан на Златибору
1460 са Златибора одселили на Жабљак (Црна Гора)
1475 одселили у Попово поље (Херцеговина)
1595 одселили у Бихаћ (Босна)
1638 одселили у Бриње (Лика)
Око 1890 доселили у Стари Сланкамен (Срем)



То је из монографије Ђорђа Станића - Хроника рода личких Станића.

То је по мени аутор радио доста произвољно, али хајде да нас генетика убеди да је био у праву ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #177 послато: октобар 02, 2018, 05:22:02 поподне »
Станић, Видовдан, Нови Сланкамен, Инђија, E-V13>Z1057


Веома ретка слава. Можда може бити добар траг приликом истраживања корена. Ако се не варам, у Крајини, на Банији, има родова са овом славом. Треба проверити да ли их има и у Лици. 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4046
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #178 послато: октобар 02, 2018, 05:24:35 поподне »
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #179 послато: октобар 02, 2018, 05:44:26 поподне »
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Делим Милошево мишљење, још бих додао и Вановца из околине Високог у ову групу.

Раније смо овде спомињали неке од тих родова:  https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3193.msg86263#msg86263