За вријеме Мађарске буне 1848. Подгоричани су, као и други Црногорци, долазили у Србију и радили занатске послове. Обилазећи тополивницу, кнез Александар, Карађорђев син, сврати у дућан код Крста Станића, пушкара, и на питање одакле је – овај одговори из Подгорице. ''Мило ми је мајсторе'', рече кнез, ''и моји су стари пореклом отуда, из села Врања крај Подгорице''.
Према Пеличићу, кнез Петар Карађорђевић је 1884. посјетио Подгорицу и војводу Марка Миљанова. Јашући на коњу, пошао је на Плавницу. У пролазу кроз зетску равницу, упита Стевана Лукачевића, који ће 1893. постати начелник града Подгорице, гдје се налази Врањ. Када му овај, са лијеве стране показа Врањску Гору и село Врањ, кнез рече: ''Ето, то је село гдје су моји стари живјели''.
Када се кнезу Петру, 1887. на Цетињу, родио син Ђорђе, честитка је стигла од предсједника подгоричке општине. Кнез је одговорио: ''Миле су ми честитке из све Црне Горе, а најмилије из Зете, јер долазе из оног краја одакле је мој чукундјед преко Комова пренио свој колац''.
