Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Крећемо са Дробњацима:

Јасика, Никољдан, Ивање и Дренова, Пријепоље, хаплогрупа I1-P109

Ради се о двојици Јасика, који имају потпуно поклапање на 17 маркера, један је из Ивања а други из Дренове. Уклапају се у профил осталих I1-P109 из пријепољског краја. Матица би требало да им буде Дренова, али осим тога о Јасикама нема никаквих детаљнијих података.

[Небојша]

Зверкић, Србија, хаплогрупа G2a

DYS 390      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 389-1      DYS 392      DYS 389-2      DYS 458      DYS 437      DYS 448   
22   10   14   14   12   11   29   16   16   21

GATA H4   DYS 456   DYS 576   DYS 570   DYS 438   DYS 481   DYS 635   DYS 533   DYS 549   DYS 643
11   15   15   18   10   22   20   9   11   12

Господин Зверкић није уписао све маркере, али по свему судећи упада у род L497 (А01).

Извор: Ysearch

Специфично презиме. Нисам успео наћи нешто више о пореклу, па ако неко зна нека напише.

Ово је из Срспког презименика, Др Велимира Михајловића:

ЗВЕР- (<звер - Tier, animal) Примери од ове основе почивају на метафори која овај апелатив поистовећује са суровим, свирепим човеком.

- Звер: презиме забележено у околини Иванца, Чаковца, Гарешнице и Вировитице у Хрватској 1948. године; надимак у Лесковцу у Србији.
- Зверац: презиме које je 1855. године носио један од колара у Чачку; савремено презиме у Врњачкој Бањи у Србији. Уп. хидроним Зверачки поток у Раваничком властелинству у Србији 1380. године.
- Зверић: презиме у селу Батуси на Косову.
- Зверковић: околина Чазме у Хрватској 1948. године. Од личног имена *3верко, потврђеног у Хрватској у XII веку.
- Зверовић: Zverovich у Задру 1583. године. В. Звер.
- Зверотић: презиме залажено у селу Тамнику у Србији. Основа: непотврђени надимак *3верота.
- Звијер: у селу Симијово у Рогојевини код Билеће крајем XI века; савремено презиме у Гајдобри; у Умки крај Београда; у Ајвалији и Суводолу на Косову; у Хрватској само пет особа у Дубровнику 1948. године. В. Звер.
- Звијерац: у селу Бакинци у Србији крајем XIX века; у Хрватској 1948. године само један становник села Торчец код Копривнице. В. Зверац.
- Звир: презиме залажено код Кутине у Хрватској 1948. године. В. Звер.
- Звирац: савремено презиме у Бањалуци у Босни. В. Зверац.
- Звиротић: околина Славонског Брода 1948. године. В. Зверотић.
- Звировски: само седам особа код Новске и Славонског Брода 1948. године.
- Звирчић: презиме забележено у Бихаћу у Босни 1547. године. Основа: непотврђени надимак *3вирац.
- Звјер: само једна особа у селу Велики Прокоп код Гарешнице у Хрватској 1948. године. В. Звер.
- Звјерац: савремено презиме у Београду; у Хрватској само један становыик села Макрушице код Осијека. В. Зверац.
- Звјерковић: околина Дубровника 1948. године. В. Зверковић.

[Црна Гуја]

Љујић, Никољдан, Горња Бистрица (Гобате), раније Стожер, раније из Куча, хаплогрупа I1-P109

О Љујићима нема детаљнијих података, али нема сумње да су повезани са осталим породицама из пријепољског краја, које тврде да су пореклом из „Куча“.

[Црна Гуја]

Садиковић, муслиман, Пријепоље, раније Павино Поље, раније Требаљево (Колашин), раније из Куча (?), хаплогрупа I1-P109

Судећи по месту порекла, генетским резултатима и предањем да су „од Куча“ Садиковићи су повезани са осталим родовима у околини Пријепоља који припадају овом роду.

[Црна Гуја]

Мандић, Савиндан, Горњи Страњани, раније Павино Поље, хаплогрупа I1-P109

Овде се такође ради о двојици Мандића који имају потпуно поклапање на 17 маркера.

Мандићи из Страњана су свакако пореклом од Мандића из Дробњака који славе Савиндан.

Мандићи су се раније презивали Славујевићи, а још раније Данчуловићи, по Данчулу, сину војводе Ђурјана. Презиме Мандић добили су по удовици Манди, која је била удата за неког Славујевића. Од овог братства је био познати кнез Периша Мандић, који је са кнезом Перишом Грбовићем са Пошћења отишао босанском везиру Џелал-паши у Травник, када су га преварили да пошаље малу војску на Ускоке, Морачу и Ровца. Славе Савиндан.

Извор:

Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје

[Црна Гуја]

Брашњовић, Никољдан, Звијезд, алтернативно презиме Брашњо, хаплогрупа I1-P109

Брашњи (Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи, Пољаци) у местима Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија.

„За Брашње се прича да су били на Косову, али кад су доцније Турци наишли на ове крајеве, они су им се без икакава отпора предали. Због тога, а и због неких других услуга, султан их је ослободио од данка и дао им и царску ираду на то. Наравно да се ово није задуго одржало; и Турци не само што су им наметнули данак, него су им и земљу преотели. Пре сто година неки Брашњо потопи натоварена коња некаква Турчина Курчевића из Бијелог Поља. Турчин затражи одштету од Брашња, а ови му место новаца дају тапије од земље, надајући се да ће Карађорђе ускоро освојити тај крај, те да се Турчин неће тим тапијама користити. Међутим нада им се не испуни и Турчин приграби у своје руке сву њихову земљу. За Брашње се прича да их је Св. Сава проклео, те се сада не могу дуже скрасити на једном мјесту. Тако, путујући Св. Сава, сврати код некаква Брашња на конак, ујутру кад је хтео полазити зачује петла где пева, па рекне да је то благословена птица. Продуживши пут даље, кад стигне на Савин Лакат, ту га сустигну Брашни, који су му раније подметнули петла, и рекну му да им је он украо ону „благословену птицу“. Св. Сава одговори да није и на њихово захтевање допусти да га претресу. Они петла нађу у торби, и стану га белити, а овај их на то прокуне.“

Извор:

Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје

[Wolf Sagash]

Да ли су ово резултати који нису објављени у табели Српског ДНК пројекта?

[Црна Гуја]

Несторовић, Никољдан, Залуг, раније из Куча, хаплогрупа I1-P109

„У 17. веку, а нарочито после Велике сеобе, у Полимље се доселио велики број Куча и Братоножића. Њихов је прилив у предео Комарана такав да су, касније, његове становнике звали Скендеријашима, а по турском називу за Скадар, седиште санџака ком су припадали Кучи. Они су продрли све до Мажића, а од њих су Ратковићи (пореклом од Браховића из Куча), Несторовићи, Лучићи, Потежице, Томашевићи, Баковићи а од муслимана Прељевићи.“

Извор:

http://www.poreklo.rs/2015/09/28/velika-zupa-prijepolje-do-1912-godine/

[Црна Гуја]

Да ли су ово резултати који нису објављени у табели Српског ДНК пројекта?

Резултати које овде објављујем су већ унети у табелу.

[Црна Гуја]

Лучић, Никољдан, Велика Жупа (засеок Думљани), раније из Куча, хаплогрупа I1-P109

Велика Жупа је предеона целина у околини Пријепоља коју чини шест насељених места: Миоска, Ковачевац, Виницка, Миљевићи, Прањци и Грачаница. Стариначког становништва нема већ је све досељеник и то поглавито од друге половине 18. века па на овамо. Главни прилив је из црногорских Брда и то етапно са краћим или дужим задржавањима на појединим стаништима.

„У 17. веку, а нарочито после Велике сеобе, у Полимље се доселио велики број Куча и Братоножића. Њихов је прилив у предео Комарана такав да су, касније, његове становнике звали Скендеријашима, а по турском називу за Скадар, седиште санџака ком су припадали Кучи. Они су продрли све до Мажића, а од њих су Ратковићи (пореклом од Браховића из Куча), Несторовићи, Лучићи, Потежице, Томашевићи, Баковићи а од муслимана Прељевићи.“

Лучићи живе у Думљанима и Дураковићима.

Извор:

http://www.poreklo.rs/2015/09/28/velika-zupa-prijepolje-do-1912-godine/

[Nebo]

Видимо овде један повелик круг пријепољских П109 са предањем о пореклу из Куча. Писах о тој верзији раније...

[Nebo]

Брашњовић, Никољдан, Звијезд, алтернативно презиме Брашњо, хаплогрупа I1-P109
Брашњи (Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи, Пољаци) у местима Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија.

О Брашњима постоје подаци и у Бјелопавлићима:

„Брашњи“ - Деспоти, Досковићи и Даниловићи, у Брашњима у Потарју (Свети Никола). Према једној верзији, они су из Горњег Полимља, а област Бјелопавлића била им је привремено станиште. Касније се иселили у Потарје.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.20

Дакле, из Горњег Полиља. Ту су, сасвим близу, и Кучи.

[Црна Гуја]

Вараклић, Никољдан, Седобро, Пријепоље, хаплогрупа I1-P109

Забележени у Седобру. Нема детаљнијих података о пореклу.

[Црна Гуја]

Мартиновић, Ђурђевдан, Бабине, Пријепоље, хаплогрупа I1-P109

Код Мркоњића се помињу Мартиновићи у Бабину и Љељеници који славе Ђурђевдан, али без назнаке о томе одакле су се доселили.

[Црна Гуја]

Попадић, Ђурђевдан, Коловрат и Јабука, Пријепоље, раније Обарде (Пљевља), хаплогрупа I1-P109

Реч је о двојици Попадића, једном из Коловрата а другом из Јабуке, који се разликују на 1 од 17 маркера.

Попадићи у Обардама су од Реља из Бабина, потомци Реље Крилатице. Од њих су Попадићи, који су се тако прозвали по некој удовици попадији из њихова колена.

Разарања, страдања становништва и миграциона кретања, толико су била велика око 1700. године, да су поједина села остала пуста. Новодосељено становништво није имало никаквог контакта са претходним, нити ма каквог знања о њему. Тако су Попадићи први дошли у Обарде око 1750. године, затим Деспотовићи и најзад Зиндовићи око 1770. године. 

Због тешких услова живота, око 1800. године се договоре Попадићи којих је било две куће у Обардама и Зиндовићи, којих је такође било две куће у Честима да селе за Србију. Први крену Попадићи и оду преко брда са стоком и товарима, а из Чести крену Зиндовићи. Кад Зиндовићи наиђу поред празних кућа Попадића предомисле се, сврате у њих и ту се настане. Сутрадан се врате и Попадићи, али су им куће већ биле усељене од бројних Зиндовића. Спор реши ага Ченгић у корист Зиндовића. Попадићи онда одоше у Честе на лоше имање, а Зиндовићи запоседоше најплоднији део Обарди.

Око 1875. године у Обардима је било свега 7 кућа: 2 Попадића, 3 Деспотовића и 2 Зиндовића.

Извор:

Милета Војиновић, Пљеваљски крај, Прошлост и порекло становништва, стр. 92, 99, 100, 117

[Црна Гуја]

Рељић, Ђурђевдан, Дренова, Пријепоље, раније Јабука (?), хаплогрупа I1-P109

Рељић са једним од Попадића има потпуно поклапање, док се са другим разликује на 1 од 17 маркера. Такође, и Рељић и Попадићи деле вредност 15 на DYS19, па се предање о блиском међусобном сродству може сматрати потврђеним.

„Рељићи су са Јабуке од Пријепоља. По предању, воде порекло од Реље Крилатице (можда су род са Попадићима из Обарди). Памте имена предака од Обрада (1845). Обрадови синови су: Маринко, Саво и Јован. У Пљевља су дошли Јован и Саво око 1890. године. Стругали су даске. Саво је купио кућу. Био је и цревар (трговао цревима). Оба брата су била у црногорској војсци у 1. светском рату. Јован је интерниран у робију у Мађарску 1916. године. Имао је петоро деце, а Саво троје.“

Извор:

Милета Војиновић, Пљеваљски крај, Прошлост и порекло становништва

[Црна Гуја]

Ратковић, Никољдан, Кучин, Пријепоље, раније из Куча ("негде код Зете"), хаплогрупа I1-P109

Ратковићи (Нестори) који славе Никољдан из Кучина и Мажића досељени су од Куча.

„У 17. веку, а нарочито после Велике сеобе, у Полимље се доселио велики број Куча и Братоножића. Њихов је прилив у предео Комарана такав да су, касније, његове становнике звали Скендеријашима, а по турском називу за Скадар, седиште санџака ком су припадали Кучи. Они су продрли све до Мажића, а од њих су Ратковићи (пореклом од Браховића из Куча), Несторовићи, Лучићи, Потежице, Томашевићи, Баковићи а од муслимана Прељевићи.“

Извор:

http://www.poreklo.rs/2015/09/28/velika-zupa-prijepolje-do-1912-godine/

[Црна Гуја]

Кајевић, муслиман, Велика Жупа, Пријепоље, раније Поља Колашинска (Мојковац), раније исламизирани Кучи, старо презиме Кајовић, родовски надимак Хамзићи, хаплогрупа I1-P109

„У 17. веку, а нарочито после Велике сеобе, у Полимље се доселио велики број Куча и Братоножића...Неки од досељених Куча су примили ислам, а неки остајали у старој вери. Не зна се за Прељевиће да ли су се исламизирали у на путу овамо или су ислам примили у Комарану. Зна се да су били моћно братство и имали своје читлуке по Комарану и Житину. Од њих су Камберовићи, Тахировићи, Нуковићи, Виличићи и Башевићи. Кучког порекла су Кукуљци и од њих Тумбули, Таловићи, Шиљевићи и Ђухићи као и велико племе Мицана из Колашина, где су исламизирани и од којих су Бошковићи и Кујовићи. Слично је и са Кајевићима с тим да су они каснији досељеници.“

Извор:

http://www.poreklo.rs/2015/09/28/velika-zupa-prijepolje-do-1912-godine/

[Amicus]

Свака част Црна Гујо на предузећу.

У Пријепољу викинга као у Швеѕке!

[Црна Гуја]

Цвијовић, Ђурђевдан, Рача, Прибој, хаплогрупа I1-P109

Подручје Прибоја није етнографски обрађивано, па се не може рећи ништа поуздано о Цвијовићима из Раче. Цвијовића има доста у околини Пљеваља, али не можемо потврдити да су повезани са прибојским Цвијовићима. Са друге стране, Цвијовићи у околини Бијелог Поља (Сутиван, Недакуси, Олује, Пресеченик) славе Ђурђевдан и имају јасно предање о пореклу из Дробњака.

Извор:

Милисав Лутовац, Бихор и Корита