Аутор Тема: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.  (Прочитано 23545 пута)

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 334
  • I2-PH908
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #20 послато: септембар 25, 2018, 10:53:04 поподне »
Николић, Никољдан, Лалинац, Ниш

Тестирани је навео да је његов наврдеда из Матејевца прешао у Лалинац, вероватно у првој половини 19. века. Нисам успео да нађем ком роду Николић може да припада. Ако неко има више информација, нека напише.
Има ли података о називу рода или нешто тог типа?

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 831
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #21 послато: септембар 25, 2018, 10:56:58 поподне »
Костић, Никољдан, Горњи Љубеш, Алексинац

Врло је вероватно да припада хаплогрупи R1b>U106. У односу на модални хаплотип, једина вредност која је нешто нижа јесте DYS385I=12.

Када говоримо о R1b>U106, треба рећи да се ради о грани те хаплогрупе карактеристичној за германске народе. Наравно, она је такође присутна и код словенских и романских народа који су били у контакту са различитим германским племенима и народима. Ближа сазнања тестирани би могао добити ако се тестира код већ помињане фирме y seq

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=18643

Тестирани је из краја који нажалост није обрађен у етнолошкој литератури. Моравски срез простирао се са леве обале (Јужне) Мораве, и кроз историју је поред Алексинца у свему био оријентисан ка Крушевцу. Села тог среза јако су пострадала током српско-турских ратова 1876-78 када је доста кућа спаљено.

Стога је посебно значајно што се тестирају и људи из тог краја, што ће нам помоћи да једном "сложимо коцкице" у вези са миграцијама у пределу Алексиначког Поморавља које до сада нису биле предмет истраживања ниједног етнолога.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3712
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #22 послато: септембар 25, 2018, 10:59:40 поподне »
Има ли података о називу рода или нешто тог типа?

Једино да му се наврдеда звао Илија и да је побегао из Матејевца. По његовом сину Николи носе презиме.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 831
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #23 послато: септембар 25, 2018, 11:01:06 поподне »
Ако се не варам, тестирани г. Кукркић оставио је коментар:

"Истражујем породично стабло Кукркића. Моји преци, Никола и Стојан Кукрике, су се доселили 1830-их "озго од реке Уне" (највероватније Добрљин) у Лешницу, Србију. Помозите ми да сазнам још мојих предака!"

Тема је иначе била на нашем форуму.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1586.0

Миграција Крајишника у околину Лознице је документована, јер се догодила 1830-их што и није превише давно.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1210
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #24 послато: септембар 25, 2018, 11:06:05 поподне »
Ако се не варам, тестирани г. Кукркић оставио је коментар:

"Истражујем породично стабло Кукркића. Моји преци, Никола и Стојан Кукрике, су се доселили 1830-их "озго од реке Уне" (највероватније Добрљин) у Лешницу, Србију. Помозите ми да сазнам још мојих предака!"

Тема је иначе била на нашем форуму.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1586.0

Миграција Крајишника у околину Лознице је документована, јер се догодила 1830-их што и није превише давно.

Превидео сам скроз тему. Онда би за ове Кукркиће било од велике важности да се тестирају крајишке Кукрике, како би потврдили или демантовали миграцију са запада.
« Последња измена: септембар 25, 2018, 11:09:52 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3712
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #25 послато: септембар 25, 2018, 11:38:43 поподне »
Бојовић, Томиндан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности се могу издвојити DYS19=15 и нешто нижа DYS481=29. На пројекту му је најближи један тестирани из "херцеговачког подухвата" из Љубиња, са славом Ђурђевдан. Са њим дели поменуте маркере и има свега једну разлику на упоредивих 23 маркера. На 17 маркера се потпуно поклапа са Брборићем (Ђурђвдан) из Љубиња, као и са Конатаром (Никољдан)из Пријепоља. Близак му је и Миличевић (Ђурђевдан) из Јазака у Срему, разликују се на 3 маркера на упоредивих 23. Ти херцеговачки родови су изгледа даљим пореклом из Грахова у Црној Гори. Од тестираних који славе Томиндан, најближи му је Симић из Треботина код Крушевца, пореклом из оближње Церове.

Бојовићи из Требића на Рогозни су од Коркуда из  оближњих Бара, који су даљим пореклом од Морачана из Ибарске Каменице. Како у Каменици нема родова који слави Томиндан, а скоро сви су забележени као Морачани, поставља се питање од ког су рода Коркуде. У целој тој  област Горњег Ибра Томиндан је индикатор да се ради о Бушетама из Белице на Копаонику. Резултат тестираног указује да се ради о "херцеговачкој струји" и да су Бушете, попут Ковачана, разнородни. Такође показује правац кретања одсељених родова, преко Копаоника, Топлице или Жупе, у долину Расине.

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bare-novi-pazar/

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-kamenica-leposavic/

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #26 послато: септембар 25, 2018, 11:42:44 поподне »
Овај Српски ДНК дан зададе ми главобољу. Што се "динарик севера" тиче, резултати су углавном такви да се не дају ухватити ни за главу, ни за реп. У сваком случају, треба почети.

74. Јовићевић, Никољдан, Шинђон, Цетиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду А у табели Српског ДНК пројекта – цеклинским Горњацима.

О Горњацима било је довољно речи приликом саопштавања претходна три резултата из овог рода. Занимљиво је да се Јовићевић од свог раније тестираног презимењака разликује на чак пет STR маркера (DYS391, DYS389 II, DYS456, DYS481, DYS533). Упркос томе, нема сумње да су двојица Јовићевића повезани.

Горњаци су позитивни на Z17855 мутацију, али на млађе гране нису тестирани. Тренутно су познате четири гране непосредно испод Z17855 – A1221, PH3414, A16413 и А21934.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #27 послато: септембар 25, 2018, 11:46:43 поподне »
4. Грачанин, Аранђеловдан, Сарајево

9. Грачанин, Аранђеловдан, Сарајево

Припадају хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду У у табели Српског ДНК пројекта, односно роду Грачана.

Двојица тестираних разликују се на једном маркеру (DYS481) од укупно 23. Такође, обојица имају потпуно поклапање на десет упоредивих маркера са Грачанином који је од раније присутан на нашем пројекту, али није имао тестиран DYS448.

Хаплотип Грачана готово да је модалан, што отежава проналажење правих поклапања. Међутим, као што сам раније помињао, у динарском појасу слава Аранђеловдан и припадност „динарик север“ хаплогрупи ретко иду руку под руку, па то може бити од помоћи. Један од тестираних Грачана навео је да постоје два усмена предања о пореклу ове породице - да потичу, „или од Радовића, или од Аксентијевића, из Црне Горе“. Предање још каже да су три брата дошла у Сарајево и настанила се у Сарајевско поље у подножје брда Градац по ком су добили презиме Грачанин.
 
Херцеговина прво пада на памет када је у питању становништво Сарајева и околине, и у оквиру акције тестирања Херцеговаца откривено је неколико „динарик север“ родова који славе Аранђеловдан, али не може се рећи да Грачани имају везе с њима. Са друге стране Дрине такође постоји неколико занимљивих фамилија. Хаплотип Шипетића из околине Лучана је предалеко, међутим ту су Лазаревићи из Зарожја код Бајине Баште који славе Аранђеловдан и имају предање о пореклу из Васојевића. Хаплотипови Грачана и Лазаревића разликују се на три маркера од упоредивих 18 (DY389 I, DYS458, двострука разлика на DYS570). Постоји и поклапање 19/23 са Ђорђевићем из околине Смедерева, али Ђорђевић би требало да је из друге струје досељеника.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #28 послато: септембар 25, 2018, 11:57:29 поподне »
90. Радојичић, Алимпијевдан, Каран, Ужице

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Радојичић је четврти „северни динарац“ који слави Алимпијевдан на нашем ДНК пројекту, укључујући и необјављена истраживања. "Проблем" је у томе што преостала тројица потичу из вардарско-моравске и шопске зоне. Са Николићем из Текије има седам различитих маркера од 23 упоредива, док са Дамческим из Крапе зачудо има поклапање 20/23 (на једном од три маркера на којима не постоји подударање разлика је двострука).

Љ. Павловић наводи да су Радојичићи дошли из Криве Реке, међутим у Кривој Реци не налазимо родове који славе Алимпијевдан.

Можемо претпоставити, анализе ради, да је DYS448 код Радојичића мутирао са 19 на 20. У том случају још пар тестираних долази у обзир за процену сродности. Хаплотип Стевића са Косова превише је удаљен, хаплотип Кузмановића из Јариња такође. Хаплотип Бубање из Полимља разликује се на четири маркера од 18 упоредивих, али на два од та четири разлика је двострука.

Ван оних који славе Алимпијевдан, Радојичић има поклапање 20/23 са Лазићем из Љубовиђе (који потиче од Јовановића из Грчића), а исто толико удаљен је и од Јолџића из Котор Вароши.

Познато ми је да у библиотеци Порекла постоји књига са каранским родословима, својевремено сам је листао. Ако тамо пронађем нешто корисно, допунићу ову анализу.
« Последња измена: септембар 26, 2018, 12:16:37 пре подне Селаковић »

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #29 послато: септембар 25, 2018, 11:58:01 поподне »
Бојовић, Томиндан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности се могу издвојити DYS19=15 и нешто нижа DYS481=29. На пројекту му је најближи један тестирани из "херцеговачког подухвата" из Љубиња, са славом Ђурђевдан. Са њим дели поменуте маркере и има свега једну разлику на упоредивих 23 маркера. На 17 маркера се потпуно поклапа са Брборићем (Ђурђвдан) из Љубиња, као и са Конатаром (Никољдан)из Пријепоља. Близак му је и Миличевић (Ђурђевдан) из Јазака у Срему, разликују се на 3 маркера на упоредивих 23. Ти херцеговачки родови су изгледа даљим пореклом из Грахова у Црној Гори. Од тестираних који славе Томиндан, најближи му је Симић из Треботина код Крушевца, пореклом из оближње Церове.

Бојовићи из Требића на Рогозни су од Коркуда из  оближњих Бара, који су даљим пореклом од Морачана из Ибарске Каменице. Како у Каменици нема родова који слави Томиндан, а скоро сви су забележени као Морачани, поставља се питање од ког су рода Коркуде. У целој тој  област Горњег Ибра Томиндан је индикатор да се ради о Бушетама из Белице на Копаонику. Резултат тестираног указује да се ради о "херцеговачкој струји" и да су Бушете, попут Ковачана, разнородни. Такође показује правац кретања одсељених родова, преко Копаоника, Топлице или Жупе, у долину Расине.

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bare-novi-pazar/

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-kamenica-leposavic/

Близак му је Катић (слава Томиндан такође) из места Јелакци, разликују се на 2 маркера од упоредивих 17. Уз то, деле и вредност 19=15.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3712
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #30 послато: септембар 26, 2018, 12:01:51 пре подне »
Брујић, Ђурђевдан, Голиња, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, DYS458=18 и посебно DYS456=16. Ову комбинацију маркера има тестирани Добрић из Доброљубаца код Бенковца. Са њим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера, али на DYS481 чак четвороструко нижу вредност. Можда им је близак и Векић из Ервеника. Сви славе Ђурдевдан.

О Брујићима ће нешто више рећи Петар.
« Последња измена: септембар 26, 2018, 12:03:34 пре подне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3712
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #31 послато: септембар 26, 2018, 12:07:28 пре подне »
Близак му је Катић (слава Томиндан такође) из места Јелакци, разликују се на 2 маркера од упоредивих 17. Уз то, деле и вредност 19=15.

Тако је. Катић је и навео да су из Виткова, а даљим пореклом од Бушета из Белице. Што учвршћује горе изнету тезу.

Петар Демић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #32 послато: септембар 26, 2018, 12:27:59 пре подне »
Брујић, Ђурђевдан, Голиња, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, DYS458=18 и посебно DYS456=16. Ову комбинацију маркера има тестирани Добрић из Доброљубаца код Бенковца. Са њим има 3 разлике на упоредивих 23 маркера, али на DYS481 чак четвороструко нижу вредност. Можда им је близак и Векић из Ервеника. Сви славе Ђурдевдан.

О Брујићима ће нешто више рећи Петар.

Брујићи су потврђени у Голињи још 1772. године, када се у списковима хусара Прве банске регименте помиње Антонија Брујић из Голиње. Видимо да је рођен и да је живио у Голињи (задруга бр. 16), да је грчке вјере, да је био стар 28 година (рођен око 1744. године) и да је служио као хусар већ годину дана (од 1771. године).


У крајишким списковима Прве банске регименте из 1807. године пописана су чак тројица Брујића из Голиње, сви из исте задруге (бр. 8 ). На основу распореда осталих задруга (прије свега Арбутина, Велемировића и Мравовића), очито је да је ријеч о истој задрузи у којој је пописан Антонија 1772. године и да је из неког разлога дошло до промјене бројева задруга. Дакле, те 1807. године пописани су:
1) Дамјан Брујић
Дамјан је био стар 31 годину (рођен је око 1776. године), био је регрутован 1793. године и те 1807. године није имао потомство.
2) Марко Брујић
Марко је био стар 30 година (рођен је око 1777. године), био је регрутован 1796. године и те 1807. године имао је три сина и три кћери. Његови синови били су Тодор (стар 15 година, рођен око 1792. године), Пава (стар 12 година, рођен око 1795. године) и Петар (стар 10 година, рођен око 1797. године), док су његове кћери биле Марта (стара 8 година, рођена око 1799. године), Макивија (стара 6 година, рођена око 1801. године) и Стоја (стар 6 мјесеци, рођена око 1807. године).
3) Никола Брујић
Никола је био стар 21 годину (рођен је око 1786. године), био је регрутован 1805. године и те 1807. године имао је два сина и једну кћер. Његови синови били су Сава (стар 3 године, рођен око 1804. године) и Петар (стар 1 годину, рођен око 1806. године), док је његова кћер била Дева (стара 1 и по годину, рођена око 1806. године).

У крајишким списковима Прве банске регименте из 1819. године пописан је један Брујић из Голиње. Ријеч је о Пави Брујићу, старом 24 године (рођен је око 1795. године), који је био регрутован 1812. године и који је те 1819. године имао једну кћер. Његова кћер била је Ана (стара 6 мјесеци, рођена око 1819. године). Пава Брујић је пописан у задрузи број 10 и како је то била задруга Мравовића, биће да је дошло до грешке приликом пописивања јер је очито да је овдје ријеч о Пави Брујићу који се помиње као син Марка Брујића 1807. године.

На основу ових података можемо закључити да су Брујићи били присутни у Голињи још током прве половине XVIII вијека и да су се сви развили из једне задруге. Упитно је јесу ли сви они потомци Антоније Брујића (познато нам је да су задруге биле бројне и да су имале више чланова), али су добре шансе да јесу пошто би Дамјан, Марко и Никола по годинама свакако могли бити његови синови.
« Последња измена: септембар 26, 2018, 12:48:01 пре подне Милош »

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 334
  • I2-PH908
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #33 послато: септембар 26, 2018, 02:12:30 пре подне »
Бојовић, Томиндан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности се могу издвојити DYS19=15 и нешто нижа DYS481=29.
Да ли је могуће да су у сродству са Бојовићима - Колацима? Дискутовали смо раније на ту тему.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3712
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #34 послато: септембар 26, 2018, 08:49:46 пре подне »
Да ли је могуће да су у сродству са Бојовићима - Колацима? Дискутовали смо раније на ту тему.

Можда, тек ћемо сазнати. Мада Колаци из Бање славе Никољдан. Колаци имају предање о Никшићкој Жупи, па у светлу ових резултата, могло би бити занимљиво.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8974
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #35 послато: септембар 26, 2018, 08:59:09 пре подне »
Кукркић, Никољдан, Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи T1а-L131. Кукркић се на 23 упоредива маркера од јавних резултата разликује на 4 маркера (DYS389II, DYS458, DYS549, DYS635) са Јовановићем из Драгова код Рековца, а веома близак му је нејавни резултат из околине Косјерића из истраживања САНУ (1 разлика на 17 упоредивих маркера). Тестирани није оставио више података о пореклу, а ни у литератури нисам успео пронаћи никакве податке о овој породици.

Грана Т хаплогрупе којој припадају Кукркић и Јовановић је прилично стара (настала у време палеолита) и без тестирања снп-ова (најбоље T-L131 панел код берлинског Yseq-а) се на основу овог броја маркера не може одредити дубља подграна. Иначе, геногеографија L131 гране је прилично шарена, присутна је на практично читавом медитеранском простору.

У анонимним базама, Кукркић има блиска поклапања са Хрватима из Источне Славоније и Западне Хрватске, тако да вероватно постоји веза са Крајином.

Осим тога, блиски су му Румуни (Немачка и Румунија), као и један Тоск (Јужна Албанија).
« Последња измена: септембар 26, 2018, 09:59:26 пре подне Небојша »

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #36 послато: септембар 26, 2018, 10:26:44 пре подне »
84. Ђурица, Ђурђевдан, Зечево, Кистање

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду П у табели Српског ДНК пројекта.

Преостала два припадника овог рода, Миодраг и Бербер, такође су из Далмације. Занимљиво је што сва тројица славе различите крсне славе (Аранђеловдан, Степањдан, Ђурђевдан). На основу хаплотипова, рекло би се да су Миодраг и Бербер међусобно ближи један другом, а самим тим Ђурица би био подједнако удаљен од обојице.

У Зечеву је 1648. погинуо Вук Мандушић. Ђурице се помињу овде још у 18. веку. 

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #37 послато: септембар 26, 2018, 10:35:23 пре подне »
44. Драча, Стевањдан, Коларина, Бенковац

Припада хаплогрупи I1-A11380. Од претходно тестираног Драче из Доњих Биљана се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

Потврђено је да су Драче истог порекла, па ћу овде поставити оно што је Симо написао када је објавио резултат Драче из Доњих Биљана:
Драча, Стевањдан, Биљане Доње, Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I1-M227. Веома интересантан резултат, има пуно поклапање на 23 маркера са Миленковићем из Куршумлије, који је у ставри Мараш из Мојстира. Такође има пуно поклапањe na 19 маркера  са непознатим појединцем из Хрватске који је позитивно тестиран на М227. Остала блиска поклапња су са осталим појединцима М227 из Финске, Литваније, Белорусије, Русије, Шведске, Норвешке, Данске. Да је овај , рекао бих не тако стар род, присутан на нашим просторима види се из анонимних истраживања, јер га има у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској.

Ко су заправо ови I1-М227 код нас. Нисмо поштено ријешили ни енигму звану Дробњаци-Нормани?, а појављује се још један род који бисмо могли повезати са Скандинавијом и Балтичким морем. И сама грана I1-М227 је доста загонетна. Некако као да асоцира на Варјаге. Има је доста у источној Пруској, балтичким државама и Белорусији, али и скандинавским земљама, има је чак и Француској, и то на сјеверу у Нормандији, има је у Русији, међу Татарима и Башкирима. Једна подграна М227-L72 је присутна на сјеверу Њемачке и Пољске, отприлике на територији коју су насељавали Балтички Словени.М227 је стар око 3000 година.

Српска породица Драча је у Далмацији, у Карину, записана још у попису 1709. године. Значајна је ова веза Полимље-Далмација, јер је још један доказ да је матица доброг дијела српске популације у старој Рашкој, Херцеговини и Зети. Рецимо, Миленковић из Куршумлије и Драча из Далмације дијеле заједничког претка који је живио прије 400-500 година на подручју западно од Берана, у српској средњовјековној држави.
« Последња измена: септембар 26, 2018, 10:37:22 пре подне Clavdivs »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1305
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #38 послато: септембар 26, 2018, 11:14:45 пре подне »
Бојовић, Томиндан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнх вредности се могу издвојити DYS19=15 и нешто нижа DYS481=29. На пројекту му је најближи један тестирани из "херцеговачког подухвата" из Љубиња, са славом Ђурђевдан. Са њим дели поменуте маркере и има свега једну разлику на упоредивих 23 маркера. На 17 маркера се потпуно поклапа са Брборићем (Ђурђвдан) из Љубиња, као и са Конатаром (Никољдан)из Пријепоља. Близак му је и Миличевић (Ђурђевдан) из Јазака у Срему, разликују се на 3 маркера на упоредивих 23. Ти херцеговачки родови су изгледа даљим пореклом из Грахова у Црној Гори. Од тестираних који славе Томиндан, најближи му је Симић из Треботина код Крушевца, пореклом из оближње Церове.

Бојовићи из Требића на Рогозни су од Коркуда из  оближњих Бара, који су даљим пореклом од Морачана из Ибарске Каменице. Како у Каменици нема родова који слави Томиндан, а скоро сви су забележени као Морачани, поставља се питање од ког су рода Коркуде. У целој тој  област Горњег Ибра Томиндан је индикатор да се ради о Бушетама из Белице на Копаонику. Резултат тестираног указује да се ради о "херцеговачкој струји" и да су Бушете, попут Ковачана, разнородни. Такође показује правац кретања одсељених родова, преко Копаоника, Топлице или Жупе, у долину Расине.

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-bare-novi-pazar/

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-kamenica-leposavic/
Бројност распоред и раширеност љубињских родова указује да су они ипак потомци Бурмаза него да су са Грахова.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1782
  • I2-Z17855*
Одг: Српски ДНК дан, 14. септембра 2018.
« Одговор #39 послато: септембар 26, 2018, 11:26:52 пре подне »
73. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Гојковића готово да је у потпуности модалан, једино бих можда истакао нешто нижу вредност 10 на DYS391. Најближа су му двојица тестираних са нашег пројекта који славе Стевањдан. Од Богдановића (Ратково, Оџаци) разликују се на једном маркеру од 23, а од Стевановића (Горња Бочиња, Маглај) на два од 23. И раније смо констатовали да су Богдановић и Стевановић можда повезани.

Гојковићи би требало да су дошли од Сјенице. Р. Илић једино још наводи да славе Лучиндан, међутим тестирани је навео Аранђеловдан као славу.

У тефтеру чибука 1823. помиње се Илија, 1824. помињу се Илија и Милија, а 1825. Илија, Милија и Јован. Од ове фамилије је садашња председница Народне скупштине Републике Србије, Маја Гојковић.

Уколико сам добро схватио, форумаш Platin познаје тестираног, па ће можда моћи да допуни ову анализу.