Аутор Тема: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.  (Прочитано 25598 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3899
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #140 послато: октобар 01, 2018, 10:57:16 пре подне »
Лукић, Ђурђевдан, Бијело Бучје, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити само висока вредност 19 на DYS458. Нема ближих поклапања на пројекту. Ову високу вредност на маркеру DYS458 дели са појединим Херцеговцима тестираним у херцеговачком подухату, од којих један слави Ђурђевдан, па веза вероватно постоји и поред разлика на осталим маркерима (4-5 разлике на упоредива 23 маркера).

За Лукиће нисам ништа нашао, па ако неко има више информација о пореклу ове породице, нека напише.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1823
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #141 послато: октобар 01, 2018, 11:01:57 пре подне »
Маслар, Јовањдан, Шекулар, Андријевица, J1-Z1828

Маслари су део шире групе Радмужевића, што овај резултат и потврђује. Генетски су им најближи Кењићи и Кукаљи из Шекулара.

Поклапање Маслара са Кењићем је 21/23, са Кукаљем 22/23, а са Томовићем 20/23, при чему се разлике "врте" на иста три маркера.
Чини се да су хаплотипови Радмужевића из Шекулара мање дивергирали од замишљеног предачког хаплотипа, него што је то случај код групе Дашића, Рмуша и потомака Вука Љевака, где су разлике мало израженије. Иако је узорак од неколико тестираних (на 23 маркера) мали, рекло би се да су Радмужевићи млађи слој у Шекулару. 

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #142 послато: октобар 01, 2018, 11:05:13 пре подне »
Лукић, Ђурђевдан, Бијело Бучје, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити само висока вредност 19 на DYS458. Нема ближих поклапања на пројекту. Ову високу вредност на маркеру DYS458 дели са појединим Херцеговцима тестираним у херцеговачком подухату, од којих један слави Ђурђевдан, па веза вероватно постоји и поред разлика на осталим маркерима (4-5 разлике на упоредива 23 маркера).

За Лукиће нисам ништа нашао, па ако неко има више информација о пореклу ове породице, нека напише.

У САНУ истраживању постоји један хаплотип из околине Теслића који поред исте славе има такође високу вредност на 458, тако да су тај тестирани и Лукић вероватно ближе тј. скорије повезани.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #143 послато: октобар 01, 2018, 11:05:36 пре подне »
Поклапање Маслара са Кењићем је 21/23, са Кукаљем 22/23, а са Томовићем 20/23, при чему се разлике "врте" на иста три маркера.
Чини се да су хаплотипови Радмужевића из Шекулара мање дивергирали од замишљеног предачког хаплотипа, него што је то случај код групе Дашића, Рмуша и потомака Вука Љевака, где су разлике мало израженије. Иако је узорак од неколико тестираних (на 23 маркера) мали, рекло би се да су Радмужевићи млађи слој у Шекулару.

Да, мада је незгодно на основу тога доносити закључке. Све зависи како се који хаплотип "понаша". Неки можда слабије мутирају. Углавном и Радмужевићи имају неке разлике на ових 23 маркера, као што рекосмо.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #144 послато: октобар 01, 2018, 11:19:41 пре подне »
рекло би се да су Радмужевићи млађи слој у Шекулару.

А баш фигурирају као старији...
И код њих важи онај принцип као и код многих других стариначких родова у племенима ЦГ, где управо они имају рупе у родословљу и не сасвим разјашњен међусобни родовски однос.
Можда су ови данашњи родови међусобно блиски, јер потичу од неког релативно скоријег заједничког претка, али, опет, и тај појединац може бити изданак неког старог рода у племену.
Ваљало би да имамо и резултат неког од Лекића...
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #145 послато: октобар 01, 2018, 11:31:07 пре подне »
Лукић, Ђурђевдан, Бијело Бучје, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити само висока вредност 19 на DYS458. Нема ближих поклапања на пројекту. Ову високу вредност на маркеру DYS458 дели са појединим Херцеговцима тестираним у херцеговачком подухату, од којих један слави Ђурђевдан, па веза вероватно постоји и поред разлика на осталим маркерима (4-5 разлике на упоредива 23 маркера).

За Лукиће нисам ништа нашао, па ако неко има више информација о пореклу ове породице, нека напише.

Лукић је мој кандидат. Код њега се спојило: честа хаплогрупа, уобичајен хаплотип, често презиме, честа слава, крај који није етнографски обрађиван. Све у свему ништа конкретно се не може рећи.

Лукићи у Бијелом Бучју (Бјелобучју), судећи по Шематизму, живе и у другој половини 19. вијека. Бијело Бучје је припадало парохији Угодновић, тешањског протопрезвитерата. Могли би бити повезани са Лукићима исте славе у Тешњу и Чечави.

Читав тај простор био је у 16. вијеку насељен српским становништвом у влашком статусу ( свакако херцеговачког поријекла). 

"Према првим турским пописима тешањске нахије проведеним током 16. вијека, а нарочито према оном опширнијем из 1604. године, евидентно је да је присуство филуријског становништва било већинско. Његова надмоћност је била најизраженија у западном, односно брдско– планинском дијелу нахије гдје је већина села пописана као комплетно влашка па су од намета плаћала само сточарску филурију. Таква села су, поред Трепча, Чечаве и Шњеготине, била и Бијело Бучје и Брић, чији су власи, заједно са маглајским, чинили једну скупину. Кнез им је био Антол, син Радивојев, са сједиштем у селу Трепче. Примићури,
подређени поменутом трепчанском кнезу Антолу, били су и у висинским предјелима данашњег теслићког краја. Тако, према попису из 1570. године, налазимо да је примићур у Брићу и Бијелом Бучју био Вујица, син Вукца, али је убрзо, усљед даљег досељавања влаха и стварања нових влашких баштина, међу новооснованим била и кнежина у Брићу. Како, према архивским подацима, наводи Д. Васић, у турском катастарском попису из 1604. године пописана је у селу Брић и Бијелом Бучју и баштина кнеза Радивоја, сина Брајановог, уз напомену да је била ослобођена од свих пореских давања. Иначе, приликом тог пописа у
селима Брић и Бијело Бучје било је укупно 17 хришћанских баштина које су за сточарску филурију, као основну влашку дажбину, плаћале по 250 акчи."

Православље у Усорском крају - историјски преглед, Алекса П. Касаповић, 2016.

Сасвим је могуће да су Лукићи потомци тог становништва из 16. вијека.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1823
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #146 послато: октобар 01, 2018, 11:41:57 пре подне »
А баш фигурирају као старији...
И код њих важи онај принцип као и код многих других стариначких родова у племенима ЦГ, где управо они имају рупе у родословљу и не сасвим разјашњен међусобни родовски однос.
Можда су ови данашњи родови међусобно блиски, јер потичу од неког релативно скоријег заједничког претка, али, опет, и тај појединац може бити изданак неког старог рода у племену.
Ваљало би да имамо и резултат неког од Лекића...

Ја намерно дадох мало смелију тврдњу, да подстакнем дискусију  :) Слажем се да се могло десити да су се остале гране просто иселиле, и да је остала само једна у Шекулару, међутим и хаплотипови ових пар исељених Радмужевића (или њихових сродника) које имамо се поклапају 17/17. Свакако, Лекићи недостају.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3899
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #147 послато: октобар 01, 2018, 11:43:04 пре подне »
Петровић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има DYS390=23 и DYS19=15. Ову комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи на пројекту, двојица Суботића, са Романије и околине Гацка. Са њима има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Од родова које славе Митровдан, а деле маркер DYS19, најближи му је Ђоковић из Грижана на Рогозни, даљим пореклом из Лопата, а још даље из Херцеговине, али имају сувише разлике на маркерима за неку чвршћу везу.

За Петровиће у Радаљу се каже:

"Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије)."

https://www.poreklo.rs/2013/01/27/poreklo-prezimena-selo-radalj-mali-zvornik/

Петровићу бих препоручио тестирње маркера DYS561.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #148 послато: октобар 01, 2018, 11:45:06 пре подне »
и хаплотипови ових пар исељених Радмужевића (или њихових сродника) које имамо се поклапају 17/17.

Кога имамо од исељених Радмужевића?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1823
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #149 послато: октобар 01, 2018, 11:52:07 пре подне »
Кога имамо од исељених Радмужевића?

Марић из околине Александровца, и још један из необјављених истраживања из околине Краљева. Такође, обојица славе Јовањдан.

Ван мреже filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 713
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #150 послато: октобар 01, 2018, 11:55:37 пре подне »
Лукић је мој кандидат. Код њега се спојило: честа хаплогрупа, уобичајен хаплотип, често презиме, честа слава, крај који није етнографски обрађиван. Све у свему ништа конкретно се не може рећи.

Лукићи у Бијелом Бучју (Бјелобучју), судећи по Шематизму, живе и у другој половини 19. вијека. Бијело Бучје је припадало парохији Угодновић, тешањског протопрезвитерата. Могли би бити повезани са Лукићима исте славе у Тешњу и Чечави.

Читав тај простор био је у 16. вијеку насељен српским становништвом у влашком статусу ( свакако херцеговачког поријекла). 

"Према првим турским пописима тешањске нахије проведеним током 16. вијека, а нарочито према оном опширнијем из 1604. године, евидентно је да је присуство филуријског становништва било већинско. Његова надмоћност је била најизраженија у западном, односно брдско– планинском дијелу нахије гдје је већина села пописана као комплетно влашка па су од намета плаћала само сточарску филурију. Таква села су, поред Трепча, Чечаве и Шњеготине, била и Бијело Бучје и Брић, чији су власи, заједно са маглајским, чинили једну скупину. Кнез им је био Антол, син Радивојев, са сједиштем у селу Трепче. Примићури,
подређени поменутом трепчанском кнезу Антолу, били су и у висинским предјелима данашњег теслићког краја. Тако, према попису из 1570. године, налазимо да је примићур у Брићу и Бијелом Бучју био Вујица, син Вукца, али је убрзо, усљед даљег досељавања влаха и стварања нових влашких баштина, међу новооснованим била и кнежина у Брићу. Како, према архивским подацима, наводи Д. Васић, у турском катастарском попису из 1604. године пописана је у селу Брић и Бијелом Бучју и баштина кнеза Радивоја, сина Брајановог, уз напомену да је била ослобођена од свих пореских давања. Иначе, приликом тог пописа у
селима Брић и Бијело Бучје било је укупно 17 хришћанских баштина које су за сточарску филурију, као основну влашку дажбину, плаћале по 250 акчи."

Православље у Усорском крају - историјски преглед, Алекса П. Касаповић, 2016.

Сасвим је могуће да су Лукићи потомци тог становништва из 16. вијека.
Vec se vidi u Teslickom kraju i usorskom jaka struja PH908 sa kombinacijom manjinske  R1a prvenstveno M458.Slicno je i na Ozrenu za sada.

Ван мреже dzo593

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #151 послато: октобар 01, 2018, 12:28:55 поподне »
Петровић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има DYS390=23 и DYS19=15. Ову комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи на пројекту, двојица Суботића, са Романије и околине Гацка. Са њима има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Од родова које славе Митровдан, а деле маркер DYS19, најближи му је Ђоковић из Грижана на Рогозни, даљим пореклом из Лопата, а још даље из Херцеговине, али имају сувише разлике на маркерима за неку чвршћу везу.

За Петровиће у Радаљу се каже:

"Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије)."

https://www.poreklo.rs/2013/01/27/poreklo-prezimena-selo-radalj-mali-zvornik/

Петровићу бих препоручио тестирње маркера DYS561.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

И сам сам се бавио родбинским везама моје породице Петровић и дошао сам до следећих података које сам написао у следећој форми:

 "У свом етнографском извештају учитељ Никола Ненадовић наводи да су са Теодоровићима, Јовановићима и Петровићима (Пекановићима) у сродству и породице Аврамовића из Корените и Ковачевића из Рибарица. У делу Боривоја Милошевића „Рађевина и Јадар - антропогеографска истраживања“ у прегледу порекла становништва села Коренита наводи се да су Аврамовићи староседеоци у Коренити и да су род са још неколико породица из Корените и то: Јевтићи, Павловићи, Марјановићи, Ђурићи, Ђурђевићи, Мићићи, Милићевићи, Симићи и Бојанићи. Све ове породице славе св. Димитрија. У прегеледу порекла становништва села Рибарица, Боривоје Милошевић наводи да су поред Ковачевића из Радаља доселили и Бојићи, Радичевићи и Петровићи и то у првој половини XVIII века. Овим породицама, према етнографском извештају Љ. Шопаловића, треба додати и породицу Секулића. Поред ових породица Боривоје Милошевић наводи да су и следеће породице, које славе св. Димитрија, дошле из Радаља: Лекићи из Симиног Брда крајем XVIII века, Обрадовићи из Филиповића почетком XIX века, Павловићи из Недељица почетком XIX века, Петровићи из Горње Сипуље у првој половини XIX века и Вучетићи из Пасковца у првој половини XIX века. Поред ових породица у родбинску везу са породицом Петровића из Радаља могу се довести и: Митровићи из Костајника који су се доселили из Корените у другој половини XIX века,  Лазићи из Брадића који су се доселили из Корените у првој половини XIX века и Лекићи из Драгинца који су се доселили са Симиног брда почетком XX века. Још једно дело открива породице са којима су радаљски Петровићи род. У делу „Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Радовановића у везу са Петровићима се могу довести и Живановићи из Криваје који су се доселили из Корените после Катанске буне 1844. године и Филиповићи из Маове доселили средином XIX века из Корените. Такође, Љуба Поповић у делу „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ наводи да је породица Станојевић из Грабовца доселила у ово село из Радаља у другој половини XVIII века. Станојевићи, такође, славе св. Димитрија."

Такође у делу Соколска Нахија налази се још један цитат о миграцијама Човића "једни отишли у Радаљ, други у Босну, трећи негде у Мачву, а овде (у Вољевцима/Велика Река) остао неки момчић Ристивоје… Он је имао доста деце и један му се истакао у селу те му се и потомци зову по њему - Матићи." Мислим да има неко од ових Матића из Велике реке тестиран на пројекту, па бих замолио компетентне да то прокоментаришу. :)

И још једна ствар, када унесем параметре у базу добијам резултате припадности I2 - Y3120 групи, а видим да је овде објављено I2 - PH908. Занима ме да ли је ово исто или постоји нека грешка, јер ипак нисам компетентан да проценим.
I2a>Y3120>S17250>PH908

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 753
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #152 послато: октобар 01, 2018, 12:35:40 поподне »
Имате ли неко предање одкуд слава Митровдан, Вама и Вашем роду?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #153 послато: октобар 01, 2018, 12:41:11 поподне »
И још једна ствар, када унесем параметре у базу добијам резултате припадности I2 - Y3120 групи, а видим да је овде објављено I2 - PH908. Занима ме да ли је ово исто или постоји нека грешка, јер ипак нисам компетентан да проценим.

I2a-Y3120 је старија подграна у односу на PH908. Иначе се PH908 наводи посебно на форуму због тога што је појединачно најбројнија грана међу Србима а и лако се препознаје, првенствено ако тестирани на DYS448 маркеру има вредност 19. Филогенетски низ иде овако - Y3120>S17250>PH908.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже dzo593

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #154 послато: октобар 01, 2018, 12:53:34 поподне »
Имате ли неко предање одкуд слава Митровдан, Вама и Вашем роду?

Предање зашто баш Митровдан нисам успео да пронађем. Једини траг који постоји је из Соколске Нахије (Љ. Поповићи) да смо пореклом Кучи, а колико сам видео на форуму слава старих Куча је Митровдан. Па је можда то нека веза.
I2a>Y3120>S17250>PH908

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1823
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #155 послато: октобар 01, 2018, 01:27:52 поподне »
Петровић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има DYS390=23 и DYS19=15. Ову комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи на пројекту, двојица Суботића, са Романије и околине Гацка. Са њима има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Од родова које славе Митровдан, а деле маркер DYS19, најближи му је Ђоковић из Грижана на Рогозни, даљим пореклом из Лопата, а још даље из Херцеговине, али имају сувише разлике на маркерима за неку чвршћу везу.

За Петровиће у Радаљу се каже:

"Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије)."

Још један "Куч" из Подриња који испаде динарац. Као и ја  :)

Шалу на страну, споменуо бих и Кнежевића са овогодишњег Светског ДНК дана као релативно блиског Петровићу, чини ми се 19/23. Такође има почетак 13-23-15:

Кнежевић, Симеон Богопримац, Врчин, Гроцка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од вредности које значајније одступају од модала, ту су једино вредности 23 на 390 и 32 на 481. Остале вредности су у границама модала, али ипак Кнежевић нема ближих поклапања на пројекту.

У литератури о Кнежевићима стоји:

Тада су били у селу и:

–Кнежевићи, које зову белопољци – дошли из Бела Поља, а управо их „укоревају“ као Арнауте, јер су љути, а Вагиће као Грке – тврди на пазар као Грци. Од Кнежевића су

–Стекићи и сви славе Симеундан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/07/poreklo-prezimena-selo-vrcin-grocka-beograd/

Ван мреже Nikola444

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #156 послато: октобар 01, 2018, 06:44:19 поподне »
Ево и ја да се јавим на форуму пошто видим да су неки дали веома занимљиве и интересантне коментаре на мој днк резултат . Ево овако прво да почнем од тога да је мој предак Јован Дугеја рођен 1808 дошао из села Шилово код Гњилана средином 19 века у село Печењевац код Лесковца ,ту је пребегао јер се по предању које постоји у нашој породици а које је и записано код мог стрица Перице Здравковића на Косову убио неке шиптаре који су почели да пале ,пљачкају  и врше терор над србима на Косову е сада то Дугеја дали му је било презиме или хипокористик то не знам .Друго он је изродио два сина Живка и Здравка који су вероватно носили то презиме Дугеја који су рођени 1834 године од којих потичу наше две фамилије Живковићи и Здравковићи које су се размножиле и разгранале јер су Живко и Здравко имали по 5 синова од којих је и мој деда Драгиша који је био припадник чувеног гвозедног пука и носилац је Карађорђеве звезде и записан је у анале гвозденог пука . Од наше фамилије потиче и чувени легендарни певач Тома Здравковић дакле он је мој рођак ,деда и он је потомак Јована Дугеје ,као и доктор наука и бивши градоначелник Лесковца Драгољуб Живковић ,наша фамилија је дала пет или шест доктора наука у Лесковцу и знаменитих интелектуалаца али највећи наш понос јесте Тома Здравковић ,дакле никакве везе са породицом Живковић из Криве Реке немамо ,они су засебна фамилија која не потиче од мог Претка Јована Дугеје . Е сада то презиме ,хипокористик Дугеја ако може неко од стручних људи на форуму да ми објасни одакле потиче и за које српске просторе је карактеристично био бих захвалан .Толико од мене. Поздрав ,Никола Живковић .

На мрежи Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1805
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #157 послато: октобар 01, 2018, 06:52:41 поподне »
Бећар, Петковдан, Витежево, Жабари, E-V13>Z1057

Тестирани нема ближих поклапања на пројекту због две специфичне вредности које поседује:
DYS385=15-17
DYS438=11

Станоје Мијатовић у књизи "Ресава" наводи да се за Бећаревиће који славе Св. Петку не зна одакле потичу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #158 послато: октобар 01, 2018, 07:45:38 поподне »
Ево и ја да се јавим на форуму пошто видим да су неки дали веома занимљиве и интересантне коментаре на мој днк резултат . Ево овако прво да почнем од тога да је мој предак Јован Дугеја рођен 1808 дошао из села Шилово код Гњилана средином 19 века у село Печењевац код Лесковца ,ту је пребегао јер се по предању које постоји у нашој породици а које је и записано код мог стрица Перице Здравковића на Косову убио неке шиптаре који су почели да пале ,пљачкају  и врше терор над србима на Косову е сада то Дугеја дали му је било презиме или хипокористик то не знам .Друго он је изродио два сина Живка и Здравка који су вероватно носили то презиме Дугеја који су рођени 1834 године од којих потичу наше две фамилије Живковићи и Здравковићи које су се размножиле и разгранале јер су Живко и Здравко имали по 5 синова од којих је и мој деда Драгиша који је био припадник чувеног гвозедног пука и носилац је Карађорђеве звезде и записан је у анале гвозденог пука . Од наше фамилије потиче и чувени легендарни певач Тома Здравковић дакле он је мој рођак ,деда и он је потомак Јована Дугеје ,као и доктор наука и бивши градоначелник Лесковца Драгољуб Живковић ,наша фамилија је дала пет или шест доктора наука у Лесковцу и знаменитих интелектуалаца али највећи наш понос јесте Тома Здравковић ,дакле никакве везе са породицом Живковић из Криве Реке немамо ,они су засебна фамилија која не потиче од мог Претка Јована Дугеје . Е сада то презиме ,хипокористик Дугеја ако може неко од стручних људи на форуму да ми објасни одакле потиче и за које српске просторе је карактеристично био бих захвалан .Толико од мене. Поздрав ,Никола Живковић .

Да ли смо ово добили хаплогрупу легендарног Томе Здравковића?:)

Више пута се и овде дискутовало о његовом пореклу. Овог пута смо дошли најближе.

U tri grada tvrde da je Toma Zdravković njihov (и овде се помиње Печењевце)
https://www.blic.rs/vesti/srbija/u-tri-grada-tvrde-da-je-toma-zdravkovic-njihov/t2rvzhx

Мислим да би у ово име требали да поставимо један сет Томиних песама. Зор качи први, с обзиром да су му Живковићи најближи. :D

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3899
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #159 послато: октобар 01, 2018, 09:09:32 поподне »
Спасојевић, Св. Врачи, Врановац, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS390=25 и ниска вредност DYS481=27. Сличну комбнацију маркерa са DYS390=25 и ниском вредношћу на DYS481=28 има Јовандарић из Тавника код Краљева. Уједно деле и исту славу. Међутим имају велики број разлика на осталим маркерима, па је упитна њихова веза. Најближи му је Стевановић из Ратаја у Жупи Александровачкој, који слави Митровдан. Са њим има две разлике на упоредивих 17 маркера.

Спасојевић вероватно припада овом роду:

"Милосављевићи и Дрзманци, славе С. Враче. Доселили су се из околине Врања пре 150 година."

https://www.poreklo.rs/2014/10/16/poreklo-prezimena-selo-vranovac-jagodina/