Па да, и мислио сам управо на то, на онај говор са очуваним старим мјестом акцента, као што нпр. говори Радош Бајић у својој најпознатијој серији.
Косовско-ресавски дијалект у свом изворном облику је добрим дијелом ишчезао међу млађом генерацијом, али се најчешће чува та архаична акцентуација слична оној у југоисточној половини Црне Горе. Покојна Радмила Савићевић је увијек тако говорила у серијама и филмовима гдје је глумјела.
И ја сам говорник косовско-ресавског, мада неки који ме слушају не би се сложили јер говорим мало помешано. Акценат ми је мало слабији него рецимо код моје бабе, чак и родитеља. И пазим да правилно употребљавам падеже. А разлог томе је што сам као дете углавном време проводио са дедом који је Дробњак и говори источно-херцеговачким дијалектом. И што сам провео у Београду један део свог живота, а и један део детињства у Црној Гори. Али се не стидим косовско-ресавског дијалекта.
Начин на који причају ликови у серији Радоша Бајића је углавном данас ублажен и тако говоре углавном становници села старији од 60 или 70 година. У градовима је ситуација другачија јер има пуно људи насељених са стране. Конкретно у мом граду има људа од свуда. Поред староседелаца (ту спадају и оно из града и околних села 10-15 кма од града) има људи из Босанске Крајине, Херцеговине, Црне Горе, са Златибора, из Врања, Лесковца, Сурдулице, Прешева, Топлице, Црне Траве, Неготина, из Ресаве, Хомоља, Баната, а највише је Левчана и људи из Косовског Поморавља.