Аутор Тема: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека  (Прочитано 3375 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #60 послато: јун 14, 2020, 08:02:16 поподне »
Иначе, у овом подручју маглајске нахије занимљива је појава и католика у влашком статусу. За католике у околини Жепча, већ су неки аутори сматрали (да ли Ханџић или Аличић?) да су били православни па да су неком периоду прешли на католичанство. Не знам да ли то може да се поткријепи и неким конкретним изворима. Међутим,  католика у влашком статусу је било прилично у западној Херцеговини, макарском приморју, па и у сјеверној Далмацији. Није искључено да је нека од тих католичких влашких група (буњевачких) мигрирала и према сјеверу данашње Босне. Католизација Срба у влашком статусу у западној Херцеговини вјероватно се десила током 15. вијека, кад се тамошња српска властела  (Радивојевићи) отворила према фрањевачком утицају.

У средњој и сјеверној Босни католичко становништво је углавном било везано за градове, руднике и фрањевачке самостане. Дакле је ово католичко становништво у влашком статусу било више изузетак него правило за тај дио Босне. На самом југу православне Возуће, постојала је мала влашка католичка нахија Каменска. У попису из 1533. године чинила је посебну нахију са сљедећим мјестима: Каменско, Магулица, Радиковић, Јелашка. Већ у попису из 1604. године ова нахија је била расформирана и подијељена између сарајевске и височке нахије, али је становништво остало у влашком статусу. То су уједно била и једина влашка села на подручју сарајевске и височке нахије. Данас су ова села настањена муслиманским и католичким становништвом. Није искључено да је ово становништво било православно и да је због близине фрањевачког оловског самостана прешло на католичку вјеру.Ово и због тога што се директно наслањало на православну зону Возуће и Маглаја.

Али та католизација се морала десити прилично рано, јер је у Јелашки, на подручју те нахије у 16. вијеку рођен фра Матија Дивковић, фрањевац и аутор ћириличне књиге Наук крстјански из 1611. године.
https://en.wikipedia.org/wiki/Matija_Divkovi%C4%87

Једино Срби немају чланак о њему на Википедији, иако је сам написао да је своју књигу "исписао сарпски".

Бошњацима са друге стране више одговара други његов цитат: "I ovo istomači aliti privede iz jezika dijačkoga u pravi i istiniti jezik bosanski."

А Хрвати не помињу ни један ни други цитат, већ је Дивковић за њих: "hrvatski franjevac i vjerski pisac, prvi izdao knjigu na hrvatskom narodnom jeziku i prema tomu utemeljitelj hrvatske književnosti na pučkom jeziku u Bosni i Hercegovini", а све то јер су сами тако одлучили.

« Последња измена: јун 14, 2020, 08:09:31 поподне drajver »

Ван мреже milpan

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 99
  • Панић, y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #61 послато: јун 14, 2020, 08:08:01 поподне »
Једино Срби немају чланак о њему на Википедији, иако је сам написао да је своју књигу "исписао сарпски".

Бошњацима се са друге стране више одговара други његов цитат: "I ovo istomači aliti privede iz jezika dijačkoga u pravi i istiniti jezik bosanski."

А Хрвати не помињу ни један ни други цитат, већ је Дивковић за њих: "hrvatski franjevac i vjerski pisac, prvi izdao knjigu na hrvatskom narodnom jeziku i prema tomu utemeljitelj hrvatske književnosti na pučkom jeziku u Bosni i Hercegovini", а све то јер су сами тако одлучили.

Феноменално. Свако на своју страну  :)

На мрежи filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 910
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #62 послато: јун 14, 2020, 08:35:22 поподне »
@drajver
Pored toga sto Filipovic pomalo zbunjujuce govori o porijeklu Ozrenaca imamo jos nejasnoca. Sela sa nazivima  Kakmuz i Boljanic koji su udaljeni dvadesetak kilometara  postoje i na sjeveru CG u opstini Pljevlja i takodje su blizu jedni drugim. Logicno je bilo povezati i zakljuciti kako su Srbi iz tih krajeva samo prenijeli ime sela kada su se doselili na Ozren.
Medjutim drugi istorijski izvori govore da ime sela potice jos iz 13 vijeka i da je izvjesni Kakmuz Odramcic na mjestu danasnjeg Kakmuza imao svoje posjede.

"Име села потиче од Какмужа Одрамчића, који се помиње у повељи српског бана Босне Матије Нинослава 1269. године."

Ван мреже Djukic8

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #63 послато: јун 14, 2020, 09:12:32 поподне »
"Име села потиче од Какмужа Одрамчића, који се помиње у повељи српског бана Босне Матије Нинослава 1269. године."

Ban Matej Ninoslav nije vec dugo bio ziv 1269 godine. Ili je drugi vladar u pitanju, ili pogresna godina, ili je mozda izmisljotina.

На мрежи filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 910
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #64 послато: јун 14, 2020, 09:22:25 поподне »
Ban Matej Ninoslav nije vec dugo bio ziv 1269 godine. Ili je drugi vladar u pitanju, ili pogresna godina, ili je mozda izmisljotina.
Greska na wikipediji. U pitanju je 1249 godina ali nije to bitno.

https://opcina.lukavac.ba/istorijat/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #65 послато: јун 14, 2020, 09:56:09 поподне »
@drajver
Pored toga sto Filipovic pomalo zbunjujuce govori o porijeklu Ozrenaca imamo jos nejasnoca. Sela sa nazivima  Kakmuz i Boljanic koji su udaljeni dvadesetak kilometara  postoje i na sjeveru CG u opstini Pljevlja i takodje su blizu jedni drugim. Logicno je bilo povezati i zakljuciti kako su Srbi iz tih krajeva samo prenijeli ime sela kada su se doselili na Ozren.
Medjutim drugi istorijski izvori govore da ime sela potice jos iz 13 vijeka i da je izvjesni Kakmuz Odramcic na mjestu danasnjeg Kakmuza imao svoje posjede.

"Име села потиче од Какмужа Одрамчића, који се помиње у повељи српског бана Босне Матије Нинослава 1269. године."

Ово је нека новобосанска конструкција. Какмуж Одрамчић се помиње у повељи бана Матеја Нинослава из 1249. године, али се не зна ни гдје је живио ни ко је био. Повезивање његовог имена са Какмужом на Озрену подједнако је бесмислено као и повезивање војводе Пурће из исте повеље са Пурачићем у близини Озрена, поготово јер се зна да је војвода Пурћа властелин из Загорја (Калиновик).

Иначе, само насеље Какмуж би могло заиста бити именовано од неких скоријих досељеника, с обзиром да се на подручју Озрена уопште не помиње у пописима 1533, 1604. године

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #66 послато: јун 14, 2020, 10:05:03 поподне »
Ово је нека новобосанска конструкција. Какмуж Одрамчић се помиње у повељи бана Матеја Нинослава из 1249. године, али се не зна ни гдје је живио ни ко је био. Повезивање његовог имена са Какмужом на Озрену подједнако је бесмислено као и повезивање војводе Пурће из исте повеље са Пурачићем у близини Озрена, поготово јер се зна да је војвода Пурћа властелин из Загорја (Калиновик).

Иначе, само насеље Какмуж би могло заиста бити именовано од неких скоријих досељеника, с обзиром да се на подручју Озрена уопште не помиње у пописима 1533, 1604. године

Филиповић је само поменуо да се лично име Какмуж помиње у поменутој повељи, није тврдио да је село названо по Какмужу Одрамчићу. У Лукавцу су то мало другачије схватили, али има и гласова разума:
"Sa druge strane, u istoj povelji navedeno ime Kakmuža Odramčića se veže za današnje podozrensko selo Kakmuž. Moramo konstatovati da bi bilo, ipak, previše da na jednom dosta malom prostoru, Svračići (G. Petrovice, Živinice), Puračić i Kakmuž, svoje posjede imaju trojica od ukupno četrnaest svjedoka pomenute povelje iz 1249. godine."

Слажем се, било би превише.  :)

Иначе, у години (1269. умјесто 1249) погријешио је Филиповић.

На мрежи filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 910
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #67 послато: јун 16, 2020, 09:23:43 пре подне »
Генетички резултати српског становништва Озрена (из подручја Возуће колико ми је познато немамо ниједан резултат?) показују сљедећу слику:

I2-YP196

Стевановић, Стевањдан, Г. Бочиња/Маглај

I2-YP196>S17250>Y4882>A1328>Y177643

Јевтић, Јовањдан, Какмуж/Петрово

I2-YP196>S17250>PH908

Цвијановић, Ђурђевдан, Стријежевица/Добој
Јокић, Ђурђевдан, Камнеица/Маглај
Симић, Стевањдан, Камуж/Петрово

R1a-M458>L1029

Ристић, Никољдан, Рјечица Горња/Добој
Савић, Лазарева субота, Лозна(Кестен)/Бановићи
Трипић, Стевањдан, Крсно Поље/Маглај

Засад нема присуства неких великих старохерцеговачких родова. Доминирају хаплогрупе I2-YP196 и R1a-M458>L1029. Посебно је интересантно ово нешто наглашеније присуство L1029.

Jos trojica imaju
Blagojevic Djurdjic, Bocinja I1-P109
Ilic, Lazarevdan, Donja Bukovica, I2-S17250 (23andme) inace moji prvi rodjaci.
Vidakovic, Porjecina, J2b M241. To je onaj ciji su sacuvani nadgrobni spomenici pretka iz 18 vijeka.

I Balatunovic R1a (23andme)
« Последња измена: јун 16, 2020, 09:38:12 пре подне НиколаВук »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #68 послато: јун 20, 2020, 10:48:16 пре подне »
Једна од најкомпактнијих српских области у СИ Босни је свакако Бирач. То је подручје данашњих општина Власеница, Шековићи и Милићи. У средњем вијеку овај простор чинио је једну управну цјелину са подручјем Осата, којом су управљали кнезови Дињичићи-Ковачевићи. Жупа се називала Треботић, а централно мјесто јој је био утврђени град Кличовац који се налазио у близини данашњег мјеста Сућеска код Сребренице. Дињичићи-Ковачевићи су били прилично уплетени у сукобе босанске властеле,а за рачун Котроманића су нападали и српску деспотовину, поготово богати трг и рудник Сребреницу.

Грб Дињичића



Падом Деспотовине и Босне под Турке 1459-1463 и ово подручје је било освојено. Међутим, пошто Зворник у том првом налету још није био пао, првобитно је ово било подручје ничије земље. Већ у попису из 1468. године, Турци држе тврђаву Кличовац и ову област коју називају Вилајет Ковачевић. По попису се види да се старије становништво углавном разбјежало и да су села пуста.

Нема сумње да је насељавање Срба у влашком статусу почело непосредно послије овог пописа. Већ у попису 1476. године становништво у влашком статусу је присутно у Сребреници. Нема сумње да је ово становништво било плански насељавано на границу према тада још увијек неосвојеним Зворнику и Теочаку. Свакако је ово дио истог таласа српског становништва које је у крајем 15. и у 16. вијеку населило околину Зворника, Мајевицу и Семберију, акоје се помјерало ка сјеверу како се граница помјерала.

Нахија Бирач (у цјелини у влашком статусу) и дијелови нахије Осат у влашком статусу по попису 1604. године



Занимљиво да, иако су Турци углавном задржавали имена ранијих жупа и области, у случају ове области су укинули старо жупско име Треботић, a саму жупу Треботић подијелили на двије нахије са новим именима: Бирач и Осат. Да ли је управо значајнија замјена становништва на овом подручју била узрок овој промјени назива? Да ли је и ове називе донијело новодосељено становништво у влашком статусу?

Занимљиво је да ни старо жупско средиште, тврђава Кличовац, није опстала. Помиње се као тврђава у попису из 1533. године ,али је већ нема у попису из 1604. године. Мислим да ни до данас није тачно убицирана.
« Последња измена: јун 20, 2020, 10:51:09 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #69 послато: јун 20, 2020, 11:07:42 пре подне »
Одакле је долазило то ново српско становништво крајем 15. вијека, показује донекле и географски положај Осата и Бирача. Једним дијелом ово подручје се наслања на ријеку Дрину код Перућца. Са друге стране Дрине се налази планина Тара и даље Златибор. Већ ту код Перућца почињао је Стари Влах, односно власи Бање. У попису из 1533. и Бирач и Бања се налазе у вишеградској кази, дио су исте административне цјелине. Област Бање (Тара, Мокра Гора, западни дијелови Златибора) је непосредно прије Турака улазила у област Павловића и то су по попису 1468. године били једини власи пописани у оквиру области Павловића.

Занимљива је и сличност назива Бирче и Барча. Барча је била стара влашка нахија на подручју Сјенице и Нове вароши.

Можемо дакле претпоставити да је српско становништво које се у 15. и 16. вијеку населило у источним дијеловима СИ Босне, потицало махом од досељеника из Старог Влаха, мада није искључено да је било и Херцеговаца.

Већ 1604. године, и Бирач и Осат су са југа били одсјечени појасом исламизованог становништва на подручју данашњег Хан Пијеска, Сокоца, Рогатице, Вишеграда, Жепе. Оно становништво које је остало на подручју Бирача и дијелова Осата, имало је дербенџијску службу и може се рећи да је ово била једна од наизразитијих дербенџијских нахија. Управо овај статус осигураће очување православне вјере међу овим становништвом кроз сав период турске владавине. Ево дијелова пописа који се односе на обавезу чувања путева и кланаца и повластице у складу са тим.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #70 послато: јун 20, 2020, 11:27:52 пре подне »
Као и у другим компактним српским областима и у Бирчу су подизане манастири. Један од најзначајнијих српских манастира западно од Дрине је манастир Папраћа који се налази у сјеверним дијеловима Бирча, на граници са Зворником и Спречом. Олга Зиројевић је сљедеће написала о манастиру Папраћа:



У попису из 1604. године у опису села Папратина записано је:





« Последња измена: јун 20, 2020, 11:41:06 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #71 послато: јун 20, 2020, 12:07:11 поподне »
Још један стари манастир у овом подручју је манастир Ловница или Ломница. Налази се такође у сјеверном дијелу области Бирча, у непосредној близини Шековића. O овом манастиру је Олга Зиројевић записала сљедеће:




У попису из 1604. године, ловничка црква се помиње у опису неубицираног села Виљуш:





Ктиторска композиција из 1608/1609, калуђери Генадије и Акакије

« Последња измена: јун 20, 2020, 12:10:35 поподне drajver »

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #72 послато: јун 20, 2020, 12:25:09 поподне »
Зна ли се нешто ко су били задужбинари ових прелијепих манастира и цркава?Не познајем најбоље тематику али ми се чини да су подаци о томе прилично штури.Можда је стање било другачије од стања у Немањићкој Србији где за сваки манастир знамо и чија је задужбина био.Додуше,у Србији се више водило рачуна о култу.Или је начин подизања светиња у Босни био више "задружног" типа?Само на глас размишљам...Ко би још од струке био меродаван осим Зиројевић?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #73 послато: јун 20, 2020, 12:50:35 поподне »
Зна ли се нешто ко су били задужбинари ових прелијепих манастира и цркава?Не познајем најбоље тематику али ми се чини да су подаци о томе прилично штури.Можда је стање било другачије од стања у Немањићкој Србији где за сваки манастир знамо и чија је задужбина био.Додуше,у Србији се више водило рачуна о култу.Или је начин подизања светиња у Босни био више "задружног" типа?Само на глас размишљам...Ко би још од струке био меродаван осим Зиројевић?

Зиројевић је само направила списак са основним подацима из историјских извора. Сигурно да има и специфичније литературе о тим манастирима. Задужбинари су свакако били српски кнезови из оног периода. Неки од тих манастира су заиста монументални, што говори и економској моћи тих кнезова. Иако су живјели под муслиманима, бар у том почетном периоду, изгледа да су успјели направити солидан договор са Турцима. Неки од њих су били и турске спахије са посједима. И поред тога они никад нису били једини господари на својим подручјима. Отуд можда и анонимност тих задужбинара из 16. вијека. У сваком случају, кроз задужбинарство  види се жеља да се подражавају Немањићи, што говори и о самосвијести српских првака оног времена. Управо су манастири и монаштво били проводник ових идеја, веза са немањићком Србијом.

То релативно повољно раздобље кратко ће трајати, у Бечком рату 1683. године биће и дефинитивно окончано.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #74 послато: јун 20, 2020, 02:47:43 поподне »
Зиројевић је само направила списак са основним подацима из историјских извора. Сигурно да има и специфичније литературе о тим манастирима. Задужбинари су свакако били српски кнезови из оног периода. Неки од тих манастира су заиста монументални, што говори и економској моћи тих кнезова. Иако су живјели под муслиманима, бар у том почетном периоду, изгледа да су успјели направити солидан договор са Турцима. Неки од њих су били и турске спахије са посједима. И поред тога они никад нису били једини господари на својим подручјима. Отуд можда и анонимност тих задужбинара из 16. вијека. У сваком случају, кроз задужбинарство  види се жеља да се подражавају Немањићи, што говори и о самосвијести српских првака оног времена. Управо су манастири и монаштво били проводник ових идеја, веза са немањићком Србијом.

То релативно повољно раздобље кратко ће трајати, у Бечком рату 1683. године биће и дефинитивно окончано.
Ваљало би мало заронити у ту литературу и пронаќи ктиторе.Пробаќу.А за договор са Турцима нисам баш сигуран ако знамо за правило,незнам да ли је био у форми закона,да није било дозвољено зидање нових цркава  а да су старе цркве затечене након освајања остајале у истом статусу.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5527
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #75 послато: јун 20, 2020, 08:01:39 поподне »
Ваљало би мало заронити у ту литературу и пронаќи ктиторе.Пробаќу.А за договор са Турцима нисам баш сигуран ако знамо за правило,незнам да ли је био у форми закона,да није било дозвољено зидање нових цркава  а да су старе цркве затечене након освајања остајале у истом статусу.

У књизи Олге Зиројевић је у вези градње нових цркви и манастира за време турске владавине написано:

"Само у подручјима у којима уопше нису живели муслимани било је, у принципу, дозвољено да се подигне једна нова црква. Није тешко закључити да је овај услов најлакше могао бити испуњен изван и даље од насељених места. Тако, с једне стране, може да се прати стално потискивање хришћанског становништва из градских насеља и нестајање хришћанских богомоља у њима, док, c друге, поред постојећих (запуштених и обновљених), ниче и низ нових манастира. Понекад су то чак и веома репрезентативне грађевине.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1026
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #76 послато: јун 20, 2020, 09:24:00 поподне »
Што се тиче данашњег српског становништва области Бирача, Осата (могли би додати и Лудмер/Братунац), по поријеклу вјероватно ту постоје нека три слоја:

1. стариначко српско становништво области Треботића из средњег вијека, од досад тестираних чини ми се да су добар кандидат Аврамијевштаци R1a-L1280>YP3987, највише због опште присутности и разноврсности хаплотипова на поменутом подручју,као и због специфичности крсне славе.

2. православно српско становништво у влашком статусу из 15. и 16. вијека, могуће поријеклом из Старог Влаха. Овај слој је најтеже препознатљив. Предања су се изгубила,а генетички не би се требао претјерано разликовати од каснијих досељеника из ерских области на југу тј. када тестирамо неког ко је нпр. М205, не можемо знати да ли је дошао у 15. или 18. вијеку и да ли је дошао из Потарја или Херцеговине. Већим бројем BIGY тестова, ваљда ће се и то једног дана моћи разлучити.

Ова прва два слоја дала су и доста становништва појединим дијеловима западне Србије, поготово у ваљевском крају и Азбуковици гдје више породица има предања о поријеклу из Осата или Бирча. Довољно је поменути Ненадовиће, Бирчанине, претке св. владике Николаја и многе друге.

3. досељеници из Старе Херцеговине у 18. и 19. вијеку, нешто су препознатљивији због очуваних предања, специфичних крсних слава,а неријетко и генетичких резултата. Филиповић тако спомиње Старовиће (Савиндан) поријеклом од херцеговачких Старовића, као знатну породицу у Бирчу. Због славе и истог презимена, ту не би требало бити сумње. Генетички резултати у Бирчу и Осату откривају и породице које припадају профилисаним херцеговачким родовима: Копривицама, Матаругама(Риђанима), Шаренцима, Кричима.

Занимљиво је одсуство у овом подручју Бањана,Пивљана, Дробњака, а можда је све посљедица малог броја тестираних.

Имам осјећај да струја херцеговачких досељеника из 18. и 19. вијека није претјерано јака у Бирчу и Осату. Свакако је слабија од подручја Хан Пијеска и Сокоца, гдје ови херцеговачки досељеници чине практично сво становништво, али чини ми се да је слабија и у односу на Мајевицу и Семберију, гдје је било већег насељавања Херцеговаца. При чему је Бирач служио више као транзитно подручје, у коме је српско насеље и од раније било стабилизовано и комапктно.

Доњи Бирач (област Шековића) обрадио је Филиповић и ево шта је записао о становништву.


Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 889
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #77 послато: јул 25, 2020, 04:30:39 пре подне »
Срби на подручју маглајске нахије, иако су помјерањем границе остали у дубини турске територије, сачували су посебан статус. Тежиште њихове службе крајем 16.  и почетком 17. вијека више није било војно, али је систем самопуправних кнежина био добро развијен. То се види из пописа 1533. гдје је присутан велик број хришћана са титулом кнез,а у попису из 1604. на подручју Маглаја помињу се двије српске кнежине: кнеза Новице и кнеза Јована. Да ли би овај кнез Јован могао бити ктитор манастира Гостовића? Занимљиво да се у попису из 1533. године на подручју Маглаја помиње спахија Radivi veled-i Klisor çf., Maglay n., Brod kz., Bosna l.: MAD 540/156 (Радован син Клисуре). Лично име Клисура било је заступљено међу Србима оног времена. Ктитор Гостовића Јован Клисура могао је бити неки потомак овог Клисуре с почетка 16. вијека.

 Није Радован већ Радивој. :) И ту није уписан као спахија већ је чифлук Радоње сина Клисуре био у тимару једног од мустахфиза/посадника тврђаве Маглај. У попису босанских спахија пред Мохачку битку 1526. има доста кнезова из нахије Маглај, али нема неког сина Клисуре. Села Љесковица и Бистрица су била од кенза Јована, али у њима није било кнеза. Изнад у селу Прилук има информација о његовом сину, баштина кнеза Јована, сина Радивоја, коју држи његов син Радко. Но Радко се не спомиње као кнез иако је ослобођен пристројби као кнез. Као да кнез Јован није више био жив 1604. али Радко није још постао кнез. Могао би овај Радивој бити отац Јована, ако је био млад 1533. То је иначе из предања колико видим, о Јовану.

 Или је овај Радивој био млад и још не неки кнез 1533./1526., или није био жив 1533. у којем случају овај Јован прије није потомак Клисуре, а Клисура је неко активан још у 15 в. Нема га у попису из 1530., тешко је неки недоказани човјек могао имати свој чифлук.

 Лично име Клисура се јављало, посебно у неким групама попут влаха Барче, изгледа да је имало неки "кнежевски" карактер, јер сам примјетио да врло често кнезови и примићури носе то име. Нпр. у дефтеру Призренског санџака 1571, само један Клисура и то кнез са царским бератом.. Као да су кнежеви преферирали то име тада.