Аутор Тема: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina  (Прочитано 23070 пута)

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #100 послато: новембар 25, 2017, 09:15:16 пре подне »
Dobar tekst sa sajta Poreklo.rs gdje se spominju Kakmuzi kod Pljevalja.Postoje samo dva Kakmuza na nasim prostorima,jedan na Ozrenu a drugi na sjeveru Crne Gore.Stanovnici Kakmuza u na Ozrenu,Republika Srpska imaju predanja da su porijeklom sa sjevera Crne Gore.

Споменици материјалне културе из периода српске државе Немањића

Читав хоћевински крај био је густо насељен у време владавине Немањића. То сведоче многе цркве и манастири на овом подручју. Био је скоро у сваком селу по један црквени објекат. Цркве су биле у Немањи, Какмужама, Хоћевини, Шљиванском, Задубљу, Горњем Селу и Крушеву. Хоћевинска црква из доба Немањића била је у месту Елдовиште (Бременице). Изнад цркве је црквено врело, а око цркве је било велико српско гробље.

Највеће село у овом крају је Какмуже. Налази се испод огранака планина Љубишње, Лисца, Ограда и Волујаче. Просуто је по лепим обронцима и долинама са доста извора и два јака врела. О постанку његовог имена има две легенде (које преносе Милан Лаловић и стари Сретен Бајчетић). Према једној, некада су у овом селу живели Илири који су се звали Какмужи; а према другој, пошто је село имало добре пашњаке, имали су добру мужу (доста млека) па су комшије говориле ”каква мужа”. Од те две речи изведено је име села Какмуже. Која је од ове две верзије тачнија не зна се.

На западној страни села (Какмужа) налази се интересантно место које се зове Немања. Према предању, које преноси Сретен Бајчетић, а знају то и сви Какмужани, ту је известан број година живео Стефан Немања. Имао је своју цркву, двор, златно посуђе, позлаћени стожер у гувну и друге објекте. Неко га је напао и морао је отићи. Повлачећи се пред нападачем, оставио је златно посуђе и накит у пећини под Орловачом, а стожер закуцао у земљу и са дворјанима и војском отишао у непознатом правцу. Позлаћени стожер извукоше неки људи 1917. године и однеше (према казивању Сретена Бајчетића). Било је још закопаног злата изван пећине. Прича се да је неки уморан косац задремао на ливади и заспао. Уснио је да лежи на злату. Откопао је паре и однео.

Немања се зове читав један заселак на коме је био двор, град, црква, гувно и други објекти. Још се виде темељи 4 куће. По причању Сава Васиљевића постоји, тзв. царско гувно и ту се народ окупља на вашар. Сада га зову Коло. Постоји и извор који се зове Златно врело, а и старо грчко гробље. Саво је ту изорао гвоздени чекић који је до скоро био у употреби, као и пола воденичког камена.

Преноси се предањем податак да се за време владавине Немањића у Љубишњи вадила златна руда, па коњима терала у Мојковац на прераду.

Код Немање се налази рударски ходник. У њему су нађене дрвене столице као и у Шупљој Стијени, али је све уништено.

Од Немање је водио пут преко Стрмца, Ограда, Честе, Лисца, Глибаћа, Заглавка, Левер Таре до Манастира Св. Архангепа. Трагови пута су видљиви преко Оштреља и Ограда.

На северној страни Какмужа подигнут је за време владавине Немањића велики манастир Св. Петра. Знало се у Какмужама која је земља манастирска, а која турска. И данас се на темељима манастира одржава збор – вашар на Петровдан (12.VII).

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #101 послато: новембар 25, 2017, 09:15:48 пре подне »
Турци су из хира посекли попа у какмушком манастиру око 1700. године, па је манастир остао затворен. После неколико година наиђе туда поп Копривица из Пиве са три синчића да тражи ухљебље. Освануо је у Какмужама испод једног извора са пртљагом на магарцу (по казивању Милана Лаловића). Жене су ујутру пораниле да са извора донесу свеже воде у бременицама, а магаре зариче. Пошто оне никад раније нису чуле ни виделе магаре повикаше: ”Кам да нам је у дом! Шта је ово? Ђаво? Бјежите да бјежимо кућама. Мушкарци усплахирени и наоружани потрче води. Тамо виде брадата човека са три мала синчића, али и ђавола. Кад га људи запиташе ко је, он им се каза да је поп. Сви му рекоше да имају манастир, да су им Турци посекли попа, те им тако затворили манастир, а он има велико имање. Рекоше му да остане код њих у манастиру, јер се немају где богу молити, нити свећу запалити. Поп тај предлог радо прихвати. Насели се у Какмужама. Синови му порастоше и оженише се, те добише и пород. Данас их има око 20 кућа Поповића. Место где живе зову Поповача, Попов гај и Рикач, по магарцу који је ту рикао.

Почетком прошлог века Турци су порушили манастир (негде између 1804-1813. године) и више се није обнављао. Поред манастира је било велико српско гробље, а мало даље од овога било је грчко гробље (како га је народ звао).

Какмужани су око 1890. године покушали да обнове свој манастир: чак су били спремни и да посао ураде тајно, без одобрења турских власти. Отишао је у Сарајево Симеун Драгашевић да тражи одобрење од владике. Два Какмужанина су о свему обавестили Турке у Пљевљима и план је пропао. Поп је ову двојицу Какмужана проклео и то је радио сваке године на вашар о Петровдану.

На северној страни Какмужа, у месту Црквине, било је грчко гробље. Ту је било и средњевековно српско гробље. У њему има и сада велики број средњевековних стећака, а било је, (према причању Сретена Бајчетића) и 10 великих лучевих крстача све до 1941. године. Њих нису правила садашња братства, већ нека која су живела пре Луковића и Тошића, односно бар пре 300 година, а ова су два братства најстарија у Какмужама. Те су крстаче – крстови високи преко 4 метра и дебели око 12 цм.

У гробљу на Брду, у средини села Какмужа, било је 15 крстача све до 1941. године. Касније су их појединци рушили и сада нема ниједне. Прича син старога Сретена Бајчетића да је приликом прављења гробнице на Брду извадио скоро 30 лобања и велики број костију. Можда су и раније стари гробови прекопавани и кости стављене, односно закопаване на једно место. Свуда се по Какмужама изоравају људске кости, што значи да све покојнике нису копали у заједничко гробље. То је рађено и у време епидемија, нпр. куге, кал су за неколико дана нестајале читаве пороцице и лешеви закопавани плитко у близини кућа, а у неким случајевима није их имао ко ни сахрањивати. По некад су комплетна села захваћена кугом нестајала, односно њихови становници. У овом гробљу има 6 стећака на којима су уклесани људски ликови, руке, звезде, јабуке, сабље, коњска копита, један уклесани крст итд.

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #102 послато: новембар 25, 2017, 09:16:49 пре подне »

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #103 послато: новембар 27, 2017, 07:23:11 поподне »
Etnoloski zapisi stanovnika Ozrena iz 1937 1938 god
.Milenko Filipovoc

https://www.scribd.com/mobile/document/257611231/Milenko-S-Filipović-Ozrenjaci-Ili-Maglajci

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #104 послато: новембар 28, 2017, 09:33:27 пре подне »
Etnoloski zapisi stanovnika Ozrena iz 1937 1938 god
.Milenko Filipovoc

https://www.scribd.com/mobile/document/257611231/Milenko-S-Filipović-Ozrenjaci-Ili-Maglajci
Ovo je zanimljivo.
Naime Filipovic je istrazio 58 rodova iz 19 sela.Iz Vasojevica je pronasao 2 roda sa 190 domova,iz Bjelopavlica 2 roda sa preko 47 domova,Hercegovina 6 rodova sa 30 domova,od Krusevca u Srbiji 2 roda sa 58 domova,nepoznato je 26 rodova sa oko 155 domova.
Jeremici u Kakmuzu imaju predanje da su tu od prije kuge i 18 vijeka.Jeremici i Lazarevici u Kakmuzu slave Simeundan koja je rijetka slava.(na SDP imamo samo jednog testiranog iz Teslica).
Imamo rodova i sa slavom Ignjatijevdan,Filipovic smatra da su od Malesevaca iz Hercegovine.
Katanici iz Vasiljevaca Ignjatijevdan kazu da su od Vasojevica.Iz Vasojevica su i Simici D.Rakovac-Djurdjevdan.Marjanovici -Arandjelovdan iz Bjelopavlica.Panici iz Boljanica,Krusevac Srbija.Iz Hercegovine,Majstorovici Kakmuz,Petrovici -Petrovo selo

Ван мреже Стевановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • I2_CTS10228
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #105 послато: новембар 29, 2017, 09:37:48 поподне »
Филипи шта мислиш да ли си истраживао о беговском праву прве брачне ноћи?Да ли је тога било на Озрену тј.у Босни?Чуо сам причу да је нека дјевојка у Маглају када ју је бег одвео да га је убила.Шта ти мислиш ,да ли неко од нас носи турске гене?

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #106 послато: новембар 29, 2017, 11:09:18 поподне »
Филипи шта мислиш да ли си истраживао о беговском праву прве брачне ноћи?Да ли је тога било на Озрену тј.у Босни?Чуо сам причу да је нека дјевојка у Маглају када ју је бег одвео да га је убила.Шта ти мислиш ,да ли неко од нас носи турске гене?
Samo skupi pare i testiraj se,i ne brini nema niko "turske gene" hahaha
Imas na forumu i na sajtu sve o genetici ako te zanima.Nemoj da budes lijen vec malo proucavaj pa ce Ti i pitanja biti ozbiljnija :)

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #107 послато: децембар 01, 2017, 01:59:40 поподне »
Sad su me pitali neki Ozrenci ko je treci testirani.

Ovako:
Jokic-Djurdjevdan-Kamenica (rodjen u Kakmuzu) I2a PH908

Tripic-Maglaj-Stevanjdan-R1a M458-L1029

Jevtic-Kakmuz-Jovandan-I-CTS10228-Y4882-A1328

Imamo i Petrovica iz Doboja koji nije naveo porijeklo ali moguce je Ozren-PH908

Ван мреже Стевановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • I2_CTS10228
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #108 послато: децембар 04, 2017, 06:38:24 поподне »
И да ли им је речено братство или поријекло?

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #109 послато: децембар 04, 2017, 07:04:06 поподне »
И да ли им је речено братство или поријекло?
Jevtic ima poklapanja sa rodom iz Pive u CG,Radovici,Delici,Londrovici,Nedici,Karovici iz Foce.I dalje rodovi u Devici CG,Vranjesevic Modrica,rodovi iz Like itd.
Sva trojica kao i Petrovic nose tipicno Slovenske markere koji se povezuju sa dolaskom Slovena na ove prostore od 6 do 9 vijeka.

Ван мреже Стевановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • I2_CTS10228
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #110 послато: децембар 07, 2017, 02:50:22 поподне »
Са киме се поклапа твоја генетика?Којим братством?

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #111 послато: децембар 07, 2017, 03:21:21 поподне »
Са киме се поклапа твоја генетика?Којим братством?
Bratstvom Radovica iz Borkovica-Piva,od njih su takodje iz Borkovica Delici,Londrovici,Nedici.Vjerovatno su starinom iz okoline Pljevalja a moguce i iz Raske izbjeglice poslije dolaska Osmanlija.

Ovde imas malo vise o toj grani I2-CTS10228-Y4882-A1328
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2512.0
« Последња измена: децембар 07, 2017, 03:22:55 поподне filipi »

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #112 послато: јануар 04, 2018, 09:57:28 поподне »
Sad su me pitali neki Ozrenci ko je treci testirani.

Ovako:
Jokic-Djurdjevdan-Kamenica (rodjen u Kakmuzu) I2a PH908

Tripic-Maglaj-Stevanjdan-R1a M458-L1029

Jevtic-Kakmuz-Jovandan-I-CTS10228-Y4882-A1328

Imamo i Petrovica iz Doboja koji nije naveo porijeklo ali moguce je Ozren-PH908
Tripic je inace iz Krsnog Polja da dodamo i to.Pojavio se jos jedan Petrovic na 23andme Ozrenac I_M423,znaci jos jedan I2_CTS10228_YP196.

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #113 послато: јануар 31, 2018, 04:01:47 поподне »
Novi testirani.Simici iz Kakmuza.

Симић, Стевањдан, Камуж, Петрово, Озрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту нема неких ближих поклапања, а од специфичнијих вредности издваја се само комбинација 15-15 на 385a/b. Симић би можда могао бити повезан са једном необјављеном породицом из околине Чапљине која је исте славе и хаплогрупе. Није искључена ни нека веза (можда још у Херцеговини?) са крајишким Стевањштацима

На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #114 послато: фебруар 05, 2018, 09:03:02 пре подне »
Malo slika iz Kakmuza,Ozren.









На мрежи filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 714
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #115 послато: фебруар 26, 2018, 01:16:16 пре подне »
Sedam vijekova od postanka manastira Vozućica
O Manastiru Vozućica u Federaciji BiH, koji će u nedjelju, 7. avgusta, obilježiti sedam vijekova postojanja, veoma malo se pisalo i govorilo, ali je on kroz svoju istoriju uvijek bio snaga i ponos narodu, što treba da ostane i u budućnosti, rekao je Srni protojerej Zoran Živković, paroh zavidovićki i vozućki.

Živković je istakao da je malo mjesta koja imaju tu privilegiju da budu poznata po nekoj starini, a Vozuća to ima i to treba njegovati da što duže traje.

"Zato nam je cilj da svaku priliku koja nam se pruži iskoristimo da bi ovaj duhovni biser, spomenik kulture, bio u narodu i narod u njemu", naglasio je Živković.

Obilježavajući spomen na 700 godina od smrti kralja Dragutina Nemanjića, Manastir Vozućica ove godine proslavlja svoj jubilej, sedam vijekova postojanja.

"Narodno predanje govori da je Manastir Vozućica zajedno sa mnogim drugim manastirima u BiH zadužbina kralja Dragutina. Ovo narodno predanje ne smijemo zanemariti, jer je narod na razne načine nastojao da očuva uspomenu na bitne stvari iz svog života, pa je tako i uspomena o postanku Manastira Vozućica vezana za 14. vijek i kralja Dragutina", naveo je Živković.

Nažalost, istakao je on, mnogi pisani tragovi uništeni su kroz istoriju, samo neki, poput onog iz 1617. godine ili iz 1628. godine, ostali su da posvjedoče jedan dio istorije ovog manastira.

"Međutim, treba da budemo svjesni da su to samo neki od bitnih događaja iz života Manastira Vozućice, a nikako svjedoci postanka ovog manastira", naglasio je Živković.

Manastir Vozućica je jedno vrijeme vjerovatno bio i prepisivački centar u kome su monasi prepisivali razne knjige za bogoslužbenu upotrebu, istakao je Živković.

Sudeći prema narodnom predanju, dodao je on, Manastir je imao brojno bratstvo i velike posjede zemlje koju su monasi obrađivali. Nažalost, kaže on, Manastir Vozućica, kao i Manastir Udrim, je oko 1690. godine opustio. Manastirsko bratstvo je protjerano, a kasnije su mirski sveštenici nastavili da vrše bogosluženja u ovom manastiru, dok Manastir Udrim nikad nije obnovljen.

Živković je podsjetio da je vozućki manastir jedno vrijeme bio i mjesto gdje se, osim savjeta koje su sveštenici davali narodu, učila škola.

Godine 1851. godine prota Serafim Marković - Stakić je u svojoj kući u Vasovinama otvorio školu čije je sjedište kasnije, kada je izgradio objekat za školu kod Manastira Vozućica, prenio u Manastir, podsjeća paroh zavidovićki i vozućki.

U nedjelju, 7. avgusta, biće proslavljeno 165 godina od otvaranja srpske škole koja je radila kod Manastira Vozućica.

"Obilježićemo i godišnjicu od osvećenja našeg manastira, kao i 700 godina od upokojenja zadužbinara osnovatelja i graditelja Manastira - kralja Dragutina Nemanjića", istakao je Živković.

Prema programu obilježavanja, u 9.00 časova predviđen je doček episkopa Grigorija, koji je i administrator Mitropolije dabrobosanske, a u 9.30 časova Sveta arhijerejska liturgija. Potom je predviđen svečani kulturno-umjetnički program.

Manastir imao je važnu ulogu u očuvanju pravoslavlja u ovim krajevima, a dokaz za to su srpska sela na lijevoj obali rijeke Krivaje, koja su vijekovima sačuvana, sve do etničkog čišćenja 1995. godine.

Manastir je 2004. godine proglašen spomenikom kulture BiH, a njegova obnova započela je 2006. godine.

Nakon 1995. godine na područje vozućke i stoške parohije u opštini Zavidovići vratilo se samo oko pet odsto Srba, ili oko 70 srpskih porodica, dok je prije rata u stoškoj parohiji živjelo više od 600, a u vozućkoj više od 800 domaćinstava.




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7172
  • I1 P109 FGC22045
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #116 послато: фебруар 26, 2018, 01:39:05 пре подне »
Питање је из кога су времена ти манастири, између Драгутина и првог помена појединих манастира по северној Босни који се везују за њега је 250-300 година. Историја православља на том подручју и дан данас није најбоље истражена, тако да треба бити опрезан при изношењу претпоставки о старини. По мени, реално је да је постојао током 16. века, а раније је упитно. Док се не изврше ваљана археолошка истраживања, боље је држати се 1618. године. ;)

симо

  • Гост
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #117 послато: фебруар 26, 2018, 09:31:59 пре подне »
Питање је из кога су времена ти манастири, између Драгутина и првог помена појединих манастира по северној Босни који се везују за њега је 250-300 година. Историја православља на том подручју и дан данас није најбоље истражена, тако да треба бити опрезан при изношењу претпоставки о старини. По мени, реално је да је постојао током 16. века, а раније је упитно. Док се не изврше ваљана археолошка истраживања, боље је држати се 1618. године. ;)

Исправно пишеш, Амикусе. 16. вијек је кључан за православље на просторима сјевероисточне Босне. Повезивање са Немањићима и краљем Драгутином видим као нешто што више има везе са тренутним политичким и етничким односима у Републици Српској и Босни и Херцеговини,а мање са историјском науком.

Одговор зашто на том подручју у 16. веку имамо читав низ православних манастира, а немамо их јужније на подручју средње, па ни доброг дијела источне Босне, лежи у чињеници што је сјевероисточна Босна почетком 16. вијека гранично подручје између Османлија и Угарске. Православни су насељени управо на тој граници. Наравно, у добро нам познатом влашком статусу. Те зоне насељавања које иду од Мачве, Зворника, Спрече, подручја Тузле, Бановића, Мајевице, Озрена,Маглаја, Усоре видљиве су и у турским пописима Зворничког и Босанског санџака.

Срби у влашком статусу, на подручје сјевероисточне Босне доносе све елементе своје културе из Полимља и Старе Херцеговине, православно монаштво и манастирску архитектуру, инстутуцију кнезова и војвода, стећке (мраморове), војну и дербенџијску функцију, влашке повластице.

Српски кнезови сјевероисточне Босне су у 16. вијеку турске спахије и њихове кнежине чине читаву мрежу насеља. Значи, они поред војне, имају и одређену економску моћ, што се најбоље види по монументалности манастирских грађевина. О овим кнезовима писао је Милан Васић у раду "Кнежине и кнезови тимарлије у Зворничком санџаку у XVI вијеку". Уколико неко има овај рад било би добро да га постави.

Манастир Возућа се јавља у пописима и прије горе наведене 1617. године. Наиме у попису 1604. године, у насељу Возућа маглајске нахије пописан је и игуман Теофан. Насеље је српско и православно, и рекло би се да има дербенџијску улогу. По султановој наредби били су дужни да одржавају ( и чувају) мост на ријеци Криваји, у замјену за пореске повластице. У истом попису, у маглајској нахији, пописан је и манастир Гостовић (Удрим), спомињу се калуђери тог манастира.

Судећи по тим подацима, манастир Возућа је вјероватно настао у 16. вијеку.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #118 послато: фебруар 26, 2018, 09:55:52 пре подне »
О овим кнезовима писао је Милан Васић у раду "Кнежине и кнезови тимарлије у Зворничком санџаку у XVI вијеку". Уколико неко има овај рад било би добро да га постави.

Evo, upravo je naručen. 


Ван мреже Klaus Fuks

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina
« Одговор #119 послато: фебруар 26, 2018, 11:07:40 пре подне »
 Datiranje osnivanja pravoslavnih manastira Vozuća, Liplje, Gostović i Ozren za 17, 16 i 15 vek ne znači nužno da pre toga u Usori, na Ozrenu i severo-istočnoj Bosni nije bilo pravoslavnih hrišćana, zaista se prelako iznose zaključci koji Srbe i pravoslavce predstavljaju kao došljake u Bosni. Zatim, Liplje se u dokumentima pominje još krajem 15 veka, a to se baš i ne uklapa u doseljavane vlaha iz Hercegovačkog sandžaka u severnu Bosnu. Prava je šteta što se svih ovih godina u DNK projektu izbegava utvrđivanje srodnosti između susednih pravoslavaca, muslimana i katolika, već se uporno istrajava da se dokaže da su svi Srbi doseljenici iz crnogorske Hercegovine i Crne Gore.