Аутор Тема: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.  (Прочитано 23537 пута)

Ван мреже Ненад Николић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #60 послато: септембар 26, 2018, 11:35:24 поподне »
Има ли података о називу рода или нешто тог типа?

Поздрав, шта Вас тачно занима?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3711
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #61 послато: септембар 26, 2018, 11:42:00 поподне »
Долић, Ђурђевдан, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Y56203>Y134578 Тарски Никшићи. Једини у роду има DYS389II=30, па нема потпуна поклапања. Има по једну разлику на упоредивих 23 маркера са Глишовићм из Мајдана, Милетићем из Грабовца, Крвавцем из Трновица и Борићем из Бање Врућице. По слави му је најближи Крвавац, а географски Борић, па бих рекао да је веза између Долића и Борића веома блиска.

Тестирани Долић је највероватније пореклом из села Влајићи код Теслића. Ту постоје, осим родова који славе Ђурдевдан и који су најбројнији, и они са славом Св. Симеон Богопримац.

http://tesliconline.com/vlajici-razbijenog-je-tipa-a-zaseoci-su-vujanovic-dolici-bogdanici-i-banja-vlajicifoto/

Овде се први пут спомињу досељени српски сточари из Херцеговине у 16. веку.
« Последња измена: септембар 27, 2018, 09:10:54 пре подне Милош »

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 388
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #62 послато: септембар 26, 2018, 11:42:46 поподне »
73. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Гојковића готово да је у потпуности модалан, једино бих можда истакао нешто нижу вредност 10 на DYS391. Најближа су му двојица тестираних са нашег пројекта који славе Стевањдан. Од Богдановића (Ратково, Оџаци) разликују се на једном маркеру од 23, а од Стевановића (Горња Бочиња, Маглај) на два од 23. И раније смо констатовали да су Богдановић и Стевановић можда повезани.

Гојковићи би требало да су дошли од Сјенице. Р. Илић једино још наводи да славе Лучиндан, међутим тестирани је навео Аранђеловдан као славу.

У тефтеру чибука 1823. помиње се Илија, 1824. помињу се Илија и Милија, а 1825. Илија, Милија и Јован. Од ове фамилије је садашња председница Народне скупштине Републике Србије, Маја Гојковић.

Уколико сам добро схватио, форумаш Platin познаје тестираног, па ће можда моћи да допуни ову анализу.
Тестирани зна да је презиме које има законско, али да није порекло - што је резултатом и потврђено.
Треба тек да се открије које је у ствари његово презиме, или барем племе.
Могао је да испадне било шта - сада барем зна да је динарик север (уобичајен резултат за наше крајеве).

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #63 послато: септембар 27, 2018, 12:37:50 пре подне »
73. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Гојковића готово да је у потпуности модалан, једино бих можда истакао нешто нижу вредност 10 на DYS391. Најближа су му двојица тестираних са нашег пројекта који славе Стевањдан. Од Богдановића (Ратково, Оџаци) разликују се на једном маркеру од 23, а од Стевановића (Горња Бочиња, Маглај) на два од 23. И раније смо констатовали да су Богдановић и Стевановић можда повезани.

Гојковићи би требало да су дошли од Сјенице. Р. Илић једино још наводи да славе Лучиндан, међутим тестирани је навео Аранђеловдан као славу.

У тефтеру чибука 1823. помиње се Илија, 1824. помињу се Илија и Милија, а 1825. Илија, Милија и Јован. Од ове фамилије је садашња председница Народне скупштине Републике Србије, Маја Гојковић.

Уколико сам добро схватио, форумаш Platin познаје тестираног, па ће можда моћи да допуни ову анализу.
Тестирани зна да је презиме које има законско, али да није порекло - што је резултатом и потврђено.
Треба тек да се открије које је у ствари његово презиме, или барем племе.
Могао је да испадне било шта - сада барем зна да је динарик север (уобичајен резултат за наше крајеве).

Уколико тестирани није билошки потомак Гојковића, или постоји нека сумња, то је корисно знати.

У том случају овај хаплотип треба узети са резервом као резултат Гојковића из Трепче. Али, у сваком случају, сам тестирани добио је свој резултат, што је најважније и што му може послужити за даље истраживање.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #64 послато: септембар 27, 2018, 09:22:25 пре подне »
Узелац, Никољдан, Кожловац, Бенковац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435>FGC28483. Поседује модалан хаплотип и има потпуно поклапање на 23 маркера са Узелцем из Смољанца код Коренице, па је овај резултат још једна потврда (поред више SNP резултата без STR маркера различитих Узелаца) да је N2-FGC28483 основна хаплогрупа Узелаца.

Тестирани је навео да су његови Узелци у Кожловац дошли пре око 300 година из Ондића код Удбине у Лици; на 23andme имамо једног Узелца из Ондића који је потврђени P189.2. Нешто више о пореклу и историји овог разгранатог крајишког рода нам може рећи наш форумаш Узи.
« Последња измена: септембар 27, 2018, 09:26:54 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #65 послато: септембар 27, 2018, 09:37:54 пре подне »
7. Гњидић, Никољдан, Ђеврске, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Ф у табели Српског ДНК пројекта, односно роду Гњидића.

Да подсетим, за Светски ДНК дан ове године тестирао се први Гњидић, из Ваћана, код Скрадина. Хаплотип новотестираног Гњидића разликује се од хаплотипа презимењака на два маркера, на DY635 и на важном маркеру DYS19. Новотестирани на том маркеру има вредност 15, а тиме се хаплотип Гњидића приближио распрострањеном далматинском роду Y3120*, у ком су, између осталог, Гагићи, Вучковићи, Јаснићи...  Хаплотип новотестираног Гњидића поклапа се са хаплотипом Гагића из Зеленграда на 22 од 23 маркера, једина разлика је на DYS481 (двострука).

Уколико нема замерки, мислим да Гњидиће у нашој табели треба придружити Y3120* групи из Далмације.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #66 послато: септембар 27, 2018, 09:39:59 пре подне »
82. Томасовић, Никољдан, Смрдеље, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Томасовић је још један Далматинац на овом тестирању који слави Никољдан и припада „динарик север“ хаплогрупи. Хаплотип је довољно јединствен да постоји превише разлика са Гњидићима, а такође и са Y3120* групом. Можда је Томасовићу најближи Амановић, јер деле исту славу и ретку вредност 10 на DYS391, међутим постоји и доста разлика. Мислим да за сада Томасовић (као и Амановић) треба да стоје у општем Y3120 роду, али не треба се изненадити ако се једног дана испостави да су део шире Y3120* скупине.

Томасовићи би требало да су стари род у Смрдељу, присутан од пре 1700. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8971
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #67 послато: септембар 27, 2018, 09:50:49 пре подне »
82. Томасовић, Никољдан, Смрдеље, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Томасовић је још један Далматинац на овом тестирању који слави Никољдан и припада „динарик север“ хаплогрупи. Хаплотип је довољно јединствен да постоји превише разлика са Гњидићима, а такође и са Y3120* групом. Можда је Томасовићу најближи Амановић, јер деле исту славу и ретку вредност 10 на DYS391, међутим постоји и доста разлика. Мислим да за сада Томасовић (као и Амановић) треба да стоје у општем Y3120 роду, али не треба се изненадити ако се једног дана испостави да су део шире Y3120* скупине.

Томасовићи би требало да су стари род у Смрдељу, присутан од пре 1700. године.


У поклапањима једног Србина из Сев. Далмације (23andMe) видех неког Томасовића. Претпоставио сам да би то могли бити ови из Кистања

Томасовић, непознато, I2a-M423

Опет врло вероватно Томасовићи из Северне Далмације. Матица село Смрдеље, Кистање. Славе Никољдан и Ђурђевдан.


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #68 послато: септембар 27, 2018, 09:59:53 пре подне »
Списак тестираних за Српски ДНК дан 2018. године:

1   Николић   Лалинац, Ниш   Никољдан
2   Зелен   Рилић, Купрес   Никољдан
3   Бојовић   Требиће, Лепосавић   Томиндан
4   Грачанин   Сарајево   Аранђеловдан
5   Брујић   Голиња, Вргинмост   Ђурђевдан
6   Фржовић   Биоград, Невесиње   Никољдан
7   Гњидић   Ђеврске, Кистање   Никољдан
8   Татомировић   Трпиња, Славонија   Јовањдан
9   Грачанин   Сарајево   Аранђеловдан
10   Јовановић   Велико Орашје, Велика Плана   Пантелијевдан
11   Милановић   Ратковићи, Сребреница   Михољдан
12   Сремчевић   Гунцати, Кнић   Никољдан
13   Чабрило   Берковићи   Ђурђевдан
14   Јамбрек   Словенија   католик
15   Вукадиновић   Горњи Козји Дол, Трговиште   Јовањдан
16   Кукркић   Лешница, Лозница   Никољдан
17   Ђорђевић   Сићево, Ниш   Ђурђиц
18   Пешић   Јовац, Владичин Хан    Аранђеловдан
19   Ружић   Поплат, Столац     Аранђеловдан
20   Жујковић   Читлук, Крушевац   Ђурђиц
21    Михајловић   Барлово, Куршумлија   Аранђеловдан
22   Стојановић   Суповац, Ниш   Никољдан
23   Odeh   Huwara, Палестина   муслиман
24   Пантелић   Јабучје, Лајковац   Ђурђевдан
25   Лукић   Скиповац Доњи, Добој   Ђурђевдан
26   Николић   Глоговац, Богатић   Јовањдан
27   Таталовић   Дрежница, Огулин   Јовањдан
28   Рачић   Медвеђа, Трстеник   Ђурђиц
29   Пјевац   Јагровац, Војнић, Кордун   Василијевдан
30   Јошић   Баљци, Ружић, Дрниш   Лазаревдан
31   Ранковић   Балатун, Бијељина   Никољдан
32   Васић   Земун   Јовањдан
33   Ерић    Метковић, Богатић   Митровдан
34   Станковић  Русна, Дољевац   Аранђеловдан
35   Драгић   Витовница, Петровац на Млави   Аранђеловдан
36   Ранђеловић   Ћурлина, Дољевац   Петковдан
37   Живковић   Печењевце, Лесковац   Никољдан
38   Вукојевић   Лепосавић   Никољдан
39   Ратковић   Доња Бејашница, Прокупље   Никољдан
40   Узелац   Кожловац, Бенковац   Никољдан
41   Кецман   Будимлић Јапра, Оштра Лука   Вартоломијевдан
42   Спасојевић   Врановац, Јагодина   Свети Врачи
43   Петровић   Радаљ, Мали Зворник   Митровдан
44   Драча   Коларина, Бенковац   Стевањдан
45   Јовановић   Приштина, колонисти   Аранђеловдан
46   Пантић   Рашанац, Петровац на Млави   Митровдан
47   Костић   Горњи Љубеш, Алексинац   Никољдан
48   Маливук   Бођани, Бач   Пантелијевдан
49   Шеранић   Бања Лука   муслиман
50   Обрадовић   Љубачево, Бања Лука   Никољдан
51   Долић   Теслић   Ђурђевдан
52   Видовић   Трн, Лакташи   католик
53   Ђукић   Црнча, Дервента   Стевањдан
54   Чаркић   Рогатица   Ђурђевдан
55   Копања   Лауш, Бања Лука   Никољдан
56   Милосављевић   Поточани, Прњавор   Михољдан
57   Бабић   Нови Град   Јовањдан
58   Максимовић   Стројице, Шипово   Григоријевдан
59   Лукић   Бијело Бучје, Теслић   Ђурђевдан
60   Бучевац   Бистрица, Нова Варош   Стевањдан
61   Врачар   Нишевићи, Приједор   Ђурђевдан
62   Бучевац   Мочиоци, Сарајево   Јовањдан
63   Маслар   Шекулар, Андријевица   Јовањдан
64   Петровић   Шкаљари, Котор   Лучиндан
65   Јовашевић   Прељина, Чачак   Ђурђевдан
66   Лакић   Горњи Карин, Обровац   Никољдан
67   Коњевић   Павино Поље, Бијело Поље   Савиндан
68   Бећар   Витежево, Жабари   Петковдан
69   Милутиновић   Бошковићи, Зворник   Никољдан
70   Ранђеловић   Шишава, Власотинце   Никољдан
71   Рајковић   Котор, Мркоњић Град   Јовањдан
72   Раичевић   Брусник, Ивањица   Томиндан
73   Гојковић   Горња Трепча, Чачак   Аранђеловдан
74   Јовићевић   Шинђон, Цетиње   Никољдан
75   Станић   Нови Сланкамен, Инђија   Видовдан
76   Јаневски  Вруток, Гостивар   Аранђеловдан
77   Коњевић   Прхово, Пећинци   Илиндан
78   Магараш   Габош, Маркушица, Славонија   Стевањдан
79   Милошевић   Беране   Аранђеловдан
80   Дујаковић   Врбник, Бискупија, Книн   Никољдан
81   Вечериновић   Плашки   Ђурђевдан
82   Томасовић   Смрдеље, Кистање, Книн   Никољдан
83   Јекић   Грабовац Бански, Петриња   Стевањдан
84   Ђурица   Зечево, Кистање, Книн   Ђурђевдан
85   Пејичић   Мерџелат, Сврљиг   Свети Врачи
86   Тресач   Остра, Чачак   Никољдан
87   Вулићевић   Кијевчиће, Лепосавић   Мратиндан
88   Вујичић   Вујчићи, Брчко   Игњатијевдан
89   Шакота   Козице, Столац   Јовањдан
90   Радојичић   Каран, Ужице   Алимпијевдан
91   Радишић      
92   Болић   Горњи Мељани, Воћин, Славонија   Јовањдан
93   Ристић   Бачка Паланка   Стевањдан
« Последња измена: септембар 27, 2018, 10:11:22 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #69 послато: септембар 27, 2018, 10:17:15 пре подне »
Томасовићи би требало да су стари род у Смрдељу, присутан од пре 1700. године.

Томасовићи су главарска породица. Имам информацију да је старо презиме Томасовића било Главаш/Главашевић и да је презиме Томасовић настало почетком 18. вијека по Томасу Главашевићу.

Ако Арго чита, могао би да потврди ово.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #70 послато: септембар 27, 2018, 10:54:18 пре подне »
48. Маливук, Пантелијевдан, Бођани, Бач

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова која слави Пантелијевдан.

Претходно тестирани припадници овог рода (Ћирић и Рудић) потичу са Баније и из Поткозарја, а породица тестираног Маливука има предање о пореклу са Баније, а још даље из Лике. Хаплотип Маливука прилично је удаљен како од Ћирићевог, тако и од Рудићевог хаплотипа. Међутим, неке специфичне вредности деле, попут повишених DYS456 и DYS635. Делује да су Ћирић и Рудић међусобно ближи један другом, а самим тим Маливук би био подједнако удаљен и од једног и од другог. У сваком случају, незгодно је прогнозирати блискост на малом броју маркера.

Ради мирног сна, препоручио бих Маливуку да уради SNP тест, на А1328. Код фирме Yseq, која нам је географски најближа, то задовољство коштало би, уз поштарину, око 23 америчка долара.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247&osCsid=b0402b9f4565d168942eebb092fbe0ed

Петар Демић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #71 послато: септембар 27, 2018, 10:59:55 пре подне »
48. Маливук, Пантелијевдан, Бођани, Бач

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова која слави Пантелијевдан.

Претходно тестирани припадници овог рода (Ћирић и Рудић) потичу са Баније и из Поткозарја, а породица тестираног Маливука има предање о пореклу са Баније, а још даље из Лике. Хаплотип Маливука прилично је удаљен како од Ћирићевог, тако и од Рудићевог хаплотипа. Међутим, неке специфичне вредности деле, попут повишених DYS456 и DYS635. Делује да су Ћирић и Рудић међусобно ближи један другом, а самим тим Маливук би био подједнако удаљен и од једног и од другог. У сваком случају, незгодно је прогнозирати блискост на малом броју маркера.

Ради мирног сна, препоручио бих Маливуку да уради SNP тест, на А1328. Код фирме Yseq, која нам је географски најближа, то задовољство коштало би, уз поштарину, око 23 америчка долара.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247&osCsid=b0402b9f4565d168942eebb092fbe0ed

Што се тиче Маливука, на Банији је још 1772. године пописана по једна задруга Маливуковића на подручју Глине (Равно Рашће) и Двора (Добретин). Занимљиво је и то што Рудићи са крсном славом Пантелијевдан постоје како на подручју Глине, тако и на подручју Двора.

Додуше, Маливуци су у шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године пописани само са крсном славом Томиндан, али то не мора ништа значити и не би били први род чија слава није забиљежена. Уосталом, Маливука/Маливуковића у Равном Рашћу код Глине више нема, па је извјесно да су исељени или су изумрли.
« Последња измена: септембар 27, 2018, 11:02:37 пре подне Петар Демић »

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #72 послато: септембар 27, 2018, 11:28:34 пре подне »
48. Маливук, Пантелијевдан, Бођани, Бач

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова која слави Пантелијевдан.


Назив Маливук није превише чест и рекло би се да је ограничен на крајишке просторе. Још код неких породица у Крајини се Маливук јавља као старије презиме: код Котура у Поуњу који славе Никољдан и код Јарчевића у Равном (Купрес) који славе Ђурђевдан.

Исељавање у Бачку се морало десити још у 18. вијеку, јер се Маливуци у југозападној Бачкој јаваљају у пописима у другој половини 18. вијека.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #73 послато: септембар 27, 2018, 11:34:30 пре подне »
7. Гњидић, Никољдан, Ђеврске, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Ф у табели Српског ДНК пројекта, односно роду Гњидића.

Да подсетим, за Светски ДНК дан ове године тестирао се први Гњидић, из Ваћана, код Скрадина. Хаплотип новотестираног Гњидића разликује се од хаплотипа презимењака на два маркера, на DY635 и на важном маркеру DYS19. Новотестирани на том маркеру има вредност 15, а тиме се хаплотип Гњидића приближио распрострањеном далматинском роду Y3120*, у ком су, између осталог, Гагићи, Вучковићи, Јаснићи...  Хаплотип новотестираног Гњидића поклапа се са хаплотипом Гагића из Зеленграда на 22 од 23 маркера, једина разлика је на DYS481 (двострука).

Уколико нема замерки, мислим да Гњидиће у нашој табели треба придружити Y3120* групи из Далмације.

Гњидићи су могуће као и Гагићи, којима су генетски блиски, досељеници из Лике у периоду ратова 1680-тих, с обзиром да је управо у том периоду са подручја Лике насељавано подручје њиховог боравка у Далмацији (околина Брибира).

С обзиром на ужу лоцираност овог презимена само на подручју Далмације ( има додуше неких католика Гњидића у Славонској Пожеги око 1700. године), питање је да ли је само презиме настало у Далмацији као надимачко у првој половини 18. вијека, јер се у Крњеувама помиње први пут 1754. године. У ранијим пописима није поменуто, колико ми је познато, мада не знам да ли је млетачки попис задарског окружја 1709. године захватио сва њихова насеља, тј. постоји могућност да су пописани у шибенском окружју које није објављено.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #74 послато: септембар 27, 2018, 12:24:02 поподне »
Исељавање у Бачку се морало десити још у 18. вијеку, јер се Маливуци у југозападној Бачкој јаваљају у пописима у другој половини 18. вијека.

Према мојим сазнањима (Маливук је мој кандидат), пресељење у Бачку се догодило пред крај 18. века.
С обзиром да ова породица Маливука за себе каже да су Личани, претпостављам да нису дуго живели на Банији, па им је традиција о пореклу из Лике очувана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8971
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #75 послато: септембар 27, 2018, 12:28:21 поподне »
50. Обрадовић, Никољдан, Љубачево, Бања Лука, J2b-M205>Y22066


Немам детаљније податке о пореклу, с обзиром да тај крај није етнографски добро обрађен, али Обрадовићи изгледа нису део миграционе струје из Лике/Далмације. У Љубачеву је '91 године било 14 пописаних Обрадовића, а у том крају су, са истом славом, потврђени још 1882. (шематизам).

Генетски су Обрадовићу најближи Демићи са Баније. 2 разлике на 23 маркера. Карактеристика овог хаплотипа је 385a=16, 458=15 и 576=19. Код Обрадовића се, осим мутације 13 на брзомутирајућем DYS439, јавља и до сада незабележена вредност 20 на маркеру 570.

Да подсетимо, овакав, или врло сличан хаплотип, поседују и даламатинске Кричке, као и неки родови из Полимља, али и Видић из Срема који је испао Y22063-. Значи то може бити друга миграција у односу на Усорце и остатак крајишких J-Y22066.

Битан резултат за Демиће (и Кричке), пошто можда открива миграциони правац из Полимља, преко Змијања, па у Далмацију/на Банију.




Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 388
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #76 послато: септембар 27, 2018, 01:47:04 поподне »
Уколико тестирани није билошки потомак Гојковића, или постоји нека сумња, то је корисно знати.

У том случају овај хаплотип треба узети са резервом као резултат Гојковића из Трепче. Али, у сваком случају, сам тестирани добио је свој резултат, што је најважније и што му може послужити за даље истраживање.

Он зна да му се презиме и порекло не поклапају, није тајна. То је сасвим сигурно, али пошто је морао да има неко презиме, има то што има.
Тестирани зна свог оца, али отац није имао појма ко је. Ту је "трик".
Претпоставља се да је неко из околине.
Бака тестираног никада није рекла ни слово.

Уосталом, сасвим јасно се види да су сви остали Гојковићи Динарик југ, а овај мој тестирани је север.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #77 послато: септембар 27, 2018, 01:49:41 поподне »
Он зна да му се презиме и порекло не поклапају, није тајна. То је сасвим сигурно, али пошто је морао да има неко презиме, има то што има.
Тестирани зна свог оца, али отац није имао појма ко је. Ту је "трик".
Претпоставља се да је неко из околине.
Бака тестираног никада није рекла ни слово.

Уосталом, сасвим јасно се види да су сви остали Гојковићи Динарик југ, а овај мој тестирани је север.

Добро, нису сви ти Гојковићи међусобно ближе повезани, иако су иста хаплогрупа. ;)

Мада је хаплотип Гојковића из Горње Трепче модалан и мали је број маркера у питању, ипак је интересантно то да његова најближа поклапања имају Стевањдан за крсну славу, па то може бити индикативно.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #78 послато: септембар 27, 2018, 01:50:13 поподне »
Томасовићи су главарска породица. Имам информацију да је старо презиме Томасовића било Главаш/Главашевић и да је презиме Томасовић настало почетком 18. вијека по Томасу Главашевићу.

Ако Арго чита, могао би да потврди ово.

Čitam i potvrđujem! ;)

Prezime Tomasović je nastalo u Smrdeljima. U dokumentima s kraja 17. st. spominje se harambaša Tomas Glavašević te nekoliko drugih njegovih prezimenjaka (također i s oblikom prezimena Glavaš). U mletačkom katastru iz 1709. godine popisana je jedna velika porodica harambaše Nikole Tomasovića sa 25 članova.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #79 послато: септембар 27, 2018, 02:01:53 поподне »
Гњидићи су могуће као и Гагићи, којима су генетски блиски, досељеници из Лике у периоду ратова 1680-тих, с обзиром да је управо у том периоду са подручја Лике насељавано подручје њиховог боравка у Далмацији (околина Брибира).

С обзиром на ужу лоцираност овог презимена само на подручју Далмације ( има додуше неких католика Гњидића у Славонској Пожеги око 1700. године), питање је да ли је само презиме настало у Далмацији као надимачко у првој половини 18. вијека, јер се у Крњеувама помиње први пут 1754. године. У ранијим пописима није поменуто, колико ми је познато, мада не знам да ли је млетачки попис задарског окружја 1709. године захватио сва њихова насеља, тј. постоји могућност да су пописани у шибенском окружју које није објављено.

Napisao sam ranije kad se pojavio rezultat Gnjidića iz Vaćana, ali da ponovim. Prezime Gnjidić je vjerovatno nastalo u Krnjeuvama od prezimena Bijelić jer se u jednom dokumentu iz sredine 18. st. ta dva prezimena navode zajedno kao prezime i nadimak. Inače na mletačkm katastru Bribira koji uključuje i Krnjeuve iz 1709. godine, nema Gnjidića, ali ima više Bijelića.