Аутор Тема: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана  (Прочитано 6680 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7099
  • I1 P109 FGC22045
Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« послато: март 02, 2018, 11:17:27 пре подне »
Порекло данашњег српског становништва у Банату датира још из средњег века.

Срби су се у већем броју почели исељавати ка Банату већ у време пропасти Маричке битке 1371. године.

Није искључено да је уз Дунав, српских насеља било и од раније, а познато је да су неки српски владари, из ранијег периода, били ктиторима и манастирима на простору данашњег Темишварскога Баната.

Банат је по природи свог становништва, од тада до нашег доба остао усељенички простор, у који су се кроз историју досељавали Срби из свих крајева, али и други народи које историја није поштедела сеоба.

Ово је, дакле тема о Србима у Банату, њиховом пореклу, њиховим селима и градовима, њиховом животу на том простору, од средњег века до данашњих дана.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 543
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #1 послато: март 02, 2018, 02:33:43 поподне »
 :)

Хвала Амикусe!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3538
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #2 послато: март 02, 2018, 02:59:41 поподне »
Карта банатске епархије


Манастир Месић је данас женски манастир Српске православне цркве у банатској епархији. Налази се у подножју тзв. Магарећег брда, у виноградарском рејону, источно од града Вршца.
Један је од најзначајнијих манастира у југоисточном Банату, настао највероватније у XV веку, мада га по локалној легенди оснива 1225. године Арсеније Богдановић Хиландарац, кога је лично Св. Сава поставио за игумана манастира. Монах Арсеније Богдановић био је родом из Србије, а за игумана га је Св. Сава рукоположио и изаслао да оснује манастир Месић.[1] Арсеније "Сремац" Богдановић, је потоњи наследник Св. Саве на трону српских архиепископа. Друга верзија има више вероватноће, наиме по њој је манастир Месић основао Јован Бранковић, последњи из лозе Бранковића, крајем XV века. На основу једног званичног извештаја, пак, из 1751. манастир Месић су основали између 1493-1502. године деспот Јован Бранковић и његов брат — епископ Максим (Ђорђе) – умро 1502. — који је манастир Месић обдарили са непокретним имањем.

Манастирска црква посвећена Светом Јовану Крститељу још 1660. године, што је јединствен случај међу српским манастирима.

« Последња измена: март 02, 2018, 03:03:19 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #3 послато: март 02, 2018, 03:31:57 поподне »
Манастир Војловица код Панчева посвећен је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, и налази се на путу Панчево-Старчево, на око 3,5 км од ушћа Тамиша у Дунав.Постоји више предања о постанку овог банатског манастира. Према најстаријем предању, сачуваном у манастирском инвентару из 1795. године, манастир је основао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, 1383. или 1405. године. Предање даље казује како су манастир основале, на прелазу 14-ог у 15-и век, избеглице, после битке код Лебана.Први поуздани подаци о Војловици потичу из 1542. године. Јеромонах Партеније је записао у Зборнику штампаном у Венецији 1538. године да у манастиру у то време живи 36 монаха, што потврђује претпоставку да је услед бројности братства манастир основан много раније.Већа страдања манастир је доживео у дуготрајним ратовима Турске и Аустрије у 18-ом веку, када су га Турци неколико пута разарали и палили. Храм је обновљен 1730., али се манастир, нажалост, још два пута налазио на удару Турака који га руше и пале 1738. и 1788. године. На остацима порушеног и спаљеног храма игуман Никанор 1791. године подиже нови храм, а његов наследник игуман Јоаникије Миљковић украшава храм изнутра и 1798. године поставља иконостас.У 19-ом веку манастир се бори за остваривање својих права на посед, а 1836. године игуман Теодосије Церњански подиже барокни звоник. Заузимањем архимандрита Гаврила Ананијева 1911. године подигнута је нова зграда конака.У току Другог светског рата у манастиру Војловица су били заточени патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић.У храму манастира Војловице налази се чудотворна икона Богородице са натписом: „Образ многопјенениј и чудотворниј пресвјатија Богородици“, којој је Свети владика Николај Велимировић, у току свог заточеништва у овом манастиру, написао канон и назвао га Канон Пресветој Богородици Словесници.Манастир Војловица налази се данас у склопу Рафинерије нафте – Панчево која је изграђена 1965. године.По предању, водица на Наделу, недалеко од манастира Војловице, настала је када је неки човек који је ишао на штакама, сањао да треба да очисти и озида бунар поред манастира чијом ће се водом потом исцелити. Заветујући се Светој Петки, он је то учинио и проходао оставивши штаке поред бунара. Братство манастира Војловице подигло је 1890. године капелу посвећену Светој Петки Трновој која се прославља 8. августа.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #4 послато: март 05, 2018, 08:48:20 поподне »
Један од описа Срба у Банату крајем 18,века од стране Јохана Јакоба Ерлера октобра 1774.године :
Срби су по стасу витки,високи снажни и лепи(и Румуне уз Србе тако описује).Основна исхрана Срба састоји се у домаћем хлебу а када не посте врло често хране се сировом сланином димљеном на отвореном,а често пију ракију,некакву течност од шљива која вероватно користи бољој пробави њихове тешке хране али здраво опија.Добро понашање не зависи од религије већ највише од васпитања родитеља.Што је љубав родитеља већа,то је веће и поштовање према њима као и према свим старијим људима.Никакво скретање у том погледу не остаје некажњено.Онда када се састају примећује се код њих испољавање потпуног поштовања према старијим људима,целивање образа и руку међу сународницима је нешто што је овде сасвим уобичајено.Одрасли се сваке недеље и за празнике забављају играјући коло у круг.Религија ових људи више се обавља у кући него у цркви.Само старији посећују божји храм али се тамо дуго није могла чути ни проповед ни хришћанско учење.Богослужење се сводило на певање литургије и друге верске церемоније након чега се свештеници поново прихватају рогова плуга или када пођу кући међу људима шире неистините приче о чудесним догађајима,тумарајући са враџбинама ,терајући врагове и вампире.Религијску праксу по кућама врше млађи и старији а састоји се од 4 необично дуга поста:Божићни који траје 6 недеља,Ускришњи који траје 7 недеља,Пост Светог Петра и Павла који траје 3 недеље и пост рођења Свете Марије који траје 3 недеље.Заједно са осталим посним данима пост траје дуже од 7 месеци и толико је строг да у току трајања главног поста не сме да се једу ни риба,ни маст ни јаја.Иако је пост престрог сви га се држе веома озбиљно,пре би убили човека него да погазе обичаје што се примећује по разбојницима који упркос сумњиво стеченом иметку пост поштују без поговора.Иако далеко од читања и писања,за њих се може рећи да су природно обдарени способностима у свему што раде и у свим практичним занимањима.Мањкавости и непријатне стране овог народа потичу више од религије а мање од родитељског васпитања.Када се Румун напије врло брзо га обузима кајање,док Србин ако се наљутио на неког ,памти љутњу дуги низ година.Иако су религиозне церемоније блиске побожности верницима,ипак су по неки пут смешне.Код погреба поготово богатијих људи унајмљују се жене које прате покојника  и оплакују га до гроба,а кад се до њега стигне своју мисију обелодањују из све снаге грла.Многи покојници су опднети до гроба у лепој одећи и тако сахрањени док се ковчегу посвећује најмања пажња.Преко покојниковог лица ставља се платно које се помера више пута током затварања поклопца у ком се спрам главе исече већи отвор(нисам добио адекватно објашњење за овај обичај осим да је у питању неки прастари обичај из старине).Након сахране увек се даје даћа и то неколико пута годишње по могућностима,уз то да доста често породица потроше велика средства и осиромаше приликом тог обичаја.Жалост се код Срба обележава тако што мушкарци носе повез око рукава док женама повез виси од главе до ногу.Приликом смрти првог мушког детета јавља се чудан обичај означен као лападат( мисли на Румуне) и озбачава да се друго новорођено дете привидно презире од стране мајке као и околине.Новорођено дете ставља се у корито и односи у улицу а комшија који га проналази поново га доноси мајци уверавајући је да га је сам Бог одредио да дете пронађе и врати мајци.Комшија на тај начин постаје кум а дете добија име Лападат.Љубав према дечацима код Срба не може се поредити са љубављу према девојчицама.Ако је дечак унук некоме он наслеђује цело газдинство које би требало да припадне рођеној кћери.Девојке добијају мало ствари приликом мираза уз чест обичај да отац момка даје паре оцу девојке.Док се погађају око новца пију велике количине ракије,грле се и љубе дуго ценкајући се док ракија не каже цену и открије њихове праве намере.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #5 послато: март 05, 2018, 08:48:31 поподне »
Срби за разлику од Румуна праве своје кревете на висини(сами отешу дрво и пунећи га са мало сламе/сена и ставе преко њега покривач),како доста воле да пеше сан прекидају и више пута.Непрестано се труде да имовину држе у заједништву,зато 3-4 фамилије често живе заједно трудећи се да верним радом увећају иметак.За разлику од Румунки Српкиње се међусобно јако добро слажу.Румуни су веома нехајани за разлику од Србина који ради за двојицу,посвећује се из све снаге пољским радовима,обрађујући земљу из све снаге.Он би пре одвојио од својих уста него да остави стоку гладну  да трпи немаштину,за разлику од Румуна.Српкиње својом вредноћом постижу све,раде послове на њиви и у кући.Обавезне су да мужевима указују велико поштовање,пошто је мушкарац у свим приликама оличење правде коју ваља поштовати.Редуша(праља) води бригу о домаћинству онда када су сви отишли у поље и та обавеза се преноси са једне на другу тако да најмлађој жени у кући пада најтежи и највећи посао.Обавезне су да мужу изувају чизме и очисте их.Срби у кући поседују више ствари од Румуна али их не праве сами већ углавном купују.Срби имају куће,склоништа и стаје боље него Румуни,већа и сређенија имања и воде више бригу о животињама у односу на Румуне.Интезивније се баве пољопривредом од Румуна па зато имају више оруђа.Срби користе кочије-запреге са два коња и имају боље коње и амове у односу на Румуне.Свакодневна летња одећа обухвата једну кошуљу која је понекад везена турским концем и од ланених чакшира(гаћа).Србин носи око струка уместо појаса мађарски опасач плаве боје а на глави или шешир са напола подигнутим ободом или хусарски калпак начињен од филца.Богатији Срби лети и зими носе крзнени огртач плаве или беле боје и чизме.Зимска одећа код сиромашнијих обухвата бунду од овчијег крзна(Пелц) или вунену кабаницу(Мантил) а на леђима четвртасти комад платна или крзнену капуљачу за покривање главе.Доњи део тела увучен је у сеоске чакшире преко којих вири кошуља као украс,ноге обмотају вуненим крпама а стопала кожним опанцима са кожним каишевима који се везују око зглоба.Током лета жене носе дугачку кошуљу  од ланеног платна турским концем украшена на рукавима и око врата,дугачку до пета а отворену на грудима и стегнуту на струку,са два појаса који су направљени умотавањем црвене ,жуте и зелене вунице.Отвор на грудима користи се и као џеп.Зими се овој одећи дода само кожух и пар чизама.Коса је лепо уплетена ,украшена са гомилом игала и вештачких каменчића.Жене које имају пара окаче око чела новчиће у низу у виду трокутова.Минђуше су израђене од вештачких каменчића,месинга,често јако тешке.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #6 послато: март 05, 2018, 09:13:55 поподне »
Интересантно

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7099
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #7 послато: март 06, 2018, 11:38:00 поподне »
Питање за Делију, да ли је чуо за овог Павла Живановића, и да ли ова czrepaja има везе са његовом?





Случајно нађох, покушавајући наћи неки печат или грб Црепаје. :)

Иначе, моћан грб.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #8 послато: март 07, 2018, 12:00:48 пре подне »
Питање за Делију, да ли је чуо за овог Павла Живановића, и да ли ова czrepaja има везе са његовом?





Случајно нађох, покушавајући наћи неки печат или грб Црепаје. :)

Иначе, моћан грб.
Сад гледам баш..у суштини Црепају су писали као Czerepay и Cserepalja-конкретно тако су писали Мађари а Немци су је писали и као Szrepaye,то је једна ствар а друго од Живанов(ића) у Црепаји може се рећи да постоје две породице-Живанов-Цветићи који славе Ваведеније и Живанов-Крстанови који славе св.Лазара.Када се вратимо уназад сва презимена која су на ов и ев данас,некада су била на ић,за Црепају то могу да потпишем.Иако доста породица у Банату постоји са овим презименом славе које ове две породице славе су доста ретке.Видим да је документ из 1900.године али када је грб отприлике настао?Mора бити да је доста раније настао,18. или средина 19.века?Да,доста је леп грб признајем. :D
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7099
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #9 послато: март 07, 2018, 12:07:41 пре подне »
Сад гледам баш..у суштини Црепају су писали као Czerepay и Cserepalja-конкретно тако су писали Мађари а Немци су је писали и као Szrepaye,то је једна ствар а друго од Живанов(ића) у Црепаји може се рећи да постоје две породице-Живанов-Цветићи који славе Ваведеније и Живанов-Крстанови који славе св.Лазара.Када се вратимо уназад сва презимена која су на ов и ев данас,некада су била на ић,за Црепају то могу да потпишем.Иако доста породица у Банату постоји са овим презименом славе које ове две породице славе су доста ретке.Видим да је документ из 1900.године али када је грб отприлике настао?Mора бити да је доста раније настао,18. или средина 19.века?Да,доста је леп грб признајем. :D

Можеш пустити гласину, да се траже потомци Павла Живановића из Црепаје, ради хералдичког наслеђа. ;D

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #10 послато: март 07, 2018, 12:14:31 пре подне »
Помиње се 1848.године Павле Живановић из суседне Ченте,граничар и један од изасланика за Ченту као граничарско место 12.регименте а један од потписаних у тзв.Црепајачком збору где су се  у 29 тачака изјаснили о интересима српског народа на простору Војводине.
Иначе за Живанов(иће) из Црепаје се каже да су дошли из Сефкерина 1774.године а у Сефкерин из Печке или Нађлака око 1721.године(Петар Идворац-Монографија Црепаје 1660-1918-није потпуно поуздан јер је своја размишљања конципирао пре свега на појави понављању презимена у различитим местима и тако је стварао закључке о миграцијама,што је јако тешко рећи за честа презимена тог времена све док се не поклопе имена,кумови итд.)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7099
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #11 послато: март 07, 2018, 12:22:44 пре подне »
Помиње се 1848.године Павле Живановић из суседне Ченте,граничар и један од изасланика за Ченту као граничарско место 12.регименте а један од потписаних у тзв.Црепајачком збору где су се  у 29 тачака изјаснили о интересима српског народа на простору Војводине.
Иначе за Живанов(иће) из Црепаје се каже да су дошли из Сефкерина 1774.године а у Сефкерин из Печке или Нађлака око 1721.године(Петар Идворац-Монографија Црепаје 1660-1918-није потпуно поуздан јер је своја размишљања конципирао пре свега на појави понављању презимена у различитим местима и тако је стварао закључке о миграцијама,што је јако тешко рећи за честа презимена тог времена све док се не поклопе имена,кумови итд.)

Можда је ово неки потомак тог чувеног Павла.

У сваком случају, треба листати угарске Краљевске књиге, свашта може да се нађе. :)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
« Последња измена: март 07, 2018, 12:34:00 пре подне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 543
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #13 послато: март 07, 2018, 07:04:44 пре подне »
Хвала Дeлијо

 :)

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 274
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #14 послато: март 07, 2018, 04:39:16 поподне »
Нађох у једној књизи да је у путопису 1717 Monthegi дао следећи опис Баната
Непрегледне шуме пашњаци и много бара (мочвара) са пуно комараца
Историчар Merezi
 Каже да је било 56 насеља, а да је 135насеља било опустешено, пусто.
У попису 1717 сазнајемо
 да је било само две хиљаде  домаћинства, а да је Зрењанин у то време имао 100 кућа.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #15 послато: март 13, 2018, 12:16:05 пре подне »
Мој мали допринос за тему Срби у Банату :)
У питању је Грунтов катастар Црепаје за 1799/1800. годину.Мислим да је попис војно способних у питању са излагањем и материјалног стања пописаних(у виду земље).Највећи део пописаних има земљу у Црепаји,док један мањи део има у Сефкерину.Нажалост нема бројева кућа нити година старости пописаних али је и ово одлично.Поготово ако се узме у обзир попис из 1800.године Душана Поповића,може да се разумме старосна структура и алгоритам пописивања Црепајаца(по годинама старости).Не могу да се похвалим рукописом ;D,али преко 90 посто сам успео да препишем на латиници како и пише у оригиналу,радио сам на брзину па нисам био у могућности да проучим тих пар чудни имена и презимена поред којих сам ставио упитник.Као пример како изгледају табеле катастра поставићу приказ мог аскурђела Михаила Панчевачког.Укупно има 199 граничара,од тога њих 19 је имало земљу у Сефкерину.







Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #16 послато: март 14, 2018, 03:47:17 поподне »
http://www.svevlad.org.rs/predanje_files/radisavljevic_gajde_u_tradicionalnoj_kulturi_srba.pdf
Иако је мишљење да су традиционални инструменти банатских Срба тамбурица и хармоника ту је један од инструмената,може се рећи скоро заборављен са надом да ће неколицина људи која је обучена да их свира успети да сачува и пренесе знање на млађе генерације.У питању су Банатске Гајде.Не знам да ли сам од неког чуо или сам док сам читао Сеобе од Црњанског налетео на податак да су се свирале још од Велике Сеобе,конкретно у Шајкашкој током поласка у рат широм Европе.
Такође исто питање кулутрног наслеђа старих Срба на овим просторима може се поставити и за народну ношњу.
http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=45.0
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:odevanje-srba-u-habzburskoj-monarhiji-18-veka
Kako је то изгледало у Југозападном Банату(Црепаји)
http://biblioteka-kovacica.locloudhosting.net/items/show/58
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 543
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #17 послато: март 14, 2018, 04:34:02 поподне »
http://www.svevlad.org.rs/predanje_files/radisavljevic_gajde_u_tradicionalnoj_kulturi_srba.pdf
Иако је мишљење да су традиционални инструменти банатских Срба тамбурица и хармоника ту је један од инструмената,може се рећи скоро заборављен са надом да ће неколицина људи која је обучена да их свира успети да сачува и пренесе знање на млађе генерације.У питању су Банатске Гајде.Не знам да ли сам од неког чуо или сам док сам читао Сеобе од Црњанског налетео на податак да су се свирале још од Велике Сеобе,конкретно у Шајкашкој током поласка у рат широм Европе.
Такође исто питање кулутрног наслеђа старих Срба на овим просторима може се поставити и за народну ношњу.
http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=45.0
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:odevanje-srba-u-habzburskoj-monarhiji-18-veka
Kako је то изгледало у Југозападном Банату(Црепаји)
http://biblioteka-kovacica.locloudhosting.net/items/show/58


Meнe та мушка ношња - "бeлe" сукнeнe или чојанe (признајeм да нe знам поуздано) панталонe са том бочном уздужном тамнијом шаром - асоцира увeк  на влашку ношњу!

Што нијe за чудити!

Културна прожимања Срба и Румуна у Банату па и код ношњe, као и Срба, Мађара и Румуна када јe рeч о музици, а Срба и Мађара када јe рeч о говору-тај "отeгнути"  говор.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #18 послато: март 18, 2018, 10:28:42 поподне »
Meнe та мушка ношња - "бeлe" сукнeнe или чојанe (признајeм да нe знам поуздано) панталонe са том бочном уздужном тамнијом шаром - асоцира увeк  на влашку ношњу!

Што нијe за чудити!

Културна прожимања Срба и Румуна у Банату па и код ношњe, као и Срба, Мађара и Румуна када јe рeч о музици, а Срба и Мађара када јe рeч о говору-тај "отeгнути"  говор.


Mоже се рећи да си у праву,панталоне дефинитивно имају везе са влашком ношњом.Интересантна је то појава јер у мешаним срединама где је долазило до контакта Срба са Румунима увек су Румуни били ти који би што се тиче језика и традиције прешли у српство.У Црепаји има неколико таквих примера(Њагул,Кокора,Макса,Карбунар,Жебељан,Ердељан,Лазар,Аврам,Јаношев) има чак и влашки сокак као део села.Ипак кад би им неко рекао да нису Срби,поготово раније за то би летела глава.Што се међусобног утицаја тиче могуће да он потиче још из периода почетка 18.века у Поморишју и Ердељу јер је Црепаја примера ради основана(обновљена) 1774.године,Долово око 1764.године и веома ретко међу тим презименима влашког порекла можемо да нађемо необична имена која нису баш српског порекла.(Траило,Паун,Лападат).
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #19 послато: март 18, 2018, 10:44:49 поподне »
Такође ми је занимљива и капа као део народне ношње.Немам слике за Банаћане што се тога тиче ал ће послужити и Сремци. :DШто се самих шубара тиче велика сличност постоји и са оном влашком варијантом,претпостављам да је по Балкану толико раширена њена употреба била да и не постоје неке разлике од краја до краја.




Последња слика је посебно интересантна обзиром на то да је стара преко 100 година.По некој мојој процени момак на слици највише има 16-17 година а рођен је 1896,дакле фотографија је настала вероватно пре Великог Рата.
« Последња измена: март 18, 2018, 10:46:34 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !