Шућура има више, а етимологија њиховог презимена је од турске ријечи "хвала", што значи да је то презиме и настало након доласка Турака, раније су се Шућури свакако другачије презивали.
У Црној Гори, чини се да је матица свих Шућура околина Никшића (Луково и Драговољићи). Сматрају се староседиоцима и старије презиме им је Савић. Одатле су једни исељени у Дробњак где славе Лучиндан. И вероватно они који су насељени у Пиви, али са славом Никољданом. За ове у Пиви је интересантно да су били мајстори и ковачи, што је интересантно због везе са Черанима, а и слава је иста.
У Босни има више Шућура, али чини се да су највише груписани око Сарајева. За оне на Гласинцу сматра се да су пореклом од црногорских Шућура из Пиве јер такође славе Никољдан.
Шућури који су посебно бројни у Сарајевском Пољу и који славе св. Ћирила и Методија пореклом су из црногорског Колашина, из Јелића Долова, раније су се презивали Јелић. Доселио им је предак Милован у Сарајево око 1700.године.
У околини Бањалуке такође има Шућура. У Kолима славе Јовањдан, у Козлицама Аранђеловдан, а у Чечави Томиндан.
И то су отприлике све лозе Шућура за које имамо податке.
Милан Радека помиње презиме Шућура у горњекарловачком владичанству са славом Никољдан.
Помињу се у макарском залеђу и католички Шућури, али могуће је да је презиме надимачког карактера: "Старо биоковско племе које се спомиње у 17. стољећу. Презиме Шућур добили по надимку. Звали су се Кунић. У Подбабљу 1725. прва матица крштених спомиње их по презимену Кунић-Шућур. Спустили су се низ Граб у Горње Подбабље. У попису 1744. не спомињу се у попису Крстатица, Сливну нити Жупе, што је знак да се још нису били вратили из Подбабља. Године 1880. у Доњем Крају било 6 осредњих обитељи, а 1989. године 6 обитељи са 16 чланова."
1. Презиме Шућур није из Далмације…према мом родослову Шућури су из Црне Горе и били су настањени око Бијелог Поља а презивали су се Јелићи…
2. Шућури (св. Ћирило), дошли из села Добриње, старином из Херцеговине. Ти Шућури у Пофалићима и у Сарајеву генерално имају свој родослов. Међутим мишљења сам да нису сви Шућури истог порекла.
Шућури су старином из Колашина, из Јелића Долова, гдје су се звали Јелићи. Доселио им прадед Милован пре 200 г по прилици бежећи од крвне освете. Прича се да је овај Милован Јелић био врло богат човек и да је имао велико стадо оваца, које је држао негде у планини, на стану, подаље од куће. Један пут кад им се нико није трефио од одраслих задругара крај оваца наиђе зулумћар Јехо Скадранин са дружином и одјави му овце. Кад то дојаве Миловану овај позове кума Спасоја Маришијевића, те с њим пресретну Јеху и дружину и побије их из заседе, а овце поврати. Но касније бојећи се крвне освете исели се са задругом и малом у Босну и насели се најпре на Влахово Брдо у Кошеви, недалеко од Сарајева, гдје се намноже, па се касније раселе. Данас их има под именом Шућура у Добриње 2к, у Неџарићима 1к, Отоњу 1к, Биоску 3, Вогошта 2 куће. Затим под именом Јешића у Мркојевићима, Савића или Мићукића у Кошеви, Гаврића у Вогошти, Ивановића на Боришу и Пјевића на Пофалићима. Св. Ћирила и Метода. Очито је реч о старој породици, а уколико је заиста забележено предање тачно (1908.) онда ето још једне везе Брда са овим крајем. Вероватно су у питању Љешњани-Војинићи.
Ови Шућури постоје у Црној Гори
Шућур, Луково (Никшић) раније Савић и у Драговољићима и као: Шућуровић, раније Шурић. Од њих у: Жабљаку, Пасји Нугао (Рудиницама), Пива и Црквине (Гласинац), Романија; Котор
Шућури из Пиве (Г.Рудинице), досељеници; Драговољаци (Луково) код Никшића
Савић, Луково, Драговољићи и Никшић, старосједиоци, једни касније и као: Шућур;
Значи неки Шућури су староседеоци у Луковском племену код Никшића.
Шућур је свакако презиме настало у турско доба, јер шућур на турском значи "хвала".
Шућур не мора да је турска ријеч. Не бих се усудио шта значи. Али има и реч сукур (опет С у Ш), има место Сућурац, шућур се узма у млину и постојала је реч пре Турака итд.
Из Војихнића, такође, колајућег србског братства настали су Шућури (крсна слава Ћириловдан 27.ог фебруара), а Шућури су доселили са Загорја преко Кучева (Кчева) Горње Мораче (када су већ презименом Јелић) и Јелића Дола код Колашина (звавши их ту и Ивановићима) у околину Сарајева прво на Благовац и добили презиме Шућур.