Аутор Тема: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.  (Прочитано 27017 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9294
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #180 послато: октобар 02, 2018, 06:30:38 поподне »
Татомировић, Јовањдан, Трпиња

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити DYS19=15, DYS439=14, DYS458=19. Комбинацију ова три маркера нема нико на пројекту, па самим тим нема потпуних поклапања. Са многима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Најближи му је Рељић из Гојчина код Калесије, који слави Јовањдан, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле нешто вишу вредност 19 на DYS458. Можда су му блиски неки родови из Херцеговине, из околине Стоца и Равна, са славом Јовањдан, са којима има 4-5 разлике на упоредива 23 маркера и дели нешто вишу вредност 14 на DYS439.

Татомировиће са славом Јовањдан сам нашао у Црној Бари у Мачви. Вероватно су исти род са Татомировићима у Трпињи. О њима ће можда неко други нешто више рећи.

Из Трпиње имамо још један резултат, Прокић, такође I2a (I-M423) sa 23andMe.

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #181 послато: октобар 02, 2018, 06:42:36 поподне »
Да цитирам Радована III... "Да ли ми је утисак варљив или не..." али до сада ни један R1a. Ни за пелцер.  :D
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1870
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #182 послато: октобар 02, 2018, 06:58:18 поподне »
Магараш, Стевањдан, Габош, Маркушица, E-V13>Z1057

Најбилиже поклапање (3/23) има са Новаковићем из Драгојевца код Владимираца који припада Z5018>FGC11450 грани, међутим мало је вероватно да припада истом роду јер се на истим маркерима уједно разликује и од осталих братстава која славе Тривуњдан и сродна су Новаковићу. Припадност споменутој грани је такође под знаком питања.

Тестирани нема предање о даљем пореклу. Нисам успео ништа да пронађем о овој породици у доступној литератури.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4042
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #183 послато: октобар 02, 2018, 07:01:25 поподне »
Да цитирам Радована III... "Да ли ми је утисак варљив или не..." али до сада ни један R1a. Ни за пелцер.  :D

Биће, биће... :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4042
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #184 послато: октобар 02, 2018, 07:47:17 поподне »
Кецман,  Вартоломијевдан, Будимлић Јапра, Оштра Лука   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности DYS385=15-15 и високу вредност DYS389II=32. Највећа поклапања има са тестираним Кецманима из Крње Јеле, Сидићима из Скакавца, Прошићима из Лушци Паланке. Сви припадају роду Кецмана и поседују више вредности DYS385=15-15 и 15-16, као и DYS389II=32 и 33. Разлике између њих су једна до две на упоредива 23 маркера.

Кецмани своје порекло везују за једну херцеговачку породицу из околине Грахова са истом славом. Како тај резултат имамо у оквиру херцеговачкг подухвата, рекао бих да је ово предање упитно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8061
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #185 послато: октобар 02, 2018, 09:00:51 поподне »
До сада потпуна доминација динарика. Ако сам добро збројио 34/65.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Челић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #186 послато: октобар 02, 2018, 09:20:02 поподне »
Марић из околине Александровца, и још један из необјављених истраживања из околине Краљева. Такође, обојица славе Јовањдан.
Веома значајан резултат,на основу којег можемо закључити којој хаплогрупи припада бројан и разгранат род Ђоровића-Самокресовића , који се из Јошаничке Бање у прошлости расељавао по Копаонику,Жупи и даље. За Мариће у Ботурићима Р.Павловић каже:"Марићи (11 кућа, Св. Јован зимски). Спустили су се из Града, засеока селу Отроцима, од тамошњих Јовањчана". Овде је приликом штампања  направљена грешка , јер се ради засигурно о засеоку Град које припада селу  Осредци ( Осреци ),а не Отроци. У прилог свему до сад изнетом иде  и навод Р.Павловића:"Ђоровићи – Самокресовићи (12 кућа, Св. Јован зимски и Св. Јован Претеча), старином из Котора (ном. место акуз. је Которе) у Дреници. Пре Велике сеобе доселили се у Јошаничку Бању – Бању. У Бањи је велики и разгранат род: Ђоровићи, Котурановићи, Вељковићи, Пајовићи и др. Исељеници из Лисине су Лисинци у Осрецима; у Граду, засеоку Осредака су Грађани. У Подибру и Александровачкој Жупи зову се само Лисинци. Управо се тврдња Лисиница да су пореклом из Шекулара овим потврдила.  У случају  веродостојности предања и навода Р.Павловића можемо предпоставити и хаплогрупу Бачанина из Врачева, који је тестиран у оквиру ДНК тестирања Срба са Косова и Метохије. У прилог томе www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-sipacina-raska/.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1837
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #187 послато: октобар 02, 2018, 09:42:02 поподне »
Веома значајан резултат,на основу којег можемо закључити којој хаплогрупи припада бројан и разгранат род Ђоровића-Самокресовића , који се из Јошаничке Бање у прошлости расељавао по Копаонику,Жупи и даље. За Мариће у Ботурићима Р.Павловић каже:"Марићи (11 кућа, Св. Јован зимски). Спустили су се из Града, засеока селу Отроцима, од тамошњих Јовањчана". Овде је приликом штампања  направљена грешка , јер се ради засигурно о засеоку Град које припада селу  Осредци ( Осреци ),а не Отроци. У прилог свему до сад изнетом иде  и навод Р.Павловића:"Ђоровићи – Самокресовићи (12 кућа, Св. Јован зимски и Св. Јован Претеча), старином из Котора (ном. место акуз. је Которе) у Дреници. Пре Велике сеобе доселили се у Јошаничку Бању – Бању. У Бањи је велики и разгранат род: Ђоровићи, Котурановићи, Вељковићи, Пајовићи и др. Исељеници из Лисине су Лисинци у Осрецима; у Граду, засеоку Осредака су Грађани. У Подибру и Александровачкој Жупи зову се само Лисинци. Управо се тврдња Лисиница да су пореклом из Шекулара овим потврдила.  У случају  веродостојности предања и навода Р.Павловића можемо предпоставити и хаплогрупу Бачанина из Врачева, који је тестиран у оквиру ДНК тестирања Срба са Косова и Метохије. У прилог томе www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-sipacina-raska/.

Занимљиво помињање Котора. Јер то село помињу и Шушићи ("По причању осамдесетогодишњег старца ...............из предела Колашина, можда из села Котора; ово је село у јужној подгорини планине Мокре Горе") којих има у више села око Чачка и Краљева, а за које смо преко тестираног Радојичића (Шушића) из Тавника утврдили да су исељени Шекуларци. Додуше не Радмужевићи као Марићи, већ "северњаци", али је свакако сведочанство о правцу неке заједничке миграције.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4042
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #188 послато: октобар 02, 2018, 09:54:43 поподне »
У случају  веродостојности предања и навода Р.Павловића можемо предпоставити и хаплогрупу Бачанина из Врачева, који је тестиран у оквиру ДНК тестирања Срба са Косова и Метохије. У прилог томе www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-sipacina-raska/.

У заједничком разговору смо спомињали Самокресовиће, али ми није падало на памет да су Шекуларци. За Челиће смо и ту опцију узели у обзир. Да ли би могли Челићи да се са Ђоровићима-Самокресовћима сада доведу у везу?
« Последња измена: октобар 02, 2018, 09:58:23 поподне Милош »

Ван мреже Крсман

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #189 послато: октобар 02, 2018, 10:24:44 поподне »
Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>L241

Тестирани припада роду Б у оквиру ове гране где има доста блиских поклапања.

Миливоје Васиљевић у свом раду о Мачви за Николиће наводи да су у Глоговац досељени у 18. веку из Босне:
НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.

О братствима у Бановом Пољу где је матица овог рода пише следеће:
Из Босне су дошли: БАНОВЦИ (Јовањдан, 21-1 к), ЉУБИНКОВИЋИ (27 к) и ПАНТЕЛИЋИ (1к) од рода Стојчића; по предању, доселила се 4 брата НИКОЛИЋИ (Jовањдан, 6 к), и од њих СОФРИЋИ (2 к), и ЂАКОВИЋИ (5 к); Николића има и у Совљаку (1), и Белотићу (II), по предању, досељена 3 брата - Никола, Софроније - Софра, и трећи – који је био ђак, и због тога се прозову Ђаковићи.

Васиљевић, поред тога што крајње конфузно наводи гранање братстава, износи и контрадикторне податке јер на једном месту наводи да су Софрићи и Ђаковићи од Николића, а на другом да су Никола, Софра и предак Ђаковића били браћа. Прва верзија је вероватнија јер такође спомиње да је предак Николића досељен са браћом који су преци Бановаца, Љубинковића и Пантелића.

Први поздрав за осниваче ДНК пројекта и чланове форума!
Такође, посебна захвалност г. Ивану Вукићевићу, уреднику-истраживачу на исказаном труду и прослеђеном сазнању да припадам хаплогрупи Е-V13>Z5018>L241, и роду Б ове гране, са доста блиских поклапања. Како ми овом приликом нису достављени никакви додатни подаци, на основу досадашњих истраживања у оквиру пројекта, о могућем пореклу и сродницима, као почетник-истраживач кроз ДНК пројекат, уверен сам да ћу наићи на вашу подршку и истраживачку солидарност, на чему бих вам био неизмерно захвалан. Користећи се сопственим лаичким сазнањима у овој области, не и у истраживању породичног и порекла уопште, закључио сам да су ми генетски најближи сродници, родови, Копривица, Зечевић, Аџић... Имајући у виду да потичем из Мачве, која је готово у потпуности, пре и посебно након српских Устанака насељена из Херцеговине, Босне и Црне Горе, те да кроз предање нисам имао сазнања о пореклу, осим навода археолога Миливоја Васиљевића, да потичемо из Босне, могућност блиских веза са родовима из Црне Горе или Херцеговине, прилично ме је изненадила, рекао бих и обрадовала. Наравно, нисам уверен да сам на правом путу, због чега ми је и потребна ваша помоћ, само закључујем  да је врло могуће да је Босна, вероватно Семберија, била тек  успутна станица до трајног насељавања, бар једног дела Николића у Мачви и Глоговцу. Овоме бих додао да се родоначелник ове лозе, Крсман, у тефтерима и протоколима, без икакве сумње помиње, и са црквеним  Јелисије, као и са више презимена. Овом приликом наводим, осим поменутог и коначног Николић, и презиме Тувегђић (Туфегџић), које такође носи, а које исто тако проналазим као сродничко код поменутих родова из Херцеговине и Црне Горе. Додао бих још, да због изостављеног знака интерпункције, г. Вукићевић, никако није могао у доста неспретно и контрадикторно сроченом тексту археолога М. Васиљевића, уочити да Љубинковићи, Бановци и Пантелићи, осим што имају исту славу, Јовањдан, са Николићима, Ђаковићима и Софрићима, из Бановог Поља, као и са Николићима из Белотића и Глоговца, нису ни у каквој вези нити сродству. Но, сродство Николића из Глоговца, са последње поменутим фамилијама, Николић, Ђаковић и Софрић из Б. Поља и Белотића, свакако би требало додатно истражити и кроз „Српски ДНК пројекат“ доказати. 

Ван мреже Челић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #190 послато: октобар 02, 2018, 10:41:27 поподне »
У заједничком разговору смо спомињали Самокресовиће, али ми није падало на памет да су Шекуларци. За Челиће смо и ту опцију узели у обзир. Да ли би могли Челићи да се са Ђоровићима-Самокресовћима сада доведу у везу?

Географска близина, слава,па и предање о пореклу из Црне Горе могу се довести у везу,па и само презиме Пајовић,које је у мом случају веома битно. Наиме по предању моје кумство је тзв.ендогено кумство.Моји кумови Пајовићи су се презивали раније Челић и представљају наше одељаке.Имамо Пајовиће у Јошаничкој Бањи,који припадају Ђоровићима-Самокресовићима.Такво кумство забележено је управо на подручју Копаоника и има доста примера,а о томе пише и Р.Павловић.Све ово може бити тачно,али постоји и друго предање,које нас везује за Шуловиће и Луковиће из Равништа,а самим тим и за Базиће и заједничко порекло . Пајовићи наводе Бањску, као место старине. Све изгледа конфузно,нема релавнтних извора,услед разних историјских околности,па се зато повезују предања,нагађања и прате Јовањчани у околини.
« Последња измена: октобар 03, 2018, 12:19:30 пре подне Amicus »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3800
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #191 послато: октобар 02, 2018, 11:16:29 поподне »
Занимљиво помињање Котора. Јер то село помињу и Шушићи ("По причању осамдесетогодишњег старца ...............из предела Колашина, можда из села Котора; ово је село у јужној подгорини планине Мокре Горе") којих има у више села око Чачка и Краљева, а за које смо преко тестираног Радојичића (Шушића) из Тавника утврдили да су исељени Шекуларци. Додуше не Радмужевићи као Марићи, већ "северњаци", али је свакако сведочанство о правцу неке заједничке миграције.
И мене занимају Котори код Дренице...Деда мог прадеде је причао њему, а овај мом оцу да су се у Медвеђу код Трстеника доселила два брата и помиње Котор. Један је остао а други се вратио...Отац мисли на Котор у Црној Гори, али мени је сумњиво ово место Которе...Не знам да ли је било директних миграција из Котора код Дренице у Медвеђу (Левач, Расина), али је свакако ближе него опција директне миграције из Котора у Црној Гори...Не знам да ли могу да се нађу подаци о  родовима из тог места и са славама...
« Последња измена: октобар 02, 2018, 11:19:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Челић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #192 послато: октобар 02, 2018, 11:21:30 поподне »
У заједничком разговору смо спомињали Самокресовиће, али ми није падало на памет да су Шекуларци. За Челиће смо и ту опцију узели у обзир. Да ли би могли Челићи да се са Ђоровићима-Самокресовћима сада доведу у везу?
У корист евентуалне повезаности са Базићима , говори и чињеница да је један део Челића до 70-тих година прошлог века кумовао са Ђурићима  из Белог Брда,а они су огранак већ споменутих Базића. У том случају,ако је предање тачно имамо тзв.ендогено кумство. Ово је моја последња објава у оквиру ове теме,знам да није предвиђено,да се о овоме дискутује у оквиру ове теме,ал занех се .

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1870
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #193 послато: октобар 03, 2018, 12:16:55 пре подне »
Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са братствима из Велишевца код Љига која славе исту славу, међутим за њих имамо свега 16 маркера. Маркер на коме се разликују је DYS385-2: Јекић има вредност 18, а братства из Велишевца 17. За братства из тог села је тренутно у табели наведено да припадају рода Куча, међутим питање је да ли је то заиста тако имајући у виду да тројица од четворице тестираних из Велишевца деле вредност 25 на DYS390 са Јекићем коју има још само Николић из Кржање (сви остали Кучи имају вредност 24 на том маркеру). Јекић у сваком случају не припада роду Куча, а за братства из Велишевца ће бити неопходно проширење маркера да би се утврдило да ли су исти род са Кучима или са Јекићем.

Од не тако блиских поклапања извојио бих једног тестираног из Криваје код Приједора са истом славом (4/17) који је тестиран у оквиру истраживања САНУ.

Јекића је у Грабовцу 1948. године било 139 у 32 куће и уз Штековиће су најбројније братство из тог села. Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, а нагађају да би могли бити из Црне Горе.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #194 послато: октобар 03, 2018, 12:57:04 пре подне »
Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са братствима из Велишевца код Љига која славе исту славу, међутим за њих имамо свега 16 маркера. Маркер на коме се разликују је DYS385-2: Јекић има вредност 18, а братства из Велишевца 17. За братства из тог села је тренутно у табели наведено да припадају рода Куча, међутим питање је да ли је то заиста тако имајући у виду да тројица од четворице тестираних из Велишевца деле вредност 25 на DYS390 са Јекићем коју има још само Николић из Кржање (сви остали Кучи имају вредност 24 на том маркеру). Јекић у сваком случају не припада роду Куча, а за братства из Велишевца ће бити неопходно проширење маркера да би се утврдило да ли су исти род са Кучима или са Јекићем.

Од не тако блиских поклапања извојио бих једног тестираног из Криваје код Приједора са истом славом (4/17) који је тестиран у оквиру истраживања САНУ.

Јекића је у Грабовцу 1948. године било 139 у 32 куће и уз Штековиће су најбројније братство из тог села. Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, а нагађају да би могли бити из Црне Горе.

Мислим да и са Торбицом из Далмације има 4 разлике на 23 упоредива маркера, мада је разлика на 390 двострука.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #195 послато: октобар 03, 2018, 03:15:30 пре подне »
5 dana na službenom putu i to baš kad stižu rezultati za svjetski dan. :)

Цитат
Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња, E-V13>Z1057

1807-19. su Jekići u selu živjeli na kućnim brojevima 11, 15, 22, 23, 24 i 38.

1772. je raspored kućnih brojeva bio drukčiji, a Jekići su živjeli na brojevima 17, 24, 25, 26, 27, 28 i 29.

Očito su već tad bili raširen rod, a u Grabovcu imaju svoj rodovski zaseok koji je smješten u središnjem dijelu sela.




Цитат
Магараш, Стевањдан, Габош, Маркушица, E-V13>Z1057

Ja sam prilično uvjeren da se radi o rodu koji je došao iz vinkovačkih Mirkovaca.  Na popisu iz 1828. prezimena Magaraš u Gabošu nema, niti sam na njega naletio prelistavajući gaboške matične knjige 1850-1860.  1948. je u Gabošu samo jedno domaćinstvo Magaraša s 4 člana, dok je u Mirkovcima 12 osoba u 4 domaćinstva.  Vjerojatno su došli nakon razvojačenja Slavonske krajine kojoj su Mirkovci pripadali.  U Mirkovcima 1819. na kućnom broju 16 stanuje Damjan Magarašević.  Pavičić za selo Mirkovci kaže da je naseljeno oko 1710. Srbima iz Like i Baranje.  Ja u ranim popisima Baranje i u popisu Like i Krbave 1712. ovo prezime nisam mogao naći.

Цитат
Татомировић, Јовањдан, Трпиња, I2-PH908

Ni Tatomirovići u Trpinji nisu zabilježeni na poreznom popisu iz 1828.  Ovog prezimena nema ni u okolnim selima i jedino mjesto u Srijemu gdje je te godine zabilježeno je Đipša.  Nema ga ni na vojničkim spiskovima Slavonske krajine iz 1819.  Pregledao sam i sva krštenja djece u parohiji Trpinja 1869-1871. ali ovo prezime nisam našao.  Mislim da su ili doselili kasnije ili ogranak nekog drugog roda u selu.  1948. je u Trpinji bilo 5 kuća Tatomirovića. 

Цитат
Пјевац, Василијевдан, Јагровац, Војнић I2-PH908

U Jagrovcu je prije 200 godina bilo 6 domaćinstava i ni jedno nije nosilo prezime Pjevac.  Pjevaca je u to vrijeme bilo dosta oko Primišlja, između Ogulina i Slunja. 


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9294
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #196 послато: октобар 03, 2018, 08:55:48 пре подне »
Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са братствима из Велишевца код Љига која славе исту славу, међутим за њих имамо свега 16 маркера. Маркер на коме се разликују је DYS385-2: Јекић има вредност 18, а братства из Велишевца 17. За братства из тог села је тренутно у табели наведено да припадају рода Куча, међутим питање је да ли је то заиста тако имајући у виду да тројица од четворице тестираних из Велишевца деле вредност 25 на DYS390 са Јекићем коју има још само Николић из Кржање (сви остали Кучи имају вредност 24 на том маркеру). Јекић у сваком случају не припада роду Куча, а за братства из Велишевца ће бити неопходно проширење маркера да би се утврдило да ли су исти род са Кучима или са Јекићем.

Од не тако блиских поклапања извојио бих једног тестираног из Криваје код Приједора са истом славом (4/17) који је тестиран у оквиру истраживања САНУ.

Јекића је у Грабовцу 1948. године било 139 у 32 куће и уз Штековиће су најбројније братство из тог села. Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, а нагађају да би могли бити из Црне Горе.

Те родове из Велишевца смо, што због хаплотипа, што због славе (која је летња преслава неких Куча), повезивали са овим племеном. Са друге стране, занимљиво да та група крајишких родова који славе Стевањдан у предањима има и једно о пореклу из околине Скадра.

Они иначе генетски (Y-днк) нису сви повезани, па вероватно нису сви из истог краја пореклом. Херцеговачко порекло је извесније за већину. Међутим, ако би овде било неке даље генетске везе са Кучима, предање о Скадру можда и није без основа.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1837
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #197 послато: октобар 03, 2018, 06:51:54 поподне »
71. Рајковић, Јовањдан, Котор, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Рајковић има веома специфичан хаплотип. Од ретких вредности истичу се DYS390 = 23, DYS385 = 14-16, DYS389 II - I = 20, а вреди споменути и DYS391 = 10, DYS549 = 12 и DYS635 = 24. Јовањдан слави ~16% "северних динараца" у нашој Табели.

Са Ковачевићем из Даниловграда Рајковић дели исту славу и постоји поклапање 14/17, али разлике на два маркера су вишеструке. Са Кепчијом са Баније поклапање је само 12/18, иако имају исту славу и деле неке специфичне вредности. (Узгред, приметих да су Кепчија са Баније и Јока са Баније вероватно исти род, иако је први тестиран као "север", а други као "југ")

Ако занемаримо славу, најближи је Цаушевић из Слатине код Даниловграда, 18/23, и Николић, однекуд из БиХ, 8/10.

Породични надимак Рајковића је Клапац.

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 246
  • mtDNA: H
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #198 послато: октобар 03, 2018, 09:16:48 поподне »
Кукркић, Никољдан, Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи T1а-L131. Кукркић се на 23 упоредива маркера од јавних резултата разликује на 4 маркера (DYS389II, DYS458, DYS549, DYS635) са Јовановићем из Драгова код Рековца, а веома близак му је нејавни резултат из околине Косјерића из истраживања САНУ (1 разлика на 17 упоредивих маркера). Тестирани није оставио више података о пореклу, а ни у литератури нисам успео пронаћи никакве податке о овој породици.

Грана Т хаплогрупе којој припадају Кукркић и Јовановић је прилично стара (настала у време палеолита) и без тестирања снп-ова (најбоље T-L131 панел код берлинског Yseq-а) се на основу овог броја маркера не може одредити дубља подграна. Иначе, геногеографија L131 гране је прилично шарена, присутна је на практично читавом медитеранском простору.

Да ли може да се процени најближи заједнички предак за Кукркића и Јовановића?

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 282
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #199 послато: октобар 03, 2018, 09:18:20 поподне »
Бећар, Петковдан, Витежево, Жабари, E-V13>Z1057

Тестирани нема ближих поклапања на пројекту због две специфичне вредности које поседује:
DYS385=15-17
DYS438=11

Станоје Мијатовић у књизи "Ресава" наводи да се за Бећаревиће који славе Св. Петку не зна одакле потичу.

По историчару Војиславу Стојановић, а и других, данашњи Румуно–Власи, на Балкану, су мешавина и Келто–Гала, тј. данашњих Француза. Из тих разлога смо на неки начин, у „фамилијарној вези“ са данашњим Французима. Доказ је и то: многе наше речи (а нарочито Румуна у Румунији) су исте или сличне француским.

Трачани и Дачани  - Питање је да ли смо, ми, житељи овог села, пореклом из Румуније или староседеоци на Балкану, боље рећи, Трачани. Знамо из историје да су од најстаријих времена, у Румунији живели Дачани,а на Балкану Трачани, Трибали, Мези...

Румуно–Власи–Аромини - Сада ћу се, укратко, осврнути на славне претке са Балкана, тј. Трачане, Влахе, а нарочито Цинцаре (како их Срби зову) — који сами себе зову Аромунима или Власима. Аромуни живе у Македонији и другим државама Балкана, и најкраће речено, део су романског народа.

Порекло житеља Витежева -  Још једна загонетка за нас: да ли смо старином са Балкана или смо дошли из Румуније. Неки српски историчари су забележили да су неке фамилије дошле (у Витежево — Vićežva) из Румуније – Ердеља. Ипак, највероватније, да има доста и оних који су
хиљадама година живели на Балкану, тј. од Трачана до „ удруживања “ са Келто–Галима стигли до Румуна, Румуно–Влаха или Влаха.

  Најстарији предак је Јанош Иљена Бекјиарју.  Од њега су Јаношевићи, Бекјиару-Бећар.