Правошево (Стари Влах) - веома стар топоним (13. век), свакако од старог србског имена Правош. Среће се и у облику - Правошева, који имамо и код места и манастира Милешева, а у чијој је близини Правошево.
Превешт (Левач) - насеље и некадашња тврђава. Помиње се у турском дефтеру из 1595/96. Занимљиво је да су га Аустријанци у једном документу из 18. века записали као - Privesich.
Прешево - помиње се још 1381. године, у повељи Константина Дејановића Хиландару, као жупа и насеље. По неким мишљењима (Јаворка Маринковић - „Микротопонимија бујановачког и прешевског краја“) долази од личног имена Преш(а), што може бити скраћено име или надимак од неког другог имена (попут Предислав).
Привина Глава (Фрушка Гора) - село и манастир, назив манастира (посвећеног Сабору светих арханђела) потиче од његовог задужбинара, властелина Прибе (вероватно од старог имена Прибац), који је засновао манастир у 12. веку, а село је засновано касније као манастирски прњавор. Од изворног Прибина Глава, временом је дошло до изобличења у Привина. Међутим, и народ има своју верзију: „Старији људи из овог места причају да су чули да је деспот Србије Вук Бранковић дао не малу суму новца за градњу ове цркве и манастира. Требало је да буде главни у Срему, којим је тада Бранковић владао, будући да је био православни и он, и његови претходници, и наследници. Пошто су градитељи с новцем побегли, лопови су их на нареченом месту убили. По томе је место названо Привина Глава, тј. пребијена глава“. Ову причу записао је опат Бонини 1702. године. (податак са странице Епархије Сремске)
Пријевор (код Чачка, у Боки, Грбљу, Босни, Херцеговини, код Дубровника, на Мљету, и др), као и
Пријеворац (источна Босна) - реч пријевор значи чвор, чвориште, а у географији требало би да означава део неке узвисине где је најлакше прећи (превој).
Пријездић (Ваљевска Подгорина) - највероватније према презимену неког старијег становништва, а изведено од личног имена Пријезда. За ово ретко име знамо из наше епике, премда и данас се може наћи неки Србин са овим именом. Чувени војвода Пријезда се везује за одбрану града Сталаћа и јуначку погибију у кули, са верном му женом. Да ли су војвода Пријезда и Тодор од Сталаћа, по коме се кула у Сталаћу назива, иста личност? Неких поузданих доказа о његовом (њиховом) постојању и правом имену - нема. У сваком случају, приликом освајања Сталаћа 1413. године, већина бранилаца се током битке предала, само је један војсковођа, властелин деспота Стефана незнаног имена, одбио да се преда, затворио се у донжон кулу тврђаве и тамо изгорео у ватри коју су нападачи запалили, што је записао Константин Философ. Што се етимологије самог имена Пријезда тиче, на први поглед лако је извести закључак да је име изведено од предлога и глагола „јездити“ (као што на први поглед име Немања долази од глагола „немати“). Међутим, има ли ово име можда другачије порекло? Недавно смо на теми о старим племенима у Црној Гори помињали једног Пријезду (Приѥзда) у Дечанској повељи.
Прогар (Јужни Срем) - село је засновано 1521. године, од избеглица из околине Београда, који су се склонили преко Саве испред турске војске. Према сеоском предању, назив села настао је тако што су при досељењу затекли спаљено старо село.
Прхово (Јужни Срем, као и у Босни, Далмацији) - сремско Прхово помиње се под овим називом још 1403. године. Вероватно и место на супротној обали Саве,
Прово, има исту етимологију, с тим што се глас Х временом изгубио (Пр'ово). У повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1428/29. године, којом се великом челнику Радичу Поступовићу потврђује посед, између осталих села, помиње се и ПрЬхово у Мачви, што би требало да је данашње село Прово. Данашње село Александровац у Браничеву се до 1883. године звало Прхово или Прово. Насеља су вероватно назив добила по личном имену Прх, а корен речи неки аутори тумаче као особину живахне, покретљиве особе. Истог порекла је глагол - прхнути. Други име Прх тумаче као скраћеницу од неког дужег имена (нпр. Првослав).
Пусто Шилово (Јабланица) - помиње се под овим називом 1516. године. Можда Војиненад зна нешто о пореклу овог топонима, мислим то је његов крај
Пустовлах (Стара Рашка) - према предању на месту овог села постојало је неко древно село које је потпуно запустело у ратовима крајем 17. и првој половини 18. века, те је по томе добило онај придев „пусто“. А зашто баш Пустовлах? С обзиром да је село и данас насељено Србима, могуће је да су их тако прозвали суседи исламске вероисповести (Срби = Власи).
Пшаник (Драгачево, као и на Тари) - драгачевски Пшаник је у турском дефтеру из 1476. године записам као Имшаник, па Лома овај топоним изводи из речи - мъшанЬ, од мъхЬ - маховина. Неки сматрају да реч није словенског порекла (Корићанац - „Надибар“), а неки је изводе из речи - пшеница.