Аутор Тема: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана  (Прочитано 13252 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1246
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #100 послато: фебруар 22, 2021, 07:16:18 поподне »
Ево коначно мог малог доприноса. Надам се да ћете уживати и изненадити се можда неким стварима.

https://www.poreklo.rs/2021/02/22/prepisi-najstarijih-crkvenih-pravoslavnih-maticnih-knjiga-grada-panceva-1787-1800-prezimena-pancevackih-srba/
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1163
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #101 послато: фебруар 22, 2021, 07:25:01 поподне »
Ево коначно мог малог доприноса. Надам се да ћете уживати и изненадити се можда неким стварима.

https://www.poreklo.rs/2021/02/22/prepisi-najstarijih-crkvenih-pravoslavnih-maticnih-knjiga-grada-panceva-1787-1800-prezimena-pancevackih-srba/

Свака част! Битне информације о српским презименима у Панчеву.


На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 331
  • R1b-PF7562
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #102 послато: фебруар 22, 2021, 07:56:37 поподне »
Свака част, Делијо  :)
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1246
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #103 послато: фебруар 23, 2021, 12:05:04 пре подне »
Свака част! Битне информације о српским презименима у Панчеву.

Хвала Узи ! Потрудићу се да попуним рупу од 1782-1787 што се тиче крштених. Битно је врло ради сагледавања потенцијалних матица одакле су преци ових Панчеваца, сада сароседеоца ,мигрирали.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1246
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #104 послато: фебруар 23, 2021, 12:05:28 пре подне »
Свака част, Делијо  :)

Хвала Мићо ! Служимо народу :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1246
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #105 послато: фебруар 27, 2021, 12:31:04 поподне »
Помени презимена Животин у књизи Срби у Банату од др Јована Ердељановића (истраживања вршио почетком 2.деценије 20.века)

1.Алибунар, Животин, Ђурђиц, 2.Црепаја, Животин без шпицнамета Никољдан, Радивојев-Животини , 3.Ватин, Животин-Медведи ,Ђурђиц, 4. Врачев Гај, Животин-Пањалов (Свети Лука), Животин-Чарајин (Аранђеловдан), 5.Добрица, Животин-Лилин , свети Никола, први свештеник у месту из те породице која спада у ред најстаријих породица у месту, која је као и друге најстарије фамилије досељена од Пожаревца или из других делова Србије, 6.Томашевац, Лалић-Животин , из места Лалић у Бачкој прешли, Свети Стефан, 7.Санад-Животин-Петлов-Дудаши, чукундеда дошао из Пећи, другачије се презивалу (презиме Животин добили до деди), слава Никољдан, стара Јовањдан, 8.Бока-1804.у Протоколу забележено презиме Животин


Презиме је било присутно у Панчеву (2.горња Парохија Преображенске цркве у време проте Стојшића (вероватно око 1892.године кад је Стојшић био прота) и забележен је Јосиф Животин, на попису Срба цивила Панчева 1870.године (Inwohner steuer Entwurf pro ano 1870) пописан је Живота Животић, такође забележено у књигама умрлих Преображенске цркве 1797.године-Ана Крсте Животина (познат и као Крста Бугарин) сна.
У књизи Срби у Банату у 18.веку, др Душана Поповића презиме Животин је , као и пописима града Панчева 1764.године, рашког дела, цивила Максима Животина.
Забележено је и у Сефкерину на попису цивила 1764године, Димитар Животин, као и у Јабуци у првом попису 1733.године Владислав Животић, и у другом попису Јабуке- попису њених цивила 1764.године-Велисав Животи(н/ж), Јеремија Животин (касније вероватно прешао у Црепају јер се налази у матицама умрлих Црепаје 1792.године). Презиме се помиње и у матичним књигама крштених Опова 1774.године, Ана кћи Максима Животина (Максима Панчевца) и Стане, а у питању је огранак породице који је забележен у рашком делу Панчева 1764.године (Максим Животин) и који је прешао у 30-так км од Панчева удаљено село Опово.

Посматрајући најстарије матичне књиге Панчева из 18.века, а почевши од 1782.године примећује се да је мушко име Живота било веома популарно у Панчеву у том времену. Забележени су следећи родови у којима се јављало мушко име Живота-Трпков (кум са Ристинима и Милићевима), Крстин/Бугарин, Ивков/ић, Ристић/ин (кум са Крстинима), Шамшалов. Видимо да су наведене породице биле и у кумовским везама, а презимена Трпков, Крстин/Бугарин, Ристин/ич могла би указивати на порекло из јужних и југоисточни српских матичних области (Пчиња и Топлица+ Маћедонија).
У матицама крштених 1783.године Преображенске цркве помиње се Симеон Животин становник Добрице, кум Григорију Живана Гарина/Тарина/Дабина.

Појављује се у матицама умрлих Панчева и презиме Илијевић (панчевац) 1797.године, међутим у питању је препис Протокола умрлих од стране др Ј.Ердељановића који не обухвата књиге умрлих из Историјског архива Панчева.
« Последња измена: фебруар 27, 2021, 12:43:30 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1246
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #106 послато: фебруар 27, 2021, 12:40:39 поподне »
Посматрајући записе др Јована Ердељановића за Банат, од којих је поле његове смрти настала капитална књига за Банатске Србе-Срби у Банату, схватио сам да оно штп лежи по архивима Панчева и што је дигитализовано је мали део постојаће грађе за 18.век. На пример у Истпријском архиву Панчева , од оног текста о презименима што сам поставио 70% нема у самим дигитализованим матицама (фали период крштених 1784-1793+1794-1823), такође фали попис српских цивила града из 1870.године, за који верујем да ни не знају да се налази у архиву.

Гледајући његове опскурне белешке за Опово видео сам да је навео да се натице воде од 1750.године, док се у архиву могу наћи оне од 1768.године.
О чему се ту ради није ми баш јаснно, да ли су те матице изгубљене, затурене већ не знам само остаје нада да ће у неком тренутку бити извучене из неког запећка и дигитализоване како доликује.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1880
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #107 послато: фебруар 27, 2021, 01:44:49 поподне »
Посматрајући записе др Јована Ердељановића за Банат, од којих је поле његове смрти настала капитална књига за Банатске Србе-Срби у Банату, схватио сам да оно штп лежи по архивима Панчева и што је дигитализовано је мали део постојаће грађе за 18.век. На пример у Истпријском архиву Панчева , од оног текста о презименима што сам поставио 70% нема у самим дигитализованим матицама (фали период крштених 1784-1793+1794-1823), такође фали попис српских цивила града из 1870.године, за који верујем да ни не знају да се налази у архиву.

Гледајући његове опскурне белешке за Опово видео сам да је навео да се натице воде од 1750.године, док се у архиву могу наћи оне од 1768.године.
О чему се ту ради није ми баш јаснно, да ли су те матице изгубљене, затурене већ не знам само остаје нада да ће у неком тренутку бити извучене из неког запећка и дигитализоване како доликује.

Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1246
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #108 послато: фебруар 27, 2021, 02:07:41 поподне »
Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.

Апсолутно се слажем и потписујем сваку реч. Приметио сам брдо грешака при дигитализацији -у смислу дефинисања временског опсега грађе. На принер на сајту Архива Панчева стоји-матице крштених Преображенске цркве 1782-1793+1828-1895, а заправо је ситуација следећа :1782-1784+1793-1794+1828-1895).
Како је могуће да је један дед од 70-так година (Др Јован Ердељановић у 20-тим годинама 19.века док је вршио истраживања) могао да нађе документа у архиву и цркви и препише их, а данас-100 година касније влада такав хаос и дезинформисаност приликом потраге за-заправо истим подацина које је он преписивао?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 90
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #109 послато: март 01, 2021, 05:38:30 поподне »
19и век је иначе обележем прављењем споменица тј. архивских збирки. Морам овде да истакнем хрватског историчара Лопашића јер када погледате његове споменице и који је то обим посла, то је заиста импресивно. И то све крајем 19-ог/почетком 20-ог века са ондашњом технологијом.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 762
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #110 послато: март 01, 2021, 06:38:38 поподне »
Не видим која би смисленија била активност данашњих архива од дигитализације архивске грађе. У реду, јесте то мало већи и скупљи посао, али би си дугорочно исплатио. Једном дигитализовану грађу корисници би могли користити без доласка у архив. Ту је уштеда на времену архивских радника. Такође и кориштење архивске грађе преко мреже би се могло налаћивати, ту је такође приход. Дакле, и не говоримо о општем добру чувања и приступа архивској грађи, већ о добробити за саме архиве.

Унаточ томе, нисам примјетио да главни архиви у Србији уопште раде дигитализацију. Видим да архив Суботица има дио на сајту који се зове е-архива али ту су само спискови матичних књига које посједују у пдф формату.
Архив Београда је тренутно одличан пример за барем нешто. Они су дигитализовали матичне књиге које су од раније поседовали, као и туру која им је стигла током 2019. године. То је сада лепа колекција, за подручје које данас обухвата Београд.
Постоје још и картони житеља  - пријаве боравка и попис из 1895. - у својој суштини државно урађен домовни протокол Земуна.
Матичне књиге и домовни протокол нису претраживи. Картони житеља јесу, по имену, презимену или именима родитеља. Зашто су негде оба родитеља уписана, негде отац, негде мајка... У случају Београда, и пристизања становништва из свих крајева, је од изузетног значаја место рођења - скоро па више од имена родитеља. Колико знам, начин претраге се неће мењати.

Кажем, за барем нешто, јер су то покачене на интернет (захтева се само бесплатна регистрација) слике страница. Неки документи су мањи, неки су већи, управљање прегледањем је лоше решено - ако се прегледају врло широки записи (двострано на А3) они су на обичним мониторима мањи него у стварности и читљивост је слаба. Тада је потребан монитор шири од 16:9 или неко 4К чудо.

Па ипак, када би сви архиви урадили исто, ми више не бисмо имали проблема - свакако да у Србији одавно живи већина Срба и да је већина података о Србима у самој Србији.