Аутор Тема: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.  (Прочитано 27104 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #120 послато: септембар 30, 2018, 03:52:45 поподне »
Не би требало. Ти крајеви и нису толико повезани, а осим тога они из теслићког краја славе Ђурђевдан.

Има још Дујаковића у околини Книна. Нпр. у Орлићу такође славе Никољдан и огранак су неких Симића. Није сигурно ни да су доле сви повезани, мада је шанса за то свакако већа.

Да, мада је Ђурђевдан дробњачка слава, а ни ово презиме није нарочито раширено, то су ми неки индикатори да би могли и ови из околине Теслића да буду P109.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #121 послато: септембар 30, 2018, 03:56:02 поподне »
Петровић, Лучиндан, Шкаљари, Котор, J2b-M205>Y22066


Петровић поседује доста специфичан хаплотип. Толико, да на прву није било сигурно да ли је J2b-M205 или нека друга хаплогрупа. С обзиром на то, није сигурно утврдити да ли је Y22063+, или - (вероватно +), а ни ко му је најближи.

Није искључено да постоји нека веза са Божовићима и Ројевићима из околине Никшића. Са Божовићем Петровић дели и исту славу, Лучиндан.

О пореклу Петровића, Накићеновић каже следеће:

"Петровићи, с Његуша, славе Лучин-дан"
https://www.poreklo.rs/2013/05/26/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1kaljari-kotor/

Овај резултат је на неки начин потврда да је J-Y22066 била присутна и на простору Катунске нахије, тј. да су предања неких припадника ове хаплогрупе врло вероватно тачна. Да подсетим, добар део Y22066+ са простора Црне Горе (и шире), поседује неко предање о пореклу из из тих крајева. Има ту свакако и погрешних, или полу-тачних предања, али навео бих нека од њих.

Марковићи, Крупице, Пљевља - Марковина, Чево
Дедејићи, Потарје - Чево
Ројевићи, Никшић - Озринићи
Годијељи, Дробњак - Црмница и Предиш, Катунска нахија
Супићи, раније Варезићи, Гацко - Дробњак, пре тога Његуши
Живковићи (Радичевићи), Непричава - Његуши

има их још сигурно..

Вратио бих се опет на овај хаплотип. Поред високе вредности на 385b (20), ту је и до сада незабележена вредност 14 на маркеру 393, као и веома ретка вредност 13 на маркеру 392 (поседује је само Вејновић из Лике). Ове вредности на поменутим маркерима се веома ретко јављају код J-M205 и изгледа су нека специфичност ове "балканске" подгране. Обично 392 износи 11-12, а 393 12-13. Сећам се да сам нашао неке Каталонце M205 са 13 на 392, али то наравно не значи пуно у овом случају.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1873
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #122 послато: септембар 30, 2018, 06:40:40 поподне »
Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017

Тестирани има врло необичан хаплотип услед чега нема ближих поклапања. Издваја се по следећим вредностима:
DYS389 II=29
YGATAH4=12
DYS438=11

У селу постоје две породице Живковић према књизи "Лесковачко Поље и Бабичка Гора" Јованa Јовановићa:
Живковци (Живковићи) су досељени из Криве Реке.
Непознатог порекла: Дугејинци (Живковићи, Станковићи, Здравковићи) – Дугејински сој, који је 1948 године имао 52 куће и био највећи род у Печењевцу,
« Последња измена: септембар 30, 2018, 09:10:58 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4046
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #123 послато: септембар 30, 2018, 06:47:49 поподне »
Поштовани Милоше,
хвала Вам на одговору и даљим смерницама. Чини ми се да је једна група Бјелопавлића била присутна у Нишу око 1739. године, као одступница патријарху Арсенију IV за време Друге сеобе Срба. Пробаћу то да пропратим са неким од Милатовића из ове групе.

Пуно среће са пројектом и свако добро

Треба имати у виду да се овде не ради о племенским Бјелопавлићима, који су генетски профилисани и који припадају хаплогрупи E-V13>Z5017>Z16988>BY34282
Милатовићи су из области Бјелопавлића и вероватно припадају неком стариничком становништву тога краја.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 722
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #124 послато: септембар 30, 2018, 06:50:50 поподне »
Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017

Тестирани има врло необичан хаплотип услед чега нема ближих поклапања. Издваја се по следећим вредностима:
DYS389 II=29
YGATAH4=12
DYS438=11

У селу постоје две породице Живковић према књизи "Лесковачко Поље и Бабичка Гора" Јованa Јовановићa:
Живковци (Живковићи) су досељени из Криве Реке.
Непознатог порекла: Дугејинци (Живковићи, Станковићи, Здравковићи) – Дугејински сој, који је 1948 године имао 52 куће и био највећи род у Печењевцу,

 Изгледа ми као мој рођак. Крива Река, то је код Куманова у Македонији?:) Иначе ова вриједност YGATAH4=12 је карактеристична за хаплотипове који су сродни из Бугарске, Румуније и Мађарске. Та вриједност иначе је врло честа код гране CTS9320>Z17107.
 Постоји у анонимној студији негдје у Македонији (вјероватно источно/сјевероисточно) један рођак само код њега је DYS389=14-30 (14-16).
« Последња измена: септембар 30, 2018, 09:54:03 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #125 послато: септембар 30, 2018, 06:55:14 поподне »
80. Дујаковић, Никољдан, Врбник, Бискупија

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираних би му наближи могао бити Шеат из Книна, који слави исту славу. Разликују се на 3 од упоредивих 18 маркера.

Саво Накићеновић за Дујаковиће у Врбнику каже следеће:

Још један Дробњак из северне Далмације.  Како су почели има да престигну Мацуре, ако већ нису.

Врбник одакле су Дујаковићи је на брду.  Дакле има смисла да такво место населе Дробњаци са Дурмитора, пре него неко питомо село у равници/долини као што је већина села оближњег Далматинског Косова.

Накићеновић је записао да је на Врбнику било 13 кућа Дујаковића, тако да су спадали у бројније родове у селу у то време.

Познајем неке Дујаковиће из Врбника.
« Последња измена: септембар 30, 2018, 06:59:44 поподне Свевлад »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1873
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #126 послато: септембар 30, 2018, 07:04:12 поподне »
Јовановић, Аранђеловдан, Приштина, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род.
У питању су колонисти, а Јовановића у Васојевићима једино има у селу Птич код Лијеве Ријеке где су огранак Дујовића који припадају грани Новаковића. Међутим, како тестирани има вредност YGATAH4=10 која је типична за Рајевиће, мало је вероватно да потичу од Јовановића из Птича.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #127 послато: септембар 30, 2018, 08:13:54 поподне »
Јовановић, Аранђеловдан, Приштина, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род.
У питању су колонисти, а Јовановића у Васојевићима једино има у селу Птич код Лијеве Ријеке где су огранак Дујовића који припадају грани Новаковића. Међутим, како тестирани има вредност YGATAH4=10 која је типична за Рајевиће, мало је вероватно да потичу од Јовановића из Птича.

Или је у питању нека мутација у задњих неколико генерација, или је у питању род који је колонизован са ширег подручја западне Србије, где је дошао из Васојевића вероватно током 18. века. Но, у сваком случају, мислим да нема дилеме да је овај Јовановић колониста.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 722
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #128 послато: септембар 30, 2018, 08:51:06 поподне »
Изгледа ми као мој рођак. Крива Река, то је код Куманова у Македонији?:)

 Да, могу рећи да је рођак практично 100 %, нпр. разлика на споријем GATAH4 коју има с нама уопште није релевантна јер је има такођер род који је на већем броју маркера 100 % у вези с нама, и као што рекох за нашу грану Z17107 то је вриједност која је скоро па модална, а може се рећи и да постоји нестабилност на овом маркеру код E-Z17107* јер се то примјети и код других хаплотипова. Са Ракоњцима постоје неке разлике али наш хаплотип је још више "измутиран", и иако је Живковић ближи Гјорфију из Карцага на малом броју маркера, ипак смо обзиром на један маркер ми врло вјероватно ближи. Мислим да сви ови хаплотипови из Шоплука чине једну цјелину и да је TMRCA  испод или око 1000 година (тешко је рећи тачно на 17/23 маркера колико они имају).. И први са презименом на том подручју, већ се у анонимним студијама на том ширем подручју налазе слични хаплотипови.

 Видим да припадају роду "Дугејинци", који би требало да су досељени од Криве Реке, крајем 18. вијека, но нисам сигуран да је то тачно 100 %, јер често по литератури су "сви досељени" иако испадне да неки и нису.. Нпр. по литератури оснивачи неког села често су ту дошли прије 300-тињак година иако се село помиње прије 500 г...
 Код Јовановића стоји да село Печењевце има вјероватно везу са Печенезима.. Оно што је поуздано јесте да се у дефтеру Нишког кадилука из 1498. године ово село заједно уз сусједно село Чекмин. То друго село вуче могуће на глагол чекмек ("привући").. Дакле село је поприлично старо а ако има старинаца онда су ови родови најбољи кандидати.. Ако су из Криве Реке то је такођер занимљиво због тога што на том ширем подручју има доста куманских трагова, чак и археолошких. :)

 Примјећујем да код родова на том подручју постоје нека интересантна родовска имена, нпр. Котригинци, ваљало би тестирати неке од њих, сасвим могуће да би имали неки занимљив хаплотип.. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #129 послато: септембар 30, 2018, 09:07:01 поподне »
Изгледа ми као мој рођак. Крива Река, то је код Куманова у Македонији?:)
Термин "Криворечани" у јабланичком срезу користи се за становнике досељене из Новобрдске Криве Реке која се налази у Косовском поморављу..

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 722
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #130 послато: септембар 30, 2018, 09:30:53 поподне »
Термин "Криворечани" у јабланичком срезу користи се за становнике досељене из Новобрдске Криве Реке која се налази у Косовском поморављу..

 Хвала. :) У ком случају ће онда бити старинац у Печењевцима, јер такви хаплотипови засад не постоје на Косову.. Дакле може бити досељен из Новобрдске Криве Реке само ако у гомили хаплотипова са тестирања Косова буде поклапања, не очекујем неке рођаке ту, а и то је скоро практично немогуће обзиром на то гдје је његово блиско поклапање..:) На крају крајева неко мора бити старинац и у Печењевцима који се спомињу још 1498.. А и за ову групу родова стоји да је "непознатог" поријекла.

 
« Последња измена: септембар 30, 2018, 09:34:49 поподне Zor »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #131 послато: септембар 30, 2018, 09:50:33 поподне »
Да, могу рећи да је рођак практично 100 %, нпр. разлика на споријем GATAH4 коју има с нама уопште није релевантна јер је има такођер род који је на већем броју маркера 100 % у вези с нама, и као што рекох за нашу грану Z17107 то је вриједност која је скоро па модална, а може се рећи и да постоји нестабилност на овом маркеру код E-Z17107* јер се то примјети и код других хаплотипова. Са Ракоњцима постоје неке разлике али наш хаплотип је још више "измутиран", и иако је Живковић ближи Гјорфију из Карцага на малом броју маркера, ипак смо обзиром на један маркер ми врло вјероватно ближи. Мислим да сви ови хаплотипови из Шоплука чине једну цјелину и да је TMRCA  испод или око 1000 година (тешко је рећи тачно на 17/23 маркера колико они имају).. И први са презименом на том подручју, већ се у анонимним студијама на том ширем подручју налазе слични хаплотипови.

 Видим да припадају роду "Дугејинци", који би требало да су досељени од Криве Реке, крајем 18. вијека, но нисам сигуран да је то тачно 100 %, јер често по литератури су "сви досељени" иако испадне да неки и нису.. Нпр. по литератури оснивачи неког села често су ту дошли прије 300-тињак година иако се село помиње прије 500 г...
 Код Јовановића стоји да село Печењевце има вјероватно везу са Печенезима.. Оно што је поуздано јесте да се у дефтеру Нишког кадилука из 1498. године ово село заједно уз сусједно село Чекмин. То друго село вуче могуће на глагол чекмек ("привући").. Дакле село је поприлично старо а ако има старинаца онда су ови родови најбољи кандидати.. Ако су из Криве Реке то је такођер занимљиво због тога што на том ширем подручју има доста куманских трагова, чак и археолошких. :)

 Примјећујем да код родова на том подручју постоје нека интересантна родовска имена, нпр. Котригинци, ваљало би тестирати неке од њих, сасвим могуће да би имали неки занимљив хаплотип.. :)

Ово сада са  Печењезима и "Котригинци"-а постаје веома занимљиво. Питам се, дал је могуће да "Котригинци" име по "хунским" Кутригурима носе?
https://en.wikipedia.org/wiki/Kutrigurs
« Последња измена: септембар 30, 2018, 09:52:22 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1873
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #132 послато: септембар 30, 2018, 09:52:43 поподне »
Лакић, Никољдан,Горњи Карин, Обровац, E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

Са претходно тестираним Лакићем из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера. О Лакићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/05/laki%C4%87/

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 722
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #133 послато: септембар 30, 2018, 10:47:16 поподне »
Ово сада са  Печењезима и "Котригинци"-а постаје веома занимљиво. Питам се, дал је могуће да "Котригинци" име по "хунским" Кутригурима носе?
https://en.wikipedia.org/wiki/Kutrigurs

 Да, мислим да је то могуће без претјеривања, барем нека веза..:) Но ово баш и није тема за то, има још неких занимљивих родова. Баш би могао о једном од њих.:)

Лакић, Никољдан,Горњи Карин, Обровац, E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

Са претходно тестираним Лакићем из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера. О Лакићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/05/laki%C4%87/

 Лакић иначе је негативан на Y92017 која је честа код Албанаца (Мирдите итд.), ради се изгледа о старијем хаплотипу код гране E-Z17107>Z38456>BY4461 којег карактерише dys454=12. Осим Лакића ту је Хрват Радалић који је удаљен од Лакића, такођер Албанац Максути из Македоније, један Италијан са Сицилије, и један Секељ упада у тај кластер. Они међусобно чини се нису нешто блиски.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #134 послато: октобар 01, 2018, 08:30:33 пре подне »
Хвала. :) У ком случају ће онда бити старинац у Печењевцима, јер такви хаплотипови засад не постоје на Косову.. Дакле може бити досељен из Новобрдске Криве Реке само ако у гомили хаплотипова са тестирања Косова буде поклапања, не очекујем неке рођаке ту, а и то је скоро практично немогуће обзиром на то гдје је његово блиско поклапање..:) На крају крајева неко мора бити старинац и у Печењевцима који се спомињу још 1498.. А и за ову групу родова стоји да је "непознатог" поријекла.
Треба проверити у литератури као нпр. ''Горња Јабланица кроз историју'' (мислим да постоји у дигиталној библиотеци) да ли постоје подаци о пореклу становништва села Печењевци. Стариначко становништво тог краја углавном се иселило у великим сеобама крајем 17. в., а иза тога била су два таласа насељавања. Најпре су се населили Албанци који су ту боравили око 180 год., а након српско-турског рата 1877/78 у напуштену област Горње Јабланице насељен је велики број породица из Црне Горе, Херцеговине, Косовског поморавља, Метохије, док је у Доњој Јабланици насељавана углавном ''југоисточна струја'' досељеника из Врања, Куманова, са Власине, али и из Косовског поморавља. У Доњој Јабланици било је и нешто стариначких породица.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4046
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #135 послато: октобар 01, 2018, 08:52:25 пре подне »
Ранђеловић, Никољдан, Шишава, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један занимљив хаплотип, пре свега због високих вредности на маркерима 389I=15 и 389II=32. Високе вредности на овим маркерима имају Озринићи (14-32 и 15-33), као и неки херцеговачки родови. Најближи на пројекту, који уједно са Ранђеловићем деле високе вредности на поменутим маркерима, му је један тестирани из Требиња, у оквиру херцеговачког подухвта, који такође слави Никољдан и који је по предању даљим пореклом из Зете и Брновић из Спужа са славом Петковдан. Са обојицом има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Разлике су на истим маркерима. Могуће да су ове породице сродне Озринићима, односно њихова братска грана. За Брновиће се каже да су некада славили Илиндан, која је и мала слава Озринића, а и халотипови нису далеко, изузев DS448, који је код Озринића препознатљив и има вредност 18. Такође Ранђеловић има две разлиике на упоредивих 17 маркера са Судимцем из Љубинаца у Жупи Александровачкој, пореклом из Судимље у близини Блажева на Копаонику. Даљим пореклом из Копаоничког Ибра.

За Ранђеловиће се у литератури каже:

"Фамилија Ранђеловић је из Метохије, јер је у кумство са Ђокићима („паштркуљци“-са Паштрик планине се доселили у Власотинце) – а то показује и гајење винове лозе у шишавачко-власотиначком крају. Још један податак је да су „Ракићевци“ у Шишави у „близини“ са земљом фамилије Ђорђевић (друго кумство) од памтивека. (Васини-Минини)."

https://www.poreklo.rs/2012/11/10/poreklo-prezimena-selo-šišava-vlasotince/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #136 послато: октобар 01, 2018, 09:39:58 пре подне »
Лакић, Никољдан, Горњи Карин, Обровац, E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

Са претходно тестираним Лакићем из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера. О Лакићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/05/laki%C4%87/

Важан резултат, пошто имамо и јене Лакиће из Карина I1-Z58 (23andMe). Ово вероватно значи да су Лакићи из Буковице и Котара доминантно E-V13. У питању је веома бројна фамилија.

Биљане Доње 17 кућа
Карин Горњи 23 куће
Карин Доњи 13 кућа
Кашић 11 кућа

Они из Биљана Горњих славе Ђурђевдан, али је један део фамилије почео славити и Никољдан.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4046
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #137 послато: октобар 01, 2018, 10:23:08 пре подне »
Јовашевић, Ђурђевдан, Прељина, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити DYS391=10. На пројекту му је најближи Николић из Ластве са којим дели овај маркер и са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Шт се родова које славе Ђурђевдан из Старе Херцеговине тиче, најближи му је Шабановић из Бијеле, пореклом из Вилуса код Никшића.

За Јовашевиће у Прељини се каже:

"ЈОВАШЕВИЋИ су због убиства неког Турчина пребегли из Марковице (Доње Драгачево) и населили су се овде, славе Ђурђев-дан."

https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-prijeljina-čačak/

А у Марковици:

"Јовашевићи (Јоваши) су најстарија породица у Марковици. Они су се доселили у Марковицу из Дробњака још пре „Лауданове Крајине“. Била су два брата Јовашевића: Милош и Јоваш, који се поделе. Потомци Јовашеви и сад су у Марковици, а потомци Милоша Јовашевића у време другог устанка убију у свађи око вршаја некаква потурицу, те побегну у Пријељину у срез љубићски (округ руднички). И сад има у Пријељини Јовашевића под истим презименом и знају, да су дошли из Марковице, а славе Св. Ђурђа као и они марковички."

https://www.poreklo.rs/2012/06/29/poreklo-prezimena-selo-markovica-lučani-donje-dragačevo/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #138 послато: октобар 01, 2018, 10:37:49 пре подне »
Маслар, Јовањдан, Шекулар, Андријевица, J1-Z1828


Маслари су део шире групе Радмужевића, што овај резултат и потврђује. Генетски су им најближи Кењићи и Кукаљи из Шекулара. Небо и Видоје су детаљније писали о Масларима, и уопште Радмужевићима, на следећој теми:
https://www.poreklo.rs/2013/08/07/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1ekular-andrijevica/

Осим у Шекулару, овај кластер J1 јавља се још у расинском и рашком округу.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #139 послато: октобар 01, 2018, 10:50:22 пре подне »
14. Јамбрек, Никољдан, Словенија

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Преци тестираног потичу из Словеније (и били су католици), а њихово даље порекло, према предању, је из Чешке.

Хаплотип тестираног има тек понеку мање уобичајену вредност, попут DYS391 = 10 и DYS389 II-I = 19, а вероватно најмање уобичајена вредност хаплотипа је 14 на DYS439.

У Чешкој би S17250 требало да је најзаступљенија подграна динарика, па тестирани вероватно њој припада, мада то без СНП теста не треба усвајати, јер се јављају и друге гране.