Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 31726 пута)

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #80 послато: јул 26, 2017, 12:53:44 поподне »
Највећи проблем је на западу, где је граница са југозападносрбијанским прилично нестаблина, тако да тестиране из околине Г. Милановца нисам уврстио у статистику.

Небојша, у праву си да су границе Рудничког дијалекта мало флуидне,  и то не само према југозападносрбијанском већ и према колубарском и вршачко-смедеревском. Мислим да ти је ус татистику улетило неколико тестираних који не упадају у руднички поддијалекат.

Покушаћу касније да избацим стастистику, али и да , на основу података, покушам уоквирити ту зону. У тачним границама ту највише могу помоћи људи који су из тог краја.

Горњи Милановац свакако улази у руднички поддијалекат. Заправо у овај дијалекат спадају: Таково, Качер, Шумадијска Колубара, Гружа.

Космај, Јасеница и Околина Београда би требало да припадају вршачко-смедеревском поддијалекту.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8966
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #81 послато: јул 26, 2017, 01:05:11 поподне »
У Превешту се говори чист косовско-ресавски, као и у читавој општини Рековац.

Вероватно. Видим да је на оној карти на самој граници. Без ових из Рековца узорак би једва био 30. Видећемо како ће изгледати код Синише на већем узорку.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1097
  • I1 P109
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #82 послато: јул 26, 2017, 03:16:55 поподне »
Превешт је дубоко у зони косовско-ресавског. Село се налази врло близу манастира Каленић, испод Гледићких планина. Косовско-ресавски се говори у читавом појасу тих планина, чак и са друге стране, тј. на западној страни Гледића, на територији која припада општини Краљево, тј у доњем току реке Груже, низводно од језера.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #83 послато: јул 26, 2017, 03:18:54 поподне »
Руднички поддијалекат је поддијалекат војвођанско-шумадијског новоштокавског дијалекта. Он се наслања на динарску зону југозападне Србије, и главнину становништва рудничког поддијалекта чине динарски досељеници из обе динарске струје: источнохерцеговачке и зетско-рашке. Управо зато је тешко повући границу између југозападносрбијанског и рудничког, јер се ради само о различитим степенима екавизације, која је захватила и већи дио југозападносрбијанског. Руднички је такође гранични поддијалект новоштокавског према староштокавским дијалектима косовско-ресавског: вршачко-смедеревском и браничевско-великоморавском. Област Гружа која припада рудничком поддијалекту и чије становништво је претежно динарског поријекла, као клин стоји унутар косовско-ресавских поддијалеката. Као таква гранична област према староштокавском, примала је утицаје и са те стране.

Овај поддијалекат обухвата дијелове сљедећих општина: Обреновац, Барајево, Лазаревац, Љиг, Аранђеловац, Топола, Горњи Милановац, Кнић. Наглашавам , само дијелове. Практично то су области: Шумадијска Колубара, Качер, Таково и Гружа.

Узорак није велики (n=59), а генетска слика је сљедећа:

E-V13 18,64%
G2a-L497 3,38%
I1-P109 18,64% (I1-P109 15,25%)
I2a 30,51% (PH908 27,12)
J2a 3,38%
J2b-M205 10,17%
N-P189.2 1,69%
R1b 11,86% (BY611 6,77%)
R1a 1,69%

Као што се може примјетити, видљив је утицај зетске зоне кроз солидне проценте E-V13 (по овоме се разликује од југозападносрбијанског) и R1b-BY611, али и источнохерцеговачке кроз висок проценат I1-P109 по чему прати југозападносрбијански. Такође солидан проценат J2b-M205, он може бити и из зетске и из источнохерцеговачке зоне (мада није искључено ни присуство источног М205).

Иако је узорак невелик, зачуђујуће одсуство R1a. Иако и југозападносрбијански има низак R1a, овако мали проценат R1a у рудничком иако нереална може бити показатељ одређене тенденције.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8966
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #84 послато: јул 26, 2017, 03:27:37 поподне »
Да ли је могуће да има свега један R1a?? Они са мог списка, из околине Тополе, Младеновца и Крагујевца не улазе у ту зону? Ако се ни међу необјављеним резултатима не налази више R1a, онда вероватно постоји тенденција опадања ове хг у тим крајевима, али ипак сам мислио да их има више.

У сваком случају, приметна је јака херцеговачко-брдска струја. Што се M205 тиче, сви мени познати из ове зоне су динарског порекла.
« Последња измена: јул 26, 2017, 03:34:28 поподне Небојша »

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #85 послато: јул 26, 2017, 03:40:24 поподне »
Да ли је могуће да има свега један R1a?? Они са мог списка, из околине Тополе, Младеновца и Крагујевца не улазе у ту зону?

Највећи дио Тополе, Аранђеловца, Крагујевца,а практично сав Младеновац улазе у вршачко-смедеревски поддијалекат.

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #86 послато: јул 26, 2017, 03:54:29 поподне »
Највећи дио Тополе, Аранђеловца, Крагујевца,а практично сав Младеновац улазе у вршачко-смедеревски поддијалекат.

Сад сам нешто гледао, изгледа да је околина Аранђеловца ипак у рудничкој зони. Негдје између Тополе и Аранђеловца би требала да буде граница између рудничке и вршачко-смедеревске.

Прегледаћу још једном хаплотипове.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3704
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #87 послато: јул 26, 2017, 04:09:17 поподне »
Сад сам нешто гледао, изгледа да је околина Аранђеловца ипак у рудничкој зони. Негдје између Тополе и Аранђеловца би требала да буде граница између рудничке и вршачко-смедеревске.

Прегледаћу још једном хаплотипове.

"Удapиш" линиjу oд Aдpaнa кoд Kpaљeвa, пpeкo Cтpaгapa кoд Kpaгуjeвцa, пa дo Mлaдeнoвцa- лeвo ocтaje Ш-В, a дecнo K-P диjaлeкaт, пa caмим тим и гpaницa oвa двa пoмeнутa пoддиjaлeктa...

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #88 послато: јул 26, 2017, 04:51:20 поподне »
"Удapиш" линиjу oд Aдpaнa кoд Kpaљeвa, пpeкo Cтpaгapa кoд Kpaгуjeвцa, пa дo Mлaдeнoвцa- лeвo ocтaje Ш-В, a дecнo K-P диjaлeкaт, пa caмим тим и гpaницa oвa двa пoмeнутa пoддиjaлeктa...

За овај сјеверни дио си вјероватно у праву, док за јужни не вјерујем, јер ако повучемо линију од Адрана до Страгара, Гружа и крајеви западно од Крагујевца остају десно иако су у рудничком поддијалекту.

Нашао сам код Окуке најприближнију границу код описа западне границе косовско-ресавских дијалеката.

"Na zapadu i sjeverozapadu u
susjedstvu je sa novoštokavskim ekavskim govorin, šumadijskovojvodanskog
dijalekta. Ta granica nije stroga, postoje zone prelaznih
govora. Ona se uglavnom kreće od Sаmaile na Zapadnoj Moravi
prema istoku i onda zaokreće na sjever, i to od Grošnice preko
Gledićkih planina stiže do zapadnih predjela Kragujevca. Tu siječe
Kragujevačku Lepenicu tako što ide «od Gledićkih planina zapadno
od Trešnjevaka preko Vinjišta i Malih Pčelica, istočno od Sljivovca
pa između Čumića i Senja dalje na seven. (M. Vukićević), i
to jugozapadnom stranom Topole i istočnom i sjevernom stranom
Aranđelovca preko istočnih predjela rijeke Kolubare do Obrenovca."

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3704
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #89 послато: јул 26, 2017, 05:17:07 поподне »
За овај сјеверни дио си вјероватно у праву, док за јужни не вјерујем, јер ако повучемо линију од Адрана до Страгара, Гружа и крајеви западно од Крагујевца остају десно иако су у рудничком поддијалекту.

Нашао сам код Окуке најприближнију границу код описа западне границе косовско-ресавских дијалеката.

"Na zapadu i sjeverozapadu u
susjedstvu je sa novoštokavskim ekavskim govorin, šumadijskovojvodanskog
dijalekta. Ta granica nije stroga, postoje zone prelaznih
govora. Ona se uglavnom kreće od Sаmaile na Zapadnoj Moravi
prema istoku i onda zaokreće na sjever, i to od Grošnice preko
Gledićkih planina stiže do zapadnih predjela Kragujevca. Tu siječe
Kragujevačku Lepenicu tako što ide «od Gledićkih planina zapadno
od Trešnjevaka preko Vinjišta i Malih Pčelica, istočno od Sljivovca
pa između Čumića i Senja dalje na seven. (M. Vukićević), i
to jugozapadnom stranom Topole i istočnom i sjevernom stranom
Aranđelovca preko istočnih predjela rijeke Kolubare do Obrenovca."

To oнaкo ja, oтпpиликe... Чини ми ce дa je у гpужaнcкoм тoм кpajу нпp. Kнић гpaницa гдe ce мeшajу двa диjaлeктa. Бумбapeвo бpдo je вeћ Ш-В. C дpугe cтpaнe cвa ceлa кoja ce нaлaзe нa путу oд Paвнoг гaja кa Kpaљeву пpипaдajу K-P диjaлeкту. Дaклe пo мojoj cлoбoднoj пpoцeни линиja би ишлa измeђу путeвa Paвни гaj-Чaчaк и Paвни Гaj-Kpaљeвo. Oвo гoвopим кao лaик, из иcкуcтвa, jep caм cкopo cвaкo ceлo oбишao у тoм кpajу.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3362
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #90 послато: јул 26, 2017, 05:28:59 поподне »
Мени се чини као и да магистрални пут Крагујевац Топола прати раздвајање од Чумића...Маслошево,Овсиште са леве стране пута,Чумић,Трнава са десне...Даљи рођак из Овсишта мало другачије прича од рођака из Трнаве и Чумића...незнам да ли Овсиште спада у руднички говор,могуће
« Последња измена: јул 26, 2017, 05:30:33 поподне ДушанВучко »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3704
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #91 послато: јул 26, 2017, 05:38:55 поподне »
Мени се чини као и да магистрални пут Крагујевац Топола прати раздвајање од Чумића...Маслошево,Овсиште са леве стране пута,Чумић,Трнава са десне...Даљи рођак из Овсишта мало другачије прича од рођака из Трнаве и Чумића...незнам да ли Овсиште спада у руднички говор,могуће

Дa, вeћ нa pacкpcници у Toпoли, кaд ce cкpeнe кa Apaнђeлoвцу, чуje ce paзликa. Имao caм цимepa из Apaнђeлoвцa кojи никaкo ниje мoгao дa cвapи мoje дугocилaзнo A нa дpугoм cлoгу, нacпpaм њeгoвoг кpaткoузлaзнoг. Уocтaлoм cви у Kpaгуjeвцу изгoвapajу кao и ja, штo знaчи дa Kpaгуjeвaц цeo улaзи у K-P зoну, :) a зaтим нacтaвљa oд Пeтpoвцa, пpeкo Toпoлe дo Mлaдeнoвцa.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3362
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #92 послато: јул 26, 2017, 05:49:47 поподне »
Дa, вeћ нa pacкpcници у Toпoли, кaд ce cкpeнe кa Apaнђeлoвцу, чуje ce paзликa. Имao caм цимepa из Apaнђeлoвцa кojи никaкo ниje мoгao дa cвapи мoje дугocилaзнo A нa дpугoм cлoгу, нacпpaм њeгoвoг кpaткoузлaзнoг. Уocтaлoм cви у Kpaгуjeвцу изгoвapajу кao и ja, штo знaчи дa Kpaгуjeвaц цeo улaзи у K-P зoну, :) a зaтим нacтaвљa oд Пeтpoвцa, пpeкo Toпoлe дo Mлaдeнoвцa.
Јесте,цео град Крагујевац је К-Р зона,ту ми је Краљево најсличније нама...смешно ми је како некоме из Аранђеловца смета наш говор,кад из наше перспективе,управо они ,Чачак,Горњи Милановац ,причају специфично, "певају",затежу...а вероватно је сваком свој говор "нормалан",а други су "чудни", али,мени је баш наш  најнормалнији,чак не примаћујем никакву акцентацију,међутим,шта је занимљиво,кад смо били клинци,па се снимано на касетофону,при слушању,сам сам се изненадио како звучи,једбоставно,чуо сам ипак акцентовање које нисам примећивао док говорим
« Последња измена: јул 26, 2017, 05:54:00 поподне ДушанВучко »

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #93 послато: јул 26, 2017, 05:51:14 поподне »
Даљи рођак из Овсишта мало другачије прича од рођака из Трнаве и Чумића...незнам да ли Овсиште спада у руднички говор,могуће

Да, Овсиште, Страгари , Маслошево би требало да спада у руднички говор.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3704
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #94 послато: јул 26, 2017, 05:58:32 поподне »
Да, Овсиште, Страгари , Маслошево би требало да спада у руднички говор.

Зa Cтpaгape пoтвpђуjeм...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8966
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #95 послато: јул 26, 2017, 05:58:48 поподне »
На захтев "читалаца" (да не кажем чланова и добрих пријатеља):) одрадио сам пресек за Моравички управни округ. Да не би отварао посебну тему, поставићу статистику овде.

У принципу се не разликује пуно од укупне слике југозападносрбијанског поддијалекта, тј. приметне су неке специфичности у том делу Србије. Висок проценат I2a и I1-P109, нижи R1a, присуство R1b-BY611, итд.

Моравички управни округ (општине Чачак, Лучани, Гуча, Г. Милановац и Ивањица)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Moravica_in_Serbia.svg

Гавриловић, Никољдан, Тијање/Лучани, E-V13
Марић, Ђурђиц, Грабовица/Г. Милановац, E-V13
Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Гуча, E-V13
Мајско, E-V13
Мајско, E-V13
Ђукић, Ивањица, E-V13 (23andMe)

Јеремић, Никољдан, Јежевица/Чачак, R1a-Z283
Марић, Ђурђиц, Жаочани/Чачак, R1a-Z280
Мандић, Св. Лука, Виљуша/Чачак, R1a-M458

Рабреновић, Аранђеловдан, Сивчина/Ивањица, R1b-BY611
Дражовић, Никољдан, Брусница/Г. Милановац, R1b-Y611
Глишић, Никољдан, Остра/Чачак, R1a-U152
Мајско, R1b

Еровић, Ђурђевдан, Бољковци/Г. Милановац, I1-P109
Лепосавић, Ђурђевдан, Ивањица, I1-P109
Васиљевић, Прањани/Г. Милановац, I1-P109
Мајско, I1-P109
Мариновић, Гуча, I1-P109 (FTDNA/Geno 2.0)

Глишић, Ћириловдан, Брђани/Г. Милановац, I2-CTS10228
Божовић, Ћириловдан, Брђани/Г. Милановац, I2-CTS10228
Дамљановић, Никољдан, Пријевор/Чачак, I2-PH908
Маријановић, Томиндан, Брусница/Г. Милановац, I2-PH908
Главинић, Ђурђевдан, Ивањица, I2-PH908
Кривокућа, Јовањдан, Равна Гора/Ивањица, I2-PH908
Николић, Лазаревдан, Чачак, I2-PH908
Глишовић, Св. Лука, Мајдан/Г. Милановац, I2-PH908
Вукосављевић, Св. Лука, Јежевица/Чачак, I2-PH908
Мајско, I2-CTS10228
Мајско, I2-PH908
Мајско, I2-CTS10228

Белић, Никољдан, Остра/Чачак, J2b-M205
Костић, Никољдан, Ивањица, J2b-M205
Стевановић, Стевањдан, Виљуша/Чачак, J2b-M205
Мајско, J2b-M205

Мајско, J2a

Мајско, N-P189.2


Узорак 36 (Српски днк пројекат, мајско, 23andMe/Geno 2.0)

I2a (12) = 33,33% (I2-PH908 = 22,22%)
E-V13 (6) = 16,67%
I1-P109 (5) = 13,89%
R1b (4) = 11,11% (BY611 = 5,56%)
J2b-M205 (4) = 11,11%
R1a (3) = 8,33%
N-P189.2 (1) = 2,78%
J2a (1) = 2,78%



« Последња измена: јул 26, 2017, 06:05:02 поподне Небојша »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3362
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #96 послато: јул 26, 2017, 06:03:15 поподне »
На захтев "читалаца" (да не кажем чланова и добрих пријатеља):) одрадио сам пресек за Моравички управни округ. Да не би отварао посебну тему, поставићу статистику овде.

У принципу се не разликује пуно од укупне слике југозападносрбијанског поддијалекта, тј. приметне су неке специфичности у том делу Србије. Висок проценат I2a и I1-P109, нижи R1a, присуство R1b-BY611, итд.

Моравички управни округ (општине Чачак, Лучани, Гуча, Г. Милановац и Ивањица)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Moravica_in_Serbia.svg

Гавриловић, Никољдан, Тијање/Лучани, E-V13
Марић, Ђурђиц, Грабовица/Г. Милановац, E-V13
Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Гуча, E-V13
Мајско, E-V13
Мајско, E-V13
Ђукић, Ивањица, E-V13 (23andMe)

Јеремић, Никољдан, Јежевица/Чачак, R1a-Z283
Марић, Ђурђиц, Жаочани/Чачак, R1a-Z280
Мандић, Св. Лука, Виљуша/Чачак, R1a-M458

Рабреновић, Аранђеловдан, Сивчина/Ивањица, R1b-BY611
Дражовић, Никољдан, Брусница/Г. Милановац, R1b-Y611
Глишић, Никољдан, Остра/Чачак, R1a-U152
Мајско, R1b

Еровић, Ђурђевдан, Бољковци/Г. Милановац, I1-P109
Лепосавић, Ђурђевдан, Ивањица, I1-P109
Васиљевић, Прањани/Г. Милановац, I1-P109
Мајско, I1-P109
Мариновић, Гуча, I1-P109 (FTDNA/Geno 2.0)

Глишић, Ћириловдан, Брђани/Г. Милановац, I2-CTS10228
Божовић, Ћириловдан, Брђани/Г. Милановац, I2-CTS10228
Дамљановић, Никољдан, Пријевор/Чачак, I2-PH908
Маријановић, Томиндан, Брусница/Г. Милановац, I2-PH908
Главинић, Ђурђевдан, Ивањица, I2-PH908
Кривокућа, Јовањдан, Равна Гора/Ивањица, I2-PH908
Николић, Лазаревдан, Чачак, I2-PH908
Глишовић, Св. Лука, Мајдан/Г. Милановац, I2-PH908
Вукосављевић, Св. Лука, Јежевица/Чачак, I2-PH908
Мајско, I2-CTS10228
Мајско, I2-PH908
Мајско, I2-CTS10228

Белић, Никољдан, Остра/Чачак, J2b-M205
Костић, Никољдан, Ивањица, J2b-M205
Стевановић, Стевањдан, Виљуша/Чачак, J2b-M205
Мајско, J2b-M205

Мајско, J2a

Мајско, N-P189.2


Узорак 36 (Српски днк пројекат, мајско, 23andMe/Geno 2.0)

I2a (12) = 33,33% (I2-PH908 = 22,22%)
E-V13 (6) = 16,67%
I1-P109 (5) = 13,89%
R1b (4) = 11,11% (BY611 = 5,56%)
J2b-M205 (4) = 11,11%
R1a (3) = 8,33%
N-P189.2 (1) = 2,78%
J2a (1) = 2,78%
Р1а леле,шта се десило ?😁 И1 ,Ј2б над просеком,занимљиво
« Последња измена: јул 26, 2017, 06:04:25 поподне Небојша »

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #97 послато: јул 26, 2017, 06:09:16 поподне »
I2a (12) = 33,33% (I2-PH908 = 22,22%)
E-V13 (6) = 16,67%
I1-P109 (5) = 13,89%
R1b (4) = 11,11% (BY611 = 5,56%)
J2b-M205 (4) = 11,11%
R1a (3) = 8,33%
N-P189.2 (1) = 2,78%
J2a (1) = 2,78%

Видимо да је то општа тенденција за моравички округ који дијелом улази и у руднички и у југозападносрбијански поддијалект. Висок I1-P109, висок J2b-М205, солидни E-V13 и R1b-BY611 и нижи R1a. I2a у границама просјека.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8966
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #98 послато: јул 26, 2017, 06:18:19 поподне »
Видимо да је то општа тенденција за моравички округ који дијелом улази и у руднички и у југозападносрбијански поддијалект. Висок I1-P109, висок J2b-М205, солидни E-V13 и R1b-BY611 и нижи R1a. I2a у границама просјека.

И на оном твом пресеку за југозападносрбијанску зону, где је узорак знатно већи, R1a није више од 10-11%, док је приметан скок I1-P109 и R1b-BY611. Чињеница да у овим крајевима Србије (и Шумадије) комбинација I1-P109, R1b-BY611 и J2b-M205 прелази 20%, указује на јаку херцеговачко-зетско/брдску струју. Ово су специфичне подгране па их је лако издвојити. Сигурно је са овом струјом дошло и доста I2a, E-V13, итд.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8966
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #99 послато: јул 26, 2017, 06:50:25 поподне »
Гледајући ово стање за Србе западно (БиХ/Хрватска) и ове из Србије (ово што је до сада одрађено), може се констатовати да први имају више R1a, а осетно мање E-V13. Такође, приметно је да је R1b у Србији знатно заступљенија него у тим западним крајевима. Хаплогрупе I2a, I1 и J2b се углавном врте око просека и не осцилирају пуно (стабилан проценат у скоро свим крајевима).

Видећемо на крају целокупну слику.