Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Број 1 септембар 02, 2018, 02:22:24 поподне

Наслов: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Број 1 септембар 02, 2018, 02:22:24 поподне
Друштво српских родословаца "Порекло" по четврти пут за редом организује тестирање на Српски ДНК дан 14. септембра 2018, у знак сећања на дан кад смо пре шест година покренули Српски ДНК пројекат. Као и приликом тестирања на Светски ДНК дан, партнер у овом подухвату нам је Биолошки факултет.
Ближе информације објавили о овом тестирању објавили смо средином августа на нашем порталу: https://www.poreklo.rs/2018/08/14/veliki-popust-na-dnk-testiranje-na-srpski-dnk-dan-14-septembra-2018/

До данашњег дана потврђене су пријаве за следеће кандидате:

Дрвенџија,  Невесиње, Св. Никола, присл. Св. Тому
Odeh, Huwara, Палестина, Sunni Muslim
Живковић, Печењевац, Лесковац, Св. Никола
Вукић, Честерег, Житиште, р. Отпочиваљка, Прњавор, Св. Трифун         
Николић, Лалинац, Ниш, Св. Никола
Туцовић, Гостиље, Златибор, Св. Пантелејмон
Гњидић, Ђеврске, Св. Никола
Вукадиновић, Горњи Козји Дол, Трговиште, Врање, Св. Јован
Лукић, Скиповац Доњи, Добој, Св. Георгије
Милутиновић, Бошковићи, Зворник, Св. Никола
Фржовић, Биоград, Милошев До, Невесиње, Св. Никола
Станковић, Шиљци, Прибој, Св. Архангел Михаило
Рашковић, Никшић, Црна Гора, Св. Лука
Вујичић, Вујичићи код Брчког, Игњатијевдан      
Тресач, Остра, Чачак, Св. Никола
Маслар, Шекулар, Св. Јован
Лакић, Горњи Карин, Кула Атлагића, Св. Никола
Брујић, Голиња, близу Бовића, Кордун, Ђурђевдан
Јамбрек, Словенија, раније Чешка, Св. Никола      
Бојовић, Бољевац на Ибру, р. Требиће, Врачево, Лепосавић, Св. Тома      
Кукркић, В. Лешница код Лознице, р. Добрљин?, Св. Никола
Марковић, Грашевци, Брус, Св. Никола         
Ранковић, Балатун, Бијељина, Св. Никола
Шеклер, Рудно, близу Студенице, Св. Стефан
Грачанин, Сарајевско Поље, Аранђеловдан
Коњевић, Павино Поље,  р. презиме Миликић, из Дробњака, Св. Сава
Стојановић, Суповац, Мали Јастребац, Ниш, Св. Никола
Поповић, Бела Црква код Крупња, Св. Никола
Бабић, Нови Град, р. презиме Лујић. Р. Село Ахметовци, Св. Јован
Рачић, Медвеђа, Трстеник, Ђурђиц
Жујковић, Читлук, Крушевац, Ђурђиц      
Васић, Земун, Св. Јован
Зелен, Рилић, Купрес, Св. Никола
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: radon септембар 02, 2018, 03:06:23 поподне
Odlično. Još nije ni pravo počelo a već imamo lep broj prijavljenih za testiranje. Posebno mi je drago da vidim prijavljene naše sugrađane nešto udaljenijih porodičnih korena kao što su gospodin Odeh i Jambrek.

Gospodin Odeh je iz grada huwara na Zapadnoj obali, prostoru sa kojeg možda potiču i neki naši rodovi i biće vrlo zanimljivo, bar meni, videti njegov rezultat

https://en.wikipedia.org/wiki/Huwara
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Витомир Радовић септембар 02, 2018, 11:02:44 поподне
Узео сам узорак Бећар Данијелу из Витежево-Жабари, слави Св. Петку.
Узорак шаљем по једном госту из Београда, а Бећар ће уплатити тестирање на жиро рачун.

Велики поздрав
Вито Радовић из Улциња
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Неродимац септембар 05, 2018, 10:09:31 поподне
Ја сам данас узео брис ЂОРЂЕВИЋУ из СИЋЕВА код Ниша. Послаћу сутра и узорак и новац.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Број 1 септембар 05, 2018, 10:32:54 поподне
Ја сам данас узео брис ЂОРЂЕВИЋУ из СИЋЕВА код Ниша. Послаћу сутра и узорак и новац.
Да ли сте сте пријавили овог кандидата на dnk@poreklo.rs? Потребно је да се испуни одговарајућа процедура (да се попуни пријава за тестирање).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: СРБ.МНЕ септембар 09, 2018, 06:21:35 поподне
@Број 1  mozda nebi bilo lose mi koi ne zivimo u srbiji da pare i u uzorak posaljemo postom bama pa da vi uplatite
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Број 1 септембар 09, 2018, 07:35:07 поподне
@Број 1  mozda nebi bilo lose mi koi ne zivimo u srbiji da pare i u uzorak posaljemo postom bama pa da vi uplatite
Као и у претходном одговору - све што је потребно јесте да се пријавите за тестирање на dnk@poreklo.rs па ћемо све организовати на начин да нико не буде ускраћен за учешће у овој акцији Порекла и Биолошког факултата.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: mladend септембар 21, 2018, 10:22:55 пре подне
Да ли ће бити објављен списак свих тестираних?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Број 1 септембар 21, 2018, 10:24:10 пре подне
Да ли ће бити објављен списак свих тестираних?
Биће преко викенда.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Atlantische септембар 25, 2018, 10:03:30 поподне
Почињемо са објављивањем резултата овогодишњег Српског ДНК дана.

Јовановић, Пантелијевдан , Велико Орашје, Велика Плана

Припада хаплогрупи G2a-L497, највероватније грани YSC33. Јовановићев хаплотип иако нешто специфичнији је сврстан у општи род, јер не поседује неке вредности карактеристичне за профилисане родове, а вредности Јовановићевог хаплотипа које одударају од модалног хаплотипа ове гране јесу DYS385b=15 (не толико ретка вредност), DYS389II=28 и DYS458=17. Тестирани је навео да су се по предању његов предак доселио са простора Косова или Старе Србије, а исто је забележио и Боривоје Дробњаковић у делу Смедеревско Подунавље и Јасеница (https://www.poreklo.rs/2014/09/06/poreklo-prezimena-selo-veliko-orasje-velika-plana/) где пише: ''–Јовановићи (Николићи), славе Пантелијевдан. Њихови преци су се доселили са Косова.''

Узевши у обзир овакво предање Јовановића сличне хаплотипове треба очекивати и код тестираних Срба са Косова чије је истраживање у току.

 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Atlantische септембар 25, 2018, 10:22:42 поподне
Кукркић, Никољдан, Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи T1а-L131 (https://www.yfull.com/tree/T-L131/). Кукркић се на 23 упоредива маркера од јавних резултата разликује на 4 маркера (DYS389II, DYS458, DYS549, DYS635) са Јовановићем из Драгова код Рековца, а веома близак му је нејавни резултат из околине Косјерића из истраживања САНУ (1 разлика на 17 упоредивих маркера). Тестирани није оставио више података о пореклу, а ни у литератури нисам успео пронаћи никакве податке о овој породици.

Грана Т хаплогрупе којој припадају Кукркић и Јовановић је прилично стара (настала у време палеолита) и без тестирања снп-ова (најбоље T-L131 (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=48165) панел код берлинског Yseq-а) се на основу овог броја маркера не може одредити дубља подграна. Иначе, геногеографија L131 гране је прилично шарена, присутна је на практично читавом медитеранском простору.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 25, 2018, 10:24:31 поподне
Кукркић, Никољдан, Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи T1а-L131 (https://www.yfull.com/tree/T-L131/). Кукркић се на 23 упоредива маркера од јавних резултата разликује на 4 маркера (DYS389II, DYS458, DYS549, DYS635) са Јовановићем из Драгова код Рековца, а веома близак му је нејавни резултат из околине Косјерића из истраживања САНУ (1 разлика на 17 упоредивих маркера). Тестирани није оставио више података о пореклу, а ни у литератури нисам успео пронаћи никакве податке о овој породици.

Грана Т хаплогрупе којој припадају Кукркић и Јовановић је прилично стара (настала у време палеолита) и без тестирања снп-ова (најбоље T-L131 (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=48165) панел код берлинског Yseq-а) се на основу овог броја маркера не може одредити дубља подграна. Иначе, геногеографија L131 гране је прилично шарена, присутна је на практично читавом медитеранском простору.

Оно што је занимљиво је то да у Босанској Крајини, у околини Костајнице, постоји презиме Кукрика и славе Никољдан такође. Такође, спомиње се у шематизму из 1882. године у околини Сарајева презиме Кукричар, и исто је Никољдан крсна слава.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 25, 2018, 10:25:08 поподне
Бабић, Јовањдан, Ахметовци, Нови Град

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. У односу на модални хаплотип, тестирани поседује карактеристичне вредности DYS392=15 и DYS481=25, које дели са Бабићем из суседних Марина код Приједора, са којим иначе има потпуно поклапање на 23 маркера, па с обзиром на исто презиме, славу и хаплотип може се рећи да су у несумњивој блиској вези (вероватно део исте миграције на подручје околине Новог Града и Приједора).

Тестирани је навео да им је раније презиме било Лујић (или Луић) и да су у Ахметовце дошли из околине Бенковца (подручје Равних Котара у северној Далмацији).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 25, 2018, 10:25:48 поподне
Бабић, Јовањдан, Ахметовци, Нови Град

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. У односу на модални хаплотип, тестирани поседује карактеристичне вредности DYS392=15 и DYS481=25, које дели са Бабићем из суседних Марина код Приједора, са којим иначе има потпуно поклапање на 23 маркера, па с обзиром на исто презиме, славу и хаплотип може се рећи да су у несумњивој блиској вези (вероватно део исте миграције на подручје околине Новог Града и Приједора).

Тестирани је навео да им је раније презиме било Лујић (или Луић) и да су у Ахметовце дошли из околине Бенковца (подручје Равних Котара у северној Далмацији).

Испашће на крају да су сви Бабићи који славе Јовањдан у Босанској Крајини исти род тј. P189.2. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 25, 2018, 10:31:21 поподне
Узевши у обзир овакво предање Јовановића сличне хаплотипове треба очекивати и код тестираних Срба са Косова чије је истраживање у току.

С обзиром на то да је Пантелијевдан ретка слава, можда баш међу слављеницима те славе треба очекивати сличне хаплотипове.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 25, 2018, 10:36:12 поподне
Николић, Никољдан, Лалинац, Ниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се издваја висока DYS390=25 и DYS385=14-16. Овакву комбинацију маркера има један тестирани са САНУ истраживања из околине Сврљига, са славом Мратиндан, раније Јовањдан, који му је уједно и најближи, има само 1 разлику на упоредивих 17 маркера. Са осталима на пројекту није близак.

Тестирани је навео да је његов наврдеда из Матејевца прешао у Лалинац, вероватно у првој половини 19. века. Нисам успео да нађем ком роду Николић може да припада. Ако неко има више информација, нека напише.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 25, 2018, 10:36:38 поподне
Испашће на крају да су сви Бабићи који славе Јовањдан у Босанској Крајини исти род тј. P189.2. :)

Не знам у колико блиској вези су ова двојица Бабића са Бабићем из Трубара, с обзиром да се разликују на 3 од 23 маркера. Мада код N2 то не мора много да значи...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 25, 2018, 10:38:20 поподне
Не знам у колико блиској вези су ова двојица Бабића са Бабићем из Трубара, с обзиром да се разликују на 3 од 23 маркера. Мада код N2 то не мора много да значи...

Мислим да Бабићи нису млад род, тако верујем да су доста удаљени међусобно сви.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Amicus септембар 25, 2018, 10:46:20 поподне
Кукркић, Никољдан, Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи T1а-L131 (https://www.yfull.com/tree/T-L131/). Кукркић се на 23 упоредива маркера од јавних резултата разликује на 4 маркера (DYS389II, DYS458, DYS549, DYS635) са Јовановићем из Драгова код Рековца, а веома близак му је нејавни резултат из околине Косјерића из истраживања САНУ (1 разлика на 17 упоредивих маркера). Тестирани није оставио више података о пореклу, а ни у литератури нисам успео пронаћи никакве податке о овој породици.

Необична основа презимена. У првим мах ме подсети на Кукречиће из Илирског грбовника. Они су према списковима средњовековног племства пореклом од Тузле. Што у овом случају не мора ништа да значи, само констатујем.

Сличних презимена, са основном Кукр- било је на попису СР Хрватске из 1948. године (https://i.postimg.cc/bwXfjFqv/Screen_Shot_09-25-18_at_10.32_PM.png), од чега се на основу спискова жртава ДСР (https://i.postimg.cc/g0m9xXXF/Screen_Shot_09-25-18_at_10.38_PM.png) за Кукрке може рећи да су Срби.

А имају и Кукрике из Котеза код Попова, по Милићевићу и они славе Никољдан.

(https://i.postimg.cc/v8L0mq7B/Screen_Shot_09-25-18_at_10.43_PM.png)

Да нису можда с њима у вези?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Петар Демић септембар 25, 2018, 10:49:36 поподне
Кукркић, Никољдан, Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи T1а-L131 (https://www.yfull.com/tree/T-L131/). Кукркић се на 23 упоредива маркера од јавних резултата разликује на 4 маркера (DYS389II, DYS458, DYS549, DYS635) са Јовановићем из Драгова код Рековца, а веома близак му је нејавни резултат из околине Косјерића из истраживања САНУ (1 разлика на 17 упоредивих маркера). Тестирани није оставио више података о пореклу, а ни у литератури нисам успео пронаћи никакве податке о овој породици.

Грана Т хаплогрупе којој припадају Кукркић и Јовановић је прилично стара (настала у време палеолита) и без тестирања снп-ова (најбоље T-L131 (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=48165) панел код берлинског Yseq-а) се на основу овог броја маркера не може одредити дубља подграна. Иначе, геногеографија L131 гране је прилично шарена, присутна је на практично читавом медитеранском простору.

Оно што је занимљиво је то да у Босанској Крајини, у околини Костајнице, постоји презиме Кукрика и славе Никољдан такође. Такође, спомиње се у шематизму из 1882. године у околини Сарајева презиме Кукричар, и исто је Никољдан крсна слава.

Презимена Кукрик и Кукрика постојала су и на Банији. Прва варијанта забиљежена је почетком XIX вијека у Церовљанима код Дубице, док је друга варијанта потврђена касније током XIX вијека у Бојни код Глине. Шематизам Горњокарловачке епархије из 1883. године биљежи презиме Кукрик и уз њега крсне славе Томиндан и Никољдан. Не треба заборавити да је Подриње током XIX вијека примало и становништво са подручја Крајине.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Никола Стојановић септембар 25, 2018, 10:53:04 поподне
Николић, Никољдан, Лалинац, Ниш

Тестирани је навео да је његов наврдеда из Матејевца прешао у Лалинац, вероватно у првој половини 19. века. Нисам успео да нађем ком роду Николић може да припада. Ако неко има више информација, нека напише.
Има ли података о називу рода или нешто тог типа?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Лепеничанин септембар 25, 2018, 10:56:58 поподне
Костић, Никољдан, Горњи Љубеш, Алексинац

Врло је вероватно да припада хаплогрупи R1b>U106. У односу на модални хаплотип, једина вредност која је нешто нижа јесте DYS385I=12.

Када говоримо о R1b>U106, треба рећи да се ради о грани те хаплогрупе карактеристичној за германске народе. Наравно, она је такође присутна и код словенских и романских народа који су били у контакту са различитим германским племенима и народима. Ближа сазнања тестирани би могао добити ако се тестира код већ помињане фирме y seq

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=18643

Тестирани је из краја који нажалост није обрађен у етнолошкој литератури. Моравски срез простирао се са леве обале (Јужне) Мораве, и кроз историју је поред Алексинца у свему био оријентисан ка Крушевцу. Села тог среза јако су пострадала током српско-турских ратова 1876-78 када је доста кућа спаљено.

Стога је посебно значајно што се тестирају и људи из тог краја, што ће нам помоћи да једном "сложимо коцкице" у вези са миграцијама у пределу Алексиначког Поморавља које до сада нису биле предмет истраживања ниједног етнолога.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 25, 2018, 10:59:40 поподне
Има ли података о називу рода или нешто тог типа?

Једино да му се наврдеда звао Илија и да је побегао из Матејевца. По његовом сину Николи носе презиме.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Лепеничанин септембар 25, 2018, 11:01:06 поподне
Ако се не варам, тестирани г. Кукркић оставио је коментар:

"Истражујем породично стабло Кукркића. Моји преци, Никола и Стојан Кукрике, су се доселили 1830-их "озго од реке Уне" (највероватније Добрљин) у Лешницу, Србију. Помозите ми да сазнам још мојих предака!"

Тема је иначе била на нашем форуму.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1586.0

Миграција Крајишника у околину Лознице је документована, јер се догодила 1830-их што и није превише давно.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Atlantische септембар 25, 2018, 11:06:05 поподне
Ако се не варам, тестирани г. Кукркић оставио је коментар:

"Истражујем породично стабло Кукркића. Моји преци, Никола и Стојан Кукрике, су се доселили 1830-их "озго од реке Уне" (највероватније Добрљин) у Лешницу, Србију. Помозите ми да сазнам још мојих предака!"

Тема је иначе била на нашем форуму.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1586.0

Миграција Крајишника у околину Лознице је документована, јер се догодила 1830-их што и није превише давно.

Превидео сам скроз тему. Онда би за ове Кукркиће било од велике важности да се тестирају крајишке Кукрике, како би потврдили или демантовали миграцију са запада.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 25, 2018, 11:38:43 поподне
Бојовић, Томиндан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности се могу издвојити DYS19=15 и нешто нижа DYS481=29. На пројекту му је најближи један тестирани из "херцеговачког подухвата" из Љубиња, са славом Ђурђевдан. Са њим дели поменуте маркере и има свега једну разлику на упоредивих 23 маркера. На 17 маркера се потпуно поклапа са Брборићем (Ђурђвдан) из Љубиња, као и са Конатаром (Никољдан)из Пријепоља. Близак му је и Миличевић (Ђурђевдан) из Јазака у Срему, разликују се на 3 маркера на упоредивих 23. Ти херцеговачки родови су изгледа даљим пореклом из Грахова у Црној Гори. Од тестираних који славе Томиндан, најближи му је Симић из Треботина код Крушевца, пореклом из оближње Церове.

Бојовићи из Требића на Рогозни су од Коркуда из  оближњих Бара, који су даљим пореклом од Морачана из Ибарске Каменице. Како у Каменици нема родова који слави Томиндан, а скоро сви су забележени као Морачани, поставља се питање од ког су рода Коркуде. У целој тој  област Горњег Ибра Томиндан је индикатор да се ради о Бушетама из Белице на Копаонику. Резултат тестираног указује да се ради о "херцеговачкој струји" и да су Бушете, попут Ковачана, разнородни. Такође показује правац кретања одсељених родова, преко Копаоника, Топлице или Жупе, у долину Расине.

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bare-novi-pazar/

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-kamenica-leposavic/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 25, 2018, 11:42:44 поподне
Овај Српски ДНК дан зададе ми главобољу. Што се "динарик севера" тиче, резултати су углавном такви да се не дају ухватити ни за главу, ни за реп. У сваком случају, треба почети.

74. Јовићевић, Никољдан, Шинђон, Цетиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду А у табели Српског ДНК пројекта – цеклинским Горњацима.

О Горњацима било је довољно речи приликом саопштавања претходна три резултата из овог рода. Занимљиво је да се Јовићевић од свог раније тестираног презимењака разликује на чак пет STR маркера (DYS391, DYS389 II, DYS456, DYS481, DYS533). Упркос томе, нема сумње да су двојица Јовићевића повезани.

Горњаци су позитивни на Z17855 мутацију, али на млађе гране нису тестирани. Тренутно су познате четири гране непосредно испод Z17855 – A1221, PH3414, A16413 и А21934.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 25, 2018, 11:46:43 поподне
4. Грачанин, Аранђеловдан, Сарајево

9. Грачанин, Аранђеловдан, Сарајево

Припадају хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду У у табели Српског ДНК пројекта, односно роду Грачана.

Двојица тестираних разликују се на једном маркеру (DYS481) од укупно 23. Такође, обојица имају потпуно поклапање на десет упоредивих маркера са Грачанином који је од раније присутан на нашем пројекту, али није имао тестиран DYS448.

Хаплотип Грачана готово да је модалан, што отежава проналажење правих поклапања. Међутим, као што сам раније помињао, у динарском појасу слава Аранђеловдан и припадност „динарик север“ хаплогрупи ретко иду руку под руку, па то може бити од помоћи. Један од тестираних Грачана навео је да постоје два усмена предања о пореклу ове породице - да потичу, „или од Радовића, или од Аксентијевића, из Црне Горе“. Предање још каже да су три брата дошла у Сарајево и настанила се у Сарајевско поље у подножје брда Градац по ком су добили презиме Грачанин.
 
Херцеговина прво пада на памет када је у питању становништво Сарајева и околине, и у оквиру акције тестирања Херцеговаца откривено је неколико „динарик север“ родова који славе Аранђеловдан, али не може се рећи да Грачани имају везе с њима. Са друге стране Дрине такође постоји неколико занимљивих фамилија. Хаплотип Шипетића из околине Лучана је предалеко, међутим ту су Лазаревићи из Зарожја код Бајине Баште који славе Аранђеловдан и имају предање о пореклу из Васојевића. Хаплотипови Грачана и Лазаревића разликују се на три маркера од упоредивих 18 (DY389 I, DYS458, двострука разлика на DYS570). Постоји и поклапање 19/23 са Ђорђевићем из околине Смедерева, али Ђорђевић би требало да је из друге струје досељеника.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 25, 2018, 11:57:29 поподне
90. Радојичић, Алимпијевдан, Каран, Ужице

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Радојичић је четврти „северни динарац“ који слави Алимпијевдан на нашем ДНК пројекту, укључујући и необјављена истраживања. "Проблем" је у томе што преостала тројица потичу из вардарско-моравске и шопске зоне. Са Николићем из Текије има седам различитих маркера од 23 упоредива, док са Дамческим из Крапе зачудо има поклапање 20/23 (на једном од три маркера на којима не постоји подударање разлика је двострука).

Љ. Павловић наводи да су Радојичићи дошли из Криве Реке, међутим у Кривој Реци не налазимо родове који славе Алимпијевдан.

Можемо претпоставити, анализе ради, да је DYS448 код Радојичића мутирао са 19 на 20. У том случају још пар тестираних долази у обзир за процену сродности. Хаплотип Стевића са Косова превише је удаљен, хаплотип Кузмановића из Јариња такође. Хаплотип Бубање из Полимља разликује се на четири маркера од 18 упоредивих, али на два од та четири разлика је двострука.

Ван оних који славе Алимпијевдан, Радојичић има поклапање 20/23 са Лазићем из Љубовиђе (који потиче од Јовановића из Грчића), а исто толико удаљен је и од Јолџића из Котор Вароши.

Познато ми је да у библиотеци Порекла постоји књига са каранским родословима, својевремено сам је листао. Ако тамо пронађем нешто корисно, допунићу ову анализу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 25, 2018, 11:58:01 поподне
Бојовић, Томиндан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности се могу издвојити DYS19=15 и нешто нижа DYS481=29. На пројекту му је најближи један тестирани из "херцеговачког подухвата" из Љубиња, са славом Ђурђевдан. Са њим дели поменуте маркере и има свега једну разлику на упоредивих 23 маркера. На 17 маркера се потпуно поклапа са Брборићем (Ђурђвдан) из Љубиња, као и са Конатаром (Никољдан)из Пријепоља. Близак му је и Миличевић (Ђурђевдан) из Јазака у Срему, разликују се на 3 маркера на упоредивих 23. Ти херцеговачки родови су изгледа даљим пореклом из Грахова у Црној Гори. Од тестираних који славе Томиндан, најближи му је Симић из Треботина код Крушевца, пореклом из оближње Церове.

Бојовићи из Требића на Рогозни су од Коркуда из  оближњих Бара, који су даљим пореклом од Морачана из Ибарске Каменице. Како у Каменици нема родова који слави Томиндан, а скоро сви су забележени као Морачани, поставља се питање од ког су рода Коркуде. У целој тој  област Горњег Ибра Томиндан је индикатор да се ради о Бушетама из Белице на Копаонику. Резултат тестираног указује да се ради о "херцеговачкој струји" и да су Бушете, попут Ковачана, разнородни. Такође показује правац кретања одсељених родова, преко Копаоника, Топлице или Жупе, у долину Расине.

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bare-novi-pazar/

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-kamenica-leposavic/

Близак му је Катић (слава Томиндан такође) из места Јелакци, разликују се на 2 маркера од упоредивих 17. Уз то, деле и вредност 19=15.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 26, 2018, 12:01:51 пре подне
Брујић, Ђурђевдан, Голиња, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, DYS458=18 и посебно DYS456=16. Ову комбинацију маркера има тестирани Добрић из Доброљубаца код Бенковца. Са њим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера, али на DYS481 чак четвороструко нижу вредност. Можда им је близак и Векић из Ервеника. Сви славе Ђурдевдан.

О Брујићима ће нешто више рећи Петар.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 26, 2018, 12:07:28 пре подне
Близак му је Катић (слава Томиндан такође) из места Јелакци, разликују се на 2 маркера од упоредивих 17. Уз то, деле и вредност 19=15.

Тако је. Катић је и навео да су из Виткова, а даљим пореклом од Бушета из Белице. Што учвршћује горе изнету тезу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Петар Демић септембар 26, 2018, 12:27:59 пре подне
Брујић, Ђурђевдан, Голиња, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, DYS458=18 и посебно DYS456=16. Ову комбинацију маркера има тестирани Добрић из Доброљубаца код Бенковца. Са њим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера, али на DYS481 чак четвороструко нижу вредност. Можда им је близак и Векић из Ервеника. Сви славе Ђурдевдан.

О Брујићима ће нешто више рећи Петар.

Брујићи су потврђени у Голињи још 1772. године, када се у списковима хусара Прве банске регименте помиње Антонија Брујић из Голиње. Видимо да је рођен и да је живио у Голињи (задруга бр. 16), да је грчке вјере, да је био стар 28 година (рођен око 1744. године) и да је служио као хусар већ годину дана (од 1771. године).
(https://i.postimg.cc/ZRtYfBHX/image.jpg)

У крајишким списковима Прве банске регименте из 1807. године пописана су чак тројица Брујића из Голиње, сви из исте задруге (бр. 8 ). На основу распореда осталих задруга (прије свега Арбутина, Велемировића и Мравовића), очито је да је ријеч о истој задрузи у којој је пописан Антонија 1772. године и да је из неког разлога дошло до промјене бројева задруга. Дакле, те 1807. године пописани су:
1) Дамјан Брујић
Дамјан је био стар 31 годину (рођен је око 1776. године), био је регрутован 1793. године и те 1807. године није имао потомство.
2) Марко Брујић
Марко је био стар 30 година (рођен је око 1777. године), био је регрутован 1796. године и те 1807. године имао је три сина и три кћери. Његови синови били су Тодор (стар 15 година, рођен око 1792. године), Пава (стар 12 година, рођен око 1795. године) и Петар (стар 10 година, рођен око 1797. године), док су његове кћери биле Марта (стара 8 година, рођена око 1799. године), Макивија (стара 6 година, рођена око 1801. године) и Стоја (стар 6 мјесеци, рођена око 1807. године).
3) Никола Брујић
Никола је био стар 21 годину (рођен је око 1786. године), био је регрутован 1805. године и те 1807. године имао је два сина и једну кћер. Његови синови били су Сава (стар 3 године, рођен око 1804. године) и Петар (стар 1 годину, рођен око 1806. године), док је његова кћер била Дева (стара 1 и по годину, рођена око 1806. године).

У крајишким списковима Прве банске регименте из 1819. године пописан је један Брујић из Голиње. Ријеч је о Пави Брујићу, старом 24 године (рођен је око 1795. године), који је био регрутован 1812. године и који је те 1819. године имао једну кћер. Његова кћер била је Ана (стара 6 мјесеци, рођена око 1819. године). Пава Брујић је пописан у задрузи број 10 и како је то била задруга Мравовића, биће да је дошло до грешке приликом пописивања јер је очито да је овдје ријеч о Пави Брујићу који се помиње као син Марка Брујића 1807. године.

На основу ових података можемо закључити да су Брујићи били присутни у Голињи још током прве половине XVIII вијека и да су се сви развили из једне задруге. Упитно је јесу ли сви они потомци Антоније Брујића (познато нам је да су задруге биле бројне и да су имале више чланова), али су добре шансе да јесу пошто би Дамјан, Марко и Никола по годинама свакако могли бити његови синови.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Никола Стојановић септембар 26, 2018, 02:12:30 пре подне
Бојовић, Томиндан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности се могу издвојити DYS19=15 и нешто нижа DYS481=29.
Да ли је могуће да су у сродству са Бојовићима - Колацима? Дискутовали смо раније на ту тему.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 26, 2018, 08:49:46 пре подне
Да ли је могуће да су у сродству са Бојовићима - Колацима? Дискутовали смо раније на ту тему.

Можда, тек ћемо сазнати. Мада Колаци из Бање славе Никољдан. Колаци имају предање о Никшићкој Жупи, па у светлу ових резултата, могло би бити занимљиво.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 26, 2018, 08:59:09 пре подне
Кукркић, Никољдан, Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи T1а-L131 (https://www.yfull.com/tree/T-L131/). Кукркић се на 23 упоредива маркера од јавних резултата разликује на 4 маркера (DYS389II, DYS458, DYS549, DYS635) са Јовановићем из Драгова код Рековца, а веома близак му је нејавни резултат из околине Косјерића из истраживања САНУ (1 разлика на 17 упоредивих маркера). Тестирани није оставио више података о пореклу, а ни у литератури нисам успео пронаћи никакве податке о овој породици.

Грана Т хаплогрупе којој припадају Кукркић и Јовановић је прилично стара (настала у време палеолита) и без тестирања снп-ова (најбоље T-L131 (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=48165) панел код берлинског Yseq-а) се на основу овог броја маркера не може одредити дубља подграна. Иначе, геногеографија L131 гране је прилично шарена, присутна је на практично читавом медитеранском простору.

У анонимним базама, Кукркић има блиска поклапања са Хрватима из Источне Славоније и Западне Хрватске, тако да вероватно постоји веза са Крајином.

Осим тога, блиски су му Румуни (Немачка и Румунија), као и један Тоск (Јужна Албанија).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 26, 2018, 10:26:44 пре подне
84. Ђурица, Ђурђевдан, Зечево, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду П у табели Српског ДНК пројекта.

Преостала два припадника овог рода, Миодраг и Бербер, такође су из Далмације. Занимљиво је што сва тројица славе различите крсне славе (Аранђеловдан, Степањдан, Ђурђевдан). На основу хаплотипова, рекло би се да су Миодраг и Бербер међусобно ближи један другом, а самим тим Ђурица би био подједнако удаљен од обојице.

У Зечеву је 1648. погинуо Вук Мандушић. Ђурице се помињу овде још у 18. веку. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Clavdivs септембар 26, 2018, 10:35:23 пре подне
44. Драча, Стевањдан, Коларина, Бенковац

Припада хаплогрупи I1-A11380. Од претходно тестираног Драче из Доњих Биљана се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

Потврђено је да су Драче истог порекла, па ћу овде поставити оно што је Симо написао када је објавио резултат Драче из Доњих Биљана:
Драча, Стевањдан, Биљане Доње, Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I1-M227. Веома интересантан резултат, има пуно поклапање на 23 маркера са Миленковићем из Куршумлије, који је у ставри Мараш из Мојстира. Такође има пуно поклапањe na 19 маркера  са непознатим појединцем из Хрватске који је позитивно тестиран на М227. Остала блиска поклапња су са осталим појединцима М227 из Финске, Литваније, Белорусије, Русије, Шведске, Норвешке, Данске. Да је овај , рекао бих не тако стар род, присутан на нашим просторима види се из анонимних истраживања, јер га има у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској.

Ко су заправо ови I1-М227 код нас. Нисмо поштено ријешили ни енигму звану Дробњаци-Нормани?, а појављује се још један род који бисмо могли повезати са Скандинавијом и Балтичким морем. И сама грана I1-М227 је доста загонетна. Некако као да асоцира на Варјаге. Има је доста у источној Пруској, балтичким државама и Белорусији, али и скандинавским земљама, има је чак и Француској, и то на сјеверу у Нормандији, има је у Русији, међу Татарима и Башкирима. Једна подграна М227-L72 је присутна на сјеверу Њемачке и Пољске, отприлике на територији коју су насељавали Балтички Словени.М227 је стар око 3000 година.

Српска породица Драча је у Далмацији, у Карину, записана још у попису 1709. године. Значајна је ова веза Полимље-Далмација, јер је још један доказ да је матица доброг дијела српске популације у старој Рашкој, Херцеговини и Зети. Рецимо, Миленковић из Куршумлије и Драча из Далмације дијеле заједничког претка који је живио прије 400-500 година на подручју западно од Берана, у српској средњовјековној држави.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Wolf Sagash септембар 26, 2018, 11:14:45 пре подне
Бојовић, Томиндан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности се могу издвојити DYS19=15 и нешто нижа DYS481=29. На пројекту му је најближи један тестирани из "херцеговачког подухвата" из Љубиња, са славом Ђурђевдан. Са њим дели поменуте маркере и има свега једну разлику на упоредивих 23 маркера. На 17 маркера се потпуно поклапа са Брборићем (Ђурђвдан) из Љубиња, као и са Конатаром (Никољдан)из Пријепоља. Близак му је и Миличевић (Ђурђевдан) из Јазака у Срему, разликују се на 3 маркера на упоредивих 23. Ти херцеговачки родови су изгледа даљим пореклом из Грахова у Црној Гори. Од тестираних који славе Томиндан, најближи му је Симић из Треботина код Крушевца, пореклом из оближње Церове.

Бојовићи из Требића на Рогозни су од Коркуда из  оближњих Бара, који су даљим пореклом од Морачана из Ибарске Каменице. Како у Каменици нема родова који слави Томиндан, а скоро сви су забележени као Морачани, поставља се питање од ког су рода Коркуде. У целој тој  област Горњег Ибра Томиндан је индикатор да се ради о Бушетама из Белице на Копаонику. Резултат тестираног указује да се ради о "херцеговачкој струји" и да су Бушете, попут Ковачана, разнородни. Такође показује правац кретања одсељених родова, преко Копаоника, Топлице или Жупе, у долину Расине.

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bare-novi-pazar/

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-kamenica-leposavic/
Бројност распоред и раширеност љубињских родова указује да су они ипак потомци Бурмаза него да су са Грахова.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 26, 2018, 11:26:52 пре подне
73. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Гојковића готово да је у потпуности модалан, једино бих можда истакао нешто нижу вредност 10 на DYS391. Најближа су му двојица тестираних са нашег пројекта који славе Стевањдан. Од Богдановића (Ратково, Оџаци) разликују се на једном маркеру од 23, а од Стевановића (Горња Бочиња, Маглај) на два од 23. И раније смо констатовали да су Богдановић и Стевановић можда повезани.

Гојковићи би требало да су дошли од Сјенице. Р. Илић једино још наводи да славе Лучиндан, међутим тестирани је навео Аранђеловдан као славу.

У тефтеру чибука 1823. помиње се Илија, 1824. помињу се Илија и Милија, а 1825. Илија, Милија и Јован. Од ове фамилије је садашња председница Народне скупштине Републике Србије, Маја Гојковић.

Уколико сам добро схватио, форумаш Platin познаје тестираног, па ће можда моћи да допуни ову анализу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 26, 2018, 11:32:47 пре подне
23. Odeh, муслиман, Huwara, Палестина, J2a-L25


Odeh има једно доста блиско поклапање међу Турцима (Çukurova)
https://en.wikipedia.org/wiki/%C3%87ukurova

Yfull стабло J-L25:
https://www.yfull.com/tree/J-L25/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 26, 2018, 11:46:59 пре подне
Odeh, муслиман, Huwara, Палестина, J2a-L25


Odeh има једно доста блиско поклапање међу Турцима (Çukurova)
https://en.wikipedia.org/wiki/%C3%87ukurova

Yfull стабло J-L25:
https://www.yfull.com/tree/J-L25/

Невген даје готово стопостотну шансу да припада подграни J2a-L25>F3133>Y25005 (https://www.yfull.com/tree/J-Y25005/).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 26, 2018, 12:24:43 поподне
61. Врачар, Ђурђевдан, Нишевићи, Приједор, J1-PF7263


Врачара је у Крајини било са више слава. Најбројнији су они који славе Никољдан, а осим тога славе још Ђурђевдан, Часне Вериге и Јовањдан. Имамо тестиране и једне Врачаре из Бјеловара, али они славе Никољдан и припадају J2b-M205. Генетски су Врачару најближи Јаковић (вероватно Босанска Крајина) и Вукојевић из Славоније. По једна разлика. Карактеристика овог хаплотипа је вредност 14 на 385a. Исту вредност поседују још неке породице из Босне и Крајине.

Нека специфичност која се уочава код тестираног Врачра може бити мутација на 439 (11). Модална вредност је 12, али је ово брзомутирајући маркер, па та промена не мора да значи много.

С обзиром на регион и поклапања, Врачари су вероватно део миграционе струје из Лике. У Нишевићима је иначе било преко 80 пописаних Врачара 1991. године.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 26, 2018, 03:48:00 поподне
35. Драгић, Аранђеловдан, Витовница, Петровац на Млави, J2a-M67


Драгић вероватно припада подграни J-SK1336, али нема ближих поклапања на овим просторима и није близак Будићу, Ђурашеву, Адамовићу и осталима из рода J-Y15913.

Име села Витовница везује се за манастир Витовницу, који је, према предању, подигао краљ Милутин. Становништво овог села је махом влашко, досељено из Тимочке крајине, Ресаве, Црне Реке, Влашке, Ердеља (Алмаш, Карансебеш и Сокол) и Мораве.

Нисам нашао конкретно више о Драгићима из Витовнице, али постоји реална шанса да су влашког порекла.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 26, 2018, 04:01:10 поподне
35. Драгић, Аранђеловдан, Витовница, Петровац на Млави, J2a-M67


Драгић вероватно припада подграни J-SK1336, али нема ближих поклапања на овим просторима и није близак Будићу, Ђурашеву, Адамовићу и осталима из рода J-Y15913.

Име села Витовница везује се за манастир Витовницу, који је, према предању, подигао краљ Милутин. Становништво овог села је махом влашко, досељено из Тимочке крајине, Ресаве, Црне Реке, Влашке, Ердеља (Алмаш, Карансебеш и Сокол) и Мораве.

Нисам нашао конкретно више о Драгићима из Витовнице, али постоји реална шаска да су влашког порекла.

Тестирани је у упитнику потврдио да су влашког порекла, али да им је Драгић у неку руку "домазетско" презиме, док је Јовановић старије презиме. Прадеда тестираног (са презименом Јовановић) је био други муж од прабабе тестираног (први муж је умро млад и био је син-јединац, а она је остала да живи у свекровој кући). Из захвалности према прабабином свекру, који га је довео као зета у кућу, прадеда је узео свекрово презиме Драгић. Такође је напоменуо да прабаба Северинка није знала да говори српски, већ само влашки.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НСБ септембар 26, 2018, 04:04:47 поподне
Драгић је мој кандидат и  као раније презиме је навео Јовановић и славу Никољдан. Никољдан славе и данас , поред Аранђеловдана.
У разговору ми је једном и навео могуће влашко порекло.
Било би занимљиво  упоредити резултат са  неким страним ''влашким'' резултатима ако неко има приступ.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Свевлад септембар 26, 2018, 04:11:26 поподне
Каква би била генетска слика Влаха из источне Србије, питам се.  Мислим да се тестира бар 100 људи који имају влашко порекло. Највероватније би им генетска слика била слична јужним Румунима, јер су они дошли у источну Србију из Олтеније односно Влашке низије. 

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 26, 2018, 04:11:54 поподне
Драгић је мој кандидат и  као раније презиме је навео Јовановић и славу Никољдан. Никољдан славе и данас , поред Аранђеловдана.
У разговору ми је једном и навео могуће влашко порекло.
Било би занимљиво  упоредити резултат са  неким страним ''влашким'' резултатима ако неко има приступ.

Хвала момци, битне информације. Унећу и те податке.

Витовница није обрађена у литератури, па не можемо видети шта се тачно каже о даљем пореклу (одакле су тачно, које је родовско име, итд.). Што се днк поклапања тиче, специфичан је хаплотип, нема поклапања. Погледао сам и хаплотипове Аромуна (Румунија, Македонија и Албанија) ни тамо нема блиских. Претражићу још неке базе ових дана.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: vidoje 013 септембар 26, 2018, 04:54:38 поподне
 Мој кандидат Маслар ми је управо јавио  да му је стигао резултат. Маслари су шекуларски род Радмужевића. Имамо тестиране из тог рода: Кукаља, Кењића. 
Интересовао се за тестирање  и Кенић из Републике Српске. Није ми познато да ли се тестирао? По предању су од Кењића из Шекулара. Очекујем да познаваоци хапло група дају коментар.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: vidoje 013 септембар 26, 2018, 05:04:05 поподне
 Контактирали су ме за тестирање: Томовић  ( није од  Небових Ћетковића) Радмужевић. Не знам да ли се тестирао?  Никако да ми се посрећи са  неким Лекићем Радмужевићем. Обећање лудом радовање.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 26, 2018, 05:07:26 поподне
Замолио бих све учеснике дискусије да не коментаришу резултате који још увек нису објављени на овој теми. Хвала.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Amicus септембар 26, 2018, 05:10:29 поподне
Замолио бих све учеснике дискусије да не коментаришу резултате који још увек нису објављени на овој теми. Хвала.

Управо то сам пошао да напишем.

Можда је у међувремену само требало објавити списак тестираних.

Да се зна чији се резултати чекају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Витомир Радовић септембар 26, 2018, 05:39:26 поподне
Мислим и ја да би требало објавити списак тестираних. Мени је један од мојих кандидата јавио резултат, али нећу га коментарисати док не буде објављен јавно. Иначе сам двојицу пријавио.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 26, 2018, 06:25:38 поподне
Контактирали су ме за тестирање: Томовић  ( није од  Небових Ћетковића) Радмужевић. Не знам да ли се тестирао?  Никако да ми се посрећи са  неким Лекићем Радмужевићем. Обећање лудом радовање.

Томовићи из Шекулара који су од Радмужевића су одавно тестирани:

Томовић, Јовањдан, Шекулар, хаплогрупа, Ј1-Z1828>Z18463

Томовићи би требало да су Радмужевићи пореклом, па стога не чуди што се овај резултат поклапа са резултатима претходно тестираних Кењића и Кукаља.

Као што је симо још раније рекао, ове подгране J1 има међу Словацима, Русима, Финцима, итд (TMRCA око 7000 год.). Не сећам се да ли смо раније помињали, али на Yfull видим и једног Албанца који припада овој подграни (порекло - југ Албаније).
https://www.yfull.com/tree/J-Z1828/

Rusi: 13 23 14 10 13-19 12 13 12 13 11 29 19 8-9 11 11 26 14 21 32 14-15-15-16 11 9 20-22 15 13 17 20 32-34 13 10 11

Видоје и Небо би вероватно могли рећи још коју о овим Томовићима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Voljen od Boga септембар 26, 2018, 06:31:41 поподне
Мој кандидат Маслар ми је управо јавио  да му је стигао резултат. Маслари су шекуларски род Радмужевића. Имамо тестиране из тог рода: Кукаља, Кењића. 
Интересовао се за тестирање  и Кенић из Републике Српске. Није ми познато да ли се тестирао? По предању су од Кењића из Шекулара. Очекујем да познаваоци хапло група дају коментар.

Раде, могу ли знати хаплогрупу Маслара. Надам се да знаш да их је било у Годочелју, само нисам сигуран јели им презиме било Маслар или Маслак?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 26, 2018, 07:37:31 поподне
Вукојевић, Никољдан, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=15 и ниска DYS481=28. На пројекту су му блиска тројица са САНУ истражиања, са којима има потпуно поклапање на 17 маркера (нема маркер DYS481) и славе исту славу. Издвојио бих Конатара из Пријепоља који је даљим пореклом из Поља код Мојковца.

Вукојевићи у Лепосавићу су из Граничана. У Граничане су досељени из Јелакца, а тамо из Жажа. По предању су била браћа Вукоје и Саво. Вукојеви су исељени у Граничане, док су Савићи остали у Јелакцу. Жаже је село данас потпуно албанско. Населили су га Шаљани из братства Пецај. Последња српска породица одсељена из Жажа су Остојићи, који су крајем 19. века одселили у Вучитрн. Свега киломитар од Жажа је Грабовац, кога су основали Тарски Никшићи из Мојковца, можда баш из Поља, па подударање Вукојевића са Конатаром можда показује исту миграцију од Мојковца до јужног Копаоника.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: vidoje 013 септембар 26, 2018, 09:40:01 поподне
Томовићи из Шекулара који су од Радмужевића су одавно тестирани:

Превидио сам тестираног Томовића, знам да је тестиран. Но контактирао ме је један други Томовић.  Цијеним ријечи Николе Вука и Амикуса.
Писано је о Томовићима Радмужевићима. Они су једно са Кењићима, јер су Томо и стари Станоје били браћа, синови Илијини, па су се они по Тому  прозвали Томовићи.

Раде, могу ли знати хаплогрупу Маслара. Надам се да знаш да их је било у Годочелју, само нисам сигуран јели им презиме било Маслар или Маслак?

Сачекајмо званично објављивање резултата. Према доступној литератури у Годочељу су били Маслаци. Није било Маслара.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Voljen od Boga септембар 26, 2018, 10:02:06 поподне

Сачекајмо званично објављивање резултата. Према доступној литератури у Годочељу су били Маслаци.  Није било Маслара.

И како звучи једнина од Маслаци? Маслац или ?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Полић септембар 26, 2018, 10:09:56 поподне
И како звучи једнина од Маслаци? Маслац или ?
Maslak
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 26, 2018, 10:52:24 поподне
Фржовић, Никољдан, Биоград, Невесиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има доста карактеристичних вредности, а посебно се истичу више вредности DYS393=14 и DYS391=12.. Има доста блиских хаплотипова са херцеговачког подухвата. Већина слави Никољдан. Матица свих тих родова би требала бити у Пријевору, па са правом сматрамо да је реч о потомцима средњовековних Предојевића.

По предању које наводи Ристо Милићевић, Фржовићи су огранак Ивковића из Бијеле Рудине код Билеће. Међутим, ово предање је упитно.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Ненад Николић септембар 26, 2018, 11:35:24 поподне
Има ли података о називу рода или нешто тог типа?

Поздрав, шта Вас тачно занима?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 26, 2018, 11:42:00 поподне
Долић, Ђурђевдан, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Y56203>Y134578 Тарски Никшићи. Једини у роду има DYS389II=30, па нема потпуна поклапања. Има по једну разлику на упоредивих 23 маркера са Глишовићм из Мајдана, Милетићем из Грабовца, Крвавцем из Трновица и Борићем из Бање Врућице. По слави му је најближи Крвавац, а географски Борић, па бих рекао да је веза између Долића и Борића веома блиска.

Тестирани Долић је највероватније пореклом из села Влајићи код Теслића. Ту постоје, осим родова који славе Ђурдевдан и који су најбројнији, и они са славом Св. Симеон Богопримац.

http://tesliconline.com/vlajici-razbijenog-je-tipa-a-zaseoci-su-vujanovic-dolici-bogdanici-i-banja-vlajicifoto/

Овде се први пут спомињу досељени српски сточари из Херцеговине у 16. веку.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Platin септембар 26, 2018, 11:42:46 поподне
73. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Гојковића готово да је у потпуности модалан, једино бих можда истакао нешто нижу вредност 10 на DYS391. Најближа су му двојица тестираних са нашег пројекта који славе Стевањдан. Од Богдановића (Ратково, Оџаци) разликују се на једном маркеру од 23, а од Стевановића (Горња Бочиња, Маглај) на два од 23. И раније смо констатовали да су Богдановић и Стевановић можда повезани.

Гојковићи би требало да су дошли од Сјенице. Р. Илић једино још наводи да славе Лучиндан, међутим тестирани је навео Аранђеловдан као славу.

У тефтеру чибука 1823. помиње се Илија, 1824. помињу се Илија и Милија, а 1825. Илија, Милија и Јован. Од ове фамилије је садашња председница Народне скупштине Републике Србије, Маја Гојковић.

Уколико сам добро схватио, форумаш Platin познаје тестираног, па ће можда моћи да допуни ову анализу.
Тестирани зна да је презиме које има законско, али да није порекло - што је резултатом и потврђено.
Треба тек да се открије које је у ствари његово презиме, или барем племе.
Могао је да испадне било шта - сада барем зна да је динарик север (уобичајен резултат за наше крајеве).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 27, 2018, 12:37:50 пре подне
73. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Гојковића готово да је у потпуности модалан, једино бих можда истакао нешто нижу вредност 10 на DYS391. Најближа су му двојица тестираних са нашег пројекта који славе Стевањдан. Од Богдановића (Ратково, Оџаци) разликују се на једном маркеру од 23, а од Стевановића (Горња Бочиња, Маглај) на два од 23. И раније смо констатовали да су Богдановић и Стевановић можда повезани.

Гојковићи би требало да су дошли од Сјенице. Р. Илић једино још наводи да славе Лучиндан, међутим тестирани је навео Аранђеловдан као славу.

У тефтеру чибука 1823. помиње се Илија, 1824. помињу се Илија и Милија, а 1825. Илија, Милија и Јован. Од ове фамилије је садашња председница Народне скупштине Републике Србије, Маја Гојковић.

Уколико сам добро схватио, форумаш Platin познаје тестираног, па ће можда моћи да допуни ову анализу.
Тестирани зна да је презиме које има законско, али да није порекло - што је резултатом и потврђено.
Треба тек да се открије које је у ствари његово презиме, или барем племе.
Могао је да испадне било шта - сада барем зна да је динарик север (уобичајен резултат за наше крајеве).

Уколико тестирани није билошки потомак Гојковића, или постоји нека сумња, то је корисно знати.

У том случају овај хаплотип треба узети са резервом као резултат Гојковића из Трепче. Али, у сваком случају, сам тестирани добио је свој резултат, што је најважније и што му може послужити за даље истраживање.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 27, 2018, 09:22:25 пре подне
Узелац, Никољдан, Кожловац, Бенковац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435>FGC28483. Поседује модалан хаплотип и има потпуно поклапање на 23 маркера са Узелцем из Смољанца код Коренице, па је овај резултат још једна потврда (поред више SNP резултата без STR маркера различитих Узелаца) да је N2-FGC28483 основна хаплогрупа Узелаца.

Тестирани је навео да су његови Узелци у Кожловац дошли пре око 300 година из Ондића код Удбине у Лици; на 23andme имамо једног Узелца из Ондића који је потврђени P189.2. Нешто више о пореклу и историји овог разгранатог крајишког рода нам може рећи наш форумаш Узи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 27, 2018, 09:37:54 пре подне
7. Гњидић, Никољдан, Ђеврске, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Ф у табели Српског ДНК пројекта, односно роду Гњидића.

Да подсетим, за Светски ДНК дан ове године тестирао се први Гњидић, из Ваћана, код Скрадина. Хаплотип новотестираног Гњидића разликује се од хаплотипа презимењака на два маркера, на DY635 и на важном маркеру DYS19. Новотестирани на том маркеру има вредност 15, а тиме се хаплотип Гњидића приближио распрострањеном далматинском роду Y3120*, у ком су, између осталог, Гагићи, Вучковићи, Јаснићи...  Хаплотип новотестираног Гњидића поклапа се са хаплотипом Гагића из Зеленграда на 22 од 23 маркера, једина разлика је на DYS481 (двострука).

Уколико нема замерки, мислим да Гњидиће у нашој табели треба придружити Y3120* групи из Далмације.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 27, 2018, 09:39:59 пре подне
82. Томасовић, Никољдан, Смрдеље, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Томасовић је још један Далматинац на овом тестирању који слави Никољдан и припада „динарик север“ хаплогрупи. Хаплотип је довољно јединствен да постоји превише разлика са Гњидићима, а такође и са Y3120* групом. Можда је Томасовићу најближи Амановић, јер деле исту славу и ретку вредност 10 на DYS391, међутим постоји и доста разлика. Мислим да за сада Томасовић (као и Амановић) треба да стоје у општем Y3120 роду, али не треба се изненадити ако се једног дана испостави да су део шире Y3120* скупине.

Томасовићи би требало да су стари род у Смрдељу, присутан од пре 1700. године.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 27, 2018, 09:50:49 пре подне
82. Томасовић, Никољдан, Смрдеље, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Томасовић је још један Далматинац на овом тестирању који слави Никољдан и припада „динарик север“ хаплогрупи. Хаплотип је довољно јединствен да постоји превише разлика са Гњидићима, а такође и са Y3120* групом. Можда је Томасовићу најближи Амановић, јер деле исту славу и ретку вредност 10 на DYS391, међутим постоји и доста разлика. Мислим да за сада Томасовић (као и Амановић) треба да стоје у општем Y3120 роду, али не треба се изненадити ако се једног дана испостави да су део шире Y3120* скупине.

Томасовићи би требало да су стари род у Смрдељу, присутан од пре 1700. године.


У поклапањима једног Србина из Сев. Далмације (23andMe) видех неког Томасовића. Претпоставио сам да би то могли бити ови из Кистања

Томасовић, непознато, I2a-M423

Опет врло вероватно Томасовићи из Северне Далмације. Матица село Смрдеље, Кистање. Славе Никољдан и Ђурђевдан.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 27, 2018, 09:59:53 пре подне
Списак тестираних за Српски ДНК дан 2018. године:

1   Николић   Лалинац, Ниш   Никољдан
2   Зелен   Рилић, Купрес   Никољдан
3   Бојовић   Требиће, Лепосавић   Томиндан
4   Грачанин   Сарајево   Аранђеловдан
5   Брујић   Голиња, Вргинмост   Ђурђевдан
6   Фржовић   Биоград, Невесиње   Никољдан
7   Гњидић   Ђеврске, Кистање   Никољдан
8   Татомировић   Трпиња, Славонија   Јовањдан
9   Грачанин   Сарајево   Аранђеловдан
10   Јовановић   Велико Орашје, Велика Плана   Пантелијевдан
11   Милановић   Ратковићи, Сребреница   Михољдан
12   Сремчевић   Гунцати, Кнић   Никољдан
13   Чабрило   Берковићи   Ђурђевдан
14   Јамбрек   Словенија   католик
15   Вукадиновић   Горњи Козји Дол, Трговиште   Јовањдан
16   Кукркић   Лешница, Лозница   Никољдан
17   Ђорђевић   Сићево, Ниш   Ђурђиц
18   Пешић   Јовац, Владичин Хан    Аранђеловдан
19   Ружић   Поплат, Столац     Аранђеловдан
20   Жујковић   Читлук, Крушевац   Ђурђиц
21    Михајловић   Барлово, Куршумлија   Аранђеловдан
22   Стојановић   Суповац, Ниш   Никољдан
23   Odeh   Huwara, Палестина   муслиман
24   Пантелић   Јабучје, Лајковац   Ђурђевдан
25   Лукић   Скиповац Доњи, Добој   Ђурђевдан
26   Николић   Глоговац, Богатић   Јовањдан
27   Таталовић   Дрежница, Огулин   Јовањдан
28   Рачић   Медвеђа, Трстеник   Ђурђиц
29   Пјевац   Јагровац, Војнић, Кордун   Василијевдан
30   Јошић   Баљци, Ружић, Дрниш   Лазаревдан
31   Ранковић   Балатун, Бијељина   Никољдан
32   Васић   Земун   Јовањдан
33   Ерић    Метковић, Богатић   Митровдан
34   Станковић  Русна, Дољевац   Аранђеловдан
35   Драгић   Витовница, Петровац на Млави   Аранђеловдан
36   Ранђеловић   Ћурлина, Дољевац   Петковдан
37   Живковић   Печењевце, Лесковац   Никољдан
38   Вукојевић   Лепосавић   Никољдан
39   Ратковић   Доња Бејашница, Прокупље   Никољдан
40   Узелац   Кожловац, Бенковац   Никољдан
41   Кецман   Будимлић Јапра, Оштра Лука   Вартоломијевдан
42   Спасојевић   Врановац, Јагодина   Свети Врачи
43   Петровић   Радаљ, Мали Зворник   Митровдан
44   Драча   Коларина, Бенковац   Стевањдан
45   Јовановић   Приштина, колонисти   Аранђеловдан
46   Пантић   Рашанац, Петровац на Млави   Митровдан
47   Костић   Горњи Љубеш, Алексинац   Никољдан
48   Маливук   Бођани, Бач   Пантелијевдан
49   Шеранић   Бања Лука   муслиман
50   Обрадовић   Љубачево, Бања Лука   Никољдан
51   Долић   Теслић   Ђурђевдан
52   Видовић   Трн, Лакташи   католик
53   Ђукић   Црнча, Дервента   Стевањдан
54   Чаркић   Рогатица   Ђурђевдан
55   Копања   Лауш, Бања Лука   Никољдан
56   Милосављевић   Поточани, Прњавор   Михољдан
57   Бабић   Нови Град   Јовањдан
58   Максимовић   Стројице, Шипово   Григоријевдан
59   Лукић   Бијело Бучје, Теслић   Ђурђевдан
60   Бучевац   Бистрица, Нова Варош   Стевањдан
61   Врачар   Нишевићи, Приједор   Ђурђевдан
62   Бучевац   Мочиоци, Сарајево   Јовањдан
63   Маслар   Шекулар, Андријевица   Јовањдан
64   Петровић   Шкаљари, Котор   Лучиндан
65   Јовашевић   Прељина, Чачак   Ђурђевдан
66   Лакић   Горњи Карин, Обровац   Никољдан
67   Коњевић   Павино Поље, Бијело Поље   Савиндан
68   Бећар   Витежево, Жабари   Петковдан
69   Милутиновић   Бошковићи, Зворник   Никољдан
70   Ранђеловић   Шишава, Власотинце   Никољдан
71   Рајковић   Котор, Мркоњић Град   Јовањдан
72   Раичевић   Брусник, Ивањица   Томиндан
73   Гојковић   Горња Трепча, Чачак   Аранђеловдан
74   Јовићевић   Шинђон, Цетиње   Никољдан
75   Станић   Нови Сланкамен, Инђија   Видовдан
76   Јаневски  Вруток, Гостивар   Аранђеловдан
77   Коњевић   Прхово, Пећинци   Илиндан
78   Магараш   Габош, Маркушица, Славонија   Стевањдан
79   Милошевић   Беране   Аранђеловдан
80   Дујаковић   Врбник, Бискупија, Книн   Никољдан
81   Вечериновић   Плашки   Ђурђевдан
82   Томасовић   Смрдеље, Кистање, Книн   Никољдан
83   Јекић   Грабовац Бански, Петриња   Стевањдан
84   Ђурица   Зечево, Кистање, Книн   Ђурђевдан
85   Пејичић   Мерџелат, Сврљиг   Свети Врачи
86   Тресач   Остра, Чачак   Никољдан
87   Вулићевић   Кијевчиће, Лепосавић   Мратиндан
88   Вујичић   Вујчићи, Брчко   Игњатијевдан
89   Шакота   Козице, Столац   Јовањдан
90   Радојичић   Каран, Ужице   Алимпијевдан
91   Радишић      
92   Болић   Горњи Мељани, Воћин, Славонија   Јовањдан
93   Ристић   Бачка Паланка   Стевањдан
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо септембар 27, 2018, 10:17:15 пре подне
Томасовићи би требало да су стари род у Смрдељу, присутан од пре 1700. године.

Томасовићи су главарска породица. Имам информацију да је старо презиме Томасовића било Главаш/Главашевић и да је презиме Томасовић настало почетком 18. вијека по Томасу Главашевићу.

Ако Арго чита, могао би да потврди ово.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 27, 2018, 10:54:18 пре подне
48. Маливук, Пантелијевдан, Бођани, Бач

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова која слави Пантелијевдан.

Претходно тестирани припадници овог рода (Ћирић и Рудић) потичу са Баније и из Поткозарја, а породица тестираног Маливука има предање о пореклу са Баније, а још даље из Лике. Хаплотип Маливука прилично је удаљен како од Ћирићевог, тако и од Рудићевог хаплотипа. Међутим, неке специфичне вредности деле, попут повишених DYS456 и DYS635. Делује да су Ћирић и Рудић међусобно ближи један другом, а самим тим Маливук би био подједнако удаљен и од једног и од другог. У сваком случају, незгодно је прогнозирати блискост на малом броју маркера.

Ради мирног сна, препоручио бих Маливуку да уради SNP тест, на А1328. Код фирме Yseq, која нам је географски најближа, то задовољство коштало би, уз поштарину, око 23 америчка долара.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247&osCsid=b0402b9f4565d168942eebb092fbe0ed
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Петар Демић септембар 27, 2018, 10:59:55 пре подне
48. Маливук, Пантелијевдан, Бођани, Бач

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова која слави Пантелијевдан.

Претходно тестирани припадници овог рода (Ћирић и Рудић) потичу са Баније и из Поткозарја, а породица тестираног Маливука има предање о пореклу са Баније, а још даље из Лике. Хаплотип Маливука прилично је удаљен како од Ћирићевог, тако и од Рудићевог хаплотипа. Међутим, неке специфичне вредности деле, попут повишених DYS456 и DYS635. Делује да су Ћирић и Рудић међусобно ближи један другом, а самим тим Маливук би био подједнако удаљен и од једног и од другог. У сваком случају, незгодно је прогнозирати блискост на малом броју маркера.

Ради мирног сна, препоручио бих Маливуку да уради SNP тест, на А1328. Код фирме Yseq, која нам је географски најближа, то задовољство коштало би, уз поштарину, око 23 америчка долара.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247&osCsid=b0402b9f4565d168942eebb092fbe0ed

Што се тиче Маливука, на Банији је још 1772. године пописана по једна задруга Маливуковића на подручју Глине (Равно Рашће) и Двора (Добретин). Занимљиво је и то што Рудићи са крсном славом Пантелијевдан постоје како на подручју Глине, тако и на подручју Двора.

Додуше, Маливуци су у шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године пописани само са крсном славом Томиндан, али то не мора ништа значити и не би били први род чија слава није забиљежена. Уосталом, Маливука/Маливуковића у Равном Рашћу код Глине више нема, па је извјесно да су исељени или су изумрли.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо септембар 27, 2018, 11:28:34 пре подне
48. Маливук, Пантелијевдан, Бођани, Бач

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова која слави Пантелијевдан.


Назив Маливук није превише чест и рекло би се да је ограничен на крајишке просторе. Још код неких породица у Крајини се Маливук јавља као старије презиме: код Котура у Поуњу који славе Никољдан и код Јарчевића у Равном (Купрес) који славе Ђурђевдан.

Исељавање у Бачку се морало десити још у 18. вијеку, јер се Маливуци у југозападној Бачкој јаваљају у пописима у другој половини 18. вијека.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо септембар 27, 2018, 11:34:30 пре подне
7. Гњидић, Никољдан, Ђеврске, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Ф у табели Српског ДНК пројекта, односно роду Гњидића.

Да подсетим, за Светски ДНК дан ове године тестирао се први Гњидић, из Ваћана, код Скрадина. Хаплотип новотестираног Гњидића разликује се од хаплотипа презимењака на два маркера, на DY635 и на важном маркеру DYS19. Новотестирани на том маркеру има вредност 15, а тиме се хаплотип Гњидића приближио распрострањеном далматинском роду Y3120*, у ком су, између осталог, Гагићи, Вучковићи, Јаснићи...  Хаплотип новотестираног Гњидића поклапа се са хаплотипом Гагића из Зеленграда на 22 од 23 маркера, једина разлика је на DYS481 (двострука).

Уколико нема замерки, мислим да Гњидиће у нашој табели треба придружити Y3120* групи из Далмације.

Гњидићи су могуће као и Гагићи, којима су генетски блиски, досељеници из Лике у периоду ратова 1680-тих, с обзиром да је управо у том периоду са подручја Лике насељавано подручје њиховог боравка у Далмацији (околина Брибира).

С обзиром на ужу лоцираност овог презимена само на подручју Далмације ( има додуше неких католика Гњидића у Славонској Пожеги око 1700. године), питање је да ли је само презиме настало у Далмацији као надимачко у првој половини 18. вијека, јер се у Крњеувама помиње први пут 1754. године. У ранијим пописима није поменуто, колико ми је познато, мада не знам да ли је млетачки попис задарског окружја 1709. године захватио сва њихова насеља, тј. постоји могућност да су пописани у шибенском окружју које није објављено.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Nebo септембар 27, 2018, 12:24:02 поподне
Исељавање у Бачку се морало десити још у 18. вијеку, јер се Маливуци у југозападној Бачкој јаваљају у пописима у другој половини 18. вијека.

Према мојим сазнањима (Маливук је мој кандидат), пресељење у Бачку се догодило пред крај 18. века.
С обзиром да ова породица Маливука за себе каже да су Личани, претпостављам да нису дуго живели на Банији, па им је традиција о пореклу из Лике очувана.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 27, 2018, 12:28:21 поподне
50. Обрадовић, Никољдан, Љубачево, Бања Лука, J2b-M205>Y22066


Немам детаљније податке о пореклу, с обзиром да тај крај није етнографски добро обрађен, али Обрадовићи изгледа нису део миграционе струје из Лике/Далмације. У Љубачеву је '91 године било 14 пописаних Обрадовића, а у том крају су, са истом славом, потврђени још 1882. (шематизам).

Генетски су Обрадовићу најближи Демићи са Баније. 2 разлике на 23 маркера. Карактеристика овог хаплотипа је 385a=16, 458=15 и 576=19. Код Обрадовића се, осим мутације 13 на брзомутирајућем DYS439, јавља и до сада незабележена вредност 20 на маркеру 570.

Да подсетимо, овакав, или врло сличан хаплотип, поседују и даламатинске Кричке, као и неки родови из Полимља, али и Видић из Срема који је испао Y22063-. Значи то може бити друга миграција у односу на Усорце и остатак крајишких J-Y22066.

Битан резултат за Демиће (и Кричке), пошто можда открива миграциони правац из Полимља, преко Змијања, па у Далмацију/на Банију.



Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Platin септембар 27, 2018, 01:47:04 поподне
Уколико тестирани није билошки потомак Гојковића, или постоји нека сумња, то је корисно знати.

У том случају овај хаплотип треба узети са резервом као резултат Гојковића из Трепче. Али, у сваком случају, сам тестирани добио је свој резултат, што је најважније и што му може послужити за даље истраживање.

Он зна да му се презиме и порекло не поклапају, није тајна. То је сасвим сигурно, али пошто је морао да има неко презиме, има то што има.
Тестирани зна свог оца, али отац није имао појма ко је. Ту је "трик".
Претпоставља се да је неко из околине.
Бака тестираног никада није рекла ни слово.

Уосталом, сасвим јасно се види да су сви остали Гојковићи Динарик југ, а овај мој тестирани је север.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 27, 2018, 01:49:41 поподне
Он зна да му се презиме и порекло не поклапају, није тајна. То је сасвим сигурно, али пошто је морао да има неко презиме, има то што има.
Тестирани зна свог оца, али отац није имао појма ко је. Ту је "трик".
Претпоставља се да је неко из околине.
Бака тестираног никада није рекла ни слово.

Уосталом, сасвим јасно се види да су сви остали Гојковићи Динарик југ, а овај мој тестирани је север.

Добро, нису сви ти Гојковићи међусобно ближе повезани, иако су иста хаплогрупа. ;)

Мада је хаплотип Гојковића из Горње Трепче модалан и мали је број маркера у питању, ипак је интересантно то да његова најближа поклапања имају Стевањдан за крсну славу, па то може бити индикативно.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: argo септембар 27, 2018, 01:50:13 поподне
Томасовићи су главарска породица. Имам информацију да је старо презиме Томасовића било Главаш/Главашевић и да је презиме Томасовић настало почетком 18. вијека по Томасу Главашевићу.

Ако Арго чита, могао би да потврди ово.

Čitam i potvrđujem! ;)

Prezime Tomasović je nastalo u Smrdeljima. U dokumentima s kraja 17. st. spominje se harambaša Tomas Glavašević te nekoliko drugih njegovih prezimenjaka (također i s oblikom prezimena Glavaš). U mletačkom katastru iz 1709. godine popisana je jedna velika porodica harambaše Nikole Tomasovića sa 25 članova.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: argo септембар 27, 2018, 02:01:53 поподне
Гњидићи су могуће као и Гагићи, којима су генетски блиски, досељеници из Лике у периоду ратова 1680-тих, с обзиром да је управо у том периоду са подручја Лике насељавано подручје њиховог боравка у Далмацији (околина Брибира).

С обзиром на ужу лоцираност овог презимена само на подручју Далмације ( има додуше неких католика Гњидића у Славонској Пожеги око 1700. године), питање је да ли је само презиме настало у Далмацији као надимачко у првој половини 18. вијека, јер се у Крњеувама помиње први пут 1754. године. У ранијим пописима није поменуто, колико ми је познато, мада не знам да ли је млетачки попис задарског окружја 1709. године захватио сва њихова насеља, тј. постоји могућност да су пописани у шибенском окружју које није објављено.

Napisao sam ranije kad se pojavio rezultat Gnjidića iz Vaćana, ali da ponovim. Prezime Gnjidić je vjerovatno nastalo u Krnjeuvama od prezimena Bijelić jer se u jednom dokumentu iz sredine 18. st. ta dva prezimena navode zajedno kao prezime i nadimak. Inače na mletačkm katastru Bribira koji uključuje i Krnjeuve iz 1709. godine, nema Gnjidića, ali ima više Bijelića.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо септембар 27, 2018, 02:03:15 поподне
Napisao sam ranije kad se pojavio rezultat Gnjidića iz Vaćana, ali da ponovim. Prezime Gnjidić je vjerovatno nastalo u Krnjeuvama od prezimena Bijelić jer se u jednom dokumentu iz sredine 18. st. ta dva prezimena navode zajedno kao prezime i nadimak. Inače na mletačkm katastru Bribira koji uključuje i Krnjeuve iz 1709. godine, nema Gnjidića, ali ima više Bijelića.

Хвала на информацијама, Арго. Нисам прочитао тај твој претходни пост. Значи Гњидићи су вјероватно Бијелићи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 27, 2018, 02:04:32 поподне
Хвала на информацијама, Арго. Нисам прочитао тај твој претходни пост. Значи Гњидићи су вјероватно Бијелићи.

Могуће да је и генетика потврдила ово:

Бијелић, Никољдан, Брибир, Шибеник

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Исти је род са неким далматинским фамилијама попут Вучковића, Гагића, Јаснића и Тутуша. И са овим резултатом се показује појачано присуство хаплогрупе I2-CTS10228 у Далмацији.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: argo септембар 27, 2018, 02:07:00 поподне
Могуће да је и генетика потврдила ово:

Skoro da nema sumnje! :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 27, 2018, 02:07:22 поподне
Могуће да је и генетика потврдила ово:

Проверио сам сад, делује да тестирани Гњидићи и тестирани Бијелић стварно јесу исти род.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо септембар 27, 2018, 02:08:04 поподне
Могуће да је и генетика потврдила ово:

Изгледа да јесте.  ;)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Bane септембар 27, 2018, 02:17:49 поподне
Поздрав, шта Вас тачно занима?


Нисам сигуран али претпостављам да је мислио на ово:

Цитат
Poreklo rodova takođe ukazuje na to da je Gornji Matejevac najvećim delom starinačko selo. Starosedelačke rodove čine: Đorićevci, Pejinci, Laćinin (Garčini), Pirindžijini, Rajinci, Pikljini, Kalamankini, Šiškovci (Markovci) i Kendinci, od kojih je osamdesetih godina 20. veka bilo 245 domaćinstava. Starinačkim rodovima nepoznatog porekla pripadaju: Bojini (Didini), Kušini, Cakićevci, Midini, Trenini, Pantini, Zloćudovi, Glauvucini, Popićkovi i Ibrići (Romi) sa 101 domaćinstvom. Većinom u starosedeoce poznatog porekla spadaju: Šićerci, Parćini, Kukonjini, Masuričani, Kosovci, Prićičevci, Kožinci, Tatarci, Ikarci (Cvenini), Gligorijini, Krčkovi, Dedajankovci, Šišonjini, Vrućini, Mutavdžini, Girkini, Dunđerovi, Savinci, Tugini, Kolari, Ćiribilovi i Žižini sa 386 domaćinstava.

извор: Википедија - Gornji Matejevac (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Горњи_Матејевац)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић септембар 27, 2018, 02:41:06 поподне
Skoro da nema sumnje! :)

Свакако! Ја сам при саопштавању резултата Гњидића напоменуо блискост са Гагићем из Y3120* рода Б, јер је он формално најближи на основу хаплотипа, али иначе Гњидићу су блиски и остали, па тако и Бијелић. Хвала вам, Арго, на овом корисном податку.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: argo септембар 27, 2018, 03:16:01 поподне
Nema na čemu. Tu smo svi da zajednički pridonesemo. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: argo септембар 27, 2018, 03:26:45 поподне
84. Ђурица, Ђурђевдан, Зечево, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду П у табели Српског ДНК пројекта.

Преостала два припадника овог рода, Миодраг и Бербер, такође су из Далмације. Занимљиво је што сва тројица славе различите крсне славе (Аранђеловдан, Степањдан, Ђурђевдан). На основу хаплотипова, рекло би се да су Миодраг и Бербер међусобно ближи један другом, а самим тим Ђурица би био подједнако удаљен од обојице.

У Зечеву је 1648. погинуо Вук Мандушић. Ђурице се помињу овде још у 18. веку.

Vjerovatno ranije prezime Đurica iz Zečeva (Đevrsaka) glasilo je Kužet. U Đevrskama (u sklopu kojih je popisano i Zečevo) se 1709. spominje nekoliko porodica Kužeta od kojih je kasnije nastalo više današnjih prezimena.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 27, 2018, 05:50:51 поподне
Сремчевић, Никољдан, Гунцати, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има прилично модалан хаплотип. Једина вредност која се издваја је DYS439=15. На нашем пројекту сви који мају ову високу вредност, имају и нижу вредност 10 на DYS391 (Јеличић и Миловановић из западне Србије, Панчевачки из Баната). Код Сремчевића то није случај, па се поставља питање везе са овим родовима. Има и блиско поклапање у околини Књажевца са САНУ истражиања.

За Сремчевиће се каже да су се доселили у Србију из Срема када је Карађорђе ослободио Србију; у Срем су бежали од турског зулума, а пре тога живели су у Доброселици.

https://www.poreklo.rs/2015/02/09/poreklo-prezimena-selo-guncati-knic/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 27, 2018, 07:22:24 поподне
Чабрило, Ђурђевдан, Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу. Има блиска поклапања са рођацима из Невесиња и околине, тестираних у оквиру херцеговачког подухвата. Близак му је Пантић из Невесиња, са којим има две разлике на упоредивих 23 маркера, тако да се несумњиво ради о истој породици, јер и старије презиме Пантића је Чабрило.

Ове породице своје порекло изводе од породице Дучић из Луга код Тгребиња. Мада знајући неке резултате са херцеговачког подухвата, рекао бих да је ово предање упитно.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 27, 2018, 10:42:10 поподне
Вукадиновић, Јовањдан, Горњи Козји Дол, Трговиште

Припада хаплгрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS391=10 и DYS385=14-16. Овакву комбинацију маркера има Јока из Шегестина на Банији, где су забележени још 1772. И поред 5 разлике на 23 маркера, чини се да му је најближи. Слави исто Јовањдан. Јока има DYS561=16 и DYS557=17 што упућује на Херцеговину, тачније Захумље.

Вукадиновићи се у литератури спомињу као Вукадинци, досељени као и остали у Горњем Козјем Долу из кумановског или прешевског краја.

https://www.poreklo.rs/2017/01/21/poreklo-prezimena-selo-gornji-kozji-dol-trgoviste/

Тестирани је навео предање да су пореклом из Црне Горе, а да су преко Призрена дошли у Козји Дол.

Препорука Вукадиновићу да тестира маркере DYS561 и DYS557.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 28, 2018, 01:08:17 поподне
Тресач, Никољдан, Остра, Чачак

Припада хаплогрупи Q2-L275>L245>Y2209. По маркерима се уклапа у модалне вредности овог рода, осим на маркеру DYS570 где има вредност 17 (уместо модалне 16). Овај генетски профилисан род се везује за брђанско племе Братоножића.

Тестирани нема много сазнања о свом ранијем пореклу, оставио је информацију да се Тресачи помињу у Његушима у 17. веку, међутим резултат и слава указују да им је матица у Братоножићима. У Остри су вероватно давни досељеници јер се тамо помињу у чибучким тефтерима из прве половине 19. века; крај села који насељавају заједно са Радмилцима, Новаковићима, Срнићима и Урошевићима се зове Солинац.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 28, 2018, 06:03:51 поподне
Стојановић, Никољдан, Суповац, Ниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DS437=14 и DYS385=14-16. На пројекту нема ближих поклапања. Ову комбинацију маркера има Бринић из Радовића код Тивта, али гледано укупно, има превише разлике на упоредивих 23 маркера. Славе Срђевдан. Тако да је веза између њих двојице упитна.

О Стојановићима из Суповца нисам пронашао ништа, а и тестирани није написао ништа о свом даљем пореклу, па ако неко има неку информацију више, нека је подели са нама.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 28, 2018, 08:14:51 поподне
Рачић, Ђурђиц, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу, али и поред тога нема ближих поклапања (најближе три разлике на упоредивих 23 маркера). Има једино нешто вишу вредност 24 на DYS635. Можда му је најближи Вуловић из Лопаша код Трстеника који исто слави Ђурђиц, иако имају 4 разлике на упоредивих 23 маркера, углавном на брзомутирајућим.

У литератури у Медвеђи су забележена два рода са славом Ђурђиц:

"Сремци (6), дошли из Срема, слава им је Ђурђиц, прекада Ђурђев-дан.
 Јачићи (3), досељени из Жупе, слава им је Ђурђиц,  а прекада Ђурђев-дан."
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medveđa-trstenik/

Тестирани вероватно припада Јачићима, па му је онда вероватно близак и Јовановић из Пуховца у Жупи. Слава можда показује везу са Копаоником, где има доста родова са славом Ђурђиц/Ђурђевдан и који су преко Жупе насељавали Расину.

Тестирани је оставио податак једино да су даљим пореклом из Црне Горе.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Сремац септембар 28, 2018, 09:03:47 поподне
Рачић, Ђурђиц, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу, али и поред тога нема ближих поклапања (најближе три разлике на упоредивих 23 маркера). Има једино нешто вишу вредност 24 на DYS635. Можда му је најближи Вуловић из Лопаша код Трстеника који исто слави Ђурђиц, иако имају 4 разлике на упоредивих 23 маркера, углавном на брзомутирајућим.

У литератури у Медвеђи су забележена два рода са славом Ђурђиц:

"Сремци (6), дошли из Срема, слава им је Ђурђиц, прекада Ђурђев-дан.
 Јачићи (3), досељени из Жупе, слава им је Ђурђиц,  а прекада Ђурђев-дан."
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medveđa-trstenik/

Тестирани вероватно припада Јачићима, па му је онда вероватно близак и Јовановић из Пуховца у Жупи. Слава можда показује везу са Копаоником, где има доста родова са славом Ђурђиц/Ђурђевдан и који су преко Жупе насељавали Расину.

Тестирани је оставио податак једино да су даљим пореклом из Црне Горе.

Није ни од мене далеко разликујемо се на 4 маркера од упоредивих 21. Моји су бележени и под презименом Сремац, а и слава се поклапа.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 29, 2018, 04:50:54 поподне
Пјевац, Василијевдан, Јагровац, Војнић

Припада хплогрупи I2-PH908. Хаплотип без специфичних вредности, близак модалу. На пројекту нема потпуних поклапања. Од родова који славе Св. Василија Великог, најближи му је Кривокућа из Стричића код Бања Луке са којим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Иако има 5 разлика на 23 упоредивих маркера, нема сумње да му је близак и Зобеница из Садиловца на Кордуну, са којим дели исту славу. Такође и један тестирани са САНУ истраживања из околини Бенковца близак је Пјевцу. Деле исту славу. Поставља се питање да ли су ови родови повезани са херцеговачкм родовима, са херцеговачког подухвата, који славе Св. Василија Великог, а испали су I2-PH908. На основу хаплотипа се не може са сигурношћу рећи, али постоји добра шанса да веза постоји.

Тестирани је навео да су на Кордун дошли или из Херцеговине или из Црне Горе. Није далеко ни од Вуковића  из околине Нове Вароши, са којим дели исту славу,  који има предање о даљем пореклу из околине Даниловграда.

О Пјевцима ће неко други можда рећи нешто више.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 29, 2018, 05:26:02 поподне
Јошић, Лазарева Субота, Баљци, Ружић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Још један хаплотип близак модалу, без специфинчних вредности. Најближи на пројекту му је Комазец из Каштела Жегарског у Далмацији, са којим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Деле исту славу, а и географски су близу. Такође му је са истом славом близак и Ступар из Грдановца у Крајини, који би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији. Самим тим близак му је и Карић из Гориње у Крајини, као и двојица Лазаревштака са Кордуна: Мацут и још један необјављен, као и родови у Жегару и околини: Кубат, Љубичић и већ споменути Комазец. Матица свих ових родова би требало да је у Жегару.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 29, 2018, 06:25:08 поподне
Ерић, Митровдан, Метковић, Богатић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично интересантан хаплотип, са доста специфичних вредности: нешто нижа DYS19=15, као и више вредности DYS391=12, DYS458=19, DYS576=20 и DYS570=20. На прoјекту нема ближих поклапања. Због поменутих маркера DYS19, DYS391, DYS458 могао би му бити близак Савковић из Трнаваца у Жупи Александровачкој, са којим дели споменуте маркере, али маркер DYS393=14 одудара од модалног 13 код Ерића,к ао и предање о пореклу. Па је њихова веза упитна.

За Ериће се у литератури каже:

"Ерићи- (Митровдан, 50 к), и од њих Игњатовићи, Кокановићи, и Тадићи, у Клењу један су род са Стекићима у Белотићу, и Николићима у Штитару."

https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-metković-bogatić/

"Кокановићи (Митровдан, 17 к), Игњтовићи (8-2 к), и Тадићи(4 к), један су род, а сродници су им – у Мачви – Ерићи у Метковићу, Стекићи у Белотићу, Николићи II у Штитару, и Пармаковићи II у Ноћају."

https://www.poreklo.rs/2012/10/31/poreklo-prezimena-selo-klenje-bogatić-mačva/

"Стекићи-(Митровдан, 46 к), један су род са Ерићима у Метковићу и Николићима II у Штитару; досељени су из Херцеговине."

https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-belotić-bogatić-mačva/

"Николићи, звани Небригићи (Митровдан, 9 к), један су род са Стекићима у Белотићу, и Ерићима у Метковићу."

https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-štitar-šabac/

Један прилично велики род...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Зрно септембар 29, 2018, 07:40:06 поподне
Јошић, Лазарева Субота, Баљци, Ружић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Још један хаплотип близак модалу, без специфинчних вредности. Најближи на пројекту му је Комазец из Каштела Жегарског у Далмацији, са којим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Деле исту славу, а и географски су близу. Такође му је са истом славом близак и Ступар из Грдановца у Крајини, који би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији. Самим тим близак му је и Карић из Гориње у Крајини, као и двојица Лазаревштака са Кордуна: Мацут и још један необјављен, као и родови у Жегару и околини: Кубат, Љубичић и већ споменути Комазец. Матица свих ових родова би требало да је у Жегару.

Јошићи из Баљака код Дрниша су једни од неколико родова из тог села који славе Лазареву Суботу. То је највећа концентрација Лазаревштака, после Жегара. Мислим да ови из Баљака нису изворно из Жегара, него да су и једни и други дошли независно из Херцеговине. Код Билеће и постоји село Баљци, односно, то би требала да буде матица презимена Баљак, којег има у западним крајевима.

Јошића греда је литица изнад заселка, које се види километрима и по томе се препознаје село Баљци.

Главар села Баљци код Дрниша 1709. био је Јован Баљак. То презиме је касније изумрло, али могуће да баш од њега потичу Јошићи, Миланковићи, Јанковићи, Обрадовићи, Клисурићи и Гегићи. На карти су родови из села Баљци који славе Лазареву Суботу (заокружени).

(https://i.postimg.cc/7hZ74k8v/DSC03024_-_Copy.png)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 29, 2018, 08:01:50 поподне
Јошићи из Баљака код Дрниша су једни од неколико родова из тог села који славе Лазареву Суботу. То је највећа концентрација Лазаревштака, после Жегара. Мислим да ови из Баљака нису изворно из Жегара, него да су и једни и други дошли независно из Херцеговине. Код Билеће и постоји село Баљци, односно, то би требала да буде матица презимена Баљак, којег има у западним крајевима.

Јошића греда је литица изнад заселка, које се види километрима и по томе се препознаје село Баљци.


Хвала Зрно на допуни.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 29, 2018, 09:05:37 поподне
Ранђеловић, Петковдан, Ћурлина, Дољевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=15 и ниска DYS481=28. Најближи на пројекту му је Вукојевић из Лепосавића, тестиран у оквиру овог "Српског ДНК дана". Са њим дели споменута два маркера и има само две разлике на упоредивих 23 маркера.

Вукојевић, Никољдан, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=15 и ниска DYS481=28. На пројекту су му блиска тројица са САНУ истражиања, са којима има потпуно поклапање на 17 маркера (нема маркер DYS481) и славе исту славу. Издвојио бих Конатара из Пријепоља који је даљим пореклом из Поља код Мојковца.

Вукојевићи у Лепосавићу су из Граничана. У Граничане су досељени из Јелакца, а тамо из Жажа. По предању су била браћа Вукоје и Саво. Вукојеви су исељени у Граничане, док су Савићи остали у Јелакцу. Жаже је село данас потпуно албанско. Населили су га Шаљани из братства Пецај. Последња српска породица одсељена из Жажа су Остојићи, који су крајем 19. века одселили у Вучитрн. Свега киломитар од Жажа је Грабовац, кога су основали Тарски Никшићи из Мојковца, можда баш из Поља, па подударање Вукојевића са Конатаром можда показује исту миграцију од Мојковца до јужног Копаоника.

Тестирани је навео родослов по коме се види да су у Ћурлини били крајем XVIII века. О даљем пореклу нисам нашао ништа, нити је тестирани навео.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 29, 2018, 10:57:23 поподне
Ратковић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих издвојио DYS19=17, DYS391=10 и прилично ниску DYS643=9. На пројекту нема ближих поклапања и поред карактеристичних вредности. Уколико би имао вредност DYS561=15, извесно би било да припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983>A493. Зато бих Ратковићу препоручио да најпре тестира маркер DYS561, а затим и СНП А493.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=2123

Ратковићи су вероватно као и остали становници Доње Бејашнице пореклом од јаворских устаника током српско-турског рата, па се и њихово порекло треба тражити на Јавору, или у широј области од Сјенице до Ивањице.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: milan81 септембар 30, 2018, 07:16:21 пре подне
Ранђеловић, Петковдан, Ћурлина, Дољевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=15 и ниска DYS481=28. Најближи на пројекту му је Вукојевић из Лепосавића, тестиран у оквиру овог "Српског ДНК дана". Са њим дели споменута два маркера и има само две разлике на упоредивих 23 маркера.

Тестирани је навео родослов по коме се види да су у Ћурлини били крајем XVIII века. О даљем пореклу нисам нашао ништа, нити је тестирани навео.

Поштовани Милоше,пошто се као историчар бавим османским периодом, могао сам преко пописних дефтера (1833, 1845) да идентификујем свог династа Ранђела као шестогодишњег дечака у Ћурлини, његовог оца Милоша и деду Јована, и на тај начин вежем почетак породице за ово село. Због непоузданости и недоследности османске администрације из ранијих периода, залажење дубље у прошлост немогуће је преко формата попут пописних докумената. То оставља само днк анализу као могућу методу. Како нисам упућен у днк терминологију, а резултате које сте ми проследили могу да тумачим само као лаик, интересује ме:

1. Шта значе вредности које сте издвојили DYS19=15 и DYS481=28? Нарочито ме интересује шта значи ниска DYS481=28 вредност?
2. Да ли чињеница да ове вредности делим са Вукојевићима (Никољдан, Лепосавић), као и 21 маркер од 23 (ако сам лепо разумео Ваше налазе), значи: да сам са њима генетски у блиском сродству или је у питању само какав-такав далек траг у генетици, на основу којег могу спекулативно да нагађам могућу везу у прошлости обеју породица?
3. Накнадно сам се сетио да ми је деда једном приликом поменуо да су можда из Херцеговине. Да ли би било основано, поред резултата до којих сте дошли, тражити везу на основу моје хаплогрупе I2-PH908 и крсне славе (Св.Петка) у том правцу - са Бјелопавлићима или Источном Херцеговином?
 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић септембар 30, 2018, 07:22:20 пре подне
Пантелић, Ђурђевдан, Јабучје, Лајковац, E-V13>Z5017>Z16988

Тестирани нема ближих поклапања на пројекту и има следеће специфичне вредности:
DYS385i=15
DYS389ii=29

Војислав Миљанић у књизи "Лајковачка Тамнава у прошлости" пише да су Кованџићи, од којих потичу Пантелићи, пореклом из Пиве:
Кованџићи потичу из долине Пиве и славе Светог Ђурђа. У њих спадају: Радивојевићи, Милосављевићи, Недељковићи, Ђорђевићи, Туфегџићи, Миљанићи, Ивковићи и Пантелићи.
Међутим, у Пиви до сада ни за једно братство није утврђено да припада E-Z16988 грани.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Лепеничанин септембар 30, 2018, 07:35:05 пре подне
Милановић, Михољдан, Ратковићи, Сребреница

Припада хаплогрупи R1b-P312, највероватније грани U152.

Од карактеристичних вредности има DYS385а=12 и DYS389I=14, што је по једна вредност мање од модалног хаплотипа.

Од јавних резултата најближи је резултат Илића из Кршне Главе код Ваљева, који слави св Игњатија, али је врло вероватно генетски повезан с Милановићем.

Међу резултатима Херцеговаца и резултатима истраживања САНУ, који нажалост нису јавни, постоје хаплотипови тестираних који се у потпуности поклапају на упоредивим маркерима, што говори да су несумњиво исти род. Остаје да се разјасни само питање матице тог рода, да ли је у питању Херцеговина, Осат (коме припада село Ратковићи) или можда неки трећи предео.

У томе би од велике помоћи било тестирање СНП, ради одређивања дубљег огранка R1b хаплогрупе којој припадају тестирани из тог сада већ генетски профилисаног рода.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=38288

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Лепеничанин септембар 30, 2018, 08:01:09 пре подне
Бучевац, Јовањдан, Мочиоци, Сарајево

Припада хаплогрупи R1b L51.  Највероватније припада грани U106, али то би морало да се провери СНП тестирањем.

Тестирани има вредност 20.2 на маркеру DYS448, што је врло занимљиво и сврстава га у исти род с једном породицом из необјављеног истраживања САНУ, пореклом са Златибора. Резултат говори да тестирани није генетски повезан са осталим до сада тестираним Бучевцима из различитих крајева.

Мочиоци су село са врло необичним положајем, у брдима изнад самог града Сарајева.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић септембар 30, 2018, 08:20:06 пре подне
Лукић, Ђурђевдан, Скиповац Доњи, Добој, E-V13>Z5018

Најближе поклапање има са Поповићем из Бадовинаца код Богатића (1/17), међутим упркос томе што не поседује специфичне вредности, тестирани нема ближих поклапања међу онима који имају резултате на 23 или више маркера укључујући и припаднике рода Б L241 гране у који је тренутно сврстан Поповић.

Лукићи су према предању пореклом из данашње Источне Херцеговине одатле су са већим бројем исељеника дошли на север Босне и настанили се на планинама Требава и Озрен.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић септембар 30, 2018, 09:21:08 пре подне
Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>L241

Тестирани припада роду Б у оквиру ове гране где има доста блиских поклапања.

Миливоје Васиљевић у свом раду о Мачви за Николиће наводи да су у Глоговац досељени у 18. веку из Босне:
НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.

О братствима у Бановом Пољу где је матица овог рода пише следеће:
Из Босне су дошли: БАНОВЦИ (Јовањдан, 21-1 к), ЉУБИНКОВИЋИ (27 к) и ПАНТЕЛИЋИ (1к) од рода Стојчића; по предању, доселила се 4 брата НИКОЛИЋИ (Jовањдан, 6 к), и од њих СОФРИЋИ (2 к), и ЂАКОВИЋИ (5 к); Николића има и у Совљаку (1), и Белотићу (II), по предању, досељена 3 брата - Никола, Софроније - Софра, и трећи – који је био ђак, и због тога се прозову Ђаковићи.

Васиљевић, поред тога што крајње конфузно наводи гранање братстава, износи и контрадикторне податке јер на једном месту наводи да су Софрићи и Ђаковићи од Николића, а на другом да су Никола, Софра и предак Ђаковића били браћа. Прва верзија је вероватнија јер такође спомиње да је предак Николића досељен са браћом који су преци Бановаца, Љубинковића и Пантелића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 30, 2018, 09:44:02 пре подне
Бучевац, Јовањдан, Мочиоци, Сарајево

Припада хаплогрупи R1b L51.  Највероватније припада грани U106, али то би морало да се провери СНП тестирањем.

Тестирани има вредност 20.2 на маркеру DYS448, што је врло занимљиво и сврстава га у исти род с једном породицом из необјављеног истраживања САНУ, пореклом са Златибора. Резултат говори да тестирани није генетски повезан са осталим до сада тестираним Бучевцима из различитих крајева.

Мочиоци су село са врло необичним положајем, у брдима изнад самог града Сарајева.

И ови Бучевци из околине Сарајева кажу да су пореклом из Старог Влаха, али не славе Стевањдан као тамошњи Бучевци. Било их је у селу Бријешће и на Кошеву, слава Јовањдан. Занимљиво да и они, као и они из Старог Влаха, кажу да су из села Бучје у Старој Србији. Вероватно Бучје код Прибоја
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%83%D1%87%D1%98%D0%B5_(%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98)

Они из Бријешћа се зову и Јанковићи данас, старо презиме Бучевац, док су они са Кошева досељени управо са Мочиоца. Још је интересантно да управо у Старом Влаху, североисточно од Нове Вароши, постоји село са истим именом (Мочиоци)
https://www.google.rs/maps/place/Mo%C4%8Dioci,+Preseka/@43.3760507,20.0847248,9.67z/data=!4m5!3m4!1s0x47578d7c2e25896d:0x8acd47e2dc2a9e1b!8m2!3d43.5562169!4d19.967658
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: на Црвeњском путу септембар 30, 2018, 09:54:26 пре подне

 Како нисам упућен у днк терминологију, а резултате које сте ми проследили могу да тумачим само као лаик, интересује ме:

1. Шта значе вредности које сте издвојили DYS19=15 и DYS481=28? Нарочито ме интересује шта значи ниска DYS481=28 вредност?

DYS19=15 вас аутматски повезује са групом родова (који су до сада издвојени) или са појединцима који нису груписани, за сада, ни у који род, али колико ја пратим чини ми се да су у мањини (можда грешим).

Обично уз DYS19=15 (јесте карактеристичан за херцеговце) иде и DYS391=10.

Било би добро тестирати DYS 561(као битан за динарик југ - стари назив за PH 908).

О томе више на овој теми

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=578.80.



 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 30, 2018, 10:51:34 пре подне

1. Шта значе вредности које сте издвојили DYS19=15 и DYS481=28? Нарочито ме интересује шта значи ниска DYS481=28 вредност?

2. Да ли чињеница да ове вредности делим са Вукојевићима (Никољдан, Лепосавић), као и 21 маркер од 23 (ако сам лепо разумео Ваше налазе), значи: да сам са њима генетски у блиском сродству или је у питању само какав-такав далек траг у генетици, на основу којег могу спекулативно да нагађам могућу везу у прошлости обеју породица?

3. Накнадно сам се сетио да ми је деда једном приликом поменуо да су можда из Херцеговине. Да ли би било основано, поред резултата до којих сте дошли, тражити везу на основу моје хаплогрупе I2-PH908 и крсне славе (Св.Петка) у том правцу - са Бјелопавлићима или Источном Херцеговином?
 

Поздрав Милане,

1) Модалне вредности код I2-PH908 за маркере DYS19 је 16, а за DYS481 је 30/31. Када постоје одређене карактеристичне вредности, лакше је пратити везу између двојице тестираних.

2) Сама грана PH908 је прилично млада. Она је добар пример "founder effect-a" у популационој генетици. Тако да је тешко рећи са сигурношћу ко је коме близак род, посебно на 23 маркера. Ова два маркера која делиш са Вукојевићем може бити индикатор да нека веза постоји. Али усед недостатка извора, јаког предања, услед различитих слава, тешко је рећи нешто више. Скоро је PH908 грана веома опрезно подељена на две подгране, које карактерише маркер  DYS561. Та подела се показала као стабилна. Како овај маркер није увршћен у сету од 23 маркера, предлажем свима осталима који припадају овој хаплогрупи да уради тестирање овог маркера.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

3) Највећа концентрацијa PH908 је између осталог и у Херцеговини, па не би било чудно да сте заиста пореклом из Херцеговине. Иначе DYS919=15 делите ти и Милатовић из околине Даниловграда, из области Бјелопавлића, који слави Петковдан. Он је радио тзв. BigY и пронађена је грана испод PH908. Низ би изглегао овако I2-PH908>A5913>A22312. Ову СНП (мутацију) дели са Суботићем са Романије. Па ако си хазардер можеш покушати одмах A22312.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=62455

Наравно најбоље је одрадити BigY или WGS (Whole Genome Sequence), али ти тестови су скупи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: filipi септембар 30, 2018, 10:53:29 пре подне
Лукић, Ђурђевдан, Скиповац Доњи, Добој, E-V13>Z5018

Најближе поклапање има са Поповићем из Бадовинаца код Богатића (1/17), међутим упркос томе што не поседује специфичне вредности, тестирани нема ближих поклапања међу онима који имају резултате на 23 или више маркера укључујући и припаднике рода Б L241 гране у који је тренутно сврстан Поповић.

Лукићи су према предању пореклом из данашње Источне Херцеговине одатле су са већим бројем исељеника дошли на север Босне и настанили се на планинама Требава и Озрен.
Lukic je sa Trebave.Imamo jos jednog Lazica E V13 u njegovoj blizini ali mislim da je on Nikoljdan.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: milan81 септембар 30, 2018, 01:53:29 поподне
Поштовани Милоше,
хвала Вам на одговору и даљим смерницама. Чини ми се да је једна група Бјелопавлића била присутна у Нишу око 1739. године, као одступница патријарху Арсенију IV за време Друге сеобе Срба. Пробаћу то да пропратим са неким од Милатовића из ове групе.

Пуно среће са пројектом и свако добро

Поздрав Милане,

1) Модалне вредности код I2-PH908 за маркере DYS19 је 16, а за DYS481 је 30/31. Када постоје одређене карактеристичне вредности, лакше је пратити везу између двојице тестираних.

2) Сама грана PH908 је прилично млада. Она је добар пример "founder effect-a" у популационој генетици. Тако да је тешко рећи са сигурношћу ко је коме близак род, посебно на 23 маркера. Ова два маркера која делиш са Вукојевићем може бити индикатор да нека веза постоји. Али усед недостатка извора, јаког предања, услед различитих слава, тешко је рећи нешто више. Скоро је PH908 грана веома опрезно подељена на две подгране, које карактерише маркер  DYS561. Та подела се показала као стабилна. Како овај маркер није увршћен у сету од 23 маркера, предлажем свима осталима који припадају овој хаплогрупи да уради тестирање овог маркера.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

3) Највећа концентрацијa PH908 је између осталог и у Херцеговини, па не би било чудно да сте заиста пореклом из Херцеговине. Иначе DYS919=15 делите ти и Милатовић из околине Даниловграда, из области Бјелопавлића, који слави Петковдан. Он је радио тзв. BigY и пронађена је грана испод PH908. Низ би изглегао овако I2-PH908>A5913>A22312. Ову СНП (мутацију) дели са Суботићем са Романије. Па ако си хазардер можеш покушати одмах A22312.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=62455

Наравно најбоље је одрадити BigY или WGS (Whole Genome Sequence), али ти тестови су скупи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Clavdivs септембар 30, 2018, 02:43:08 поподне
67. Коњевић, Савиндан, Павино Поље, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Тестирани је навео да им је старо презиме Миликић, а од тестираног Миликића из Бискупића код Пријепоља се разликује на 3 од 23 упоредива маркера, тако да би требало да је ова веза и генетски потврђена.

Вукота и Аким Миљанић за ове Коњевиће кажу следеће:
Цитат
КОЊЕВИћ, Коњевића Мала (Вранеши), Бијело Поље. Потомци досељеника из Коњских јела, Салдрим, раније МИЛИКИЋ из групе Омалаковића, поријеклом из Дробњака.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Clavdivs септембар 30, 2018, 03:18:12 поподне
80. Дујаковић, Никољдан, Врбник, Бискупија

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираних би му наближи могао бити Шеат из Книна, који слави исту славу. Разликују се на 3 од упоредивих 18 маркера.

Саво Накићеновић за Дујаковиће у Врбнику каже следеће:
Цитат
Дујаковић, (13), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 30, 2018, 03:31:11 поподне
80. Дујаковић, Никољдан, Врбник, Бискупија

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираних би му наближи могао бити Шеат из Книна, који слави исту славу. Разликују се на 3 од упоредивих 18 маркера.

Саво Накићеновић за Дујаковиће у Врбнику каже следеће:

Дујаковић, I1-P109

Дујаковићи су углавном Срби из околине Дервенте, Добоја, итд.

Дујаковићи из теслићког краја славе Ђурђевдан, па с обзиром на славу тестирани највероватније потиче од њих.

Има их и у околини Книна. Славе Никољдан.

Лука је био у праву за овог Дујаковића са 23andMe. Очекивано с обзиром на бројност I1-P109 у том крају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 30, 2018, 03:38:37 поподне
Лука је био у праву за овог Дујаковића са 23andMe. Очекивано с обзиром на бројност I1-P109 у том крају.

Није искључено да су и теслићки Дујаковићи повезани са овима из околине Книна, и да су такође P109.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Зрно септембар 30, 2018, 03:42:32 поподне
80. Дујаковић, Никољдан, Врбник, Бискупија

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираних би му наближи могао бити Шеат из Книна, који слави исту славу. Разликују се на 3 од упоредивих 18 маркера.

Саво Накићеновић за Дујаковиће у Врбнику каже следеће:

Шеати су исто из Врбника.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 30, 2018, 03:49:12 поподне
Није искључено да су и теслићки Дујаковићи повезани са овима из околине Книна, и да су такође P109.

Не би требало. Ти крајеви и нису толико повезани, а осим тога они из теслићког краја славе Ђурђевдан.

Има још Дујаковића у околини Книна. Нпр. у Орлићу такође славе Никољдан и огранак су неких Симића. Није сигурно ни да су доле сви повезани, мада је шанса за то свакако већа.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук септембар 30, 2018, 03:52:45 поподне
Не би требало. Ти крајеви и нису толико повезани, а осим тога они из теслићког краја славе Ђурђевдан.

Има још Дујаковића у околини Книна. Нпр. у Орлићу такође славе Никољдан и огранак су неких Симића. Није сигурно ни да су доле сви повезани, мада је шанса за то свакако већа.

Да, мада је Ђурђевдан дробњачка слава, а ни ово презиме није нарочито раширено, то су ми неки индикатори да би могли и ови из околине Теслића да буду P109.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша септембар 30, 2018, 03:56:02 поподне
Петровић, Лучиндан, Шкаљари, Котор, J2b-M205>Y22066


Петровић поседује доста специфичан хаплотип. Толико, да на прву није било сигурно да ли је J2b-M205 или нека друга хаплогрупа. С обзиром на то, није сигурно утврдити да ли је Y22063+, или - (вероватно +), а ни ко му је најближи.

Није искључено да постоји нека веза са Божовићима и Ројевићима из околине Никшића. Са Божовићем Петровић дели и исту славу, Лучиндан.

О пореклу Петровића, Накићеновић каже следеће:

"Петровићи, с Његуша, славе Лучин-дан"
https://www.poreklo.rs/2013/05/26/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1kaljari-kotor/

Овај резултат је на неки начин потврда да је J-Y22066 била присутна и на простору Катунске нахије, тј. да су предања неких припадника ове хаплогрупе врло вероватно тачна. Да подсетим, добар део Y22066+ са простора Црне Горе (и шире), поседује неко предање о пореклу из из тих крајева. Има ту свакако и погрешних, или полу-тачних предања, али навео бих нека од њих.

Марковићи, Крупице, Пљевља - Марковина, Чево
Дедејићи, Потарје - Чево
Ројевићи, Никшић - Озринићи
Годијељи, Дробњак - Црмница и Предиш, Катунска нахија
Супићи, раније Варезићи, Гацко - Дробњак, пре тога Његуши
Живковићи (Радичевићи), Непричава - Његуши

има их још сигурно..

Вратио бих се опет на овај хаплотип. Поред високе вредности на 385b (20), ту је и до сада незабележена вредност 14 на маркеру 393, као и веома ретка вредност 13 на маркеру 392 (поседује је само Вејновић из Лике). Ове вредности на поменутим маркерима се веома ретко јављају код J-M205 и изгледа су нека специфичност ове "балканске" подгране. Обично 392 износи 11-12, а 393 12-13. Сећам се да сам нашао неке Каталонце M205 са 13 на 392, али то наравно не значи пуно у овом случају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић септембар 30, 2018, 06:40:40 поподне
Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017

Тестирани има врло необичан хаплотип услед чега нема ближих поклапања. Издваја се по следећим вредностима:
DYS389 II=29
YGATAH4=12
DYS438=11

У селу постоје две породице Живковић према књизи "Лесковачко Поље и Бабичка Гора" Јованa Јовановићa:
Живковци (Живковићи) су досељени из Криве Реке.
Непознатог порекла: Дугејинци (Живковићи, Станковићи, Здравковићи) – Дугејински сој, који је 1948 године имао 52 куће и био највећи род у Печењевцу,
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош септембар 30, 2018, 06:47:49 поподне
Поштовани Милоше,
хвала Вам на одговору и даљим смерницама. Чини ми се да је једна група Бјелопавлића била присутна у Нишу око 1739. године, као одступница патријарху Арсенију IV за време Друге сеобе Срба. Пробаћу то да пропратим са неким од Милатовића из ове групе.

Пуно среће са пројектом и свако добро

Треба имати у виду да се овде не ради о племенским Бјелопавлићима, који су генетски профилисани и који припадају хаплогрупи E-V13>Z5017>Z16988>BY34282
Милатовићи су из области Бјелопавлића и вероватно припадају неком стариничком становништву тога краја.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Zor септембар 30, 2018, 06:50:50 поподне
Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017

Тестирани има врло необичан хаплотип услед чега нема ближих поклапања. Издваја се по следећим вредностима:
DYS389 II=29
YGATAH4=12
DYS438=11

У селу постоје две породице Живковић према књизи "Лесковачко Поље и Бабичка Гора" Јованa Јовановићa:
Живковци (Живковићи) су досељени из Криве Реке.
Непознатог порекла: Дугејинци (Живковићи, Станковићи, Здравковићи) – Дугејински сој, који је 1948 године имао 52 куће и био највећи род у Печењевцу,

 Изгледа ми као мој рођак. Крива Река, то је код Куманова у Македонији?:) Иначе ова вриједност YGATAH4=12 је карактеристична за хаплотипове који су сродни из Бугарске, Румуније и Мађарске. Та вриједност иначе је врло честа код гране CTS9320>Z17107.
 Постоји у анонимној студији негдје у Македонији (вјероватно источно/сјевероисточно) један рођак само код њега је DYS389=14-30 (14-16).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Свевлад септембар 30, 2018, 06:55:14 поподне
80. Дујаковић, Никољдан, Врбник, Бискупија

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираних би му наближи могао бити Шеат из Книна, који слави исту славу. Разликују се на 3 од упоредивих 18 маркера.

Саво Накићеновић за Дујаковиће у Врбнику каже следеће:

Још један Дробњак из северне Далмације.  Како су почели има да престигну Мацуре, ако већ нису.

Врбник одакле су Дујаковићи је на брду.  Дакле има смисла да такво место населе Дробњаци са Дурмитора, пре него неко питомо село у равници/долини као што је већина села оближњег Далматинског Косова.

Накићеновић је записао да је на Врбнику било 13 кућа Дујаковића, тако да су спадали у бројније родове у селу у то време.

Познајем неке Дујаковиће из Врбника.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић септембар 30, 2018, 07:04:12 поподне
Јовановић, Аранђеловдан, Приштина, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род.
У питању су колонисти, а Јовановића у Васојевићима једино има у селу Птич код Лијеве Ријеке где су огранак Дујовића који припадају грани Новаковића. Међутим, како тестирани има вредност YGATAH4=10 која је типична за Рајевиће, мало је вероватно да потичу од Јовановића из Птича.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic септембар 30, 2018, 08:13:54 поподне
Јовановић, Аранђеловдан, Приштина, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род.
У питању су колонисти, а Јовановића у Васојевићима једино има у селу Птич код Лијеве Ријеке где су огранак Дујовића који припадају грани Новаковића. Међутим, како тестирани има вредност YGATAH4=10 која је типична за Рајевиће, мало је вероватно да потичу од Јовановића из Птича.

Или је у питању нека мутација у задњих неколико генерација, или је у питању род који је колонизован са ширег подручја западне Србије, где је дошао из Васојевића вероватно током 18. века. Но, у сваком случају, мислим да нема дилеме да је овај Јовановић колониста.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Zor септембар 30, 2018, 08:51:06 поподне
Изгледа ми као мој рођак. Крива Река, то је код Куманова у Македонији?:)

 Да, могу рећи да је рођак практично 100 %, нпр. разлика на споријем GATAH4 коју има с нама уопште није релевантна јер је има такођер род који је на већем броју маркера 100 % у вези с нама, и као што рекох за нашу грану Z17107 то је вриједност која је скоро па модална, а може се рећи и да постоји нестабилност на овом маркеру код E-Z17107* јер се то примјети и код других хаплотипова. Са Ракоњцима постоје неке разлике али наш хаплотип је још више "измутиран", и иако је Живковић ближи Гјорфију из Карцага на малом броју маркера, ипак смо обзиром на један маркер ми врло вјероватно ближи. Мислим да сви ови хаплотипови из Шоплука чине једну цјелину и да је TMRCA  испод или око 1000 година (тешко је рећи тачно на 17/23 маркера колико они имају).. И први са презименом на том подручју, већ се у анонимним студијама на том ширем подручју налазе слични хаплотипови.

 Видим да припадају роду "Дугејинци", који би требало да су досељени од Криве Реке, крајем 18. вијека, но нисам сигуран да је то тачно 100 %, јер често по литератури су "сви досељени" иако испадне да неки и нису.. Нпр. по литератури оснивачи неког села често су ту дошли прије 300-тињак година иако се село помиње прије 500 г...
 Код Јовановића стоји да село Печењевце има вјероватно везу са Печенезима.. Оно што је поуздано јесте да се у дефтеру Нишког кадилука из 1498. године ово село заједно уз сусједно село Чекмин. То друго село вуче могуће на глагол чекмек ("привући").. Дакле село је поприлично старо а ако има старинаца онда су ови родови најбољи кандидати.. Ако су из Криве Реке то је такођер занимљиво због тога што на том ширем подручју има доста куманских трагова, чак и археолошких. :)

 Примјећујем да код родова на том подручју постоје нека интересантна родовска имена, нпр. Котригинци, ваљало би тестирати неке од њих, сасвим могуће да би имали неки занимљив хаплотип.. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: vojinenad септембар 30, 2018, 09:07:01 поподне
Изгледа ми као мој рођак. Крива Река, то је код Куманова у Македонији?:)
Термин "Криворечани" у јабланичком срезу користи се за становнике досељене из Новобрдске Криве Реке која се налази у Косовском поморављу..
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Zor септембар 30, 2018, 09:30:53 поподне
Термин "Криворечани" у јабланичком срезу користи се за становнике досељене из Новобрдске Криве Реке која се налази у Косовском поморављу..

 Хвала. :) У ком случају ће онда бити старинац у Печењевцима, јер такви хаплотипови засад не постоје на Косову.. Дакле може бити досељен из Новобрдске Криве Реке само ако у гомили хаплотипова са тестирања Косова буде поклапања, не очекујем неке рођаке ту, а и то је скоро практично немогуће обзиром на то гдје је његово блиско поклапање..:) На крају крајева неко мора бити старинац и у Печењевцима који се спомињу још 1498.. А и за ову групу родова стоји да је "непознатог" поријекла.

 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Сол септембар 30, 2018, 09:50:33 поподне
Да, могу рећи да је рођак практично 100 %, нпр. разлика на споријем GATAH4 коју има с нама уопште није релевантна јер је има такођер род који је на већем броју маркера 100 % у вези с нама, и као што рекох за нашу грану Z17107 то је вриједност која је скоро па модална, а може се рећи и да постоји нестабилност на овом маркеру код E-Z17107* јер се то примјети и код других хаплотипова. Са Ракоњцима постоје неке разлике али наш хаплотип је још више "измутиран", и иако је Живковић ближи Гјорфију из Карцага на малом броју маркера, ипак смо обзиром на један маркер ми врло вјероватно ближи. Мислим да сви ови хаплотипови из Шоплука чине једну цјелину и да је TMRCA  испод или око 1000 година (тешко је рећи тачно на 17/23 маркера колико они имају).. И први са презименом на том подручју, већ се у анонимним студијама на том ширем подручју налазе слични хаплотипови.

 Видим да припадају роду "Дугејинци", који би требало да су досељени од Криве Реке, крајем 18. вијека, но нисам сигуран да је то тачно 100 %, јер често по литератури су "сви досељени" иако испадне да неки и нису.. Нпр. по литератури оснивачи неког села често су ту дошли прије 300-тињак година иако се село помиње прије 500 г...
 Код Јовановића стоји да село Печењевце има вјероватно везу са Печенезима.. Оно што је поуздано јесте да се у дефтеру Нишког кадилука из 1498. године ово село заједно уз сусједно село Чекмин. То друго село вуче могуће на глагол чекмек ("привући").. Дакле село је поприлично старо а ако има старинаца онда су ови родови најбољи кандидати.. Ако су из Криве Реке то је такођер занимљиво због тога што на том ширем подручју има доста куманских трагова, чак и археолошких. :)

 Примјећујем да код родова на том подручју постоје нека интересантна родовска имена, нпр. Котригинци, ваљало би тестирати неке од њих, сасвим могуће да би имали неки занимљив хаплотип.. :)

Ово сада са  Печењезима и "Котригинци"-а постаје веома занимљиво. Питам се, дал је могуће да "Котригинци" име по "хунским" Кутригурима носе?
https://en.wikipedia.org/wiki/Kutrigurs
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић септембар 30, 2018, 09:52:43 поподне
Лакић, Никољдан,Горњи Карин, Обровац, E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

Са претходно тестираним Лакићем из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера. О Лакићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/05/laki%C4%87/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Zor септембар 30, 2018, 10:47:16 поподне
Ово сада са  Печењезима и "Котригинци"-а постаје веома занимљиво. Питам се, дал је могуће да "Котригинци" име по "хунским" Кутригурима носе?
https://en.wikipedia.org/wiki/Kutrigurs

 Да, мислим да је то могуће без претјеривања, барем нека веза..:) Но ово баш и није тема за то, има још неких занимљивих родова. Баш би могао о једном од њих.:)

Лакић, Никољдан,Горњи Карин, Обровац, E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

Са претходно тестираним Лакићем из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера. О Лакићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/05/laki%C4%87/

 Лакић иначе је негативан на Y92017 која је честа код Албанаца (Мирдите итд.), ради се изгледа о старијем хаплотипу код гране E-Z17107>Z38456>BY4461 којег карактерише dys454=12. Осим Лакића ту је Хрват Радалић који је удаљен од Лакића, такођер Албанац Максути из Македоније, један Италијан са Сицилије, и један Секељ упада у тај кластер. Они међусобно чини се нису нешто блиски.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: vojinenad октобар 01, 2018, 08:30:33 пре подне
Хвала. :) У ком случају ће онда бити старинац у Печењевцима, јер такви хаплотипови засад не постоје на Косову.. Дакле може бити досељен из Новобрдске Криве Реке само ако у гомили хаплотипова са тестирања Косова буде поклапања, не очекујем неке рођаке ту, а и то је скоро практично немогуће обзиром на то гдје је његово блиско поклапање..:) На крају крајева неко мора бити старинац и у Печењевцима који се спомињу још 1498.. А и за ову групу родова стоји да је "непознатог" поријекла.
Треба проверити у литератури као нпр. ''Горња Јабланица кроз историју'' (мислим да постоји у дигиталној библиотеци) да ли постоје подаци о пореклу становништва села Печењевци. Стариначко становништво тог краја углавном се иселило у великим сеобама крајем 17. в., а иза тога била су два таласа насељавања. Најпре су се населили Албанци који су ту боравили око 180 год., а након српско-турског рата 1877/78 у напуштену област Горње Јабланице насељен је велики број породица из Црне Горе, Херцеговине, Косовског поморавља, Метохије, док је у Доњој Јабланици насељавана углавном ''југоисточна струја'' досељеника из Врања, Куманова, са Власине, али и из Косовског поморавља. У Доњој Јабланици било је и нешто стариначких породица.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 01, 2018, 08:52:25 пре подне
Ранђеловић, Никољдан, Шишава, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један занимљив хаплотип, пре свега због високих вредности на маркерима 389I=15 и 389II=32. Високе вредности на овим маркерима имају Озринићи (14-32 и 15-33), као и неки херцеговачки родови. Најближи на пројекту, који уједно са Ранђеловићем деле високе вредности на поменутим маркерима, му је један тестирани из Требиња, у оквиру херцеговачког подухвта, који такође слави Никољдан и који је по предању даљим пореклом из Зете и Брновић из Спужа са славом Петковдан. Са обојицом има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Разлике су на истим маркерима. Могуће да су ове породице сродне Озринићима, односно њихова братска грана. За Брновиће се каже да су некада славили Илиндан, која је и мала слава Озринића, а и халотипови нису далеко, изузев DS448, који је код Озринића препознатљив и има вредност 18. Такође Ранђеловић има две разлиике на упоредивих 17 маркера са Судимцем из Љубинаца у Жупи Александровачкој, пореклом из Судимље у близини Блажева на Копаонику. Даљим пореклом из Копаоничког Ибра.

За Ранђеловиће се у литератури каже:

"Фамилија Ранђеловић је из Метохије, јер је у кумство са Ђокићима („паштркуљци“-са Паштрик планине се доселили у Власотинце) – а то показује и гајење винове лозе у шишавачко-власотиначком крају. Још један податак је да су „Ракићевци“ у Шишави у „близини“ са земљом фамилије Ђорђевић (друго кумство) од памтивека. (Васини-Минини)."

https://www.poreklo.rs/2012/11/10/poreklo-prezimena-selo-šišava-vlasotince/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 01, 2018, 09:39:58 пре подне
Лакић, Никољдан, Горњи Карин, Обровац, E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

Са претходно тестираним Лакићем из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера. О Лакићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2012/02/05/laki%C4%87/

Важан резултат, пошто имамо и јене Лакиће из Карина I1-Z58 (23andMe). Ово вероватно значи да су Лакићи из Буковице и Котара доминантно E-V13. У питању је веома бројна фамилија.

Биљане Доње 17 кућа
Карин Горњи 23 куће
Карин Доњи 13 кућа
Кашић 11 кућа

Они из Биљана Горњих славе Ђурђевдан, али је један део фамилије почео славити и Никољдан.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 01, 2018, 10:23:08 пре подне
Јовашевић, Ђурђевдан, Прељина, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити DYS391=10. На пројекту му је најближи Николић из Ластве са којим дели овај маркер и са њим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Шт се родова које славе Ђурђевдан из Старе Херцеговине тиче, најближи му је Шабановић из Бијеле, пореклом из Вилуса код Никшића.

За Јовашевиће у Прељини се каже:

"ЈОВАШЕВИЋИ су због убиства неког Турчина пребегли из Марковице (Доње Драгачево) и населили су се овде, славе Ђурђев-дан."

https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-prijeljina-čačak/

А у Марковици:

"Јовашевићи (Јоваши) су најстарија породица у Марковици. Они су се доселили у Марковицу из Дробњака још пре „Лауданове Крајине“. Била су два брата Јовашевића: Милош и Јоваш, који се поделе. Потомци Јовашеви и сад су у Марковици, а потомци Милоша Јовашевића у време другог устанка убију у свађи око вршаја некаква потурицу, те побегну у Пријељину у срез љубићски (округ руднички). И сад има у Пријељини Јовашевића под истим презименом и знају, да су дошли из Марковице, а славе Св. Ђурђа као и они марковички."

https://www.poreklo.rs/2012/06/29/poreklo-prezimena-selo-markovica-lučani-donje-dragačevo/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 01, 2018, 10:37:49 пре подне
Маслар, Јовањдан, Шекулар, Андријевица, J1-Z1828


Маслари су део шире групе Радмужевића, што овај резултат и потврђује. Генетски су им најближи Кењићи и Кукаљи из Шекулара. Небо и Видоје су детаљније писали о Масларима, и уопште Радмужевићима, на следећој теми:
https://www.poreklo.rs/2013/08/07/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1ekular-andrijevica/

Осим у Шекулару, овај кластер J1 јавља се још у расинском и рашком округу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 01, 2018, 10:50:22 пре подне
14. Јамбрек, Никољдан, Словенија

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Преци тестираног потичу из Словеније (и били су католици), а њихово даље порекло, према предању, је из Чешке.

Хаплотип тестираног има тек понеку мање уобичајену вредност, попут DYS391 = 10 и DYS389 II-I = 19, а вероватно најмање уобичајена вредност хаплотипа је 14 на DYS439.

У Чешкој би S17250 требало да је најзаступљенија подграна динарика, па тестирани вероватно њој припада, мада то без СНП теста не треба усвајати, јер се јављају и друге гране. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 01, 2018, 10:57:16 пре подне
Лукић, Ђурђевдан, Бијело Бучје, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити само висока вредност 19 на DYS458. Нема ближих поклапања на пројекту. Ову високу вредност на маркеру DYS458 дели са појединим Херцеговцима тестираним у херцеговачком подухату, од којих један слави Ђурђевдан, па веза вероватно постоји и поред разлика на осталим маркерима (4-5 разлике на упоредива 23 маркера).

За Лукиће нисам ништа нашао, па ако неко има више информација о пореклу ове породице, нека напише.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 01, 2018, 11:01:57 пре подне
Маслар, Јовањдан, Шекулар, Андријевица, J1-Z1828

Маслари су део шире групе Радмужевића, што овај резултат и потврђује. Генетски су им најближи Кењићи и Кукаљи из Шекулара.

Поклапање Маслара са Кењићем је 21/23, са Кукаљем 22/23, а са Томовићем 20/23, при чему се разлике "врте" на иста три маркера.
Чини се да су хаплотипови Радмужевића из Шекулара мање дивергирали од замишљеног предачког хаплотипа, него што је то случај код групе Дашића, Рмуша и потомака Вука Љевака, где су разлике мало израженије. Иако је узорак од неколико тестираних (на 23 маркера) мали, рекло би се да су Радмужевићи млађи слој у Шекулару. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic октобар 01, 2018, 11:05:13 пре подне
Лукић, Ђурђевдан, Бијело Бучје, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити само висока вредност 19 на DYS458. Нема ближих поклапања на пројекту. Ову високу вредност на маркеру DYS458 дели са појединим Херцеговцима тестираним у херцеговачком подухату, од којих један слави Ђурђевдан, па веза вероватно постоји и поред разлика на осталим маркерима (4-5 разлике на упоредива 23 маркера).

За Лукиће нисам ништа нашао, па ако неко има више информација о пореклу ове породице, нека напише.

У САНУ истраживању постоји један хаплотип из околине Теслића који поред исте славе има такође високу вредност на 458, тако да су тај тестирани и Лукић вероватно ближе тј. скорије повезани.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 01, 2018, 11:05:36 пре подне
Поклапање Маслара са Кењићем је 21/23, са Кукаљем 22/23, а са Томовићем 20/23, при чему се разлике "врте" на иста три маркера.
Чини се да су хаплотипови Радмужевића из Шекулара мање дивергирали од замишљеног предачког хаплотипа, него што је то случај код групе Дашића, Рмуша и потомака Вука Љевака, где су разлике мало израженије. Иако је узорак од неколико тестираних (на 23 маркера) мали, рекло би се да су Радмужевићи млађи слој у Шекулару.

Да, мада је незгодно на основу тога доносити закључке. Све зависи како се који хаплотип "понаша". Неки можда слабије мутирају. Углавном и Радмужевићи имају неке разлике на ових 23 маркера, као што рекосмо.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Nebo октобар 01, 2018, 11:19:41 пре подне
рекло би се да су Радмужевићи млађи слој у Шекулару.

А баш фигурирају као старији...
И код њих важи онај принцип као и код многих других стариначких родова у племенима ЦГ, где управо они имају рупе у родословљу и не сасвим разјашњен међусобни родовски однос.
Можда су ови данашњи родови међусобно блиски, јер потичу од неког релативно скоријег заједничког претка, али, опет, и тај појединац може бити изданак неког старог рода у племену.
Ваљало би да имамо и резултат неког од Лекића...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо октобар 01, 2018, 11:31:07 пре подне
Лукић, Ђурђевдан, Бијело Бучје, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се може издвојити само висока вредност 19 на DYS458. Нема ближих поклапања на пројекту. Ову високу вредност на маркеру DYS458 дели са појединим Херцеговцима тестираним у херцеговачком подухату, од којих један слави Ђурђевдан, па веза вероватно постоји и поред разлика на осталим маркерима (4-5 разлике на упоредива 23 маркера).

За Лукиће нисам ништа нашао, па ако неко има више информација о пореклу ове породице, нека напише.

Лукић је мој кандидат. Код њега се спојило: честа хаплогрупа, уобичајен хаплотип, често презиме, честа слава, крај који није етнографски обрађиван. Све у свему ништа конкретно се не може рећи.

Лукићи у Бијелом Бучју (Бјелобучју), судећи по Шематизму, живе и у другој половини 19. вијека. Бијело Бучје је припадало парохији Угодновић, тешањског протопрезвитерата. Могли би бити повезани са Лукићима исте славе у Тешњу и Чечави.

Читав тај простор био је у 16. вијеку насељен српским становништвом у влашком статусу ( свакако херцеговачког поријекла). 

"Према првим турским пописима тешањске нахије проведеним током 16. вијека, а нарочито према оном опширнијем из 1604. године, евидентно је да је присуство филуријског становништва било већинско. Његова надмоћност је била најизраженија у западном, односно брдско– планинском дијелу нахије гдје је већина села пописана као комплетно влашка па су од намета плаћала само сточарску филурију. Таква села су, поред Трепча, Чечаве и Шњеготине, била и Бијело Бучје и Брић, чији су власи, заједно са маглајским, чинили једну скупину. Кнез им је био Антол, син Радивојев, са сједиштем у селу Трепче. Примићури,
подређени поменутом трепчанском кнезу Антолу, били су и у висинским предјелима данашњег теслићког краја. Тако, према попису из 1570. године, налазимо да је примићур у Брићу и Бијелом Бучју био Вујица, син Вукца, али је убрзо, усљед даљег досељавања влаха и стварања нових влашких баштина, међу новооснованим била и кнежина у Брићу. Како, према архивским подацима, наводи Д. Васић, у турском катастарском попису из 1604. године пописана је у селу Брић и Бијелом Бучју и баштина кнеза Радивоја, сина Брајановог, уз напомену да је била ослобођена од свих пореских давања. Иначе, приликом тог пописа у
селима Брић и Бијело Бучје било је укупно 17 хришћанских баштина које су за сточарску филурију, као основну влашку дажбину, плаћале по 250 акчи."

Православље у Усорском крају - историјски преглед, Алекса П. Касаповић, 2016.

Сасвим је могуће да су Лукићи потомци тог становништва из 16. вијека.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 01, 2018, 11:41:57 пре подне
А баш фигурирају као старији...
И код њих важи онај принцип као и код многих других стариначких родова у племенима ЦГ, где управо они имају рупе у родословљу и не сасвим разјашњен међусобни родовски однос.
Можда су ови данашњи родови међусобно блиски, јер потичу од неког релативно скоријег заједничког претка, али, опет, и тај појединац може бити изданак неког старог рода у племену.
Ваљало би да имамо и резултат неког од Лекића...

Ја намерно дадох мало смелију тврдњу, да подстакнем дискусију  :) Слажем се да се могло десити да су се остале гране просто иселиле, и да је остала само једна у Шекулару, међутим и хаплотипови ових пар исељених Радмужевића (или њихових сродника) које имамо се поклапају 17/17. Свакако, Лекићи недостају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 01, 2018, 11:43:04 пре подне
Петровић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има DYS390=23 и DYS19=15. Ову комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи на пројекту, двојица Суботића, са Романије и околине Гацка. Са њима има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Од родова које славе Митровдан, а деле маркер DYS19, најближи му је Ђоковић из Грижана на Рогозни, даљим пореклом из Лопата, а још даље из Херцеговине, али имају сувише разлике на маркерима за неку чвршћу везу.

За Петровиће у Радаљу се каже:

"Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије)."

https://www.poreklo.rs/2013/01/27/poreklo-prezimena-selo-radalj-mali-zvornik/

Петровићу бих препоручио тестирње маркера DYS561.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Nebo октобар 01, 2018, 11:45:06 пре подне
и хаплотипови ових пар исељених Радмужевића (или њихових сродника) које имамо се поклапају 17/17.

Кога имамо од исељених Радмужевића?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 01, 2018, 11:52:07 пре подне
Кога имамо од исељених Радмужевића?

Марић из околине Александровца, и још један из необјављених истраживања из околине Краљева. Такође, обојица славе Јовањдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: filipi октобар 01, 2018, 11:55:37 пре подне
Лукић је мој кандидат. Код њега се спојило: честа хаплогрупа, уобичајен хаплотип, често презиме, честа слава, крај који није етнографски обрађиван. Све у свему ништа конкретно се не може рећи.

Лукићи у Бијелом Бучју (Бјелобучју), судећи по Шематизму, живе и у другој половини 19. вијека. Бијело Бучје је припадало парохији Угодновић, тешањског протопрезвитерата. Могли би бити повезани са Лукићима исте славе у Тешњу и Чечави.

Читав тај простор био је у 16. вијеку насељен српским становништвом у влашком статусу ( свакако херцеговачког поријекла). 

"Према првим турским пописима тешањске нахије проведеним током 16. вијека, а нарочито према оном опширнијем из 1604. године, евидентно је да је присуство филуријског становништва било већинско. Његова надмоћност је била најизраженија у западном, односно брдско– планинском дијелу нахије гдје је већина села пописана као комплетно влашка па су од намета плаћала само сточарску филурију. Таква села су, поред Трепча, Чечаве и Шњеготине, била и Бијело Бучје и Брић, чији су власи, заједно са маглајским, чинили једну скупину. Кнез им је био Антол, син Радивојев, са сједиштем у селу Трепче. Примићури,
подређени поменутом трепчанском кнезу Антолу, били су и у висинским предјелима данашњег теслићког краја. Тако, према попису из 1570. године, налазимо да је примићур у Брићу и Бијелом Бучју био Вујица, син Вукца, али је убрзо, усљед даљег досељавања влаха и стварања нових влашких баштина, међу новооснованим била и кнежина у Брићу. Како, према архивским подацима, наводи Д. Васић, у турском катастарском попису из 1604. године пописана је у селу Брић и Бијелом Бучју и баштина кнеза Радивоја, сина Брајановог, уз напомену да је била ослобођена од свих пореских давања. Иначе, приликом тог пописа у
селима Брић и Бијело Бучје било је укупно 17 хришћанских баштина које су за сточарску филурију, као основну влашку дажбину, плаћале по 250 акчи."

Православље у Усорском крају - историјски преглед, Алекса П. Касаповић, 2016.

Сасвим је могуће да су Лукићи потомци тог становништва из 16. вијека.
Vec se vidi u Teslickom kraju i usorskom jaka struja PH908 sa kombinacijom manjinske  R1a prvenstveno M458.Slicno je i na Ozrenu za sada.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: dzo593 октобар 01, 2018, 12:28:55 поподне
Петровић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има DYS390=23 и DYS19=15. Ову комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи на пројекту, двојица Суботића, са Романије и околине Гацка. Са њима има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Од родова које славе Митровдан, а деле маркер DYS19, најближи му је Ђоковић из Грижана на Рогозни, даљим пореклом из Лопата, а још даље из Херцеговине, али имају сувише разлике на маркерима за неку чвршћу везу.

За Петровиће у Радаљу се каже:

"Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије)."

https://www.poreklo.rs/2013/01/27/poreklo-prezimena-selo-radalj-mali-zvornik/

Петровићу бих препоручио тестирње маркера DYS561.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

И сам сам се бавио родбинским везама моје породице Петровић и дошао сам до следећих података које сам написао у следећој форми:

 "У свом етнографском извештају учитељ Никола Ненадовић наводи да су са Теодоровићима, Јовановићима и Петровићима (Пекановићима) у сродству и породице Аврамовића из Корените и Ковачевића из Рибарица. У делу Боривоја Милошевића „Рађевина и Јадар - антропогеографска истраживања“ у прегледу порекла становништва села Коренита наводи се да су Аврамовићи староседеоци у Коренити и да су род са још неколико породица из Корените и то: Јевтићи, Павловићи, Марјановићи, Ђурићи, Ђурђевићи, Мићићи, Милићевићи, Симићи и Бојанићи. Све ове породице славе св. Димитрија. У прегеледу порекла становништва села Рибарица, Боривоје Милошевић наводи да су поред Ковачевића из Радаља доселили и Бојићи, Радичевићи и Петровићи и то у првој половини XVIII века. Овим породицама, према етнографском извештају Љ. Шопаловића, треба додати и породицу Секулића. Поред ових породица Боривоје Милошевић наводи да су и следеће породице, које славе св. Димитрија, дошле из Радаља: Лекићи из Симиног Брда крајем XVIII века, Обрадовићи из Филиповића почетком XIX века, Павловићи из Недељица почетком XIX века, Петровићи из Горње Сипуље у првој половини XIX века и Вучетићи из Пасковца у првој половини XIX века. Поред ових породица у родбинску везу са породицом Петровића из Радаља могу се довести и: Митровићи из Костајника који су се доселили из Корените у другој половини XIX века,  Лазићи из Брадића који су се доселили из Корените у првој половини XIX века и Лекићи из Драгинца који су се доселили са Симиног брда почетком XX века. Још једно дело открива породице са којима су радаљски Петровићи род. У делу „Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Радовановића у везу са Петровићима се могу довести и Живановићи из Криваје који су се доселили из Корените после Катанске буне 1844. године и Филиповићи из Маове доселили средином XIX века из Корените. Такође, Љуба Поповић у делу „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ наводи да је породица Станојевић из Грабовца доселила у ово село из Радаља у другој половини XVIII века. Станојевићи, такође, славе св. Димитрија."

Такође у делу Соколска Нахија налази се још један цитат о миграцијама Човића "једни отишли у Радаљ, други у Босну, трећи негде у Мачву, а овде (у Вољевцима/Велика Река) остао неки момчић Ристивоје… Он је имао доста деце и један му се истакао у селу те му се и потомци зову по њему - Матићи." Мислим да има неко од ових Матића из Велике реке тестиран на пројекту, па бих замолио компетентне да то прокоментаришу. :)

И још једна ствар, када унесем параметре у базу добијам резултате припадности I2 - Y3120 групи, а видим да је овде објављено I2 - PH908. Занима ме да ли је ово исто или постоји нека грешка, јер ипак нисам компетентан да проценим.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Грк октобар 01, 2018, 12:35:40 поподне
Имате ли неко предање одкуд слава Митровдан, Вама и Вашем роду?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук октобар 01, 2018, 12:41:11 поподне
И још једна ствар, када унесем параметре у базу добијам резултате припадности I2 - Y3120 групи, а видим да је овде објављено I2 - PH908. Занима ме да ли је ово исто или постоји нека грешка, јер ипак нисам компетентан да проценим.

I2a-Y3120 је старија подграна у односу на PH908. Иначе се PH908 наводи посебно на форуму због тога што је појединачно најбројнија грана међу Србима а и лако се препознаје, првенствено ако тестирани на DYS448 маркеру има вредност 19. Филогенетски низ иде овако - Y3120>S17250>PH908.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: dzo593 октобар 01, 2018, 12:53:34 поподне
Имате ли неко предање одкуд слава Митровдан, Вама и Вашем роду?

Предање зашто баш Митровдан нисам успео да пронађем. Једини траг који постоји је из Соколске Нахије (Љ. Поповићи) да смо пореклом Кучи, а колико сам видео на форуму слава старих Куча је Митровдан. Па је можда то нека веза.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 01, 2018, 01:27:52 поподне
Петровић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има DYS390=23 и DYS19=15. Ову комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи на пројекту, двојица Суботића, са Романије и околине Гацка. Са њима има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Од родова које славе Митровдан, а деле маркер DYS19, најближи му је Ђоковић из Грижана на Рогозни, даљим пореклом из Лопата, а још даље из Херцеговине, али имају сувише разлике на маркерима за неку чвршћу везу.

За Петровиће у Радаљу се каже:

"Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије)."

Још један "Куч" из Подриња који испаде динарац. Као и ја  :)

Шалу на страну, споменуо бих и Кнежевића са овогодишњег Светског ДНК дана као релативно блиског Петровићу, чини ми се 19/23. Такође има почетак 13-23-15:

Кнежевић, Симеон Богопримац, Врчин, Гроцка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од вредности које значајније одступају од модала, ту су једино вредности 23 на 390 и 32 на 481. Остале вредности су у границама модала, али ипак Кнежевић нема ближих поклапања на пројекту.

У литератури о Кнежевићима стоји:

Тада су били у селу и:

–Кнежевићи, које зову белопољци – дошли из Бела Поља, а управо их „укоревају“ као Арнауте, јер су љути, а Вагиће као Грке – тврди на пазар као Грци. Од Кнежевића су

–Стекићи и сви славе Симеундан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/07/poreklo-prezimena-selo-vrcin-grocka-beograd/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Nikola444 октобар 01, 2018, 06:44:19 поподне
Ево и ја да се јавим на форуму пошто видим да су неки дали веома занимљиве и интересантне коментаре на мој днк резултат . Ево овако прво да почнем од тога да је мој предак Јован Дугеја рођен 1808 дошао из села Шилово код Гњилана средином 19 века у село Печењевац код Лесковца ,ту је пребегао јер се по предању које постоји у нашој породици а које је и записано код мог стрица Перице Здравковића на Косову убио неке шиптаре који су почели да пале ,пљачкају  и врше терор над србима на Косову е сада то Дугеја дали му је било презиме или хипокористик то не знам .Друго он је изродио два сина Живка и Здравка који су вероватно носили то презиме Дугеја који су рођени 1834 године од којих потичу наше две фамилије Живковићи и Здравковићи које су се размножиле и разгранале јер су Живко и Здравко имали по 5 синова од којих је и мој деда Драгиша који је био припадник чувеног гвозедног пука и носилац је Карађорђеве звезде и записан је у анале гвозденог пука . Од наше фамилије потиче и чувени легендарни певач Тома Здравковић дакле он је мој рођак ,деда и он је потомак Јована Дугеје ,као и доктор наука и бивши градоначелник Лесковца Драгољуб Живковић ,наша фамилија је дала пет или шест доктора наука у Лесковцу и знаменитих интелектуалаца али највећи наш понос јесте Тома Здравковић ,дакле никакве везе са породицом Живковић из Криве Реке немамо ,они су засебна фамилија која не потиче од мог Претка Јована Дугеје . Е сада то презиме ,хипокористик Дугеја ако може неко од стручних људи на форуму да ми објасни одакле потиче и за које српске просторе је карактеристично био бих захвалан .Толико од мене. Поздрав ,Никола Живковић .
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић октобар 01, 2018, 06:52:41 поподне
Бећар, Петковдан, Витежево, Жабари, E-V13>Z1057

Тестирани нема ближих поклапања на пројекту због две специфичне вредности које поседује:
DYS385=15-17
DYS438=11

Станоје Мијатовић у књизи "Ресава" наводи да се за Бећаревиће који славе Св. Петку не зна одакле потичу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 01, 2018, 07:45:38 поподне
Ево и ја да се јавим на форуму пошто видим да су неки дали веома занимљиве и интересантне коментаре на мој днк резултат . Ево овако прво да почнем од тога да је мој предак Јован Дугеја рођен 1808 дошао из села Шилово код Гњилана средином 19 века у село Печењевац код Лесковца ,ту је пребегао јер се по предању које постоји у нашој породици а које је и записано код мог стрица Перице Здравковића на Косову убио неке шиптаре који су почели да пале ,пљачкају  и врше терор над србима на Косову е сада то Дугеја дали му је било презиме или хипокористик то не знам .Друго он је изродио два сина Живка и Здравка који су вероватно носили то презиме Дугеја који су рођени 1834 године од којих потичу наше две фамилије Живковићи и Здравковићи које су се размножиле и разгранале јер су Живко и Здравко имали по 5 синова од којих је и мој деда Драгиша који је био припадник чувеног гвозедног пука и носилац је Карађорђеве звезде и записан је у анале гвозденог пука . Од наше фамилије потиче и чувени легендарни певач Тома Здравковић дакле он је мој рођак ,деда и он је потомак Јована Дугеје ,као и доктор наука и бивши градоначелник Лесковца Драгољуб Живковић ,наша фамилија је дала пет или шест доктора наука у Лесковцу и знаменитих интелектуалаца али највећи наш понос јесте Тома Здравковић ,дакле никакве везе са породицом Живковић из Криве Реке немамо ,они су засебна фамилија која не потиче од мог Претка Јована Дугеје . Е сада то презиме ,хипокористик Дугеја ако може неко од стручних људи на форуму да ми објасни одакле потиче и за које српске просторе је карактеристично био бих захвалан .Толико од мене. Поздрав ,Никола Живковић .

Да ли смо ово добили хаплогрупу легендарног Томе Здравковића?:)

Више пута се и овде дискутовало о његовом пореклу. Овог пута смо дошли најближе.

U tri grada tvrde da je Toma Zdravković njihov (и овде се помиње Печењевце)
https://www.blic.rs/vesti/srbija/u-tri-grada-tvrde-da-je-toma-zdravkovic-njihov/t2rvzhx

Мислим да би у ово име требали да поставимо један сет Томиних песама. Зор качи први, с обзиром да су му Живковићи најближи. :D
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 01, 2018, 09:09:32 поподне
Спасојевић, Св. Врачи, Врановац, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS390=25 и ниска вредност DYS481=27. Сличну комбнацију маркерa са DYS390=25 и ниском вредношћу на DYS481=28 има Јовандарић из Тавника код Краљева. Уједно деле и исту славу. Међутим имају велики број разлика на осталим маркерима, па је упитна њихова веза. Најближи му је Стевановић из Ратаја у Жупи Александровачкој, који слави Митровдан. Са њим има две разлике на упоредивих 17 маркера.

Спасојевић вероватно припада овом роду:

"Милосављевићи и Дрзманци, славе С. Враче. Доселили су се из околине Врања пре 150 година."

https://www.poreklo.rs/2014/10/16/poreklo-prezimena-selo-vranovac-jagodina/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић октобар 01, 2018, 10:35:00 поподне
Раичевић, Томиндан, Брусник, Ивањица, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Раичевића у Васојевићима има једино у Трепчи и огранак су Голубовића који припадају грани Рајевића-Лопаћана. Како тестирани има вредност 11 на YGATAH4, а код већине Рајевића је ова вредност мутирала на 10, питање је да ли Раичевићи из околине Ивањице заиста потичу од истоименог братства из Васојевића.

Љубомир и Светислав Марковић спомињу Раичевиће спомињу у Вионици (засеок Доњи Арбулићи), селу поред Брусника:
Раичевићи, 7 к. (Аранђеловдан), воде порекло од Васојевића. У сродству су са: Васовићима, Ивановићима, Павићевићима, Нововићима, Драговићима.

Једино братство које слави Томиндан и има предање о пореклу од Васојевића су Ћеримани из исте области.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић октобар 01, 2018, 10:41:01 поподне
Милошевић, Аранђеловдан, Беране, E-V13>PH1246>BY14151

Још један припадник рода Васојевића. Иако несумњиво припада овом роду, тестирани има неколико специфичних вредности:
DYS390=25
DYS385=16-19
DYS439=12
DYS458=14
DYS635=21
Од ових вредности, једино се DYS390=25 јавља код пар Васојевића и једног братства које потиче од Бобана, док се DYS439=12 јавља код двојице Бобана из Попова са којима Васојевићи чине исти род.

Милошевићи су према предању грана Лопаћана, тако да је занимљиво да имају вредност 11 на YGATAH4. То наводи на закључак да је до већ споменуте мутације на том маркеру дошло само код неких Рајових потомака јер се очигледно јављају обе вредности код братстава која припадају групи Рајевића. Са овим резулатом постаје врло могуће да Раичевићи из Ивањичке области, чији је резултат управо објављен, ипак потичу од Раичевића из Трепче.

Од овог братства потиче Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Atlantische октобар 01, 2018, 10:48:59 поподне
Јаневски, Аранђеловдан, Вруток, Гостивар

Припада хаплорупи T-M70, највероватније грани Y11151 (https://www.yfull.com/tree/T-Y11151/). Доста чудан хаплотип, на прву је изгледао као E1b-V13, међутим, Невген, као и поклапања у иностраним базама (која притом нису толико блиска хаплотипу Јаневског (Грчка, Северна Осетија, Енглеска)) говоре да би он требао припадати овој грани, која има  чудан географски распоред и велику старост. Тестирани је навео да им је раније презиме било Јанковић, које је силом прилика промењено у Јаневски.

Трифуноски у свом делу о Пологу о православним родовима у Врутоку бележи следеће:

а) Родови правосдавних Македонаца: Љуљковци (5 к.), млађа су им презимена Трифуновци, Исајловци и Серафимовци. Потичу од претка који је живео на Селишту. Слава им је Св. Арханђео. Имају исељених породица у Скопљу и Београду. Динговци (1 К., Св. Арханђео), грана од Љуљковаца. — Јандровци (1 K.,CB. Арханђео), грана од предњих родова. Лешовци (18 K., CB. Арханђео), старинци. Оснивач рода некада је живео на Селишту. Имају исељених породица у Лешници (1), Гостивару (1), Тетову (2) и Скопљу (1). У овом роду 1943. г. умро је свештеник „Аркадије Попоски, који је био добро познат у Г. Пологу. Аркадије у Врутоку саградио је две цркве, и његовим заузимањем у Симњици обновљен је био један средњовековни манастир. Маџои (11 K., Св. Арханђео), старинци. Оснивач рода раније је живео на Селишту. Све њихове породице живе у Лесковцу. Божинои (9 к., Св. Арханђео), старинци. Оснивач рода дошао је са Селишта. Једна њихова породица прешла је у Скопље. Радеи (8 к., Св. Арханђео), старинци.

И њихови преци живеди су на Селишту. Имају једну породицу у Лесковцу. — Анкоски (3 K., CB. Арханђео), стари досељеници из
Пореча, Куће су им у Маџоској Махали. Баки (16 к., Св. Арханђео), порекдом из окодине Баковице у Метохији. Из старине најпре су дошли у сада арбанашко седо Горјане изнад Градеца. Ту су живели неко време па потом прешди у Вруток. У Врутоку живе од средине XIX века. Бакои се деде на Шукаревци, Лимовци, Серафимовци и ћибровци. Имају исељених породица у Лесковцу.  Аџиовци (6 K., CB. Никола), пореклом из Врбена у Г. реци. Овде живе од средине XIX века. Када су дошли били су сиромашни. После су се обогатили радом у печалби. Имају шест породица у Софији. Даиловци (6 к., Св. Никода), досељени из суседног Новог Села. Имају исељених породица у Скопљу (2) и Љубљани (1). Јосифои (1 к., Св. Никода), потичу од претка који је дошао као домазет из Лешнице. Тамо били старинци. Мерџанои (1 к., Св. Арханђео), досељени из Врбена. Одатле побегли „од зулум" браћа Максим и Атанаско. Максим у Врутоку „имао је сина Мерџана, а Атанаско кћер Кату. Мерџан је живео од пљачке коју је вршио над богатијим турским и арбанашким кућама. Важио је и као убојица. Он је имао за „ортака“ неког Цветана из Новог Села изнад Зубовца. Цветан је могао „со голи раки" да савлада двадесет нападача са ножевима. Око 1897. г. Мерџан је у Цариграду на улици заклао бугарског конзула. Зато је био ухапшен и умро у цариградском затвору 1908. г. Једна породица од рода Мерџанои сада живи у Сушици. — Силјановци (2 к., Св. Арханђео), досељени однекуда. Једна њихова породица одселила се у Гостивар (тамо изумрла) и две њихове породице живе у Београду. — Билбиловци (2 к., Петковдан и Св. Никода), дошли пре 15 година из Печкова. Грана су тамошњег рода Игновци. Даље порекло из Љуре у Албанији. Микаил (1 к., Св. Арханћео), досељен као домазет из Церова. Тамо је припадао стариначком роду Богдановци. — Бежовци (1 к., Св. Арханћео), дошли као домазетска породица из Среткова. Тамо били старинци. Шукаревци (1 к.), воде порекло од Змејка који је дошао као домазет из Бедовишта код Гостивара. У Бедовишту припадали стариначком роду Меновци.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic октобар 01, 2018, 10:52:05 поподне
Раичевић, Томиндан, Брусник, Ивањица, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Раичевића у Васојевићима има једино у Трепчи и огранак су Голубовића који припадају грани Рајевића-Лопаћана. Како тестирани има вредност 11 на YGATAH4, а код већине Рајевића је ова вредност мутирала на 10, питање је да ли Раичевићи из околине Ивањице заиста потичу од истоименог братства из Васојевића.

Љубомир и Светислав Марковић спомињу Раичевиће спомињу у Вионици (засеок Доњи Арбулићи), селу поред Брусника:
Раичевићи, 7 к. (Аранђеловдан), воде порекло од Васојевића. У сродству су са: Васовићима, Ивановићима, Павићевићима, Нововићима, Драговићима.

Једино братство које слави Томиндан и има предање о пореклу од Васојевића су Ћеримани из исте области.

Тестирани Раичевић је у упитнику навео то да је стара слава његове породице Аранђеловдан, што иде у прилог резултату. Вероватно је пореклом од Раичевића из Вионице.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 01, 2018, 11:41:21 поподне
Вујичић, Игњатијевдан, Вујчићи, Брчко

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Има необично ниску вредност на маркеру DYS439=9. Једини је са овако ниском вредношћу на овом маркеру, не само у роду Малешеваца, већ на целом Српском ДНК пројекту. Такође има и нешто вишу вредност DYS635=24. Најближи му је Кочић из Стричића код Бања Луке, који такође припада роду Малешеваца и са којим има разлике на већ поменутом DYS439 (четворострука), као и на брзомутирајућем  DYS570 (двострука). На осталим маркерима се поклапају, укључујући и високу вредност 24 на DYS635.

О самим Вујичићима можда неко нешто више каже.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук октобар 02, 2018, 12:20:20 пре подне
Јаневски, Аранђеловдан, Вруток, Гостивар

Припада хаплорупи T-M70, највероватније грани Y11151 (https://www.yfull.com/tree/T-Y11151/). Доста чудан хаплотип, на прву је изгледао као E1b-V13, међутим, Невген, као и поклапања у иностраним базама (која притом нису толико блиска хаплотипу Јаневског (Грчка, Северна Осетија, Енглеска)) говоре да би он требао припадати овој грани, која има  чудан географски распоред и велику старост. Тестирани је навео да им је раније презиме било Јанковић, које је силом прилика промењено у Јаневски.

Трифуноски у свом делу о Пологу о православним родовима у Врутоку бележи следеће:

а) Родови правосдавних Македонаца: Љуљковци (5 к.), млађа су им презимена Трифуновци, Исајловци и Серафимовци. Потичу од претка који је живео на Селишту. Слава им је Св. Арханђео. Имају исељених породица у Скопљу и Београду. Динговци (1 К., Св. Арханђео), грана од Љуљковаца. — Јандровци (1 K.,CB. Арханђео), грана од предњих родова. Лешовци (18 K., CB. Арханђео), старинци. Оснивач рода некада је живео на Селишту. Имају исељених породица у Лешници (1), Гостивару (1), Тетову (2) и Скопљу (1). У овом роду 1943. г. умро је свештеник „Аркадије Попоски, који је био добро познат у Г. Пологу. Аркадије у Врутоку саградио је две цркве, и његовим заузимањем у Симњици обновљен је био један средњовековни манастир. Маџои (11 K., Св. Арханђео), старинци. Оснивач рода раније је живео на Селишту. Све њихове породице живе у Лесковцу. Божинои (9 к., Св. Арханђео), старинци. Оснивач рода дошао је са Селишта. Једна њихова породица прешла је у Скопље. Радеи (8 к., Св. Арханђео), старинци.

И њихови преци живеди су на Селишту. Имају једну породицу у Лесковцу. — Анкоски (3 K., CB. Арханђео), стари досељеници из
Пореча, Куће су им у Маџоској Махали. Баки (16 к., Св. Арханђео), порекдом из окодине Баковице у Метохији. Из старине најпре су дошли у сада арбанашко седо Горјане изнад Градеца. Ту су живели неко време па потом прешди у Вруток. У Врутоку живе од средине XIX века. Бакои се деде на Шукаревци, Лимовци, Серафимовци и ћибровци. Имају исељених породица у Лесковцу.  Аџиовци (6 K., CB. Никола), пореклом из Врбена у Г. реци. Овде живе од средине XIX века. Када су дошли били су сиромашни. После су се обогатили радом у печалби. Имају шест породица у Софији. Даиловци (6 к., Св. Никода), досељени из суседног Новог Села. Имају исељених породица у Скопљу (2) и Љубљани (1). Јосифои (1 к., Св. Никода), потичу од претка који је дошао као домазет из Лешнице. Тамо били старинци. Мерџанои (1 к., Св. Арханђео), досељени из Врбена. Одатле побегли „од зулум" браћа Максим и Атанаско. Максим у Врутоку „имао је сина Мерџана, а Атанаско кћер Кату. Мерџан је живео од пљачке коју је вршио над богатијим турским и арбанашким кућама. Важио је и као убојица. Он је имао за „ортака“ неког Цветана из Новог Села изнад Зубовца. Цветан је могао „со голи раки" да савлада двадесет нападача са ножевима. Око 1897. г. Мерџан је у Цариграду на улици заклао бугарског конзула. Зато је био ухапшен и умро у цариградском затвору 1908. г. Једна породица од рода Мерџанои сада живи у Сушици. — Силјановци (2 к., Св. Арханђео), досељени однекуда. Једна њихова породица одселила се у Гостивар (тамо изумрла) и две њихове породице живе у Београду. — Билбиловци (2 к., Петковдан и Св. Никода), дошли пре 15 година из Печкова. Грана су тамошњег рода Игновци. Даље порекло из Љуре у Албанији. Микаил (1 к., Св. Арханћео), досељен као домазет из Церова. Тамо је припадао стариначком роду Богдановци. — Бежовци (1 к., Св. Арханћео), дошли као домазетска породица из Среткова. Тамо били старинци. Шукаревци (1 к.), воде порекло од Змејка који је дошао као домазет из Бедовишта код Гостивара. У Бедовишту припадали стариначком роду Меновци.


Јаневски би требало да је од рода Анкоских (тај родовски надимак је најсличнији његовом старом презимену Јанковић), за које Трифуноски наводи да су стари досељеници из Пореча. Самом тестираном није познато који је био родовски надимак његове фамилије, али по породичном предању су они Брсјаци, иако Полог није матична територија Брсјака (као што је то нпр. демир-хисарски крај, Кичевија, Пореч, Дебарца, итд.). Међутим, ако је родовски надимак његове фамилије заиста Анкоски, онда то предање добија потврду, с обзиром да у Поречу одакле су они дошли углавном живе Брсјаци. Судећи по хаплогрупи и ретком хаплотипу, рекао бих да су далеки преци Јаневског или старинци још из праисторијских времена или колонисти из античког (римског) периода. Занимљиво је да из истог села одакле је Јаневски пореклом, Врутока, потиче и чувени етнограф и истраживач територија данашње Македоније и југа Србије, Јован Трифуноски, који припада првом роду који је горе цитиран, Љуљковцима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Дробњак октобар 02, 2018, 12:43:09 пре подне
Спасојевић, Св. Врачи, Врановац, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS390=25 и ниска вредност DYS481=27. Сличну комбнацију маркерa са DYS390=25 и ниском вредношћу на DYS481=28 има Јовандарић из Тавника код Краљева. Уједно деле и исту славу. Међутим имају велики број разлика на осталим маркерима, па је упитна њихова веза. Најближи му је Стевановић из Ратаја у Жупи Александровачкој, који слави Митровдан. Са њим има две разлике на упоредивих 17 маркера.

Спасојевић вероватно припада овом роду:

"Милосављевићи и Дрзманци, славе С. Враче. Доселили су се из околине Врања пре 150 година."

https://www.poreklo.rs/2014/10/16/poreklo-prezimena-selo-vranovac-jagodina/
Један део овог рода носи и презиме Ђорђевић.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Zor октобар 02, 2018, 01:56:11 пре подне
Од наше фамилије потиче и чувени легендарни певач Тома Здравковић дакле он је мој рођак ,деда и он је потомак Јована Дугеје ,као и доктор наука и бивши градоначелник Лесковца Драгољуб Живковић ,наша фамилија је дала пет или шест доктора наука у Лесковцу и знаменитих интелектуалаца али највећи наш понос јесте Тома Здравковић ,дакле никакве везе са породицом Живковић из Криве Реке немамо ,они су засебна фамилија која не потиче од мог Претка Јована Дугеје . Е сада то презиме ,хипокористик Дугеја ако може неко од стручних људи на форуму да ми објасни одакле потиче и за које српске просторе је карактеристично био бих захвалан .Толико од мене. Поздрав ,Никола Живковић .

 Поздрав рођаче од бјелопољских Ракоњаца.:) Да, ту сам ја погријешио, очито сте засебан род од Живковића из Криве Ријеке. Тај назив рода Дугеја је занимљив и могуће и да има и неке источно-европске паралеле, али бих се морао тиме позабавити дубље.
 Генетски вама је најближи Бугарин из града Софије из анонимне студије од 808 (247 само доступних), као што сам вам споменуо. Но, обзиром на неке ваше неуобичајене вриједности које не бих очекивао да тај хаплотип има, могуће да ту са њим постоји нека већа дистанца. Тешко је рећи на мало маркера тачно.

 Ваш род је трећи род комерцијално тестирани род за који се може рећи да упада у генетски кластер са више специфичних маркера, испод E-Z17107+, Z38456-. Осим Ракоњаца то је род Györffy из Карцага из Мађарске. И могу ево да кажем да сва ова три рода се имају итекако чиме похвалити. :) Ракоњци су старински род из Бијелог Поља, Комарана, Бродарева и Пештера, и наше родовско име се помиње већ 1485. а презиме од барем 1645., и наш род је био ктитор Никољца из тог и ранијег периода, а Никољац се датира у II пол. 14. в. Што се тиче нашег поријекла ја сам спомињао да смо могуће у вези са породицом Куманци/Куманичићи за коју се држи поријекло из бродаревско-бјелопољског краја. Генерално хаплогрупа E-V13 је старобалканска и већина њених припадника на овим просторима ће имати то поријекло но овдје постоје неки даљи рођаци на истоку, код Руса (E-Z17107>BY4467), Украјинаца (E-Z17107*) итд. па довођењем ту ситуације "у ред" са генетске стране ћемо знати сигурно одакле је почело ширење. Ни у случају старобалканског поријекла то чини се по разноврсности не може бити простор јужно од Дунава тј. Балкана..

 Györffy из Карцага су такођер стари род, мјесто су основали Кумани 1506., то презиме се помиње крајем 16. вијека у Карцагу, и за тај период то би говорило у прилог вези са Куманима. Наравно становници Карцага имају тенденцију себе сматрати Куманима, чак и ако су неки млађи родови који вјероватно нису тог поријекла.. :) Иначе су и грофовски род са титулом од почетка 17. вијека. Неки од проминентних историчара, етнографа а и куманолога Мађарске су од тог рода. Надам се да ћу проширити круг породица тестираних са тог подручја и то ће дати врло могуће и пресудне одговоре..

 Од анонимних база на овим подручјима два хаплотипа из студије Србије, један са Југа Србије (Косово+Врање) ако се не појави у студији Косоваца, наравно биће да је са подручја Врања. Други "централна Србија", вјероватно Ниш, Соко Бања, Пирот.. Такођер и један Македонац, не знам одакле је али по распореду осталих вјероватно негдје сјевероисточно. Ми сви дијелимо једну немодалну мутацију на маркеру 385-2 и због тога би требало да смо сви ближи једни другим него је и један од нас Гјорфију као и његовом рођаку из Клужа Румунија који могуће има и мађарско поријекло обзиром да 20 % Румуна на том узорку из Клужа има генетске везе са Мађарима, што је и очекивано..

 Мој род има још једну нашу посебну мутацију на 385 маркеру која је новијег датума, а исто је има и један из анонимне студије Тузланског кантона (вјероватно Бошњак/муслиман). Ја знам већ неко вријеме по некој ономастици у бјелопољском крају да наш род вуче поријекло са тог подручја гдје постоји и концентрација сличних хаплотипова и већа њихова разноврсност.

 Постоје неки хаплотипови који су нам мало више удаљени али изгледају у вези с нама, нпр. Американац Стилос из Гревене, као и један анонимни из Калараша у Румунији са којим је он изгледа у вези. Такођер можда један из Плоештија у Румунији, али нема довољно маркера. И битно један из студије Калмикије у Елисти који изгледа у могућој или вјероватној вези с нама. Он је од велике важности за куманску хипотезу јер се ту налазе још 4 сигурне/врло вјероватне куманске хаплогрупе (двије R1b M73 гране уз двије R1a Z93 гране). Надам се да ће се појавити код комерцијално тестираних, овако само посредно могу о њему правити конструкције (ако смо ми у вези с једном граном итд.). Може се рећи да се наши хаплотипови добро поклапају са куманским траговима на овим просторима, нпр. на подручју града Софије гдје се јавља један овај хаплотип, постоји данашње село Кубратово које се раније звало Куманиче, па чак и код Бијелог Поља у ЦГ: манастир Куманица, неки заселак Куновача у Комарану, баштина Куман на Пештеру у 16. вијеку.. А и то да смо ми јужно међусобно у вези ближој него са овим сјеверно говори могуће о некој миграцији са сјевера на југ, односно у овом контексту након убиства Котена јесте дошло до миграције дијела куманске популације..
 Споменућу и неколико мађарских породица из гране E-Z17107>Y81971 они су нам удаљенији но видјећемо да ли постоји са њима СНП веза.


Мислим да би у ово име требали да поставимо један сет Томиних песама. Зор качи први, с обзиром да су му Живковићи најближи. :D

https://www.youtube.com/v/epYu9iNlEaQ

 Ево са више хитова.:) Дефинитивно је привилегија бити у вези са Томом Здравковићем. Мислим да јесам поприлично "музикалан".:)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: ДушанВучко октобар 02, 2018, 02:20:50 пре подне
Зор, ово ниси требао да урадиш ...Таман сам кренуо да спавам  :D
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Nikola444 октобар 02, 2018, 06:10:19 пре подне
Поздрав рођаче од бјелопољских Ракоњаца.:) Да, ту сам ја погријешио, очито сте засебан род од Живковића из Криве Ријеке. Тај назив рода Дугеја је занимљив и могуће и да има и неке источно-европске паралеле, али бих се морао тиме позабавити дубље.
 Генетски вама је најближи Бугарин из града Софије из анонимне студије од 808 (247 само доступних), као што сам вам споменуо. Но, обзиром на неке ваше неуобичајене вриједности које не бих очекивао да тај хаплотип има, могуће да ту са њим постоји нека већа дистанца. Тешко је рећи на мало маркера тачно.

 Ваш род је трећи род комерцијално тестирани род за који се може рећи да упада у генетски кластер са више специфичних маркера, испод E-Z17107+, Z38456-. Осим Ракоњаца то је род Györffy из Карцага из Мађарске. И могу ево да кажем да сва ова три рода се имају итекако чиме похвалити. :) Ракоњци су старински род из Бијелог Поља, Комарана, Бродарева и Пештера, и наше родовско име се помиње већ 1485. а презиме од барем 1645., и наш род је био ктитор Никољца из тог и ранијег периода, а Никољац се датира у II пол. 14. в. Што се тиче нашег поријекла ја сам спомињао да смо могуће у вези са породицом Куманци/Куманичићи за коју се држи поријекло из бродаревско-бјелопољског краја. Генерално хаплогрупа E-V13 је старобалканска и већина њених припадника на овим просторима ће имати то поријекло но овдје постоје неки даљи рођаци на истоку, код Руса (E-Z17107>BY4467), Украјинаца (E-Z17107*) итд. па довођењем ту ситуације "у ред" са генетске стране ћемо знати сигурно одакле је почело ширење. Ни у случају старобалканског поријекла то чини се по разноврсности не може бити простор јужно од Дунава тј. Балкана..

 Györffy из Карцага су такођер стари род, мјесто су основали Кумани 1506., то презиме се помиње крајем 16. вијека у Карцагу, и за тај период то би говорило у прилог вези са Куманима. Наравно становници Карцага имају тенденцију себе сматрати Куманима, чак и ако су неки млађи родови који вјероватно нису тог поријекла.. :) Иначе су и грофовски род са титулом од почетка 17. вијека. Неки од проминентних историчара, етнографа а и куманолога Мађарске су од тог рода. Надам се да ћу проширити круг породица тестираних са тог подручја и то ће дати врло могуће и пресудне одговоре..

 Од анонимних база на овим подручјима два хаплотипа из студије Србије, један са Југа Србије (Косово+Врање) ако се не појави у студији Косоваца, наравно биће да је са подручја Врања. Други "централна Србија", вјероватно Ниш, Соко Бања, Пирот.. Такођер и један Македонац, не знам одакле је али по распореду осталих вјероватно негдје сјевероисточно. Ми сви дијелимо једну немодалну мутацију на маркеру 385-2 и због тога би требало да смо сви ближи једни другим него је и један од нас Гјорфију као и његовом рођаку из Клужа Румунија који могуће има и мађарско поријекло обзиром да 20 % Румуна на том узорку из Клужа има генетске везе са Мађарима, што је и очекивано..

 Мој род има још једну нашу посебну мутацију на 385 маркеру која је новијег датума, а исто је има и један из анонимне студије Тузланског кантона (вјероватно Бошњак/муслиман). Ја знам већ неко вријеме по некој ономастици у бјелопољском крају да наш род вуче поријекло са тог подручја гдје постоји и концентрација сличних хаплотипова и већа њихова разноврсност.

 Постоје неки хаплотипови који су нам мало више удаљени али изгледају у вези с нама, нпр. Американац Стилос из Гревене, као и један анонимни из Калараша у Румунији са којим је он изгледа у вези. Такођер можда један из Плоештија у Румунији, али нема довољно маркера. И битно један из студије Калмикије у Елисти који изгледа у могућој или вјероватној вези с нама. Он је од велике важности за куманску хипотезу јер се ту налазе још 4 сигурне/врло вјероватне куманске хаплогрупе (двије R1b M73 гране уз двије R1a Z93 гране). Надам се да ће се појавити код комерцијално тестираних, овако само посредно могу о њему правити конструкције (ако смо ми у вези с једном граном итд.). Може се рећи да се наши хаплотипови добро поклапају са куманским траговима на овим просторима, нпр. на подручју града Софије гдје се јавља један овај хаплотип, постоји данашње село Кубратово које се раније звало Куманиче, па чак и код Бијелог Поља у ЦГ: манастир Куманица, неки заселак Куновача у Комарану, баштина Куман на Пештеру у 16. вијеку.. А и то да смо ми јужно међусобно у вези ближој него са овим сјеверно говори могуће о некој миграцији са сјевера на југ, односно у овом контексту након убиства Котена јесте дошло до миграције дијела куманске популације..
 Споменућу и неколико мађарских породица из гране E-Z17107>Y81971 они су нам удаљенији но видјећемо да ли постоји са њима СНП веза.


https://www.youtube.com/v/epYu9iNlEaQ

 Ево са више хитова.:) Дефинитивно је привилегија бити у вези са Томом Здравковићем. Мислим да јесам поприлично "музикалан".:)
   Хвала ти на овим информацијама рођаче  :) ,ето сада знаш да си рођак са Томом ,па се мало хвали тиме  хахаха . И то презиме ,хипокористик Дугеја ,ја сам раније био убеђен и доводио сам га у везу са херцеговачким србима ,нешто слично и налик презименима ,Криваја , Ливаја ,Мркаја ,Каваја ,Лакеја итд... Они су имали обичај да дају таква презимена ,а можда је и тај мој предак Јован отуда пребегао на Косово па са Косова у Лесковац а и можда  је био дугачак човек ,висок човек ,одскакао од осталих па су га зато прозвали Дугеја .На пример мој стриц Перица је висок 196 цм ,мој брат од стрица Небојша је висок 195 цм у поређењу са овим осталим Лесковчанима и генерално са југом србије где популација није баш висока они су као џинови  :D . Ето ја сам тако гледао на то презиме ,хипокористик па да видимо дали сам у праву .Поздрав .
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: predrag октобар 02, 2018, 11:39:47 пре подне
Ja sam spasojevic ili drzmanac iz vranovca I2 ph908, kako znate za djordjevice da  je isti rod, hvala...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Vujičić октобар 02, 2018, 12:03:59 поподне
Вујичић, Игњатијевдан, Вујчићи, Брчко

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Има необично ниску вредност на маркеру DYS439=9. Једини је са овако ниском вредношћу на овом маркеру, не само у роду Малешеваца, већ на целом Српском ДНК пројекту. Такође има и нешто вишу вредност DYS635=24. Најближи му је Кочић из Стричића код Бања Луке, који такође припада роду Малешеваца и са којим има разлике на већ поменутом DYS439 (четворострука), као и на брзомутирајућем  DYS570 (двострука). На осталим маркерима се поклапају, укључујући и високу вредност 24 на DYS635.

О самим Вујичићима можда неко нешто више каже.
Miloše tebi i ostalima pozdrav. Ja sam gore pomenuti Vujičić. Moji Vujičići su prema predanju stigli kod Brčkog iz Stare Hercegovine od plemena Maleševci. Od kojeg mjesta smo točno stigli to neznam, kao niti od kojeg je bratstva od Maleševaca bio Vujica. Crkve i crkvene knjige u okolini su popaljene i teško je naći podatke, mada sam pokušao. Predak Vujica, po kojem je bratstvo i dobilo prezime, je prije cca 230 godina doselio u Gornji Zovik na Majevici. Odatle je ubrzo prešao u današnje selo Vujičići. Ono što je interesantno je da u blizini postoji selo Maleševci na Majevici. Da li je moguće da je selo dobilo ime po Maleševcima i da im je tu bila privremena baza za daljnje rasejavanje, teško mi je reći. Do nekog starijeg vremena neki od predaka su svirali u gusle, pa eto i tu veze sa starim krajem Starom Hercegovinom.
Ono što mi nije jasno u tvom postu jest da si naveo da sam I2-PH908, dok ja imam podatak na certifikatu I2-Y3120. Laik sam u genealogiji i ove oznake dys su mi nejasne. Za dodatne informacije slobodno pitajte. Pozdrav.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 02, 2018, 12:28:30 поподне
Miloše tebi i ostalima pozdrav. Ja sam gore pomenuti Vujičić. Moji Vujičići su prema predanju stigli kod Brčkog iz Stare Hercegovine od plemena Maleševci. Od kojeg mjesta smo točno stigli to neznam, kao niti od kojeg je bratstva od Maleševaca bio Vujica. Crkve i crkvene knjige u okolini su popaljene i teško je naći podatke, mada sam pokušao. Predak Vujica, po kojem je bratstvo i dobilo prezime, je prije cca 230 godina doselio u Gornji Zovik na Majevici. Odatle je ubrzo prešao u današnje selo Vujičići. Ono što je interesantno je da u blizini postoji selo Maleševci na Majevici. Da li je moguće da je selo dobilo ime po Maleševcima i da im je tu bila privremena baza za daljnje rasejavanje, teško mi je reći. Do nekog starijeg vremena neki od predaka su svirali u gusle, pa eto i tu veze sa starim krajem Starom Hercegovinom.
Ono što mi nije jasno u tvom postu jest da si naveo da sam I2-PH908, dok ja imam podatak na certifikatu I2-Y3120. Laik sam u genealogiji i ove oznake dys su mi nejasne. Za dodatne informacije slobodno pitajte. Pozdrav.

Хвала на информацијама.

I2-PH908 је грана на филогенетском стаблу испoд I2-Y3120. На сертификату се наводи ова старија грана, док ми на Форуму на основу маркера DYS448, знамо да је у питању грана PH908, нижа на филогинетком стаблу, што је и циљ генетичке генеалогије, доћи до најниже гране на филогенетком стаблу. Тако да флогенетски низ би био:
I2-Y3120>S17250>PH908
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Vujičić октобар 02, 2018, 12:45:16 поподне
Хвала на информацијама.

I2-PH908 је грана на филогенетском стаблу испoд I2-Y3120. На сертификату се наводи ова старија грана, док ми на Форуму на основу маркера DYS448, знамо да је у питању грана PH908, нижа на филогинетком стаблу, што је и циљ генетичке генеалогије, доћи до најниже гране на филогенетком стаблу. Тако да флогенетски низ би био:
I2-Y3120>S17250>PH908
Hvala Miloše, stvari su mi sada jasnije.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 02, 2018, 03:24:53 поподне
Пантић, Митровдан, Рашанац, Петровац на Млави, J2a-L25


Пантић највероватније припада подграни J-CTS3601 (https://www.yfull.com/tree/J-CTS3601/) У пројекту нема ближих поклапања, а на YHRD му је најближи један Мађар.

Према Географској енциклопедији насеља Србије, становништво Рашанца је, или староседелачко, или досељено из Тимочке крајине, Влашке, Црне Реке, околине Мајданпека и Шумадије.
 
На мрежи постоји податак о пореклу становништва
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=811.0

Према овоме, нема Пантића у то време у селу, а једини род који слави Митровдан су Туфароњи.

"Туфароњи (10) растурени по Рашанцу, из Тополовника. Славе Митров-дан."

По свему судећи, Туфароњи су влашког порекла. Најбоље да тестирани то потврди, уколико прати тему.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић октобар 02, 2018, 05:08:26 поподне
Станић, Видовдан, Нови Сланкамен, Инђија, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту иако не поседује специфичне вредности на основу којих би се издвајао.

Тестирани је у упитнику навео доста занимљиво предање, тако да ћу га пренети у целости:
1400 године из Пећи (Метохија) одселили у Рујан на Златибору
1460 са Златибора одселили на Жабљак (Црна Гора)
1475 одселили у Попово поље (Херцеговина)
1595 одселили у Бихаћ (Босна)
1638 одселили у Бриње (Лика)
Око 1890 доселили у Стари Сланкамен (Срем)


Стјепан Павичић у књизи "Сеобе и насеља у Лици" међу братствима досељеним у 17. веку наводи и Станиће:
На брињско подручје Срби су доселили 1638. године Њихову је сеобу уредила Приморска крајина, која их је својом четом и допратила с турскога земљишта. Нови су насељеници настањени у западном и југозападном делу брињскога поља , где има доста добре земље.
У тој сеоби дошло их је само 13 породица, али их је нешто касније доселило још 13. Међу њима били су ови родови: Бањеглави, Божанићи, Буквићи, Ђурићи, Галовићи, Гостовићи, Хајдуци, Кнежевићи, Којчини, Косовци, Лончари, Маљковићи, Маричићи, Милошевићи, Орлићи, Орловићи, Платише, Протулипци, Рајачићи, Рапајићи, Скакавци, Смиљанићи, Станићи, Шушњари, Вранеши и Вујићи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Rimidalv октобар 02, 2018, 05:16:48 поподне
Станић, Видовдан, Нови Сланкамен, Инђија, E-V13>Z1057

Тестирани је у упитнику навео доста занимљиво предање, тако да ћу га пренети у целости:
1400 године из Пећи (Метохија) одселили у Рујан на Златибору
1460 са Златибора одселили на Жабљак (Црна Гора)
1475 одселили у Попово поље (Херцеговина)
1595 одселили у Бихаћ (Босна)
1638 одселили у Бриње (Лика)
Око 1890 доселили у Стари Сланкамен (Срем)



То је из монографије Ђорђа Станића - Хроника рода личких Станића.

То је по мени аутор радио доста произвољно, али хајде да нас генетика убеди да је био у праву ;)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 02, 2018, 05:22:02 поподне
Станић, Видовдан, Нови Сланкамен, Инђија, E-V13>Z1057


Веома ретка слава. Можда може бити добар траг приликом истраживања корена. Ако се не варам, у Крајини, на Банији, има родова са овом славом. Треба проверити да ли их има и у Лици. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 02, 2018, 05:24:35 поподне
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 02, 2018, 05:44:26 поподне
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Делим Милошево мишљење, још бих додао и Вановца из околине Високог у ову групу.

Раније смо овде спомињали неке од тих родова:  https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3193.msg86263#msg86263
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 02, 2018, 06:30:38 поподне
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.

Из Трпиње имамо још један резултат, Прокић, такође I2a (I-M423) sa 23andMe.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Тромеђа октобар 02, 2018, 06:42:36 поподне
Да цитирам Радована III... "Да ли ми је утисак варљив или не..." али до сада ни један R1a. Ни за пелцер.  :D
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић октобар 02, 2018, 06:58:18 поподне
Магараш, Стевањдан, Габош, Маркушица, E-V13>Z1057

Најбилиже поклапање (3/23) има са Новаковићем из Драгојевца код Владимираца који припада Z5018>FGC11450 грани, међутим мало је вероватно да припада истом роду јер се на истим маркерима уједно разликује и од осталих братстава која славе Тривуњдан и сродна су Новаковићу. Припадност споменутој грани је такође под знаком питања.

Тестирани нема предање о даљем пореклу. Нисам успео ништа да пронађем о овој породици у доступној литератури.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 02, 2018, 07:01:25 поподне
Да цитирам Радована III... "Да ли ми је утисак варљив или не..." али до сада ни један R1a. Ни за пелцер.  :D

Биће, биће... :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 02, 2018, 07:47:17 поподне
Кецман,  Вартоломијевдан, Будимлић Јапра, Оштра Лука   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности DYS385=15-15 и високу вредност DYS389II=32. Највећа поклапања има са тестираним Кецманима из Крње Јеле, Сидићима из Скакавца, Прошићима из Лушци Паланке. Сви припадају роду Кецмана и поседују више вредности DYS385=15-15 и 15-16, као и DYS389II=32 и 33. Разлике између њих су једна до две на упоредива 23 маркера.

Кецмани своје порекло везују за једну херцеговачку породицу из околине Грахова са истом славом. Како тај резултат имамо у оквиру херцеговачкг подухвата, рекао бих да је ово предање упитно.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Nebo октобар 02, 2018, 09:00:51 поподне
До сада потпуна доминација динарика. Ако сам добро збројио 34/65.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Челић октобар 02, 2018, 09:20:02 поподне
Марић из околине Александровца, и још један из необјављених истраживања из околине Краљева. Такође, обојица славе Јовањдан.
Веома значајан резултат,на основу којег можемо закључити којој хаплогрупи припада бројан и разгранат род Ђоровића-Самокресовића , који се из Јошаничке Бање у прошлости расељавао по Копаонику,Жупи и даље. За Мариће у Ботурићима Р.Павловић каже:"Марићи (11 кућа, Св. Јован зимски). Спустили су се из Града, засеока селу Отроцима, од тамошњих Јовањчана". Овде је приликом штампања  направљена грешка , јер се ради засигурно о засеоку Град које припада селу  Осредци ( Осреци ),а не Отроци. У прилог свему до сад изнетом иде  и навод Р.Павловића:"Ђоровићи – Самокресовићи (12 кућа, Св. Јован зимски и Св. Јован Претеча), старином из Котора (ном. место акуз. је Которе) у Дреници. Пре Велике сеобе доселили се у Јошаничку Бању – Бању. У Бањи је велики и разгранат род: Ђоровићи, Котурановићи, Вељковићи, Пајовићи и др. Исељеници из Лисине су Лисинци у Осрецима; у Граду, засеоку Осредака су Грађани. У Подибру и Александровачкој Жупи зову се само Лисинци. Управо се тврдња Лисиница да су пореклом из Шекулара овим потврдила.  У случају  веродостојности предања и навода Р.Павловића можемо предпоставити и хаплогрупу Бачанина из Врачева, који је тестиран у оквиру ДНК тестирања Срба са Косова и Метохије. У прилог томе www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-sipacina-raska/.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 02, 2018, 09:42:02 поподне
Веома значајан резултат,на основу којег можемо закључити којој хаплогрупи припада бројан и разгранат род Ђоровића-Самокресовића , који се из Јошаничке Бање у прошлости расељавао по Копаонику,Жупи и даље. За Мариће у Ботурићима Р.Павловић каже:"Марићи (11 кућа, Св. Јован зимски). Спустили су се из Града, засеока селу Отроцима, од тамошњих Јовањчана". Овде је приликом штампања  направљена грешка , јер се ради засигурно о засеоку Град које припада селу  Осредци ( Осреци ),а не Отроци. У прилог свему до сад изнетом иде  и навод Р.Павловића:"Ђоровићи – Самокресовићи (12 кућа, Св. Јован зимски и Св. Јован Претеча), старином из Котора (ном. место акуз. је Которе) у Дреници. Пре Велике сеобе доселили се у Јошаничку Бању – Бању. У Бањи је велики и разгранат род: Ђоровићи, Котурановићи, Вељковићи, Пајовићи и др. Исељеници из Лисине су Лисинци у Осрецима; у Граду, засеоку Осредака су Грађани. У Подибру и Александровачкој Жупи зову се само Лисинци. Управо се тврдња Лисиница да су пореклом из Шекулара овим потврдила.  У случају  веродостојности предања и навода Р.Павловића можемо предпоставити и хаплогрупу Бачанина из Врачева, који је тестиран у оквиру ДНК тестирања Срба са Косова и Метохије. У прилог томе www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-sipacina-raska/.

Занимљиво помињање Котора. Јер то село помињу и Шушићи ("По причању осамдесетогодишњег старца ...............из предела Колашина, можда из села Котора; ово је село у јужној подгорини планине Мокре Горе") којих има у више села око Чачка и Краљева, а за које смо преко тестираног Радојичића (Шушића) из Тавника утврдили да су исељени Шекуларци. Додуше не Радмужевићи као Марићи, већ "северњаци", али је свакако сведочанство о правцу неке заједничке миграције.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 02, 2018, 09:54:43 поподне
У случају  веродостојности предања и навода Р.Павловића можемо предпоставити и хаплогрупу Бачанина из Врачева, који је тестиран у оквиру ДНК тестирања Срба са Косова и Метохије. У прилог томе www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-sipacina-raska/.

У заједничком разговору смо спомињали Самокресовиће, али ми није падало на памет да су Шекуларци. За Челиће смо и ту опцију узели у обзир. Да ли би могли Челићи да се са Ђоровићима-Самокресовћима сада доведу у везу?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Крсман октобар 02, 2018, 10:24:44 поподне
Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>L241

Тестирани припада роду Б у оквиру ове гране где има доста блиских поклапања.

Миливоје Васиљевић у свом раду о Мачви за Николиће наводи да су у Глоговац досељени у 18. веку из Босне:
НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.

О братствима у Бановом Пољу где је матица овог рода пише следеће:
Из Босне су дошли: БАНОВЦИ (Јовањдан, 21-1 к), ЉУБИНКОВИЋИ (27 к) и ПАНТЕЛИЋИ (1к) од рода Стојчића; по предању, доселила се 4 брата НИКОЛИЋИ (Jовањдан, 6 к), и од њих СОФРИЋИ (2 к), и ЂАКОВИЋИ (5 к); Николића има и у Совљаку (1), и Белотићу (II), по предању, досељена 3 брата - Никола, Софроније - Софра, и трећи – који је био ђак, и због тога се прозову Ђаковићи.

Васиљевић, поред тога што крајње конфузно наводи гранање братстава, износи и контрадикторне податке јер на једном месту наводи да су Софрићи и Ђаковићи од Николића, а на другом да су Никола, Софра и предак Ђаковића били браћа. Прва верзија је вероватнија јер такође спомиње да је предак Николића досељен са браћом који су преци Бановаца, Љубинковића и Пантелића.

Први поздрав за осниваче ДНК пројекта и чланове форума!
Такође, посебна захвалност г. Ивану Вукићевићу, уреднику-истраживачу на исказаном труду и прослеђеном сазнању да припадам хаплогрупи Е-V13>Z5018>L241, и роду Б ове гране, са доста блиских поклапања. Како ми овом приликом нису достављени никакви додатни подаци, на основу досадашњих истраживања у оквиру пројекта, о могућем пореклу и сродницима, као почетник-истраживач кроз ДНК пројекат, уверен сам да ћу наићи на вашу подршку и истраживачку солидарност, на чему бих вам био неизмерно захвалан. Користећи се сопственим лаичким сазнањима у овој области, не и у истраживању породичног и порекла уопште, закључио сам да су ми генетски најближи сродници, родови, Копривица, Зечевић, Аџић... Имајући у виду да потичем из Мачве, која је готово у потпуности, пре и посебно након српских Устанака насељена из Херцеговине, Босне и Црне Горе, те да кроз предање нисам имао сазнања о пореклу, осим навода археолога Миливоја Васиљевића, да потичемо из Босне, могућност блиских веза са родовима из Црне Горе или Херцеговине, прилично ме је изненадила, рекао бих и обрадовала. Наравно, нисам уверен да сам на правом путу, због чега ми је и потребна ваша помоћ, само закључујем  да је врло могуће да је Босна, вероватно Семберија, била тек  успутна станица до трајног насељавања, бар једног дела Николића у Мачви и Глоговцу. Овоме бих додао да се родоначелник ове лозе, Крсман, у тефтерима и протоколима, без икакве сумње помиње, и са црквеним  Јелисије, као и са више презимена. Овом приликом наводим, осим поменутог и коначног Николић, и презиме Тувегђић (Туфегџић), које такође носи, а које исто тако проналазим као сродничко код поменутих родова из Херцеговине и Црне Горе. Додао бих још, да због изостављеног знака интерпункције, г. Вукићевић, никако није могао у доста неспретно и контрадикторно сроченом тексту археолога М. Васиљевића, уочити да Љубинковићи, Бановци и Пантелићи, осим што имају исту славу, Јовањдан, са Николићима, Ђаковићима и Софрићима, из Бановог Поља, као и са Николићима из Белотића и Глоговца, нису ни у каквој вези нити сродству. Но, сродство Николића из Глоговца, са последње поменутим фамилијама, Николић, Ђаковић и Софрић из Б. Поља и Белотића, свакако би требало додатно истражити и кроз „Српски ДНК пројекат“ доказати. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Челић октобар 02, 2018, 10:41:27 поподне
У заједничком разговору смо спомињали Самокресовиће, али ми није падало на памет да су Шекуларци. За Челиће смо и ту опцију узели у обзир. Да ли би могли Челићи да се са Ђоровићима-Самокресовћима сада доведу у везу?

Географска близина, слава,па и предање о пореклу из Црне Горе могу се довести у везу,па и само презиме Пајовић,које је у мом случају веома битно. Наиме по предању моје кумство је тзв.ендогено кумство.Моји кумови Пајовићи су се презивали раније Челић и представљају наше одељаке.Имамо Пајовиће у Јошаничкој Бањи,који припадају Ђоровићима-Самокресовићима.Такво кумство забележено је управо на подручју Копаоника и има доста примера,а о томе пише и Р.Павловић.Све ово може бити тачно,али постоји и друго предање,које нас везује за Шуловиће и Луковиће из Равништа,а самим тим и за Базиће и заједничко порекло . Пајовићи наводе Бањску, као место старине. Све изгледа конфузно,нема релавнтних извора,услед разних историјских околности,па се зато повезују предања,нагађања и прате Јовањчани у околини.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: ДушанВучко октобар 02, 2018, 11:16:29 поподне
Занимљиво помињање Котора. Јер то село помињу и Шушићи ("По причању осамдесетогодишњег старца ...............из предела Колашина, можда из села Котора; ово је село у јужној подгорини планине Мокре Горе") којих има у више села око Чачка и Краљева, а за које смо преко тестираног Радојичића (Шушића) из Тавника утврдили да су исељени Шекуларци. Додуше не Радмужевићи као Марићи, већ "северњаци", али је свакако сведочанство о правцу неке заједничке миграције.
И мене занимају Котори код Дренице...Деда мог прадеде је причао њему, а овај мом оцу да су се у Медвеђу код Трстеника доселила два брата и помиње Котор. Један је остао а други се вратио...Отац мисли на Котор у Црној Гори, али мени је сумњиво ово место Которе...Не знам да ли је било директних миграција из Котора код Дренице у Медвеђу (Левач, Расина), али је свакако ближе него опција директне миграције из Котора у Црној Гори...Не знам да ли могу да се нађу подаци о  родовима из тог места и са славама...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Челић октобар 02, 2018, 11:21:30 поподне
У заједничком разговору смо спомињали Самокресовиће, али ми није падало на памет да су Шекуларци. За Челиће смо и ту опцију узели у обзир. Да ли би могли Челићи да се са Ђоровићима-Самокресовћима сада доведу у везу?
У корист евентуалне повезаности са Базићима , говори и чињеница да је један део Челића до 70-тих година прошлог века кумовао са Ђурићима  из Белог Брда,а они су огранак већ споменутих Базића. У том случају,ако је предање тачно имамо тзв.ендогено кумство. Ово је моја последња објава у оквиру ове теме,знам да није предвиђено,да се о овоме дискутује у оквиру ове теме,ал занех се .
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић октобар 03, 2018, 12:16:55 пре подне
Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са братствима из Велишевца код Љига која славе исту славу, међутим за њих имамо свега 16 маркера. Маркер на коме се разликују је DYS385-2: Јекић има вредност 18, а братства из Велишевца 17. За братства из тог села је тренутно у табели наведено да припадају рода Куча, међутим питање је да ли је то заиста тако имајући у виду да тројица од четворице тестираних из Велишевца деле вредност 25 на DYS390 са Јекићем коју има још само Николић из Кржање (сви остали Кучи имају вредност 24 на том маркеру). Јекић у сваком случају не припада роду Куча, а за братства из Велишевца ће бити неопходно проширење маркера да би се утврдило да ли су исти род са Кучима или са Јекићем.

Од не тако блиских поклапања извојио бих једног тестираног из Криваје код Приједора са истом славом (4/17) који је тестиран у оквиру истраживања САНУ.

Јекића је у Грабовцу 1948. године било 139 у 32 куће и уз Штековиће су најбројније братство из тог села. Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, а нагађају да би могли бити из Црне Горе.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Jelic октобар 03, 2018, 12:57:04 пре подне
Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са братствима из Велишевца код Љига која славе исту славу, међутим за њих имамо свега 16 маркера. Маркер на коме се разликују је DYS385-2: Јекић има вредност 18, а братства из Велишевца 17. За братства из тог села је тренутно у табели наведено да припадају рода Куча, међутим питање је да ли је то заиста тако имајући у виду да тројица од четворице тестираних из Велишевца деле вредност 25 на DYS390 са Јекићем коју има још само Николић из Кржање (сви остали Кучи имају вредност 24 на том маркеру). Јекић у сваком случају не припада роду Куча, а за братства из Велишевца ће бити неопходно проширење маркера да би се утврдило да ли су исти род са Кучима или са Јекићем.

Од не тако блиских поклапања извојио бих једног тестираног из Криваје код Приједора са истом славом (4/17) који је тестиран у оквиру истраживања САНУ.

Јекића је у Грабовцу 1948. године било 139 у 32 куће и уз Штековиће су најбројније братство из тог села. Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, а нагађају да би могли бити из Црне Горе.

Мислим да и са Торбицом из Далмације има 4 разлике на 23 упоредива маркера, мада је разлика на 390 двострука.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 03, 2018, 03:15:30 пре подне
5 dana na službenom putu i to baš kad stižu rezultati za svjetski dan. :)

Цитат
Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња, E-V13>Z1057

1807-19. su Jekići u selu živjeli na kućnim brojevima 11, 15, 22, 23, 24 i 38.

1772. je raspored kućnih brojeva bio drukčiji, a Jekići su živjeli na brojevima 17, 24, 25, 26, 27, 28 i 29.

Očito su već tad bili raširen rod, a u Grabovcu imaju svoj rodovski zaseok koji je smješten u središnjem dijelu sela.

(https://i.postimg.cc/VLPdFHh8/Jekici.png)


Цитат
Магараш, Стевањдан, Габош, Маркушица, E-V13>Z1057

Ja sam prilično uvjeren da se radi o rodu koji je došao iz vinkovačkih Mirkovaca.  Na popisu iz 1828. prezimena Magaraš u Gabošu nema, niti sam na njega naletio prelistavajući gaboške matične knjige 1850-1860.  1948. je u Gabošu samo jedno domaćinstvo Magaraša s 4 člana, dok je u Mirkovcima 12 osoba u 4 domaćinstva.  Vjerojatno su došli nakon razvojačenja Slavonske krajine kojoj su Mirkovci pripadali.  U Mirkovcima 1819. na kućnom broju 16 stanuje Damjan Magarašević.  Pavičić za selo Mirkovci kaže da je naseljeno oko 1710. Srbima iz Like i Baranje.  Ja u ranim popisima Baranje i u popisu Like i Krbave 1712. ovo prezime nisam mogao naći.

Цитат
Татомировић, Јовањдан, Трпиња, I2-PH908

Ni Tatomirovići u Trpinji nisu zabilježeni na poreznom popisu iz 1828.  Ovog prezimena nema ni u okolnim selima i jedino mjesto u Srijemu gdje je te godine zabilježeno je Đipša.  Nema ga ni na vojničkim spiskovima Slavonske krajine iz 1819.  Pregledao sam i sva krštenja djece u parohiji Trpinja 1869-1871. ali ovo prezime nisam našao.  Mislim da su ili doselili kasnije ili ogranak nekog drugog roda u selu.  1948. je u Trpinji bilo 5 kuća Tatomirovića. 

Цитат
Пјевац, Василијевдан, Јагровац, Војнић I2-PH908

U Jagrovcu je prije 200 godina bilo 6 domaćinstava i ni jedno nije nosilo prezime Pjevac.  Pjevaca je u to vrijeme bilo dosta oko Primišlja, između Ogulina i Slunja. 

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 03, 2018, 08:55:48 пре подне
Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са братствима из Велишевца код Љига која славе исту славу, међутим за њих имамо свега 16 маркера. Маркер на коме се разликују је DYS385-2: Јекић има вредност 18, а братства из Велишевца 17. За братства из тог села је тренутно у табели наведено да припадају рода Куча, међутим питање је да ли је то заиста тако имајући у виду да тројица од четворице тестираних из Велишевца деле вредност 25 на DYS390 са Јекићем коју има још само Николић из Кржање (сви остали Кучи имају вредност 24 на том маркеру). Јекић у сваком случају не припада роду Куча, а за братства из Велишевца ће бити неопходно проширење маркера да би се утврдило да ли су исти род са Кучима или са Јекићем.

Од не тако блиских поклапања извојио бих једног тестираног из Криваје код Приједора са истом славом (4/17) који је тестиран у оквиру истраживања САНУ.

Јекића је у Грабовцу 1948. године било 139 у 32 куће и уз Штековиће су најбројније братство из тог села. Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, а нагађају да би могли бити из Црне Горе.

Те родове из Велишевца смо, што због хаплотипа, што због славе (која је летња преслава неких Куча), повезивали са овим племеном. Са друге стране, занимљиво да та група крајишких родова који славе Стевањдан у предањима има и једно о пореклу из околине Скадра.

Они иначе генетски (Y-днк) нису сви повезани, па вероватно нису сви из истог краја пореклом. Херцеговачко порекло је извесније за већину. Међутим, ако би овде било неке даље генетске везе са Кучима, предање о Скадру можда и није без основа.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 03, 2018, 06:51:54 поподне
71. Рајковић, Јовањдан, Котор, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Рајковић има веома специфичан хаплотип. Од ретких вредности истичу се DYS390 = 23, DYS385 = 14-16, DYS389 II - I = 20, а вреди споменути и DYS391 = 10, DYS549 = 12 и DYS635 = 24. Јовањдан слави ~16% "северних динараца" у нашој Табели.

Са Ковачевићем из Даниловграда Рајковић дели исту славу и постоји поклапање 14/17, али разлике на два маркера су вишеструке. Са Кепчијом са Баније поклапање је само 12/18, иако имају исту славу и деле неке специфичне вредности. (Узгред, приметих да су Кепчија са Баније и Јока са Баније вероватно исти род, иако је први тестиран као "север", а други као "југ")

Ако занемаримо славу, најближи је Цаушевић из Слатине код Даниловграда, 18/23, и Николић, однекуд из БиХ, 8/10.

Породични надимак Рајковића је Клапац.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: marigold октобар 03, 2018, 09:16:48 поподне
Кукркић, Никољдан, Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи T1а-L131 (https://www.yfull.com/tree/T-L131/). Кукркић се на 23 упоредива маркера од јавних резултата разликује на 4 маркера (DYS389II, DYS458, DYS549, DYS635) са Јовановићем из Драгова код Рековца, а веома близак му је нејавни резултат из околине Косјерића из истраживања САНУ (1 разлика на 17 упоредивих маркера). Тестирани није оставио више података о пореклу, а ни у литератури нисам успео пронаћи никакве податке о овој породици.

Грана Т хаплогрупе којој припадају Кукркић и Јовановић је прилично стара (настала у време палеолита) и без тестирања снп-ова (најбоље T-L131 (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=48165) панел код берлинског Yseq-а) се на основу овог броја маркера не може одредити дубља подграна. Иначе, геногеографија L131 гране је прилично шарена, присутна је на практично читавом медитеранском простору.

Да ли може да се процени најближи заједнички предак за Кукркића и Јовановића?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Витомир Радовић октобар 03, 2018, 09:18:20 поподне
Бећар, Петковдан, Витежево, Жабари, E-V13>Z1057

Тестирани нема ближих поклапања на пројекту због две специфичне вредности које поседује:
DYS385=15-17
DYS438=11

Станоје Мијатовић у књизи "Ресава" наводи да се за Бећаревиће који славе Св. Петку не зна одакле потичу.

По историчару Војиславу Стојановић, а и других, данашњи Румуно–Власи, на Балкану, су мешавина и Келто–Гала, тј. данашњих Француза. Из тих разлога смо на неки начин, у „фамилијарној вези“ са данашњим Французима. Доказ је и то: многе наше речи (а нарочито Румуна у Румунији) су исте или сличне француским.

Трачани и Дачани  - Питање је да ли смо, ми, житељи овог села, пореклом из Румуније или староседеоци на Балкану, боље рећи, Трачани. Знамо из историје да су од најстаријих времена, у Румунији живели Дачани,а на Балкану Трачани, Трибали, Мези...

Румуно–Власи–Аромини - Сада ћу се, укратко, осврнути на славне претке са Балкана, тј. Трачане, Влахе, а нарочито Цинцаре (како их Срби зову) — који сами себе зову Аромунима или Власима. Аромуни живе у Македонији и другим државама Балкана, и најкраће речено, део су романског народа.

Порекло житеља Витежева -  Још једна загонетка за нас: да ли смо старином са Балкана или смо дошли из Румуније. Неки српски историчари су забележили да су неке фамилије дошле (у Витежево — Vićežva) из Румуније – Ердеља. Ипак, највероватније, да има доста и оних који су
хиљадама година живели на Балкану, тј. од Трачана до „ удруживања “ са Келто–Галима стигли до Румуна, Румуно–Влаха или Влаха.

  Најстарији предак је Јанош Иљена Бекјиарју.  Од њега су Јаношевићи, Бекјиару-Бећар.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук октобар 03, 2018, 09:21:16 поподне
По историчару Војиславу Стојановић, а и других, данашњи Румуно–Власи, на Балкану, су мешавина и Келто–Гала, тј. данашњих Француза. Из тих разлога смо на неки начин, у „фамилијарној вези“ са данашњим Французима. Доказ је и то: многе наше речи (а нарочито Румуна у Румунији) су исте или сличне француским.

Трачани и Дачани  - Питање је да ли смо, ми, житељи овог села, пореклом из Румуније или староседеоци на Балкану, боље рећи, Трачани. Знамо из историје да су од најстаријих времена, у Румунији живели Дачани,а на Балкану Трачани, Трибали, Мези...

Румуно–Власи–Аромини - Сада ћу се, укратко, осврнути на славне претке са Балкана, тј. Трачане, Влахе, а нарочито Цинцаре (како их Срби зову) — који сами себе зову Аромунима или Власима. Аромуни живе у Македонији и другим државама Балкана, и најкраће речено, део су романског народа.

Порекло житеља Витежева -  Још једна загонетка за нас: да ли смо старином са Балкана или смо дошли из Румуније. Неки српски историчари су забележили да су неке фамилије дошле (у Витежево — Vićežva) из Румуније – Ердеља. Ипак, највероватније, да има доста и оних који су
хиљадама година живели на Балкану, тј. од Трачана до „ удруживања “ са Келто–Галима стигли до Румуна, Румуно–Влаха или Влаха.

  Најстарији предак је Јанош Иљена Бекјиарју.  Од њега су Јаношевићи, Бекјиару-Бећар.

Ако тестирани припада подгрупи Влаха-Унгурјана, онда су му преци досељени током 18. века са подручја Ердеља (Трансилваније) или румунског дела Баната.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Дробњак октобар 03, 2018, 10:48:15 поподне
Ако тестирани припада подгрупи Влаха-Унгурјана, онда су му преци досељени током 18. века са подручја Ердеља (Трансилваније) или румунског дела Баната.
У том крају Србије, Власи су искључиво Унгурјани (угарски Власи), других нема.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 04, 2018, 02:34:22 поподне
Ружић, Аранђеловдан, Поплат, Столац, J1-PF7264>PF7263


Тестирани припада херцеговачком роду Влаховића. Припадника овог рода има свуда у динарским крајевима, посебно у Крајини. Нека специфичност овог хаплотипа била би вредност 18 на маркеру 458. Остали из овог рода ту имају вредност 17.

Ружићи, према Р. Милићевићу, потичу од Руже, ћерке неког Мирковића чији су преци доселили почетком 17. века из Бањана. Каже се још да су славили Јовањдан, али су прешли на Аранђеловдан.

Yfull стабло J-PF7264
https://www.yfull.com/tree/J-ZS4393/

видим да неко са ових простора чека резултат
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Пјевац октобар 04, 2018, 03:39:53 поподне
Цитат
U Jagrovcu je prije 200 godina bilo 6 domaćinstava i ni jedno nije nosilo prezime Pjevac.  Pjevaca je u to vrijeme bilo dosta oko Primišlja, između Ogulina i Slunja.

Поштовани, хвала на информацијама. Можете ли ми рећи нешто више о пореклу презимена Пјевац?
Знам за неколико подручја где живе Пјевци у задњих 100 година. То је околина Слуња, Кордунски Љесковац, Јагровац(сад више нема ниједан) и у Босни (негде око Бихаћа). После 2. Светског рата и задњих ратова '90 дошло је до миграција па могуће да и у осталим местима више нема. И све друге Пјевце које знам а да нису из Јагровца, славе Ђурђевдан.

Срдачан поздрав!
Пјевац
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Amicus октобар 04, 2018, 04:36:03 поподне
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.

Са малим закашњењем, подаци о Татомировићима из књиге Трпиња : извори постојања, аутора Мирослава Писаревића и Ђорђа Прокића:

ТАТОМИРОВИЋ - ПЕРАЈЛИЋ - ВУКОВИЋ

Овде су наведена три презимена, јер су међусобно повезана и у крвном су сродству. родоначелник за све ове породице је Бариша Татомировић, за кога је поуздано утврђено да је умро пре 1760. године. Бариша је имао три сина: Јефтимија (1724-1797), Филипа (1728-1804) и Симеона (1738-1778). За презиме Перајлић није утврђено порекло, а Вуковићи су га добили по женској линији. Наиме, Симеонова жена Стијана преудала се за Георгија Јанковића, па су, не зна се зашто, овом презимену додата још два Вуковић и Милетић. Право презиме ових породица је Татомировић, по родоначелнику Бариши. Крсна слава Татомировића и Вуковића је иста - Јовањдан. Садашњи татомировићи имају надимак Пицан, као и и породица Жарка Перајлића. Међутим, друге Перајлиће зову - Вурња. надимци за Вуковиће су: Фанкала, Фемијан, Шиђан.

(Наведено дело, Београд, 2011, стр. 122-123)

Из Трпиње имамо још један резултат, Прокић, такође I2a (I-M423) sa 23andMe.

Прокића у Трпињи имају два рода, једни су потомци Матије Кабларовића (1724-1787), и славе Пантелијевдан, а други су потомци Прокопија Теодоровића-Михајловића (1744-1812), званог Марин, и славе Никољдан. Овај други, венчан је по стрицу Тодору-Марину, а отац му се звао Михајло, одакле му и презиме Михајловић. Надимак им је Ђилини, а зову их и Пауни.

(Наведено дело, стр. 120-121)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Крсман октобар 04, 2018, 05:27:39 поподне
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.

Поздрав за Татомировића из Трпиње I2-PH908
У доброј нади да ће се неко јавити и ради мојих истрживања и помоћи ми у њима, користим прилику и слободно време, да г.Татомировићу укажем на неке, мени знане чињенице у вези са његовим могућим пореклом. Наиме, познати шабачки археолог, Миливоје Васиљевић, сада већ почивши, који је дао изванредан допринос изучавању становништва Мачве, због обимности дела којим се бавио, сасвим разумљиво,  правио је и неке мање пропусте. Један од  тих пропуста, свакако се односи на породицу Татомировић из Црне Баре. Реч је о томе, да и поред навода да се овај род  у Црној Бари населио у периоду између I српског устанка и 1829. у овом периоду, односно у тефтеру пореских глава кнежине мачванске за 1829. годину, као и у харачком тефтеру из 1831. ово презиме се не појављује. Тек у попису становништва из 1863. године, у овом селу се појављује  четири домаћинства, од којих једно на страни. Наравно, један број тефтера постоји и након 1829. и то углавном у наредних десетак година и чувају се Архиву Србије. На основу њих би се можда могла утврдити приближна година насељавања Татомировића у Црној Бари.  Истим располажем али за суседно село Глоговац. Но, Васиљевић наводи да од ових Татомировића има насељених у Бадовинцима. Овој податак, претпостављам добијен од  потомака, 90-тих година прошлога века, вероватно је нетачан. О чему је реч. У Бадовинцима већ 1829. постоје два домаћинства Татомировића. Када је објављено дело: „Мачва – историја и становништво“ 1993. било их је 11, од којих једно на страни. Ово вероватно потврђује мој став, да црнобарски Татомировићи воде порекло од бадовиначких. У оба села, братства славе Јовањдан. У балканским и 1. Св. Рату, Бадовиначки Татомировићи дали су чак девет својих војника који се нису вратили из њега. За слободу Србије пао је и један Татомировић из Црне Баре. Само као напомена, ни ови спискови нису потпуни али су имена страдалих, имена оних који су остали иза њих, као и припадност роду сачувани.
Толико за сада, драго ће ми бити ако сам Вам у нечему помогао, јер могу да поверујем и у ту могућност, да су Мачвани у неком од ратова који су претходили 1. светском , као плаћени припадници аустријских фрајкора стигли и до Трпиње,  и ту се населили, што не би био никакав изузетак када су Мачвани у питању. С тим, што овде ни годину насељавања Татомировића у Мачви, по Васиљевићу, не треба узети здраво за готово. Други могући тренутак напуштања Мачве је у времену Другог српског устанка, када је Мачва готово у потпуности опустела, а становништво прешло у Аустрију. Како сам запазио да Порекло на свом форуму – Презимена,  има отворен простор за Татомировиће, у  наредном периоду, ту ћу се огласити  у неком знатно ширем издању и можда у сарадњи са Вама, попунити ову празнину, о овом заслужном роду Србије, којем могуће припадате и Ви. Крсман
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 04, 2018, 09:50:38 поподне
Пејчић, Св. Врачи, Мерџелат, Сврљиг

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу. Самим тим има доста блиских хаплотипова, али нема потпуна поклапања. Једино потпуно поклапање има са рођаком са САНУ истраживања, али на 17 маркера. На 23 маркера му је најближи Станковић из Горњег Вртогоша, код Врања, који припада роду Вучинци, а који су оснивачи села. Са њим има једну разлику.

Пејчићи би требало да су из Љубатовице код Беле Паланке. У Љубатовици постоји само један род који слави Св. Враче:

"Ђуринци, Св. Врачи, су из околине Књажевца у првој половини XVIII века. Доселио се Ђура као сеоски говедар; од села добио земљиште „колико је могао да искрчи“. По њему је тај потес, који је искрчио назван Ђурина Падина. Ту свих тринаест породица овог разгранатог рода, који данас ступају у међусобне брачне заједнице, имају своја имања. Ђура је имао три сина, које је изродио у Љубатовици: Стању, Павола и Јована. Од њих су настала три огранка рода Ђуринци."

https://www.poreklo.rs/2016/04/19/poreklo-prezimena-selo-ljubatovica-bela-palanka/

Међу њима има и Пејића, који потичу од Пеје, па могуће да ту нека веза постоји.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 04, 2018, 10:51:33 поподне
Болић, Јовањдан, Горњи Мељани, Воћин

Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи DYS556=11. Нема потпуних поклапања, али сви су му блиски из овог рода: Ђурић из В. Писанице на западу Славоније, Шкрбић и Петковић из Прекаја код Дрвара, Вановац из Џиндића код Високог, Милићевић из Мирашевца у Шумадији, даљим пореклом из околине Књажевца. Сви поседују поменуте маркре и славе Јовањдан.

Нисам пронашао ништа о Болићима, па ако неко нешто зна, нека напише. Нема сумње да је повезан са горе споменутим родовима. За сада се као матица јавља Босна, а даља старина би могла бити Херцеговина.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 04, 2018, 11:35:06 поподне
Bolića je 1828. bilo 9 kuća u selu što znači da su činili dvije petine od ukupno 23 kuća.  Naravno najveći rod u selu. 1771. je u selu 6 kuća Bolića a 1736. u selu imamo Tadiju, Jovana, Simu i Borjena Bolića.  1701. imamo Prodana Bolića u selu kao jedinog nositelja ovog prezimena, ali tad je u selu samo 5 kuća.

1698. je u selu 8 domaćinstava, ali prezimena Bolić nema.  U stvari, čini se da su ljudi uglavnom popisani po patronimima, a jedan čovjek se zove "Prodan Milloszan."  Ja bih rekao da se tu radi o Prodanu Boliću pošto je razlika između popisa samo 3 godina.  U tom slučaju se Prodanov otac zvao Milosav, a ne znam po kome ili čemu su dobili prezime Bolić.

U opisu sela iz 1698. piše da su stanovnici pod Osmanlijama bili pravoslavci i vojnici i da su plaćali porez nekom paši u Požegi. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 04, 2018, 11:47:24 поподне
Са малим закашњењем, подаци о Татомировићима из књиге Трпиња : извори постојања, аутора Мирослава Писаревића и Ђорђа Прокића:

ТАТОМИРОВИЋ - ПЕРАЈЛИЋ - ВУКОВИЋ

Овде су наведена три презимена, јер су међусобно повезана и у крвном су сродству. родоначелник за све ове породице је Бариша Татомировић, за кога је поуздано утврђено да је умро пре 1760. године. Бариша је имао три сина: Јефтимија (1724-1797), Филипа (1728-1804) и Симеона (1738-1778). За презиме Перајлић није утврђено порекло, а Вуковићи су га добили по женској линији. Наиме, Симеонова жена Стијана преудала се за Георгија Јанковића, па су, не зна се зашто, овом презимену додата још два Вуковић и Милетић. Право презиме ових породица је Татомировић, по родоначелнику Бариши. Крсна слава Татомировића и Вуковића је иста - Јовањдан. Садашњи татомировићи имају надимак Пицан, као и и породица Жарка Перајлића. Међутим, друге Перајлиће зову - Вурња. надимци за Вуковиће су: Фанкала, Фемијан, Шиђан.

Sad je sve jasnije. :)  Popisani su 1828. ali pod drugim prezimenima.  Perajlići su popisani na kućnim brojevima 115, 116 i 118.

1749. imamo kao kućedomaćine Petra i Milanka Tatomirovića, ali ni jedan kućedomaćin u selu se ne zove Bariša.  Prezimena Perajlić nema.  1736. prezimena Tatomirović ili inačica u Trpinji nema. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 04, 2018, 11:53:56 поподне
Поштовани, хвала на информацијама. Можете ли ми рећи нешто више о пореклу презимена Пјевац?
Знам за неколико подручја где живе Пјевци у задњих 100 година. То је околина Слуња, Кордунски Љесковац, Јагровац(сад више нема ниједан) и у Босни (негде око Бихаћа). После 2. Светског рата и задњих ратова '90 дошло је до миграција па могуће да и у осталим местима више нема. И све друге Пјевце које знам а да нису из Јагровца, славе Ђурђевдан.

Срдачан поздрав!
Пјевац

Meni se čini da im je matica selo Tobolić.  Tu je 1807. popisano 4 kuće Pjevaca, s po jednom u Primišlju i Mrzlom Polju.  Sva tri sela su u blizini i pripadala su satniji Primišlje.   Jagrovac je dosta pitomiji kraj od Tobolića i Primišlja, pa bih pretpostavio da su Pjevci tu doselili nakon razvojačenja Vojne krajine 1882.   
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Nikola М октобар 05, 2018, 12:06:06 пре подне
Болић, Јовањдан, Горњи Мељани, Воћин

Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи DYS556=11. Нема потпуних поклапања, али сви су му блиски из овог рода: Ђурић из В. Писанице на западу Славоније, Шкрбић и Петковић из Прекаја код Дрвара, Вановац из Џиндића код Високог, Милићевић из Мирашевца у Шумадији, даљим пореклом из околине Књажевца. Сви поседују поменуте маркре и славе Јовањдан.

Нисам пронашао ништа о Болићима, па ако неко нешто зна, нека напише. Нема сумње да је повезан са горе споменутим родовима. За сада се као матица јавља Босна, а даља старина би могла бити Херцеговина.

Вероватно су повезани са овим наведеним родовима, само ћу додати још неке информације. Болића је поред Славоније било највише и на Кордуну са славама: Стевањдан, Свети Стефан Дечански и Јовањдан. Били су насељени у селима: Доњи Скрад, Мали Козинац, Велики Козинац, Подгорје Војнићко, Војнић, Марловац, Својић према Попису из 1948. Вероватно постоји веза и са Болићима са Кордуна. На простору Славоније у зонама око Пакраца, Дарувара и Воћина се могу наћи иста специфична презимена као са простора Кордуна и остатка Горње Крајине, јер су многе породице након насељавања Кордуна или остајале на том простору или су одлазиле даље и насељавале се по Славонији, што може да буде и случај са тестираним Болићем
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 05, 2018, 11:36:07 пре подне
Станковић, Аранђеловдан, Русна, Дољевац, J2b2-M241>PH1602


Нисам нашао више о пореклу становништва Русне. Становништво је углавном 99% српско.

Станковић је још један припадник J-PH1602. Нема блиских поклапања, а неке специфичне вредности код њега су DYS19=17 и DYS439=13. Делује да скоро 50% наше J2b-M241 одлази на ову подграну. Чини се да је има више у динарским крајевима и на југоистоку Србије, што је случај и са неким другим подгранама које се срећу код Срба.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-PH1602/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 05, 2018, 12:20:52 поподне
Чаркић, Ђурђевдан, Рогатица, J2b1-M205>Y22066


Чаркићи имају предање да су досељени негде "од Дрине", пре неких 100-150 година. Тамо, у околини Бајине Баште, има неких Чаркића. Ови Чаркићи из Рогатице су врло вероватно дуже у романијском крају, тј. Горњем Подрињу. Наиме, у Сарајеву има и муслимана Чаркића (није потврђена веза), а предак тестираних Чаркића је био сеоски кнез, што указује на то да су нешто дуже у том крају.

Генестки су Чаркићи блиски оној групи J-M205 из Доњег Полимља. Чини се да су им због вредности 18 на 570 и 576 најближи Поровићи из Сељана крај Пријепоља. Рогатица и није далеко од некадашње кричке територије (Фоча, Пљевља).

Верује се да је само презиме настало по томе што је предак Чаркића био онај који је започињао сукобе, битке (чарка). Према речима тестираног, Чаркићи и јесу пргави. Средњег и нижег раста, а често риђе "комплексије". Нешто као Келти. :)

Од ових Чаркића је и чувени Војислав Војо Чаркић, у народу познатији као "Поп Жућо". Пензионисани свештеник, који је рат провео на првим линијама фронта, као једини војни свештеник Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

(https://trebevic.net/wp-content/uploads/2016/07/pop-vojo-4.jpg)


На попису БиХ из 1991. Чаркића је било у следећим насељима:

Бегзадићи, Рогатица - 6
Пљешевица, Рогатица - 1
Сељани, Рогатица - 18
Ђуревићи, Вишеград - 1
Прелово, Вишеград - 6
Рзав, Вишеград - 3


Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 05, 2018, 06:41:53 поподне
Шакота, Јовањдан, Козице, Столац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS391=10,  DYS389II=14 и DYS458=18. Са тестираним рођаком из истог места са херцеговачког подухвата, дели маркере DYS389II и DYS458. Има  две разлике на упоредива 23 маркера. Блиски су му и Бркић из Доње Краварице код Лучана. Слави Ђурђиц, који је даљим пореклом из Крушчице код Ариља. На пројекту има и тестирани Тешовић из Кручшчице који слави Ђурђиц. Још су му блиски и Шобот из околине Дрвара, Пећинар из Чајетине, Балтић-Пећаран из околине Краљева. Сви поседује нешто вишу вредност 14 на DYS389II и 18 на DYS458.

Шакоте су по Милићевићу (Дедијеру) од Златанића испод Голије.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: на Црвeњском путу октобар 05, 2018, 08:36:35 поподне
Болић, Јовањдан, Горњи Мељани, Воћин

Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи DYS556=11. Нема потпуних поклапања, али сви су му блиски из овог рода: Ђурић из В. Писанице на западу Славоније, Шкрбић и Петковић из Прекаја код Дрвара, Вановац из Џиндића код Високог, Милићевић из Мирашевца у Шумадији, даљим пореклом из околине Књажевца. Сви поседују поменуте маркре и славе Јовањдан.

Нисам пронашао ништа о Болићима, па ако неко нешто зна, нека напише. Нема сумње да је повезан са горе споменутим родовима. За сада се као матица јавља Босна, а даља старина би могла бити Херцеговина.

Вероватно су повезани са овим наведеним родовима, само ћу додати још неке информације. Болића је поред Славоније било највише и на Кордуну са славама: Стевањдан, Свети Стефан Дечански и Јовањдан. Били су насељени у селима: Доњи Скрад, Мали Козинац, Велики Козинац, Подгорје Војнићко, Војнић, Марловац, Својић према Попису из 1948. Вероватно постоји веза и са Болићима са Кордуна. На простору Славоније у зонама око Пакраца, Дарувара и Воћина се могу наћи иста специфична презимена као са простора Кордуна и остатка Горње Крајине, јер су многе породице након насељавања Кордуна или остајале на том простору или су одлазиле даље и насељавале се по Славонији, што може да буде и случај са тестираним Болићем

Мислим, а показаће време шта је истина, да су ови Јовањштаци (РОД КРАЈИНА) 2-PH908, DYS19=15 и DYS391=10 повезани са групом Стевањштака (РОД СЕВЕРНА БОСНА) где имамо DYS19=15 и DYS391=10.
 
Јако бих волела да се тестира неко из фамилије Дугачки из Срема, са славом Свети Стефан.

 Првобитно презиме Милићевића је било Дугачки и Дугалија, а то што се  помиње Књажевац, као место порекла, све више бива упитно.

Познато је да је књаз Милош слао одређене људе из Раче и околине у Књажевац (Гургусовац) и околину ради подизања народа на други српски устанак. Од тада мој предак се појављује као енормно богат човек за ондашње прилике, до тада његови преци то нису били, и носи презиме Црвени и Црвењаковић по селу Црвење код Књажевца (док је његов предак пописан као Дугачки) а да до тада, нити од тада никаквог рода из Књажевца није било. Па тек потом што се обогатио су коначно -  Милићевићи.  Осим тога, у породици се јављају гусле, што није било типично за јужњаке односно југоисточну Србију.

Видећемо.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Eror октобар 06, 2018, 09:15:33 поподне
Поштовани, хвала на информацијама. Можете ли ми рећи нешто више о пореклу презимена Пјевац?
Знам за неколико подручја где живе Пјевци у задњих 100 година. То је околина Слуња, Кордунски Љесковац, Јагровац(сад више нема ниједан) и у Босни (негде око Бихаћа). После 2. Светског рата и задњих ратова '90 дошло је до миграција па могуће да и у осталим местима више нема. И све друге Пјевце које знам а да нису из Јагровца, славе Ђурђевдан.

Срдачан поздрав!
Пјевац

Поздрав земљаче,

Могуће је да су Пјевци насељени у Јагровац, у исто време кад и у Цетинград, пошто их је и у Цетинграду било до 1941. неколико породица са доста деце, али су нажалост скоро сви побијени на Мехином стању и брду Бакић главица код Цетинграда. Остало је забележено сведочанство у књизи Ђуре Затезала "Радио сам свој сељачки и ковачки посао", које је дао Пјевац Павао који је преживео покољ на Бакић главици. На попису 1948. остало је у Цетинграду само двоје Пјеваца. Иначе, крај око Цетинграда је насељаван после 1791. године највише Србима из околине Полоја, Перјасице и Примишља, али и из Лике и околине Војнића, Крњака и Карловца. Негде се помиње и презиме Пјевач, можда грешком тако записано, а можда је реч и о другом презимену, што је по мени мало вероватно, али ипак могуће. У околини Вишеграда у БиХ постоји презиме Пијевац, али је 1882. забележено са славом Јовандан у парохији Штрбци. Такође и презиме Пивац у Сарајеву са славом Св. Архиђакон Стефан. Презиме можда потиче од животиње - петла, а можда и од претка који је умео лепо да пева.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Ружић Поплат октобар 07, 2018, 09:31:08 поподне
Ружић, Аранђеловдан, Поплат, Столац, J1-PF7264>PF7263




Тестирани припада херцеговачком роду Влаховића. Припадника овог рода има свуда у динарским крајевима, посебно у Крајини. Нека специфичност овог хаплотипа била би вредност 18 на маркеру 458. Остали из овог рода ту имају вредност 17.

Ружићи, према Р. Милићевићу, потичу од Руже, ћерке неког Мирковића чији су преци доселили почетком 17. века из Бањана. Каже се још да су славили Јовањдан, али су прешли на Аранђеловдан.

Yfull стабло J-PF7264
https://www.yfull.com/tree/J-ZS4393/

видим да неко са ових простора чека резултат


Поштовани, шта би конкретније значило та разлика 17 и 18, пошто се баш слабо разумем :/
Хвала.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 07, 2018, 09:37:23 поподне

Поштовани, шта би конкретније значило та разлика 17 и 18, пошто се баш слабо разумем :/
Хвала.

Поштовани,

То би значило да је код Вас дошло до мутације на том маркеру, док је код осталих углавном стабилан (вредност 17). Маркер DYS458 спада у ред релативно брзих, па то не мора нужно да значи неку већу удаљеност од породица које ту поседују модалну вредност. Рецимо само да је то за сада нека специфичност која се јавља код Ружића.

За неке озбиљније процене, потребна је анализа на више маркера или Yfull. Може се нпр. десити да већ нека друга породица Ружић ту нема вредност 18, а може бити и нека специфичност која се јавља код овог рода генерацијама уназад. Да не збуњујем превише, надам се да се разумемо.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 07, 2018, 10:49:02 поподне
Вечериновић, Ђурђевдан, Плашки

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу можда издвојити висока вредност DYS533=14 и ниска вредност DYS635=21. Ову комбинацију маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Најближи му је један са херцеговачког подухвата из околине Невесиња, који такође слави Ђурђевдан и са којим има две разлике на упоредива 23 маркера.

О Вечериновићима нисам успео наћи ништа, па ако неко зна нека напише.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 07, 2018, 11:24:07 поподне
Ристић, Стевњдан, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити необична DYS385=13-17, као и нешто више вредности DYS389I=14 и DYS389II=32. Нема потпуних поклапања на пројекту. Најближи му је тестирани са херцеговачког подухвата из околине Стоца. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера. Деле маркере DYS385 и DYS389II, па нема сумње да се ради о истом роду, а тиме порекло Ристића везује за Херцеговину.

Можда ће неко нешто више написати о Ристићима из Бачке Пакамке.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 07, 2018, 11:55:31 поподне
Вечериновић, Ђурђевдан, Плашки

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу можда издвојити висока вредност DYS533=14 и ниска вредност DYS635=21. Ову комбинацију маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Најближи му је један са херцеговачког подухвата из околине Невесиња, који такође слави Ђурђевдан и са којим има две разлике на упоредива 23 маркера.

О Вечериновићима нисам успео наћи ништа, па ако неко зна нека напише.

U Plaškom je prema popisu iz 1725. godine bila jedna kuća Večerinovića. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 08, 2018, 04:14:52 поподне
Пешић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан

Припада хаплогрупи R1a, највероватније "волго-карпатској" грани Z280>Y2902. Најближа поклапања има са Лазовићем из Корита код Бијелог Поља, разликују се на само 1 од 23 маркера; и са Сеочанцем из Рогавчине и Вилимоновићем из Бзенице код Александровца (1/17; са тим што је на маркеру YGATAH4 разлика двострука). Пешићи се не помињу директно у тексту о селу Јовац Јована Трифуноског, па је могуће да су били део неког од већих родова који су славили Аранђеловдан. По породичном предању раније су из Пчињског среза, нажалост не зна се тачно из ког села.

https://www.poreklo.rs/2016/11/08/poreklo-prezimena-selo-jovac-vladicin-han/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 08, 2018, 04:41:59 поподне
Жујковић, Ђурђиц, Читлук, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, без неких неуобичајених вредности, па има велики број релативно блиских поклапања, а потпуно поклапање на 23 маркера има са Перјаничићем из Доброљубаца код Александровца (слава Стевањдан) и Станојковићем из Барбаца код Врања (слава Никољдан), као и са географски прилично удаљеним Кундачином из Херцеговине и Савићем из околине Бановића. На 19 маркера има потпуно поклапање и са Плећашем из Лике. Нисам успео пронаћи никаквих података о овим Жујковићима, па ако неко има више информација нека напише.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 08, 2018, 05:25:42 поподне
Михајловић, Аранђеловдан, Барлово, Куршумлија; раније презиме Мијајловић

Припада хаплогрупи R1a, врло могуће грани Z280>Z92>Y4459, мада у том случају има прилично измутиран хаплотип, без ближих поклапања. Михајловић поседује неколико вредности које се не срећу међу до сада тестираним припадницима ове гране: изузетно ниску DYS456=13, DYS385=11-16, YGATAH4=10 и DYS533=11. Прве две вредности чак не поседује ни један припадник хаплогрупе R1a у нашој табели. Тестирани није оставио детаљнијих података о пореклу, осим да су се по породичном предању у Топлицу доселили са Копаоника.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 08, 2018, 06:33:14 поподне
Molim Vas da mi pojasnite u vezi Ratkovića iz Donje Bejašnice .Naime po predanju potiču od Boškovića iz Postenja kod Novog Pazara .Gledajući popis iz 1884 nisam mogao da ih pronadjem.Vecina rodova su došli iz Crne Gore u drugim delovima Toplice dolaze iz Hercegovine i većim delom sa Kosova.Donja Bejašnica nije naseljena samo Drobnjacima. Bjelosi i Fuštići poseduju moju halpogrupu pošto nisam genetičar molio bih pojašnjenje.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 08, 2018, 06:38:53 поподне
Za Fuštiće postoji predanje da su Sasi iz Brskova medjutim pošto je halpogrupa I2 PH908 je SLOVENSKA nema logike osim ako su poreklom od Boškovića sa Grblja nemam materijalnih dokaza kada je došlo do promene prezimena.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Ружић Поплат октобар 08, 2018, 08:25:02 поподне
Поштовани,

То би значило да је код Вас дошло до мутације на том маркеру, док је код осталих углавном стабилан (вредност 17). Маркер DYS458 спада у ред релативно брзих, па то не мора нужно да значи неку већу удаљеност од породица које ту поседују модалну вредност. Рецимо само да је то за сада нека специфичност која се јавља код Ружића.

За неке озбиљније процене, потребна је анализа на више маркера или Yfull. Може се нпр. десити да већ нека друга породица Ружић ту нема вредност 18, а може бити и нека специфичност која се јавља код овог рода генерацијама уназад. Да не збуњујем превише, надам се да се разумемо.


У реду, хвала на одговору. Срдачан поздрав.
И још нешто, да ли има сада већ нека конкрентнија слика одакле ми потичемо, као народ? Или је то немогуће одредити... више као нека процентуална вероватноћа.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Скардус октобар 08, 2018, 09:50:00 поподне
Пејчић, Св. Врачи, Мерџелат, Сврљиг

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу. Самим тим има доста блиских хаплотипова, али нема потпуна поклапања. Једино потпуно поклапање има са рођаком са САНУ истраживања, али на 17 маркера. На 23 маркера му је најближи Станковић из Горњег Вртогоша, код Врања, који припада роду Вучинци, а који су оснивачи села. Са њим има једну разлику.

Пејчићи би требало да су из Љубатовице код Беле Паланке. У Љубатовици постоји само један род који слави Св. Враче:

"Ђуринци, Св. Врачи, су из околине Књажевца у првој половини XVIII века. Доселио се Ђура као сеоски говедар; од села добио земљиште „колико је могао да искрчи“. По њему је тај потес, који је искрчио назван Ђурина Падина. Ту свих тринаест породица овог разгранатог рода, који данас ступају у међусобне брачне заједнице, имају своја имања. Ђура је имао три сина, које је изродио у Љубатовици: Стању, Павола и Јована. Од њих су настала три огранка рода Ђуринци."

https://www.poreklo.rs/2016/04/19/poreklo-prezimena-selo-ljubatovica-bela-palanka/

Међу њима има и Пејића, који потичу од Пеје, па могуће да ту нека веза постоји.

Ево занимљиве коинциденције: Ђуринци, (Ђуринац), породица из Беревца има део своје породице у Штрпцу а које зову Печиноћи (Пејчин). Скоро да сам сигуран да је у питању Сеоба Срба са Косова и то породице Ђуринац (Печиноћи).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 09, 2018, 02:21:41 пре подне
 Уколико би имао вредност DYS561=15, извесно би било да припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983>A493. Зато бих Ратковићу препоручио да најпре тестира маркер DYS561, а затим и СНП А493. Dakle kojoj vrsti  halpogrupe I2 PH908 bih pripadao ukoliko ne dobijem vrednost 15 i koliko treba da iznosi SNP A493 da bi pripao navedenoj halpogrupi ?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 09, 2018, 02:38:43 пре подне
Mala pomoć za neke porodice iz Donje Bejašnice Drobnjak od Karađića iz Vasojevića kao i Sakovića prvonavedeni iz plemena Drobnjak drugi Vasojevići.Pešići iz Bjelopavlića ,Poledice iz Hercegovine ,Pejcinovići iz Rožaja starina iz Vasojevića .Za Nešoviće ,Lakićeviće ,Peroviće nisam siguran...Čojbašica ima u Ivanjici na kraju Kokovići kojih ima u Piskalju iz Vraneša sever Crne Gore.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 09, 2018, 08:14:51 пре подне
Dakle kojoj vrsti  halpogrupe I2 PH908 bih pripadao ukoliko ne dobijem vrednost 15 i koliko treba da iznosi SNP A493 da bi pripao navedenoj halpogrupi ?

Није у питању врста, већ грана испод PH908. Тачније две гране испод. Филогенетски низ би био PH908>Z16983>A493.

DYS561 је STR (Short Tandem Repeat) маркер и он има своје вредности, док А493 није STR маркер већ SNP (Single nucleotide polymorphisms) одређена мутација нa Y хромозому. Дакле тестирате само ту мутацију. Тестирање се тренутно врши код Yseq лабораторије у Берлину. Резултат вам стиже у облику А493+ или А493-. Дакле или сте позитивни или негативни. Одређене STR вредности нам могу помоћи у одређивању СНПа. У вашeм случају је хаплотип сличан тестираном Панчевачком који је А493+. Сa њим делите вредност DYS391=10. Када би тестирали DYS561 и добили вредност 15, извесно би били А493+. Али најбоље да се то потврди директним тестирањем овог СНП-а.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 09, 2018, 10:41:03 пре подне
Hvala puno na informacijama.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 09, 2018, 02:07:13 поподне
Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Има велики број блиских поклапања, пре свега у Крајини, а од већине припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. Најближа поклапања има са Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грунчићем из Зрењанина (славе Срђевдан), и са Матаругом из Турјака код Босанске Градишке, од све тројице се разликује на 2 од 23 маркера. Блиски су му и Кнежевић из Дрвара, Јарић из Лике и Јагодић из Градишке (3/23), сва тројица славе Никољдан као и Ранковић. Једина вредност која одудара је благо повишена DYS390=26, код скоро свих осталих припадника овог рода је 25. У тексту о пореклу становништва Балатуна не помињу се Ранковићи, па ако неко има више информација нека напише.

https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-balatun-bijeljina/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-balatun-bijeljina/)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 09, 2018, 02:33:01 поподне
Васић, Јовањдан, Земун

Припада хаплогрупи R1a, највероватније грани Z280, а нека дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Васић се у потпуности уклапа у по маркерима прилично компактан род Z280 A, а најближа поклапања има са Јефтићем из Осечине и Тешићем из Мионице (2/23), затим са Бојићем из Земуна, Миловановићем из Осечине, Драгојевићем из Горње Сипуље код Лознице, Јаковљевићима из Криваје код Шапца, и Радовановићем из Широких Њива код Прокупља (3/23). Сви осим Радовановића такође славе Јовањдан, тако да нема сумње да се ради о истом роду, а Васићу би по свему судећи најближи требао бити Бојић, с обзиром да су обојица из Земуна. Тестирани је од података навео само да су Васићи староседелачка породица у Земуну.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 09, 2018, 02:53:55 поподне
Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Има велики број блиских поклапања, пре свега у Крајини, а од већине припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. Најближа поклапања има са Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грунчићем из Зрењанина (славе Срђевдан), и са Матаругом из Турјака код Босанске Градишке, од све тројице се разликује на 2 од 23 маркера. Блиски су му и Кнежевић из Дрвара, Јарић из Лике и Јагодић из Градишке (3/23), сва тројица славе Никољдан као и Ранковић. Једина вредност која одудара је благо повишена DYS390=26, код скоро свих осталих припадника овог рода је 25. У тексту о пореклу становништва Балатуна не помињу се Ранковићи, па ако неко има више информација нека напише.

https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-balatun-bijeljina/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-balatun-bijeljina/)

Ето занимљивог резултата за крајишке Y2613. Проналажењем њихове матице, можда пронађемо и матицу Крајишника који припадају овој подграни. Колико видим, родови који славе Никољдан у Балатуну углавном воде порекло из околних крајева и Србије.

Можда наш "Ацо од Семберије" зна више.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: aleksandar I октобар 09, 2018, 03:28:29 поподне
Ето занимљивог резултата за крајишке Y2613. Проналажењем њихове матице, можда пронађемо и матицу Крајишника који припадају овој подграни. Колико видим, родови који славе Никољдан у Балатуну углавном воде порекло из околних крајева и Србије.

Можда наш "Ацо од Семберије" зна више.

Ранковић није ишао преко мене, али сам га одмах "упратио" када је Јовица објавио први списак. То значи да немам његов упитник и најбоље би било да тестирани јави.

Пошто ова породица није забиљежена код Р. Кајмаковић, распитао сам се (информатор Ђилас)и Ранковића у Балатуну има. Видјећемо.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 09, 2018, 03:31:48 поподне
Ђукић, Стевањдан, Црнча, Дервента

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, па има велики број релативно блиских поклапања. Једина вредност коју има, а која се нешто ређе јавља код осталих припадника ове гране је DYS533=11. Најближа поклапања има са појединим родовима из Лике: Павковићем из Осредаца код Грачца (1/23), Буквићем из Водотеча код Бриња (2/23) и Шорком из Михаљевца код Коренице (3/23); и Расине: Перјаничићем из Доброљубаца код Александровца (1/23), Здравковићем из Батота код Бруса и Чајетинцем из Дубља код Трсетника (2/23). Ту су и релативно блиски Трипићи из Крсног Поља код Маглаја (3/18), и Јоксимовић из Угљара код Косовог Поља (3/23). Занимљиво је да све ове породице осим Павковића славе Стевањдан, иако су из прилично удаљених области. Ђукићи су по породичном предању даљим пореклом из Црне Горе, из Васојевића, а у Велику Сочаницу код Дервенте дошли су пре око 300 година.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 09, 2018, 04:03:36 поподне
Копања, Никољдан, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Такође има хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Драшковићем из Сливље код Гацког, од Ристића из Рјечице код Добоја разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Зековића из Тушине код Шавника на 2 од 18, сва тројица такође славе Никољдан. Блиски су му и неки од претходно поменутих тестираних који славе Стевањдан, Чајетинац (1/23) и Шорак (2/23), као и Кесић из Граба код Грачца и Калањ из Ћојлука код Удбине који славе Ђурђевдан (2/23). Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 09, 2018, 04:37:57 поподне
Милосављевић, Михољдан, Поточани, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, Јелићем из Кремана код Прњавора који слави Марковдан (1/23), Петровићем из Младеновца који слави Симеундан (2/23), и Милићем из Горњег Залуковика код Власенице који слави Аранђеловдан (3/23). Милосављевић и Јелић једини су припадници ове гране који поседују благо повишену вредност DYS481=25, а како су из села међусобно удаљених тек неких 10-ак километара, по свему судећи јесу прилично близак род. Оно по чему се Милосављевић издваја од скоро свих осталих припадника ове гране је прилично ниска вредност YGATAH4=10, док нпр. Јелић на овом маркеру има вредност 12, а Петровић и Милић 11.

Према подацима које је оставио тестирани, Милосављевићи су се раније презивали Завишић, и пореклом су са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, одакле су се у 19. веку прво доселили у село Скатавац у општини Челинац, а касније су прешли у Поточане.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 09, 2018, 04:46:28 поподне
Копања, Никољдан, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Такође има хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Драшковићем из Сливље код Гацког, од Ристића из Рјечице код Добоја разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Зековића из Тушине код Шавника на 2 од 18, сва тројица такође славе Никољдан. Блиски су му и неки од претходно поменутих тестираних који славе Стевањдан, Чајетинац (1/23) и Шорак (2/23), као и Кесић из Граба код Грачца и Калањ из Ћојлука код Удбине који славе Ђурђевдан (2/23). Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Ako su iz same općine Banja Luka, onda bi morali biti iz Pavlovca.  U Šematizmu iz 1882. Kopanja ima oko Banje Luke i Čelinca, ali najveća koncetracija je na Glamoču.  Kako svi slave Nikoljdan, valjda su jedan rod i starinom bi bili s Glamoča.  Na samom Glamoču im je matica selo Stekerovci, a nemaju tradiciju o daljoj starini.  Prezime se pojavljuje i u obliku Koponja, koji je stariji. 

U jednom popisu vojnika iz vremena Dubičkog rata(1788.) nalazimo Simu, Jurača i Petra Koponju iz Stekerovaca.

(https://i.postimg.cc/XNKvpCVS/Kopanja.png)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 09, 2018, 04:50:02 поподне
Копања, Никољдан, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Такође има хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Драшковићем из Сливље код Гацког, од Ристића из Рјечице код Добоја разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Зековића из Тушине код Шавника на 2 од 18, сва тројица такође славе Никољдан. Блиски су му и неки од претходно поменутих тестираних који славе Стевањдан, Чајетинац (1/23) и Шорак (2/23), као и Кесић из Граба код Грачца и Калањ из Ћојлука код Удбине који славе Ђурђевдан (2/23). Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

R1a M512 / R1a M417
Копања, Никољдан, Прибеља, Гламоч

- Копање из Босанске Крајине славе искључиво Никољдан


Копање сам раније нашао и на 23andMe. Чини се да их је највише у околини Гламоча, па могуће да су ови из Бања Луке досељени из тих крајева. Иначе славе само Никољдан па може бити да су сви исти род. У Бања Луци их је било у Павловцу једино (34 члана 1991.)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 09, 2018, 04:50:45 поподне
Ako su iz same općine Banja Luka, onda bi morali biti iz Pavlovca.  U Šematizmu iz 1882. Kopanja ima oko Banje Luke i Čelinca, ali najveća koncetracija je na Glamoču.  Kako svi slave Nikoljdan, valjda su jedan rod i starinom bi bili s Glamoča.  Na samom Glamoču im je matica selo Stekerovci, a nemaju tradiciju o daljoj starini.  Prezime se pojavljuje i u obliku Koponja, koji je stariji. 

U jednom popisu vojnika iz vremena Dubičkog rata(1788.) nalazimo Simu, Jurača i Petra Koponju iz Stekerovaca.

(https://i.postimg.cc/XNKvpCVS/Kopanja.png)

Сад видех да је и Паво послао малтене исту поруку. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Небојша октобар 09, 2018, 04:53:50 поподне
Ђукић, Стевањдан, Црнча, Дервента

Занимљиво је да све ове породице осим Павковића славе Стевањдан, иако су из прилично удаљених области.

Веома интересатно и не тако чест случај. Мислим да поједини крајишки I2a родови (слава Петровдан и Св. Василије) имају и своје ДНК рођаке источно (исте славе). Ово је посебно занимљиво када је слава ретка. Стевањдан и није тако ретка слава код Срба.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо октобар 09, 2018, 04:58:43 поподне
Копања, Никољдан, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Такође има хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Драшковићем из Сливље код Гацког, од Ристића из Рјечице код Добоја разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Зековића из Тушине код Шавника на 2 од 18, сва тројица такође славе Никољдан. Блиски су му и неки од претходно поменутих тестираних који славе Стевањдан, Чајетинац (1/23) и Шорак (2/23), као и Кесић из Граба код Грачца и Калањ из Ћојлука код Удбине који славе Ђурђевдан (2/23). Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Копање (или Копоње како се негдје пише) су стари српски род са Гламочког поља. Одатле су се расељавали на сјевер, преко Кључа, Змијања, Бањалуке све до Лијевча. На Гламочу им је матица село Главица, сјеверозападно од Гламоча, гдје се, поред још неколико породица помињу као старинци. Ово старинци треба схватити првенствено у контексту српских повратника из Далмације у 18. и 19. вијеку.

Простор Гламочког поља је већ од почетка 16. вијека био у турским рукама. 1516. године ту су пописане прве скупине Срба у влашком статусу. 1550. године то је већ развијено влашко насеље са неколико кнезова и примићура, од којих је најпознатији кнез и војвода Владисав Стипковић, поменут у неким историјским изворима у вези сеоба у Жумберак. Из Гламочког поља је био и познати Јован Малешевац, монах који је 1561. године у Ураху помогао Приможу Трубару да на црквенословенски преведе протестантске богослужбене књиге.

И сам Малешевац је био поријеклом из Херцеговине (није искључено управо од влаха Малешеваца), а Гламоч и околина су се и административно налазили у оквиру Неретванске казе, тако да је смјер миграција из Херцеговине ишао вјероватно преко горње Неретве, Раме , Купреса на Гламоч, Кључ, Змијање и даље у Лику и Далмацију.

Вјерујем да су и преци Копања били у тој општој струји, па њихова хаплогрупа и поклапање са херцеговачким породицама не чуди.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 09, 2018, 05:06:06 поподне
Коњевић, Илиндан, Прхово, Пећинци

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. На основу вредности YGATAH4=11 и DYS549=13 Коњевић сасвим сигурно припада роду А, а једина вредност која одудара од модалног хаплотипа овог рода је DYS448=19, која за сада није забележена ни код једног другог припадника ове гране. Због скоро модалног хаплотипа, Коњевић има јако блиска поклапања са скоро свим припадницима овог рода (1-3 маркера разлике), али се ни са ким појединачно не може успоставити нека конкретно ближа веза, тим пре што му нико није претерано географски близак, и нико осим Коњевића не слави Илиндан. По породичном предању у Срем су дошли пре 1800. године, из Црне Горе или Херцеговине, а овај резултат свакако иде у прилог томе с обзиром да је већина припадника овог рода концентрисана у Херцеговини.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милан Петровић октобар 09, 2018, 05:09:06 поподне
Ako su iz same općine Banja Luka, onda bi morali biti iz Pavlovca.  U Šematizmu iz 1882. Kopanja ima oko Banje Luke i Čelinca, ali najveća koncetracija je na Glamoču.  Kako svi slave Nikoljdan, valjda su jedan rod i starinom bi bili s Glamoča.  Na samom Glamoču im je matica selo Stekerovci, a nemaju tradiciju o daljoj starini.  Prezime se pojavljuje i u obliku Koponja, koji je stariji. 

U jednom popisu vojnika iz vremena Dubičkog rata(1788.) nalazimo Simu, Jurača i Petra Koponju iz Stekerovaca.


У спомен књизи Привредника налазим двојицу Копања:

7115 Копања Илијин Лазар, Павловац, Бања Лука, приступио 1910. године
4323 Копања Јефтин Петар, Трнова, Босна, приступио 1906. године
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 09, 2018, 05:41:41 поподне
Коњевић, Илиндан, Прхово, Пећинци

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. На основу вредности YGATAH4=11 и DYS549=13 Коњевић сасвим сигурно припада роду А, а једина вредност која одудара од модалног хаплотипа овог рода је DYS448=19, која за сада није забележена ни код једног другог припадника ове гране. Због скоро модалног хаплотипа, Коњевић има јако блиска поклапања са скоро свим припадницима овог рода (1-3 маркера разлике), али се ни са ким појединачно не може успоставити нека конкретно ближа веза, тим пре што му нико није претерано географски близак, и нико осим Коњевића не слави Илиндан. По породичном предању у Срем су дошли пре 1800. године, из Црне Горе или Херцеговине, а овај резултат свакако иде у прилог томе с обзиром да је већина припадника овог рода концентрисана у Херцеговини.

U popisu stanovništva Prhova iz 1749.(prije no što je isto pripojeno Vojnoj granici) nema ovog prezimena.  1819. je na kućnom broju 10 zabilježen Vasa Konjević kao vojnik šimanovačke satnije. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 09, 2018, 05:52:05 поподне
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/11/I2-CTS10228.png
 Upravo nakon razgovora sa Vama dobio sam od rodjaka koji je radjen da je dobio od redakcije da pripada grupi Y3120 iz ,,redakcije ,,Poreklo tu su Lužani ,Pilatovci i da ne nabrajam da nije suviše kontradiktorno jer upravo sam postavio to pitanje kojoj grani I2PH908 bih pripadao u odnosu na dobijenu vrednost.Porodice iz razliitih grana  nemaju veze jedna sa drugom.Ratković recimo da su Lužani nadjite mi jednog i predlažem Vas za nagradu epohalnog otkrića :)


Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић октобар 10, 2018, 08:54:08 поподне
Зелен, Никољдан, Рилић, Купрес, E-M35

Тестирани има врло специфичан хаплотип због чега се ближа грана не може одредити без СНП тестирања. Најближе поклапање има са Дувњаком из Илијаша (1/23) који такође слави Никољдан, тако да су готово извесно исти род.

Боривоје Милојевић у књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" за породицу Зелен наводи следеће почетком 20-их година прошлог века:
Зелен је пореклом из Голињева. Његов је отац дошао као приводак уз мајку у кућу Велемира средином 19. века. Славе Св. Николу.
Тада их је у Рилићу била свега једна кућа.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Zelen октобар 10, 2018, 09:31:29 поподне
Pozdrav. Hvala na ovim informacijama.
Da li moze kod vas da se uradi dalje testiranje?

Takodje, bio bih vise nego zahvalan ako bi neko imao malo vise informacija o mogucem nacinu na koji je moja porodica mogla doci na Balkan.

Po predanju smo ziveli u Sinju, pod naletima turaka pobegli u okolinu Duvna, a posle na neki nacin zavrsili u Rilicu odakle je moj cukundeda dosao u Vojvodinu.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић октобар 10, 2018, 09:43:36 поподне
Pozdrav. Hvala na ovim informacijama.
Da li moze kod vas da se uradi dalje testiranje?

Takodje, bio bih vise nego zahvalan ako bi neko imao malo vise informacijama o mogucem nacinu na koji je moja porodica mogla doci na Balkan.

Po predanju smo ziveli u Sinju, pod naletima turaka pobegli u okolinu Duvna, a posle na neki nacin zavrsili u Rilicu odakle je moj cukundeda dosao u Vojvodinu.

Даље тестирање би укључивало проширење маркера или СНП тестирање (што је најбоље решење), а то ће те морати да урадите преко YSEQ или FTDNA. За шта ћете се тачно определити зависи искључиво од тога колико новца сте спремни да потрошите.

Подгране E-M35 гране које су пристуне на Балкану нису биле део словенских миграција са Карпата и сматрају се за староседелачке на нашем простору. Како је ова E-M35 грана изузетно стара (између 23900 и 34600 година), први корак је установите којој подграни припадате. Зато бих препоручио следећи YSEQ панел:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=51240
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо октобар 10, 2018, 10:15:42 поподне
Pozdrav. Hvala na ovim informacijama.
Da li moze kod vas da se uradi dalje testiranje?

Takodje, bio bih vise nego zahvalan ako bi neko imao malo vise informacija o mogucem nacinu na koji je moja porodica mogla doci na Balkan.

Po predanju smo ziveli u Sinju, pod naletima turaka pobegli u okolinu Duvna, a posle na neki nacin zavrsili u Rilicu odakle je moj cukundeda dosao u Vojvodinu.

Предање које је Иван навео да сте прије доласка у Рилић живјели у Голињеву у складу је и са вашим предањем (Голињево је недалеко од Дувна) а и са презименом вашег најближег рођака- Дувњака из Илијаша.

Међутим много интересантније од ове везе, јесте нешто старија веза са једином породицом са којом ви и Дувњак имате поклапање и на основу чијег резултата је и донешена претпоставка о вашој припадности хаплогрупи E-M35.

Ради се о породици Лазаревић из Гунцата код Барајева. О њима се у литератури каже сљедеће:

"Зукићи (Николићи, Лазаревићи, Ивковићи, Илићи други и Живановићи); предак Зуко подигао другу „колибу“ у селу. Старином су из околине Новог Пазара, Ђурђевдан."

Засад сте ви, Дувњак и Зукић-Лазаревић једини који припадате условно речено овом роду.

Мислио сам да је Лазаревић СНП потврђен М35 код ФТДНА, међутим није, ФТДНА га је само по маркерима опредијелила као E-M35, тако да је најважније да СНП тестирате панел који је Иван препоручио,а с обзиром на танку предикцију можда не би било лоше за почетак тестирати М35 појединачно https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=1707


Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Zelen октобар 10, 2018, 10:20:35 поподне
Da li je verovatnija cinjenica da smo starosedeoci ili da smo potomci osmanlija koje su bile na ovim prostorima? (po trenutnoj distribuciji su mi obe opcije moguce)
Apsolutno cu uraditi SNP.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо октобар 10, 2018, 10:23:09 поподне
Da li je verovatnija cinjenica da smo starosedeoci ili da smo potomci osmanlija koje su bile na ovim prostorima? (po trenutnoj distribuciji su mi obe opcije moguce)
Apsolutno cu uraditi SNP.

Кад имамо овако екстремно риједак хаплотип, ништа одређено се не може рећи. Сем вас тројице, од свих досад тестираних на свијету нема вам никог ни приближно блиског. Надати се је да ће СНП освијетлити траг у неком смјеру.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо октобар 10, 2018, 10:27:18 поподне
Кад имамо овако екстремно риједак хаплотип, ништа одређено се не може рећи. Сем вас тројице, од свих досад тестираних на свијету нема вам никог ни приближно блиског. Надати се је да ће СНП освијетлити траг у неком смјеру.

Има додуше један анонимни хаплотип са сјевера Грчке и један тестирани из хрватске, мислим да се ради о презимену Валић, без ближих података.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 10, 2018, 10:43:58 поподне
Максимовић, Григоријевдан, Стројице, Шипово   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=15 и DYS389I=12. Овакву комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи, Малешевци из Крајине. Од њих их одваја маркер DYS481, који је код Максимовића 30 и DYS643, код Максимовића нешто ређа вредност 11. Најближи му је Томаш из околине Прњавора. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера, управо на два споменута маркера.

Ако неко зна нешто више о Максимовићима из Стројица, нека напише.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 10, 2018, 10:54:51 поподне
Matica Zelena je po svemu sudeći selo Lipa kod Duvna jer i ovi iz Golinjeva imaju predanje da su došli s Duvna.  U duvanjskim matičnim knjigama sam 1864. našao vjenčanje Joze Letice iz Brišnika i Ruže Zelen.  Ružini roditelji Lazar i Pera su pravoslavne vjere. 

U selu Civljanima je 1710. godine kao posjednik zemlje upisan Luka Zelenović pokojnog Dragoja.  Kako se ovaj nalazi u banderiji harambaše Vučena Vukovljanina koji je očito iz Vukovskog, i Zelenović bi trebao biti ili s Kupresa ili s Duvna.  U prilog tome ide i prezime Kozomara iz istog zemljišnika, jer oni je gotovo sigurno ili iz Livna ili s Glamoča.  Ti Zelenovići su i 1948. prisutni u Civljanima i slave Nikoljdan. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 10, 2018, 11:02:13 поподне
Максимовић, Григоријевдан, Стројице, Шипово   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=15 и DYS389I=12. Овакву комбинацију маркера имају, а уједно су му и најближи, Малешевци из Крајине. Од њих их одваја маркер DYS481, који је код Максимовића 30 и DYS635, код Максимовића нешто ређа вредност 11. Најближи му је Томаш из околине Прњавора. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера, управо на два споменута маркера.

Ако неко зна нешто више о Максимовићима из Стројица, нека напише.

Iz knjige Radeta Rakite "Janj."

(https://i.postimg.cc/tgrksQLL/image.png)


Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Зрно октобар 10, 2018, 11:12:02 поподне
Matica Zelena je po svemu sudeći selo Lipa kod Duvna jer i ovi iz Golinjeva imaju predanje da su došli s Duvna.  U duvanjskim matičnim knjigama sam 1864. našao vjenčanje Joze Letice iz Brišnika i Ruže Zelen.  Ružini roditelji Lazar i Pera su pravoslavne vjere. 

U selu Civljanima je 1710. godine kao posjednik zemlje upisan Luka Zelenović pokojnog Dragoja.  Kako se ovaj nalazi u banderiji harambaše Vučena Vukovljanina koji je očito iz Vukovskog, i Zelenović bi trebao biti ili s Kupresa ili s Duvna.  U prilog tome ide i prezime Kozomara iz istog zemljišnika, jer oni je gotovo sigurno ili iz Livna ili s Glamoča.  Ti Zelenovići su i 1948. prisutni u Civljanima i slave Nikoljdan.

Требало би да су Зеленовић из Цивљана исто што и Зелени. Било би добро да се тестирају и Зеленовићи. Они су били најбројније презиме у Цивљанима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 10, 2018, 11:36:13 поподне
Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Још један тестирани Бучевац из Бистрице код Нове Вароши. Има потпуна поклапања  са већ тестираним Бучевцима из Бистрице и Мокре Горе код Ужица. Карактеришу их вредности DYS391=10 (потенцијални Z16983), DYS389I=12, DYS481=29.

Раније презиме Бучеваца било  је Поповић. А презиме Бучевац понели су по свом матичном месту Бучју између Прибоја и Пљеваља.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 11, 2018, 12:01:01 пре подне
Стефановић, Стевањдан, Лукоцрева, Нови Пазар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један прилично модалан хаплотип. Има доста блиских хаплотипова. Потпуно поклапање има нпр. са Комазецом из Каштела Жегарског, али због географске раздаљине и различитих слава, као и модалног хаплотипа, ова веза је упитна. Са славом Стевањдан му је најближи Петрић из Звјезда код Пријепоља, са којим има потпуно поклапање на 17 маркера.

За Стефановиће у Лукоцреви се каже:

"Марјановића, 2 куће, Никићи 8 кућа, Стефановићи 4 куће, Милићи 3 куће, Миловић 1 кућа, Милетићи 3 куће, Јевремовић 1 кућа, Антонијевићи 2 куће, славе Св. Стеван, су Пипери, доселили се у почетку 19. века. Имају одељке у Мишчићу, Новом Пазару и у Скопљу."

https://www.poreklo.rs/2017/12/03/poreklo-prezimena-selo-lukocreva-novi-pazar/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Црна Гуја октобар 11, 2018, 01:57:33 пре подне
Објављени су сви пристигли резултати Српског ДНК дана, а остала је још неколицина којима је првобитни узорак био неисправан па се морао слати нови, њихови резултати се очекују наредних дана. Ево мало статистике, и мапе са местима порекла тестираних (боје на мапи требале би одговарати онима у табели):

(https://i.postimg.cc/QNWsjwtx/grdrgrws.png)

(https://i.postimg.cc/xCC7pJk1/sdnk2.png)

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: ДушанВучко октобар 11, 2018, 02:37:30 пре подне
Објављени су сви пристигли резултати Српског ДНК дана, а остала је још неколицина којима је првобитни узорак био неисправан па се морао слати нови, њихови резултати се очекују наредних дана. Ево мало статистике, и мапе са местима порекла тестираних (боје на мапи требале би одговарати онима у табели):

(https://i.postimg.cc/QNWsjwtx/grdrgrws.png)

(https://i.postimg.cc/xCC7pJk1/sdnk2.png)
Ових 50% И2а је изгледа услед слабије излазности осталих,  па се I2a са српског просека попео на 50% таман за онај мањак код осталих , посебно код R1a и I1...(а није нека област посебно допринела да се проценат толико подигне нити је било плански тестираних)...Политичким речником, I2a има "најдисциплинованије бирачко тело" :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 11, 2018, 08:19:53 пре подне
(https://i.postimg.cc/xCC7pJk1/sdnk2.png)

У Србији, од 19 динараца, 16 је динарик-југ. На југу Србије сви.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Зрно октобар 11, 2018, 08:54:04 пре подне
Објављени су сви пристигли резултати Српског ДНК дана, а остала је још неколицина којима је првобитни узорак био неисправан па се морао слати нови, њихови резултати се очекују наредних дана. Ево мало статистике, и мапе са местима порекла тестираних (боје на мапи требале би одговарати онима у табели):

(https://i.postimg.cc/QNWsjwtx/grdrgrws.png)

(https://i.postimg.cc/xCC7pJk1/sdnk2.png)

Како је онај плави у Далмацији избио на море? Ко је тај?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Свевлад октобар 11, 2018, 09:08:54 пре подне
Како је онај плави у Далмацији избио на море? Ко је тај?

То је вероватно Томасовић из Смрдеља https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3694.msg100273#msg100273 (https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3694.msg100273#msg100273)

Смрдеље нису на мору него су удаљене 6 км од мора чини ми се https://sr.wikipedia.org/sr/Смрдеље (https://sr.wikipedia.org/sr/Смрдеље)

У Смрдељима расту маслине. 
Познајем породицу Лапчић из Смрдеља, од њих моји купују маслиново уље.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Зрно октобар 11, 2018, 09:14:36 пре подне
Хвала на овим битним информацијама, Свевладе. Сад знам од кога да купујем маслиново уље. Мислим да није Томасовић у питању.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Зрно октобар 11, 2018, 09:22:22 пре подне
Сад сам схватио. Фржовић из Биограда код Невесиња је грешком стављен у Биоград на мору (Далмација).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Неродимац октобар 11, 2018, 09:30:56 пре подне
Јужна Србија се пробудила...Има простор код Ниша који се зове Запљење и који обухвала око 14 села са центром у Гаџином Хану...Моја супруга је пореклом одатле као и велики део данашњег становништва Ниша, који су после Другог светског рата и отварањем великих фабрика у Нишу напустили своја заплањска села и доселила се у Нишу...Можда бих требала у будућности да се обрати пажња на овај предео...Велики поздрав свима...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Свевлад октобар 11, 2018, 09:46:33 пре подне
Сад сам схватио. Фржовић из Биограда код Невесиња је грешком стављен у Биоград на мору (Далмација).

Могуће је.

У овој тури је тестирано 8 Далматинаца

- Ђурица из Зечева (Кистање) I2-CTS10228 
- Драча из Коларине (Бенковац) I1-A11380
- Узелац из Кожловца (Бенковац) N2-P189.2 
- Гњидић из Ђеврсака (Кистање) I2-CTS10228, 
- Томасовић из Смрдеља (Кистање) I2-CTS10228 
- Јошић из Ружића (Баљци) I2-PH908 
- Дујаковић из Врбника (Бискупија) I1-P109 
- Лакић из Горњег Kарина (Обровац) E-V13

Драча, Гњидића и Лакића има од раније тестираних са истом хаплогрупом, тако да је ово потврда.

Дујаковић, Јошић, Томасовић и Ђурица су новајлије. 

За Узелце нисам сигуран.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Bane октобар 11, 2018, 01:09:22 поподне
Има простор код Ниша који се зове Запљење и који обухвала око 14 села са центром у Гаџином Хану...

Заплање.  ;)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук октобар 11, 2018, 01:18:10 поподне
За Узелце нисам сигуран.

Постоји од раније тестирани Узелац, али је он из Лике пореклом.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Никола Стојановић октобар 11, 2018, 07:26:44 поподне
Јужна Србија се пробудила...Има простор код Ниша који се зове Запљење и који обухвала око 14 села са центром у Гаџином Хану...Моја супруга је пореклом одатле као и велики део данашњег становништва Ниша, који су после Другог светског рата и отварањем великих фабрика у Нишу напустили своја заплањска села и доселила се у Нишу...Можда бих требала у будућности да се обрати пажња на овај предео...Велики поздрав свима...
Тачно, браво.
Ту имамо Николића PH908.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Sergius октобар 12, 2018, 09:11:25 пре подне
Копање (или Копоње како се негдје пише) су стари српски род са Гламочког поља. Одатле су се расељавали на сјевер, преко Кључа, Змијања, Бањалуке све до Лијевча. На Гламочу им је матица село Главица, сјеверозападно од Гламоча, гдје се, поред још неколико породица помињу као старинци. Ово старинци треба схватити првенствено у контексту српских повратника из Далмације у 18. и 19. вијеку.

Према Карановићу у околини Бихаћа, село Рујница, живјели су Копањићи, са истом славом Никољдан, наводно поријеклом из Далмације.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Sergius октобар 12, 2018, 09:21:43 пре подне
Према подацима које је оставио тестирани, Милосављевићи су се раније презивали Завишић, и пореклом су са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, одакле су се у 19. веку прво доселили у село Скатавац у општини Челинац, а касније су прешли у Поточане.

Према хаплогрупи и слави, рекао бих да је вјероватно поријекло Милосављевића - источна Херцеговина, и могуће потез Љубиње - Столац - Невесиње. Тамо је присутна слава Михољдан, али и ова хаплогрупа код више родова. Слава Михољдан је присутна код више тестираних (нпр. Вртунић из Рибника) који су у роду нпр. са Бухама из Невесиња. Рекао бих да је некад негдје на овом потезу могуће био неки влашки катун, са црквом посвећеном Светом Кириаку Отшелнику, са више разнородних породица, које су рашириле ову славу кроз више хаплогрупа по српском етничком простору.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Sergius октобар 12, 2018, 09:23:30 пре подне
Боривоје Милојевић у књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" за породицу Зелен наводи следеће почетком 20-их година прошлог века:
Зелен је пореклом из Голињева. Његов је отац дошао као приводак уз мајку у кућу Велемира средином 19. века. Славе Св. Николу.
Тада их је у Рилићу била свега једна кућа.

Не знам да ли се спомињало код резултата Дувњака, али његова кћерка мени јесте рекла да је њихово предање да су из Дувна (зато Дувњак) и да су се тамо презивали Зелен.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Sergius октобар 12, 2018, 09:24:13 пре подне
Максимовић, Григоријевдан, Стројице, Шипово   

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Имамо ли хаплогрупу Котроманића? :-)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: симо октобар 12, 2018, 09:26:32 пре подне
Имамо ли хаплогрупу Котроманића? :-)

С обзиром да је заштитник Котроманића био св. Григорије Богослов (Назијанзин),а да наши Григоријевштаци славе сасвим другог светитеља- св. Григорија Чудотворца (Неокесаријског) ова веза се не може успоставити.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: НиколаВук октобар 12, 2018, 01:10:02 поподне
Према хаплогрупи и слави, рекао бих да је вјероватно поријекло Милосављевића - источна Херцеговина, и могуће потез Љубиње - Столац - Невесиње. Тамо је присутна слава Михољдан, али и ова хаплогрупа код више родова. Слава Михољдан је присутна код више тестираних (нпр. Вртунић из Рибника) који су у роду нпр. са Бухама из Невесиња. Рекао бих да је некад негдје на овом потезу могуће био неки влашки катун, са црквом посвећеном Светом Кириаку Отшелнику, са више разнородних породица, које су рашириле ову славу кроз више хаплогрупа по српском етничком простору.

Мислим да је Св. Киријак Отшелник каснија интерполација СПЦ, уместо Св. Арханђела Михаила, који се у западној цркви и даље прославља 29. септембра (по јулијанском календару Михољдан пада исто тако 29. септембра, односно 12. октобра (тј. данас) по грегоријанском); сам назив празника говори да се на тај дан првобитно прослављао Арханђел Михаило (Миховилдан-Михољдан). Слична ситуација је са Мратинданом, чији сам назив говори да се на тај дан прослављао Св. Мартин, ранохришћански светац омиљен у западној цркви, што је каснијом интерполацијом промењено у прослављање Св. Стефана Дечанског (11. новембра се прославља Св. Мартин на Западу, 11. новембра по јулијанском, односно 24. новембра по грегоријанском календару је Мратиндан). Источна црква уобичајено прославља Св. Арханђела Михаила 8. новембра (21. новембра по грегоријанском, код цркви које се придржавају јулијанског календара), тј. на Аранђеловдан. На енглеском се Михољдан зове Michaelmas, и поред Михаила је посвећен свим анђелима и арханђелима, а празнује се у част подизања ранохришћанске базилике у Риму (током 5. века) посвећене Арханђелу Михаилу:

https://en.wikipedia.org/wiki/Michaelmas
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Atlantische октобар 12, 2018, 04:20:20 поподне
Ђорђевић, Ђурђиц, Сићево, Ниш

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33. Једина вредност Ђорђевићевог хаплотипа која одудара од модалне јесте DYS458=15, што га чини јединим припадником ове хаплогрупе са овом вредношћу у табели пројекта. Како је у питању један од маркера који спада у брже мутирајуће ова вредност не мора много да значи. Пошто је хаплотип практично модалан на овом броју маркера има велики број блиских поклапања.

Тестирани је у упитнику навео да не памте старије место одакле су дошли, већ сматрају да су староседеоци. Зову их Кодошеви и Пурчини.

Такође, за славу је најпре наведен Ђурђиц па Ђурђевдан, па претпостављам да би Ђурђевдан у том случају био преслава.

Нисам нашао ништа конкретно у литератури за породице из Сићева, а ако неко има више података било би добро да напише.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Atlantische октобар 12, 2018, 04:23:05 поподне
Да ли може да се процени најближи заједнички предак за Кукркића и Јовановића?
Сад тек видех коментар, извињавам се што не одговорих раније.

На овом броју маркера таква процена није могућа, могуће је само рећи да су у даљој прошлости највероватније повезани.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Селаковић октобар 12, 2018, 05:45:44 поподне
69. Милутиновић, Никољдан, Бошковићи, Зворник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Милутиновићи имају предање о пореклу из Црне Горе. Хаплотип тестираног доста је специфичан, па због неколико мање уобичајених вредности, попут DYS19 = 15, DYS389 II-I = 19, DYS481 = 32 и DYS635 = 22, нема потпуних нити јако блиских поклапања. Са Бозалом (Калиновик, Аранђеловдан) има поклапање 20/23, као и са Краџићем (Тузла) и са једним тестираним из необјављених истраживања (Херцеговина, Ђурђевдан).

Што се тиче динарик-севера, мислим да је то све за овај Српски ДНК дан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Никола Стојановић октобар 12, 2018, 10:06:04 поподне
Ђорђевић, Ђурђиц, Сићево, Ниш

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33. Једина вредност Ђорђевићевог хаплотипа која одудара од модалне јесте DYS458=15, што га чини јединим припадником ове хаплогрупе са овом вредношћу у табели пројекта. Како је у питању један од маркера који спада у брже мутирајуће ова вредност не мора много да значи. Пошто је хаплотип практично модалан на овом броју маркера има велики број блиских поклапања.
Има ли неко порекло из Пусте Реке (по мајци можда)? Име Владимир?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: СРБ.МНЕ октобар 12, 2018, 10:34:11 поподне
Објављени су сви пристигли резултати Српског ДНК дана, а остала је још неколицина којима је првобитни узорак био неисправан па се морао слати нови, њихови резултати се очекују наредних дана. Ево мало статистике, и мапе са местима порекла тестираних (боје на мапи требале би одговарати онима у табели):

(https://i.postimg.cc/QNWsjwtx/grdrgrws.png)

(https://i.postimg.cc/xCC7pJk1/sdnk2.png)

vidim  Haplogrupa i2 izdominirala a ova  haplogrupa j moze se reci da polako vrsi veliki uticaj kod nas
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош Н. октобар 12, 2018, 10:41:42 поподне
Бога ми, љуља се 3. место R1a хаплогрупи. Ј2 озбиљно расте?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: filipi октобар 12, 2018, 11:00:39 поподне
Meni je zanimljivo da u svakom projektu koji smo imali na SDP, grana PH908 se krece oko 75 ‰ od ukupnog I2—CTS10228—YP196.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 12, 2018, 11:17:36 поподне
Радишић, Ђурђевдан, Дабрица, Берковићи   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS439=14 и врло ретка DYS643=9. Ако као параметар сродности узмемо маркер DYS643, добијамо родове који би евентуално могли бити блиски Радишићу. То су пре свега двојица из околине Љубиња и један из околине Берковића са херцеговачког подухвата. Сви славе Ђурђевдан. Такође му је на основу овог маркера близак Савић из околине Блаца који такође слави Ђурђевдан и Алимпијевдан и Кузмановић из Јариња код Лешка који слави Алимпијевдан. Ради се очито о блиском роду, пореклом са Копаоника. Такође му може бити близак и Живановић из околине Књажевца, који слави Ђурђиц. Сви наведени и поред 4+ разлике на упоредива 23 маркера би могли бити један род, који карактерише слава Св. Ђорђе и маркер DYS643=9. Матица рода је у Херцеговини.

Према предању Радишићи су Милорадовићи из Тријебња код Стоца.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Неродимац октобар 12, 2018, 11:23:47 поподне
Има ли неко порекло из Пусте Реке (по мајци можда)? Име Владимир?
То је мој кандидат а колико ја знам мајка му је из Црне Горе, а отац не знам како се зове. Иначе он каже да су он, његов отац и стриц једини мушки остали од те фамилије и колико он зна немају других сродника.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Pavo октобар 12, 2018, 11:57:47 поподне
Радишић, Ђурђевдан, Дабрица, Берковићи   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS439=14 и врло ретка DYS643=9. Ако као параметар сродности узмемо маркер DYS643, добијамо родове који би евентуално могли бити блиски Радишићу. То су пре свега двојица из околине Љубиња и један из околине Берковића са херцеговачког подухвата. Сви славе Ђурђевдан. Такође му је на основу овог маркера близак Савић из околине Блаца који такође слави Ђурђевдан и Алимпијевдан и Кузмановић из Јариња код Лешка који слави Алимпијевдан. Ради се очито о блиском роду, пореклом са Копаоника. Такође му може бити близак и Живановић из околине Књажевца, који слави Ђурђиц. Сви наведени и поред 4+ разлике на упоредива 23 маркера би могли бити један род, који карактерише слава Св. Ђорђе и маркер DYS643=9. Матица рода је у Херцеговини.

Према предању Радишићи су Милорадовићи из Тријебња код Стоца.

"Dubravski leksikon" Alije Pirića:

(https://i.postimg.cc/J7jtvx9y/radisic.png)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 17, 2018, 04:04:52 поподне
Da li Ratkovići iz Donje Bejašnice po trenutnim rezultatima pripadaju grani Y 3120 ili PH908 ? Pošto postoji mogućnost da su pre Ivanjice i Sjenice došli iz Crne Gore jer veliki je broj naseljenika Toplice je baš iz  tih krajeva.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 17, 2018, 04:08:14 поподне
Znam da ima mnogo porodica koje nisu uradjene i imam razumevanja da Vam nije lako.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 17, 2018, 04:17:56 поподне
Da li Ratkovići iz Donje Bejašnice po trenutnim rezultatima pripadaju grani Y 3120 ili PH908 ? Pošto postoji mogućnost da su pre Ivanjice i Sjenice došli iz Crne Gore jer veliki je broj naseljenika Toplice je baš iz  tih krajeva.

Ратковићи припадају и једној и другој грани. :)
PH908 је грана испод S17250, а ова је грана испод Y3120. Дакле Ратковићи припадају хаологрупи I2-Y3120>S17250>PH908.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 17, 2018, 08:28:37 поподне
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/11/I2-CTS10228.png Koje bih markere trebao da uradim osim navedenih?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: filipi октобар 17, 2018, 08:59:03 поподне
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/11/I2-CTS10228.png Koje bih markere trebao da uradim osim navedenih?
Ne trebas raditi nista.Ti si,kao sto ti Milos objasni,Hg Y3120—S17250—PH908,zajednicki predak svim nosiocima ove grane je zivio prije oko 1850 godina.Ovo je inace najcesca Hg kod Srba na Balkanu i povezana je sa ekspanzijom Slovena na ove prostore.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 17, 2018, 08:59:53 поподне
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/11/I2-CTS10228.png Koje bih markere trebao da uradim osim navedenih?

Ево да поновим:

Цитат
Ратковић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих издвојио DYS19=17, DYS391=10 и прилично ниску DYS643=9. На пројекту нема ближих поклапања и поред карактеристичних вредности. Уколико би имао вредност DYS561=15, извесно би било да припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983>A493.

 Зато бих Ратковићу препоручио да најпре тестира маркер DYS561, а затим и СНП А493.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=2123
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 17, 2018, 09:51:31 поподне
Nisam u mogćnosti da vidim sve vrednosti markera zato sam i pitao hvala.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Милош октобар 17, 2018, 09:56:49 поподне
Nisam u mogćnosti da vidim sve vrednosti markera zato sam i pitao hvala.

Сваком тестираном је послат сертификат на коме се налазе и вредности маркера.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 17, 2018, 10:04:44 поподне
Filipi lično sam uradio markere sa halpogrupom po očevoj strani .Razgovarajući sa ljudima koje ova tema zanima pripadnost halpogrupi i grupi naroda Sloveni ,Germani itd više ih zanima blža da kažem prošlost da li je rod iz  npr iz Grčke ,Crne Gore ,Hercegovine ,Stare Srbije. Tačnije kom bratstvu ili plemenu pripada ne zbog slavnih predaka ,plemićkog porekla nego čisto da bi znali gde je počela ,,priča,,.Hvala.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 17, 2018, 10:06:31 поподне
Miloše stiglo je rodjaku koji je radio ali čovek se ne snalazi sa kompom najbolje.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Полић октобар 17, 2018, 10:19:34 поподне
Filipi lično sam uradio markere sa halpogrupom po očevoj strani .Razgovarajući sa ljudima koje ova tema zanima pripadnost halpogrupi i grupi naroda Sloveni ,Germani itd više ih zanima blža da kažem prošlost da li je rod iz  npr iz Grčke ,Crne Gore ,Hercegovine ,Stare Srbije. Tačnije kom bratstvu ili plemenu pripada ne zbog slavnih predaka ,plemićkog porekla nego čisto da bi znali gde je počela ,,priča,,.Hvala.
Treba imati sreće pa pripadati nekom dobro profilisanom rodu, koji ima prepoznatljive markere i za koji se zna poreklo, migracije, itd.Ako je haplotip blizak modalu bez naročito bliskih pojedinaca u bazi, mrka kapa
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 17, 2018, 10:40:34 поподне
Y3120 dobio je ovaj rezultat tačnije granu pošto predanje se ne poklapa sa postojećim rodovima u Crnoj Gori sa ovom granom .Dolaskom u Toplički kraj pre toga Ivanjica  i Sjenica da se duže nastane u Sjenici mala je verovatnoća jer temperature zimi idu do minus 40 .
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: ДушанВучко октобар 18, 2018, 01:57:21 пре подне
Y3120 dobio je ovaj rezultat tačnije granu pošto predanje se ne poklapa sa postojećim rodovima u Crnoj Gori sa ovom granom .Dolaskom u Toplički kraj pre toga Ivanjica  i Sjenica da se duže nastane u Sjenici mala je verovatnoća jer temperature zimi idu do minus 40 .
Ове области пре доласка у Топлицу (Ивањица) припадају динарској миграционој струји , па је могуће да је даље порекло пре тога Херцеговина, Црна Гора, без обзира што тога нема у предању...С обзиром на PH908 резултат, могуће је да су ти крајеви пре доласка у Топлицу, били "станица", тј. место где су неко време живели после доласка из динарских крајева, а пре доласка у Топлицу (без обзира што се у предању те могуће изворне области не помињу)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Miroslav Erić октобар 18, 2018, 12:12:04 поподне
Ерић, Митровдан, Метковић, Богатић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично интересантан хаплотип, са доста специфичних вредности: нешто нижа DYS19=15, као и више вредности DYS391=12, DYS458=19, DYS576=20 и DYS570=20. На прoјекту нема ближих поклапања. Због поменутих маркера DYS19, DYS391, DYS458 могао би му бити близак Савковић из Трнаваца у Жупи Александровачкој, са којим дели споменуте маркере, али маркер DYS393=14 одудара од модалног 13 код Ерића,к ао и предање о пореклу. Па је њихова веза упитна.

За Ериће се у литератури каже:

"Ерићи- (Митровдан, 50 к), и од њих Игњатовићи, Кокановићи, и Тадићи, у Клењу један су род са Стекићима у Белотићу, и Николићима у Штитару."

https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-metković-bogatić/

"Кокановићи (Митровдан, 17 к), Игњтовићи (8-2 к), и Тадићи(4 к), један су род, а сродници су им – у Мачви – Ерићи у Метковићу, Стекићи у Белотићу, Николићи II у Штитару, и Пармаковићи II у Ноћају."

https://www.poreklo.rs/2012/10/31/poreklo-prezimena-selo-klenje-bogatić-mačva/

"Стекићи-(Митровдан, 46 к), један су род са Ерићима у Метковићу и Николићима II у Штитару; досељени су из Херцеговине."

https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-belotić-bogatić-mačva/

"Николићи, звани Небригићи (Митровдан, 9 к), један су род са Стекићима у Белотићу, и Ерићима у Метковићу."

https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-štitar-šabac/

Један прилично велики род...

....

Dobro jutro,nikako da stignem da prokomentarišem...Ovako pošto sam veterinar,potpuno mi je jasno šta radimo,šta ispitujemo,ali o vrednostima markera nemam pojma ništa...Elem,nisam ni očekivao(doduše nadao se jesam) da će biti nekih poklapanja,DNK sam uradio prvenstveno da bih i potvrdio ili odbacio srodnost sa gore pomenutim familijama,ali i sa familijama Salate i Kralj,rodom iz Ravnog u Popovom polju...Po predanju,Vojin sa svoja dva brata ,najstarijim Stevanom(zvani Steka,od njega Stekići u Belotiću),i najmladjim (Verovatno Kokan,od njega Kokanovići u Klenju,i tek trreba dokazati Tadiće i Ignjatoviće koji se ne pominju 1829 na popisu,tek 1863,a verovatno potiču od Kokanovića.Permakovići u Noćaju su od Stekića,uljeza,dok za Nikoliće,tkzv Nebrigiće u Štitaru,nema podataka da potiču od nas,možda ih je samo Vasiljević na osnovu slave i blizine stavio u isti koš),došli iz Popovog polja.Vojin je došao sa sinom Trifunom od oko 10godina.Trifun se pominje kao starac od 80 leta,na skupu ustanika pred boj na Salašu(istoimena narodna pesma),u Metkoviću na dvoru Petra Erića(traži se izvor),što govori da su ove tri familije došle u Mačvu oko 1736god,a tri brata rodjena oko 1700god...U Popovom,u Ravnom još 1696 katolički izvori kažu da postoje 2 kuće pravoslavaca,koje slave Mitrovdan...Te dve familije bi trebalo da su Kralji i Salate...DNK testiranjem ,ako bi povezali ove familije,mogli bi pričati već o bratstvu....
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG октобар 18, 2018, 01:17:51 поподне
Ima ih u Deretinu došli su iz  Ratkova u Vasojevićima .Mala je verovatnoća osim da su konvertiti u samo pleme.Odakle.....Po postojećoj tabeli Kanjoši i Veličani Čerin rod postoji grana Jokića i od njih potiču Ratkovići kod Vojnog sela nedaleko od Plava.Svi su Nikoljštaci.Naravno  sa  Čeva i to je pitanje najbrojnija grupa Ratkovića kod Trebinja pitanje koliko mogu biti Ozrinići zbog slave Sv.Djordja ...Po predanju da su bili Boškovići iz Postenja vredi pročitati Jevrića i njegovo delo o Stanovništvu Mojkovca i naravno samo jedna grana u Bjelošima kod Cetinja medjutim slave koje proslavljaju...Grbljani Boškovići kao starosedeoci ....uostalom moram uraditi markere.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: vid.knezevic октобар 29, 2018, 09:57:11 пре подне
Цитат
Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Има велики број блиских поклапања, пре свега у Крајини, а од већине припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. Најближа поклапања има са Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грунчићем из Зрењанина (славе Срђевдан), и са Матаругом из Турјака код Босанске Градишке, од све тројице се разликује на 2 од 23 маркера. Блиски су му и Кнежевић из Дрвара, Јарић из Лике и Јагодић из Градишке (3/23), сва тројица славе Никољдан као и Ранковић. Једина вредност која одудара је благо повишена DYS390=26, код скоро свих осталих припадника овог рода је 25. У тексту о пореклу становништва Балатуна не помињу се Ранковићи, па ако неко има више информација нека напише.
Да ли има новијих и детаљнијих информација о овом резултату ?

Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Крсман новембар 07, 2018, 10:51:17 поподне
Лукић, Ђурђевдан, Скиповац Доњи, Добој, E-V13>Z5018

Најближе поклапање има са Поповићем из Бадовинаца код Богатића (1/17), међутим упркос томе што не поседује специфичне вредности, тестирани нема ближих поклапања међу онима који имају резултате на 23 или више маркера укључујући и припаднике рода Б L241 гране у који је тренутно сврстан Поповић.

Лукићи су према предању пореклом из данашње Источне Херцеговине одатле су са већим бројем исељеника дошли на север Босне и настанили се на планинама Требава и Озрен.

Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>L241

Тестирани припада роду Б у оквиру ове гране где има доста блиских поклапања.

Миливоје Васиљевић у свом раду о Мачви за Николиће наводи да су у Глоговац досељени у 18. веку из Босне:
НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.

Изгледа да нама Мачванима тешко полази за руком да покренемо неку ширу расправу о свом пореклу. Како видим ни иницијатива г.Ерића није наишла на на било какав одзив ових дана,  те ћу овога пута покушати, својим поновним обраћањем, да будем нешто конкретнији. Наиме, хтео бих да овом приликом укажем свим учесницима форума, да је Мачва регион који може бити јако занимљив, за све истраживаче, без обзира на простор са кога они потичу. Реч је о томе да смо у правилу сви оријентисани на сазнање где смо потекли али не и где су наши родови све могли стићи у својим сеобама, из чега би се могла црпети и значајна сазнања о себи. Треба рећи да су многе територије, готово непрестаним померањем становништва сасвим опустеле, на њих су се кроз време, опет, насељавали неки други родови, из чега се да закључити да су и предања, иначе врло непоуздана, губила на свом значају, чак иако су добро прослеђена и пренета потомству. У томе је нарочито подручје Мачве, један сасвим изузетан пример. То је регион који је због сукоба Аустрије и Турске готово сасвим испражњен, и тек крајем века и посебно након српских устанака и стварања српске државе, почиње масовно насељавање ових крајева. А оно је било пре свега из Херцеговине, Црне Горе и Босне, и неупоредиво мањи број појединаца, породица, али и братстава, доселио се из других крајева. Значи, Мачва је у потпуности, Херцеговина, Црна Гора, Крајина и Босна, у малом.                  Стога, никакво изненађење, да конкретно моју фамилију, Николиће из Глоговца, археолог Васиљевић, врсни истраживач, деведесетих година прошлога века, сврстава у родове досењене из Босне. Ово, наравно може бити сасвим тачно али остаје питање колико се овај, род или појединац, задржао на овој територији. Днк истраживање ме наводи на закључак да у ствари потичемо из Црне Горе или Херцеговине и да можда неће бити превелики проблем да будем сврстан у неке добро познате родове. Чињеница да ми у истраживању највећи проблем представља, јако честа слава, као и презиме, које је можда промењено након насељавања у Мачви. За почетак, мислим да ми у свему јако може помоћи г. Иван Вукићевић, уредник-истраживач. Стога и достављам коментар г. Вукићевића од 14. септембра, у вези са Лукићем из Скиповца и његовим упоређењем са резултатима Поповића из Бадовинаца у Мачви. Из истог коментара закључујем да имам велику подударност резултата са г. Поповићем, а када се томе дода наша мала удаљеност, свега 10км, иста слава, као и то, да сам кроз протокол крштених утврдио да су нам Поповићи били кумови, те да се ово кумство сродничким односима касније пренело на породицу нашег књижевника Јанка Веселиновића, онда ова веза постаје сасвим занимљива. Тим пре сам заинтересован за откривање везе ових родова са Аџићима, Зечевићима, Бјелицама... неизмерно захвалан, Крсман
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић новембар 07, 2018, 11:36:22 поподне
Тим пре сам заинтересован за откривање везе ових родова са Аџићима, Зечевићима, Бјелицама... неизмерно захвалан, Крсман

С обзиром на славу, управо су Зечевићи из Бањана и Аџићи из Пиве (који имају предање да се раније презивали Зечевић) најбољи кандидати за братства од којих потичу Николићи из Мачве. Матица рода Б на нашем пројекту у оквиру гране E-L241 је у Бањанима где овом роду још припадају и Копривице који славе Никољдан. Управо због тога готово сви тестирани у оквиру овог рода славе Јовањдан или Никољдан.
Херцеговци су се у Мачву досељавали уз Дрину при чему су дуже или краће време задржавали у појединим селима са обе стране реке, а преци Николића су очигледно један период боравили у босанском Подрињу пре доласка у Мачву.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Крсман новембар 08, 2018, 12:01:30 пре подне
С обзиром на славу, управо су Зечевићи из Бањана и Аџићи из Пиве (који имају предање да се раније презивали Зечевић) најбољи кандидати за братства од којих потичу Николићи из Мачве. Матица рода Б на нашем пројекту у оквиру гране E-L241 је у Бањанима где овом роду још припадају и Копривице који славе Никољдан. Управо због тога готово сви тестирани у оквиру овог рода славе Јовањдан или Никољдан.
Херцеговци су се у Мачву досељавали уз Дрину при чему су дуже или краће време задржавали у појединим селима са обе стране реке, а преци Николића су очигледно један период боравили у босанском Подрињу пре доласка у Мачву.
      Цењени г.Вукићевићу, захвалан сам Вам на брзом и прецизном одговору, не замерите ми, што бих Вас још нешто замолио. Намера ми је чланство у пројекту, но нисам сасвим сигуран како ћу се ту снаћи и колико ће ми бити потребно времена да валидно упоредим своје резултате са другима. Не знам да ли бисте били у могућности да Ви, уверен сам високо стручни за ово чим се бавите, упоредите кроз Днк маркере, мој резултат са оним г.Поповића и г. Аџића. Хвала                                                           
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: Иван Вукићевић новембар 08, 2018, 01:22:07 пре подне
      Цењени г.Вукићевићу, захвалан сам Вам на брзом и прецизном одговору, не замерите ми, што бих Вас још нешто замолио. Намера ми је чланство у пројекту, но нисам сасвим сигуран како ћу се ту снаћи и колико ће ми бити потребно времена да валидно упоредим своје резултате са другима. Не знам да ли бисте били у могућности да Ви, уверен сам високо стручни за ово чим се бавите, упоредите кроз Днк маркере, мој резултат са оним г.Поповића и г. Аџића. Хвала                                                         

Нема на чему!
Поповић је тестирао 17 маркера, а Аџић свега 12, док сте Ви тестирали 23 маркера тако да се резултати само делимично могу упоредити. Од Поповића се разликујете на само једном маркеру од тих 17 - он има вредност 23 на DYS635, док Ви и сви остали тестирани припадници рода Б имате вредност 22 на DYS635. Од 12 маркера које је Аџић тестирао, њих 10 сте и Ви тестирали и на њима имате потпуно поклапање.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
Порука од: DraganP-BG децембар 12, 2018, 05:38:15 пре подне
Цитат
1. Зубачки старинци

Ратковићи из Коњског. Причају о поријеклу из Озринића, али мало вјероватно. У сваком случају у Зубцима су сигурно присутни у првој половини 17. вијека. За њих се каже да су првобитно били настањени "између Ограда и Куње главице", у Прокосу, дио села Ограда. Одатле су Ратковићи прешли у Коњско, а њихови братственици Милојевићи остали у Оградама. Једна породица Ратковића из Коњског прешла је у Орашје, а једни Милојевићи прешли су у Дренови до. Овом роду припадају још и Пејановићи у Раптима, Крстовићи у Засаду и Придворцима. Такође једни Ратковићи су прешли и Арсланагића мост. Такође предање каже да је и породица Зубац у Љубомиру од Ратковића.

Дакле можемо рећи да су од рода Ратковића сљедеће породице:

1. Ратковићи у Коњском (Зубци), Орашју(Зубци), Арсланагића Мосту (Требиње), Батковићу и Миљевцима(Невесиње)
2. Милојевићи у Оградама, Дреновом долу,
3. Пејановићи Рапти (Зубци), Полице (Требиње)
4. Крстовићи у Засаду и Придворцима (Требиње)
5. Зубци у Љубомиру

Све ове породице славе Ђурђевдан. С обзиром да је Крстовић из Придвораца тестиран, и то као I2-PH908 dys437=14 можемо претпоставити и за остале породице из ове групе да припадају овој подграни. Матица ове групе би могло бити зубачко село Ограде.


Da li su Ratkovići iz Donje Bejašnice u vezi sa ,,Hercegovačkim,,starinom iz Ozrinića.... ovaj rod postoji u Brataču