Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 31714 пута)

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #60 послато: јул 19, 2017, 12:25:10 поподне »
Да мало скренемо са источнохерцеговачког-крајишког на српски исток

III  СРЕДЊЕШТОКАВСКИ

8.   ПРИЗРЕНСКО-ЈУЖНОМОРАВСКИ (n=47)


Узорак није велики, али  и овом крају постоје неке специфичности.

- I2a је у границама српског просека, а очекивано предњачи подграна I2-PH908
- E-V13 бележи добар проценат, као уосталом и увек на југу/југоистоку
- хаплогрупа R1a је за сада испод српског просека. Вероватно последица горепоменутих демографских промена
- приметан је скок R1b, код које постоји и велика разноврсност
- веома висок проценат хаплогрупе I2-M223 за наше прилике. Већ смо помињали да на Балкану ова хаплогрупа гравитира ка југу
- J2b-M205 је у границама српског просека. Уз Крајину и север Црне Горе, ово је област где се M205 редовно појављује
- I1 је испод српског просека. Један од разлога је свакако то што струја из Дробњака/Старе Херцеговине овде није била присутна у већем броју, а тамо је извориште најзаступљеније подгране I1 код нас (P109)
- G2a постоји, али је за очекивати да ће бити јача ка Шоплуку. На простору косовскоресавског дијалекта такође бележи висок проценат.
- J1 и N1c нису превише заступљене на овим просторимаа, па њихово присуство у овој области може бити интересантно. Посебно N1c.


Погледао сам на брзину на већем узорку и то је отприлике слично као и на твом узорку. Касније ћу радити по поддијалектима. Добро си истакао главне тенденције. I2а има стабилну јаку заступљеност у практично свим српским крајавима, од Пирота до Кордуна, при чему свугдје претеже PH908. (овакву свесрпску тенденцију једино можда има Ј2б-М205 , да нема источнохерцегвачке рупе)

Код Призренско-јужноморавских је примјетно јачање E-V13 и R1b. Појављују се неке хаплогрупе којих нема у динарској зони као што су I2-M223 или Ј2а-L70. Са друге стране недостају I1 и N-P189.2.


Ван мреже filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 696
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #61 послато: јул 19, 2017, 01:57:44 поподне »
I-CTS10228 (Srbi)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8964
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #62 послато: јул 19, 2017, 03:37:45 поподне »
Када смо већ код југоисточних крајева, погледао сам узорак и за сврљишко-заплањски, односно тимочко-лужнички поддијалект. Јако је мало тестираних из ове зоне. Свега 33 и то из СДП, са 23andMe и са мајског истраживања, заједно.

I2a = 36,36% (PH908 = 18,18%)
E1b = 24,24%
R1a = 12,12%
G2a = 12,12%
J2b-M205 = 9,09%
R1b = 3,03%
J1 = 3,03%

Биће сигурно много прецизније на Синишином узорку, зато што он има увид у необјављена истраживања, где има пуно тестираних из ове области.

Могуће евентуално да ће се ова област истицати по нешто јачем проценту G2a и одсуству I1.

На већем узорку ће вероватно да падну E1b, G2a и J2b-M205, али ће да скоче R1a и R1b.

Када симо одради статистику за овај поддијалект, ваљало би то упоредити са стањем у бугарском делу Шоплука.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8964
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #63 послато: јул 20, 2017, 03:17:31 поподне »
Занимљиво да се већ код личке и банијско-кордунске групе, које су сусједне појављују значајне разлике у распореду хаплогрупа. Ако пратимо миграциона кретања, Банијци и Кордунаши су потомци српског народа из Босанске Крајине (највише из Поуња,Посања, данашње цазинске Крајине, Подгрмеча и Поткозарја, које се након Бечког рата 1683. године, у неколико таласа насељавало на тада пусте просторе Баније и Кордуна.

У личком становништву главнину становништва чине Срби са старог крајишког подручја (Оточац, Бриње, Брлог) и насељеници из сјеверне Далмације. Има ту и старијих породица које су у Лици живјеле још од средине 16. вијека, жумберачко-гомирских Срба, те оних Личана из пограничног дијела према Босанској Крајини који су тек 1791. године дошли под Аустрију (Срб, Лапац)

Али и ти Срби из Лике су пореклом из западне Босне, па не би требало бити толиких разлика. И међу тестираним Банијцима има доста оних који рођаке имају у Лици (судећи по презименима). Једино ако се погодило да међу тестиранима има више оних који су I2a. И поред тога, за очекивати је да Банија и Кордун имају нешто више те струје, због досељеника из западне Босне, а даље можда из централних крајева БиХ.

Погледао сам на брзину на већем узорку и то је отприлике слично као и на твом узорку. Касније ћу радити по поддијалектима. Добро си истакао главне тенденције. I2а има стабилну јаку заступљеност у практично свим српским крајавима, од Пирота до Кордуна, при чему свугдје претеже PH908. (овакву свесрпску тенденцију једино можда има Ј2б-М205 , да нема источнохерцегвачке рупе)

Код Призренско-јужноморавских је примјетно јачање E-V13 и R1b. Појављују се неке хаплогрупе којих нема у динарској зони као што су I2-M223 или Ј2а-L70. Са друге стране недостају I1 и N-P189.2.

Додао бих овде E-V13 и R1a-M458, мада ових других додуше нема на овом узорку за сврљишко-тимочки поддијалект (33).

« Последња измена: јул 20, 2017, 03:51:49 поподне Небојша »

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 634
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #64 послато: јул 20, 2017, 10:45:15 поподне »
Неоспорно је да су у Хрватској и БИХ Срби покупили више палеобалканске генетике него Хрвати и Бошњаци, те да је генетска разлика између прве и друге двије групе управо у томе. Рецимо, кричке генетике код Хрвата и Бошњака малтене нема, док код Срба Пречана долази и до 10%. Е1б је такође заступљенија код Срба него код несрпског становништва. Кад само погледаш онај колаж у Босанској Крајини, оно је фасцинантно. И2а стандардно скаче на барем 30%, али имаш још три хаплогрупе које пребацују 10%. Код католика и муслимана имаш јако монотону генетску слику, углавном се јављају само словенске хаплогрупе, док се остале некако "прогурају" до пар процената.
« Последња измена: јул 20, 2017, 10:46:48 поподне Одисеј »

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #65 послато: јул 20, 2017, 10:57:47 поподне »
Примјер за Банијско-кордунски (n=47)

Е-V13 8,51%
G2a 6,38%
I1 2,13%
I2a 44,68% (I2-PH908 31,91%)
J2a 2,13%
J2b-M205 8,51%
N-P189.2 6,38%
R1a 21,27%

За повишени проценат хаплогрупа I2a и R1a на Банији и Кордуну заслужна је прије свега досељеничка струја из Поткозарја, која у себи вјероватно садржи велики дио становништва средње Босне. Она је прешла на Банију крајем XVII и почетком XVIII вијека (прије продора највећег дијела далматинско-личке струје на подручје Поткозарја).
Ако погледамо родове који су на Банију и Кордун досељени средином и крајем XVIII вијека, видјећемо да они резултатима нагињу према Далмацији, Лици и Поуњу.

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #66 послато: јул 21, 2017, 06:32:33 пре подне »
Хтио бих да завршим са источно-херцеговачким дијалектом са посљедњим поддијалектом из ове групе,а то је сјеверозапдносрбијански. То је практично Соколска нахија (од Бајине Баште до Лознице) са дијелом Рађевине и Јадра. Око сјеверне границе ово поддијалекта постоје одређене неусаглашености. Код Ивића граница је на Јадру сјеверно од Лознице, код Окуке, та граница је нешто јужније од Лознице. У сваком случају подручје Лознице је прелазна зона између источно-херцеговачког и шумадијско-војвођанског дијалекта.

И у овом поддијалекту је тестирана велика група Аврамијевштака. Извршио сам прилично смањивање, али свеједно њихов удио остаје висок. По томе се овај поддијалекат приближава источнобосанском, а Окука спомиње и дијалкатску везу између ова два поддијалекта.

Поред јаке херцеговачке струје насељавања, ту има и доста старих рударских родова. Чини ми се да би Аврамијевштаци могли спадати управо у ово старије становништво Подриња и Источне Босне.

Узорак није велик (n=46), а ово су резултати:

E-V13 8,70%
G2a 2,17%
I1 4,35%
I2a 32,61% (PH908 26,08%)
J2a 2,17%
N-P189.2 8,69%
R1a 32,6% (19,56% L1280)
R1b 6,52%

Одсуствује M205, а R1a је изнад српског просјека. Остало је мање више очекивано (низак E-V13)

Ван мреже filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 696
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #67 послато: јул 21, 2017, 07:44:05 пре подне »
Неоспорно је да су у Хрватској и БИХ Срби покупили више палеобалканске генетике него Хрвати и Бошњаци, те да је генетска разлика између прве и друге двије групе управо у томе. Рецимо, кричке генетике код Хрвата и Бошњака малтене нема, док код Срба Пречана долази и до 10%. Е1б је такође заступљенија код Срба него код несрпског становништва. Кад само погледаш онај колаж у Босанској Крајини, оно је фасцинантно. И2а стандардно скаче на барем 30%, али имаш још три хаплогрупе које пребацују 10%. Код католика и муслимана имаш јако монотону генетску слику, углавном се јављају само словенске хаплогрупе, док се остале некако "прогурају" до пар процената.
Pa ne bi se reklo da kod Bosnjaka i Hrvata te ostale Hg se pojavljuju u par procenata.Prvo mi i nemamo veci uzorak testiranih kod njih u zadnje vrijeme.E1b koliko se sada moze vidjeti i kod Bosnjaka ce biti najmanje 15 %,kod Hrvata takodje 10 % najmanje,R1b je kod Hrvata vise zastupljen nego kod Srba itd

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #68 послато: јул 21, 2017, 08:01:32 пре подне »
Pa ne bi se reklo da kod Bosnjaka i Hrvata te ostale Hg se pojavljuju u par procenata.Prvo mi i nemamo veci uzorak testiranih kod njih u zadnje vrijeme.E1b koliko se sada moze vidjeti i kod Bosnjaka ce biti najmanje 15 %,kod Hrvata takodje 10 % najmanje,R1b je kod Hrvata vise zastupljen nego kod Srba itd
Већи део хрватског R1b је није источни него западни (германски и келтски) који је у хрватски национални корпус ушао преко Аустријанаца, Немаца, Чеха и још неких народа који су заостали иза Аустро-Угарске и утопили се у Хрвате.   У Славонији је било пуно мање Немаца него у Војводини, али их је доста похрваћено, зато што су Немци и Хрвати исте вере.  Асимилација дела Немаца у Хрватској (највише у Славонији) од стране Хрвата ме подсећа на србизацију Руса који су дошли у краљевину Југославију после Октарске револуције.
Што су за Србе Руси, то су за Хрвате Немци.
« Последња измена: јул 21, 2017, 08:04:33 пре подне Свевлад »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8964
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #69 послато: јул 21, 2017, 08:01:49 пре подне »
Неоспорно је да су у Хрватској и БИХ Срби покупили више палеобалканске генетике него Хрвати и Бошњаци, те да је генетска разлика између прве и друге двије групе управо у томе. Рецимо, кричке генетике код Хрвата и Бошњака малтене нема, док код Срба Пречана долази и до 10%. Е1б је такође заступљенија код Срба него код несрпског становништва. Кад само погледаш онај колаж у Босанској Крајини, оно је фасцинантно. И2а стандардно скаче на барем 30%, али имаш још три хаплогрупе које пребацују 10%. Код католика и муслимана имаш јако монотону генетску слику, углавном се јављају само словенске хаплогрупе, док се остале некако "прогурају" до пар процената.

Углавном је тако због јаке струје из Старе/ЦГ Херцеговине, која није превише учествовала у "етногенези" Хрвата и муслимана, али је зато Србима дала доста становништва, посебно на западу. Примера ради само Бањани, Дробњаци и Кричи у Крајини чине око 20% српске генетике (N-P189.2 + I1-P109 + J2b-M205).

Муслимане у Босни је ислам највећим делом "конзервирао", слично је и са католицима, док су Срби имали ту јаку струју ка Крајини, али и касније, након најјачег таласа исламизације, Срби из Херцеговине и северне ЦГ се спуштају у Подриње, околину Сарајева, итд. Све је то утицало на овакву генетску слику. 

Са друге стране, већ се генетска слика Срба из Херцеговиине (веома висок проценат I2a), не разликује пуно од неке опште генетске слике муслимана из БиХ. Изузетак су неке области у Средњој Босни.


Pa ne bi se reklo da kod Bosnjaka i Hrvata te ostale Hg se pojavljuju u par procenata.Prvo mi i nemamo veci uzorak testiranih kod njih u zadnje vrijeme.E1b koliko se sada moze vidjeti i kod Bosnjaka ce biti najmanje 15 %,kod Hrvata takodje 10 % najmanje,R1b je kod Hrvata vise zastupljen nego kod Srba itd

Има разлика, није само E-V13 у питању. Очито да је она присутна код свих у солидном проценту, с тим да је код Срба нешто више заступљена. Ту су и неке специфичне подгране, које се готово не појављују код муслимана и Хрвата, или се појављују у веома ниском проценту. Верујем да је Одисеј на то мислио. То су N-189.2, J2b-M205, I1-P109, или нпр. J1c која је код Срба из Херцеговине + 3%. И остале ове хг су код Срба на западу углавном +5%, што прави велику разлику. 


Хтио бих да завршим са источно-херцеговачким дијалектом са посљедњим поддијалектом из ове групе,а то је сјеверозапдносрбијански. То је практично Соколска нахија (од Бајине Баште до Лознице) са дијелом Рађевине и Јадра. Око сјеверне границе ово поддијалекта постоје одређене неусаглашености. Код Ивића граница је на Јадру сјеверно од Лознице, код Окуке, та граница је нешто јужније од Лознице. У сваком случају подручје Лознице је прелазна зона између источно-херцеговачког и шумадијско-војвођанског дијалекта.

И у овом поддијалекту је тестирана велика група Аврамијевштака. Извршио сам прилично смањивање, али свеједно њихов удио остаје висок. По томе се овај поддијалекат приближава источнобосанском, а Окука спомиње и дијалкатску везу између ова два поддијалекта.

Поред јаке херцеговачке струје насељавања, ту има и доста старих рударских родова. Чини ми се да би Аврамијевштаци могли спадати управо у ово старије становништво Подриња и Источне Босне.

Узорак није велик (n=46), а ово су резултати:

E-V13 8,70%
G2a 2,17%
I1 4,35%
I2a 32,61% (PH908 26,08%)
J2a 2,17%
N-P189.2 8,69%
R1a 32,6% (19,56% L1280)
R1b 6,52%

Одсуствује M205, а R1a је изнад српског просјека. Остало је мање више очекивано (низак E-V13)

Свака част за овај преглед, Синиша. Иако си покушао да умањиш L1280, рекао бих да је и ово превише, слично као и у Источној Босни. Али разумем да је тешко изнивелисати када постоји оволики број плански тестираних родова.

Као што рекох, ова подграна R1a се уопште не јавља у источној Босни и западној Србији осим код Аврамијевштака, који су највећим делом плански тестирани. Чињеница је да се ова слава само и јавља у тим крајевима, али спада у ред ређих, па стога ових 9, 10 Аврамијевштака на узорку од 40, или 70  (15-20%) за читаву источну Босну (од Фоче до Бијељине), или запад Србије, делује превише.

Заниљмиво је међутим њихово присуство у том крају. Нема превише те подгране у Херцеговини (иако је присутна), али је очито има у источној Босни (Аврамијешвтаци + муслимани из Тузле). У литератури постоји прича о, условно речено, рударском пореклу, а спомиње се и Ливно. Главнина Аврамијевштака негује предање о пореклу из Источне Херцеговине.

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #70 послато: јул 21, 2017, 08:27:16 пре подне »
Примера ради само Бањани, Дробњаци и Кричи у Крајини чине око 20% српске генетике (N-P189.2 + I1-P109 + J2b-M205).

Тачно, улога већих племенских група, од којих су већина прилично младе (предак живио не даље од средњег вијека) у етногенези источнохерцеговачко-крајишке и зетско-рашке-групе је изузетно велика. Као да је иницијална племенска организованост узроковала и побољшање могућности демографског ширења. Овдје бисмо могли додати још неке "источне" хаплогрупе које су учествовале у етногенези крајишких Срба,а одсуствују више код католика, а мање код муслимана (јер су и муслимани једним дијелом исламизовани "власи"): крајишки Васојевићи E-V13, Мириловићи I2-Z17855, J2a-M92 цуцко-пјешивачка.

Иако си покушао да умањиш L1280, рекао бих да је и ово превише, слично као и у Источној Босни. Али разумем да је тешко изнивелисати када постоји оволики број плански тестираних родова.

Можда си у праву, мада сам и у једном и другом случају скинуо више од пола Аврамијевштака и опет је остао значајн проценат.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8964
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #71 послато: јул 21, 2017, 08:43:01 пре подне »
Тачно, улога већих племенских група, од којих су већина прилично младе (предак живио не даље од средњег вијека) у етногенези источнохерцеговачко-крајишке и зетско-рашке-групе је изузетно велика. Као да је иницијална племенска организованост узроковала и побољшање могућности демографског ширења. Овдје бисмо могли додати још неке "источне" хаплогрупе које су учествовале у етногенези крајишких Срба,а одсуствују више код католика, а мање код муслимана (јер су и муслимани једним дијелом исламизовани "власи"): крајишки Васојевићи E-V13, Мириловићи I2-Z17855, J2a-M92 цуцко-пјешивачка.

Биће их сигурно и код муслимана, можда и код католика у Босни у мањем проценту, али код Срба достижу релативно високе проценте, с обзиром да су у питању специфичне и младе подгране.

Можда си у праву, мада сам и у једном и другом случају скинуо више од пола Аврамијевштака и опет је остао значајн проценат.

Зато што их је превише тестираних, једноставно. :) Верујем да ће ова подграна бити присутна у том делу Босне/Србије, али нисам сигуран да ће бити заступљенија од M458, или нпр. YP4278.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #72 послато: јул 21, 2017, 11:45:09 пре подне »

Свака част за овај преглед, Синиша. Иако си покушао да умањиш L1280, рекао бих да је и ово превише, слично као и у Источној Босни. Али разумем да је тешко изнивелисати када постоји оволики број плански тестираних родова.

Као што рекох, ова подграна R1a се уопште не јавља у источној Босни и западној Србији осим код Аврамијевштака, који су највећим делом плански тестирани. Чињеница је да се ова слава само и јавља у тим крајевима, али спада у ред ређих, па стога ових 9, 10 Аврамијевштака на узорку од 40, или 70  (15-20%) за читаву источну Босну (од Фоче до Бијељине), или запад Србије, делује превише.

Заниљмиво је међутим њихово присуство у том крају. Нема превише те подгране у Херцеговини (иако је присутна), али је очито има у источној Босни (Аврамијешвтаци + муслимани из Тузле). У литератури постоји прича о, условно речено, рударском пореклу, а спомиње се и Ливно. Главнина Аврамијевштака негује предање о пореклу из Источне Херцеговине.

Нема 15-20 % од Фоче до Бијељине L1280 ту се слажем. У источнобосанском, средњебосанском и у северозападномсрбијанском је највеће фреквенција L1280 на Балкану. Нису сви Млађини како их ми зовемо, ту има и хаплотипова која немају исти хаплотип као и Млађини на пример у средњобосанском.

У северозападномсрбијанскоj зони територија од Лознице до Бајине Баште има сигурно 10%+ L1280. Млађо је урадио велику ствар и утврдило се да слављеници који славе Аврамијевдан у 70-75% случајева су L1280. Поменута зона је веома добро покривена етнографски и када погледамо у САНУ литературама видимо да има бројних разгранутих родова које славе Аврамијевдан са велики број домаћинстава, то ти Небојша занемарљујеш. Исти је случај и са део неке мање пограничне територије у источнобосанској зони, која се граничи са северозападномсрбијанском, а то је та нека територија око Зворника - Шековића - Братунца... Рекао би да у зони северозападнојсрбијанској и у део пограничне источнебосанске зоне има 20% до 25% R1a, од тога грана L1280 чини око 10%, испод 10% није, понављам на то указује разгранути родови Аврамијевштака са велики број домаћинстава на тој територији.

Не сећам се Небојша да си некада навео и друга планска истраживања, а која ти узимаш као релевантне. Ево на пример у западнојцрногорској зони у којем имамо доста плански тестиране носиоце N2-P189.2, I2a, делом J2a итд и др. Или на пример нешто активније тестирање оних са севера у овој зони где је дошлa до изражаја J2b1. Проблем је што нема равномерно тестираних по читавој зони, такав је случај са скоро свакој зони. Најбољу и поуздано статистику може дати само равномерно истраживање.

Ја када сагледавам заступљеност хаплогрупа, ја обраћам пажњу да ли је хаплогрупа равномерно и добро распоређена по читавој зони/територији и на основу тога доносим неке претпоставке и закључке, а најбоље распоређене хаплогрупе су три најбројније код Срба. На пример у овој зони немамо добро распоређених N2 и J2b1, носиоци Ј2b1 углавном су сконцентрисани на северу ове зоне, нема их или су ретки у централној и јужној. N2 углавном у њиховој матици - Бањани-Пива, а северније и јужније такође их нема или су ретки. Исти случај је вероватно и са I1.
« Последња измена: јул 21, 2017, 11:49:24 пре подне Акса »

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 634
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #73 послато: јул 21, 2017, 11:57:51 пре подне »
Цитат
Има разлика, није само E-V13 у питању. Очито да је она присутна код свих у солидном проценту, с тим да је код Срба нешто више заступљена. Ту су и неке специфичне подгране, које се готово не појављују код муслимана и Хрвата, или се појављују у веома ниском проценту. Верујем да је Одисеј на то мислио. То су N-189.2, J2b-M205, I1-P109, или нпр. J1c која је код Срба из Херцеговине + 3%. И остале ове хг су код Срба на западу углавном +5%, што прави велику разлику. 

Да, ево ме је допунио и Свевлад, рецимо кад говоримо о Р1б, сличан је постотак код Срба и Хрвата, али је код Хрвата малтене то генерално западноевропски огранак, а код Срба углавном источни. Албанско-грчко-анадолски огранци сигурно су хиљадама година удаљени од баскијско-келтско-германских. Једино је Е1б ту негдје и код босанских муслимана и код Срба Пречана, али и међу тим тестираним босанским муслиманима увијек се може наћи који Санџаклија. Као што ти рече, и ти слични проценти несловенских хаплогрупа често знају заварати, јер се може радити о различитим подгранама.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8964
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #74 послато: јул 21, 2017, 12:00:34 поподне »
Нема 15-20 % од Фоче до Бијељине L1280 ту се слажем. У источнобосанском, средњебосанском и у северозападномсрбијанском је највеће фреквенција L1280 на Балкану. Нису сви Млађини како их ми зовемо, ту има и хаплотипова која немају исти хаплотип као и Млађини на пример у средњобосанском.

У северозападномсрбијанскоj зони територија од Лознице до Бајине Баште има сигурно 10%+ L1280. Млађо је урадио велику ствар и утврдило се да слављеници који славе Аврамијевдан у 70-75% случајева су L1280. Поменута зона је веома добро покривена етнографски и када погледамо у САНУ литературама видимо да има бројних разгранутих родова које славе Аврамијевдан са велики број домаћинстава, то ти Небојша занемарљујеш. Исти је случај и са део неке мање пограничне територије у источнобосанској зони, која се граничи са северозападномсрбијанском, а то је та нека територија око Зворника - Шековића - Братунца... Рекао би да у зони северозападнојсрбијанској и у део пограничне источнебосанске зоне има 20% до 25% R1a, од тога грана L1280 чини око 10%, испод 10% није, понављам на то указује разгранути родови Аврамијевштака са велики број домаћинстава на тој територији.

Ово сам управо и ја рекао. Да у овој зони дефинитивно има ове подгране Z280, али је да је 15, или 20% свакако превише на читавом том простору. 5 до 10% звучи много реалније и то вероватно у области Доњег Подриња.

Не сећам се Небојша да си некада навео и друга планска истраживања, а која ти узимаш као релевантне. Ево на пример у западнојцрногорској зони у којем имамо доста плански тестиране носиоце N2-P189.2, I2a, делом J2a итд и др. Или на пример нешто активније тестирање оних са севера у овој зони где је дошлa до изражаја J2b1. Проблем је што нема равномерно тестираних по читавој зони, такав је случај са скоро свакој зони. Најбољу и поуздано статистику може дати само равномерно истраживање.

Није тачно. Управо сам на овој теми, неколико порука уназад, поменуо да су у том делу ЦГ плански тестирани N2, I2-PH908 и J2a-M92.
"У овом делу ЦГ имамо неколико плански тестираних родова. У питању су Озринићи I2-PH908, Бањани/Пивљани N-P189.2 и Цуце/Пјешивци J2-M92..."
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2216.40

Активније тестирање севера ЦГ не постоји тренутно (под севером подразумевам крајеве око Пљеваља и Бијелог Поља), зато је и занимљиво што тамо има прилично J2b1. У сваком случају то нема везе са планским истраживањем и овим што раде Аврамијевштаци, Пивљани, Пјешивци, итд.

Колико видим, ти северни крајеви ЦГ око Пљеваља су најслабије обрађени, уз околину Нишкића можда.

Лепо се то овде види:
https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?ll=42.79006971599805%2C19.438595043664463&z=9&mid=1wwjoGcOmde_vAMgn37DN9cd0Qrg
« Последња измена: јул 21, 2017, 12:15:17 поподне Небојша »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8964
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #75 послато: јул 21, 2017, 03:03:51 поподне »
Кад завршимо са Ћићима, хоћемо ли правити пресеке за остале српске крајеве/поддијалекте?:)

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6964
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #76 послато: јул 22, 2017, 02:36:50 поподне »
Кад завршимо са Ћићима, хоћемо ли правити пресеке за остале српске крајеве/поддијалекте?:)

Надам се да смо завршили са Морлацима, Ћићима и инима на овој теми.

Убудуће, држите се курса који је поставио симо у наслову, и у уводној поруци!

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8964
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #77 послато: јул 23, 2017, 09:24:39 пре подне »
Заступљеност N-P189.2 на основу овог пресека:

кордунско-банијски: 7-8%
лички: 8-9%
севернодалматински: 4-5%
западнобосански: 7-8%
врбаски: 5-6%
источнобосански: 4-5%
источнохерцеговачки: 3-4%
западноцрногорски: +10%
југозападносрбијански: 2-3%
сјверозапдносрбијански: 8-9%



Без Славоније, и осталих крајева које нисмо обрадили. Проценат код муслимана из Средње Босне износи 1-2%. Тузла + Зеница + Сарајево, 4 од 253. Код Хрвата из Даламције и западне Херцеговине нисам пронашао N2.

Карта је она коју је поставио Бакс, само мало измењена. Не изгледа ништа специјално, али може бити занимљива за сагледавање миграција неке групације.


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8964
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #78 послато: јул 26, 2017, 12:34:18 поподне »
Покушао сам сакупити тестиране са простора Рудничког поддијалекта (Шумадијско-Војвођански, 2a са оне карте)

Највећи проблем је на западу, где је граница са југозападносрбијанским прилично нестаблина, тако да тестиране из околине Г. Милановца нисам уврстио у статистику.

Подаци су из Српског днк пројекта, са мајског истраживања и 23andMe. Укупно тестираних - 33.

I2a Dinaric = 36,36% (I2-PH908 = 27,27%)
E-V13 = 18,18%
R1a = 15,15%
R1b = 15,15% (BY611 = BY611 = 6,06%)
J2b-M205 = 9,09%
I1 = 3,03%
J2a = 3,03%

- Миленковић, Петковдан, Неменикуће/Сопот, I2-Dinaric
- Јовановић, Томиндан, М. Моштаница, I2-CTS10228
- Максимовић, Томиндан, М. Моштаница, I2-CTS10228
- Гавриловић, Св. Врачи, Рамаћа/Крагујевац, I2-PH908
- Маријановић, Томиндан, Брусница   Таково, I2-PH908
- Радовић, Никољдан   , Крагујевац, I2-PH908
- Бечановић, Св. Лука, Гунцати, I2-PH908
- Костић, Св. Константин и Јелена, Брестовац/Кнић, I2-PH908
- Максимовић, Томиндан, Баљевац/Шум. Колубара, I2-PH908
- мајско, I2-PH908
- мајско, I2-PH908
- мајско, I2-PH908

- Милановић, Петровдан, Г. Трешњевица/Аранђеловац, E-V13
- Јовановић, Петковдан, Превешт/Рековац, E-V13
- Нешовић, Петковдан, Маковица/Гружа, E-V13
- Петровић, Јовањдан, Ресник/Београд, E-V13
- Лазаревић, Ђурђевдан, Гунцати/Барајево, E-V13
- мајско, E-V13

- Илић, Лазаревдан, Горња Трнава/Топола, Z280
- Петровић, Симеундан, Младеновац, Z280   
- Павловић, Крагујевац, Z280   
- Благојевић, Лазаревдан, Маслошево/Крагујевац, Z280   
- мајско, R1a

- Томић, Никољдан, Арнајево/Барајево, L23
- Михајловић, Аранђеловдан, Крћевац/Топола, L23
- Чокић, Ђурђиц, Младеновац, R1b
- Великић, Ђурђиц, Сопот, R1b
- Гајић, Аранђеловдан, Колубарски Лесковац/Степојевац, R1b

- Миловановић,   Аранђеловдан, Борач/Гружа, J2b1
- Гајић, Томиндан, Баћевац/Барајево, J2b1
- мајско, J2b1

- Симовић, Никољдан, Брестовац/Кнић, I1 (23andMe, досељеници из Срема)

- Милутиновић, Св. Јован Милостиви, Рудовци/Лазаревац, J2a

На пројекту постоји и Живковић J2a из Крагујевца, али стоји да је пореклом из Прилепа. Не знам да ли је реч о скоријој сеоби, или се и он може наћи у овом пресеку.

На основу овог узорка, делује да ће у овом крају бити прилично јака струја из Брда "преко Сјенице" (R1b-BY611, E-V13>Z5017 Бјелопавлићи, итд.). Такође је занимљиво то што је релативно ретка слава Св. Тома заступљена са 15,15%.

- I2a је поново у оквиру српског просека, уз доминацију I2-PH908.
- E-V13 и R1a генерално нису далеко од српског просека
- код R1a је присутна искључиво подграна Z280
- оно што највише одудара од неког просека јесте веома висок проценат R1b. Више миграционих струја вероватно, мада би се по Чокићима и BY611 рекло да доминира ова из Црне Горе
- донекле чуди одсуство I1 која је прилично заступљена на простору суседног, југозападносрбијанског поддијалекта
- исто се може рећи за G2a, која са друге стране бележи висок проценат југоисточно у односу на руднички поддијалект (косовско-ресавски и сврљишко-заплањски)
- нешто виши проценат J2b-M205, која је солидно заступљена како у косовско-ресавској зони, тако и у југозападносрбијанској. Чини се да ће бити присутна и на простору колубарског поддијалекта

Остављам Синиши и Николи да кажу коју о особеностима овог поддијалекта.





« Последња измена: јул 26, 2017, 12:36:41 поподне Небојша »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1097
  • I1 P109
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #79 послато: јул 26, 2017, 12:44:57 поподне »
- Јовановић, Петковдан, Превешт/Рековац, E-V13
У Превешту се говори чист косовско-ресавски, као и у читавој општини Рековац.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.