Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Синиша Јерковић јул 06, 2013, 11:28:50 пре подне

Наслов: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 06, 2013, 11:28:50 пре подне
На Српском ДНК Пројекту постоји једна доста добро дефинисана група блиских породица која посједује специфичну и у свјетским оквирима веома ријетку хаплогрупу N1a P189.2. Ради се о сљедећим породицама:

Ананић- Банија, тестиран на 17 маркера
Јокић- Сивац у Бачкој, тестиран на 67 маркера
Тешмановић- Јасеница, Зворник, тестиран на 12 маркера
Шућур-непознато мјесто поријекла, тестиран на 37 маркера

Иако тестирани на различит број и врсту маркера ипак се за сва ова презимена може рећи да су имала заједничког претка у периоду Средњег вијека ( потребно би било да су сви тестирани на 67 маркера да би то могли тврдити и са већом сиигурношћу). Тако се рецимо Шућур и Јокић на заједнички тестираних 37 маркера разликују у 5, што се сматра јасно дефинисаном генетском везом у скорашњем периоду. Ананић се у односу на ову двојицу на анализираних 16 заједничких маркера разликује у два маркера, а Тешмановић се на анализираних 12 маркера разликује у 1 маркеру од Јокића и Шућура.

Међутим када упоредимо 37 маркерне хаплотипове Шућура и Јокића, и када примјенимо Нордведтову формулу за израчунавање најдаљег заједничког претка, уз коришћење степена мутације за сваки мутирани маркер понаособ, добијамо веома малу удаљеност до заједничког претка од 10-15 генерација. Разлог томе је у чињеници да су се мутације десиле на маркерима са великим степенима мутације (391,447, 464, CDy). То би значило да је заједнички предак Шућура и Јокића живио не даље од 400 година уназад.

Ако исту формулу примјенима на Ананићев хаплотип од 16 маркера и упоредимо га са Јокићевим хаплотипом добићемо сљедеће резултате: Ананићев и Јокићев хаплотип се разликују у 2 маркера на анализираних 16 маркера. Послије израчунавања добијамао да је заједнички предак Јокића и Ананића живио прије 12 генерација или 360 година.

Закључак би био да управо у том распону ( 300-400 година уназад) требамо тражити заједничког претка за све поменуте анализиране породице, при чему је Јокићев хаплотип најближи коријену и могли би га назвати модалним.


Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 06, 2013, 04:52:03 поподне
Још раније сам на другом форуму писао о овим породицама, додуше , када су постојали само хаплотипови Шућура и Јокића. ПОкушаћу да поново представим проијекло сваке од ових породица. Иначе , Јокићи из војвођанског Сивца су можда и кључ поријекла ове групе родова, њихов хаплотип је најдужи тестирани, а и најближи коријену. Дио материјала ми је послао и господин Ананић.

Кључно питање је било да ли су Јокићи из Сивца потомци црногорских Јокића из Велике. Судећи по њиховом властитом предању јесу, чак се и крсна слава Никољдан поклапа. И правци сеоба су од Чарнојевића ишли даље у том правцу, са подручја Рашке и Косова и Метохије према Војводини. Ако је тачно да су Јокићи из Сивца потомци Јокића из Велике са планине Чакор у Црној Гори онда је поријекло Јокића из Сивца следеће. Прилог је мало подужи, одломак је књиге Милоша Гојковића "Велика кроз историју" Иако подугачак пренијећу га овдје у цјелости:

"ПРЕДАЊА О ШАЉАНИМА - ЧЕРА
 
Осим породица Живаљевића и Петровића, крајем 17. или почетком 18. вијека у Велику се доселио неки Чера, који је, наводно, пребјегао из Шаље (подручје у северној Албанији), из мјеста Черем, због страха од освете за почињено убиство, односно, гдје је био ''пао на крв''. Прије доласка у Велику задржао се са своја два брата у насељу Хоте код Плава, али због свађе с Турцима браћа су се морала раздвојити и отићи сваки у свом правцу. Од тада се Чериној браћи губе трагови, а он долази и насељава се у Велику. Мјештани су га примили пријатељски, повјеровали су у његову причу без икакве провјере и, обзиром да је дошао из мјеста Черем у Шаљи, дали му име ''Черa -Шаља''. По дијелу надимка ''Шаља'', његови потомци се називају ''Шаљани''.

Андрија Јовићевић истиче: Сви Шаљани воде ''дријетло'' од некога Чере, који је у Шаљи ''пао на крв'' и добјежао амо, гдје се најприје населио у дну Велике, на Иван-пољу. Чера је овдје нашао Живаље (Живаљевиће) и Петровиће, који су, према томе, најстарији. Чера је био католик, али је овдје пријешао у православље, оженио се дјевојком једног Живаља и с њом изродио седам синова, од којих су му четири умрли без порода, а од остала три сина - Крта, Јоке и Ивана воде поријекло сви Шаљани, који броје десет братстава са 153 куће''.

Радосав-Јагош Вешовић истиче да су се ''Шаљска братства разродила од три сина некога Чере католика, који се доселио из Шаље, гдје је био ''пануо на крв'', и настанио се у Великој код Живаљевића. Ту припадају: Јокићи, Гојковићи, Симоновићи, Бошковићи(1), Голубовићи, Кнежевићи, Радуловићи, Микићи, Брковићи и Касумовићи. Свих је 155 кућа. Сви славе св.Николу, и прислужују св.Симеуна (3.фебруар). Набрајају 8 - 9 пасова до свога заједничког претка који је у Велику дошао прије више од 250 година''.(2)
Богдан Лалевић и Иван Протић, су записали:''Ово износимо накнадне податке, које смо добили од Г.Ј. Поповића - учитеља, о Шаљанима чији је предак Чера или Чела, ковач из Шаље у арнаутлуку. Настанио се у Иван-поље, и од Живаљевића узео некакву кривну. Прича се кад је почео да ради, оде дим од његова стана уза све село. Он изроди седам синова. Тада су у Плаву владали Реџепагићи, који су сва српска села држали и узимали четвртину. Они науме да и Велику присвоје, чему се одупру Черини синови, а и остали. Они (Реџепагићи)ухвате једног Живаљевића, једног Бјелановића, једног Огњановића и једног Черина сина. Черин син не пристане да им буде чипчија, те га они уморе стављајући му на прси камен од 70 ока и положивши га везаног у воду. Остали пристану и Живаљ прода земљу свога племена за неколико шиљежи, Бјелановић за ''Шибу'' (врло дугачку пушку), Огњановић за ''Корду'' (некакву сабљу). Остали Черини синови се стану крвити и убију 12 Плављана, а они тројица изгину, а остали подпадну под власт плавских ага. Од остала три Черина сина - Јока, Крта и Ивана су садашњи Шаљани у Велици''.(3)
На научном скупу који је одржан од 21. - 23. јуна 1990. године на Цетињу у организацији Института историјских наука Црне Горе, проф. др Мирко Барјактаровић је истакао:
''Према предању, прије десетак генерација добјежао је амо, из страха од освете, неки Чера католик из сјеверно-албанског племена Шаља, у Велику, оженио се од Живаљевића и примио православну вјеру. Познато је да су од освете у прошлости људи бјежали из свог завичаја. Бјежало се кад-кад и у етнички туђу средину (ми то називамо емигрирањем). О томе говоре примјери Леке из Климената, од кога ће у Цеклину да нарасте дио тамошњег становништва. По предању које је Хан записао, такав је случај и са Красом. Исто се десило и са Чером у Велици, гдје се оженио и од њега потекла група родова''.
Миодраг Брковић и Предраг Брковић износе следеће податке о Чери:
''Први досељеник у Велику, крајем седамнаестог вијека, био је Чера, предак свих Шаљића и родоначелник племена Шаљића, који је ту затекао породицу Живаљевића, а вјероватно и Петровиће. Имао је тада између 25 и 30 година. По његовим ријечима, дошао је из мјеста катуна Черам, летњег насеља сточара у масиву Проклетија, које се налази на висини од 1.303 м/н.в., изнад Гусиња, на простору гдје су насељена арбанашка племена Хоти и Шаљани и гдје се одвијала само сточарска производња. Житељи Велике дали су му име по мјесту из којег је дошао - Черам, и притом, због лакшег изговора, уклонили су слово ''м'' из назива, тако је остало име Чера. Његове потомке по широј локацији гдје се налази Черам, назвали су Шаљићи и то све док нијесу уведена презимена по братствима.
Миодраг и Предраг Брковић се позивају и на следеће наводе хроничара Растка Шаљића (1995.): ''С обзиром да код арнаута и католика данас нема нити постоји име Чера, а, такође, ни код Срба не постоји такво име, што нас наводи на сумњу да Чера није право име нашег родоначелника већ да је сковано по месту Черам одакле је дошао наш предак. Своје разлоге доласка у Велику није саопштавао, а, такође, о свом поријеклу и мјесту одакле је дошао није причао до смрти. Пред своју смрт, у дубокој старости, рекао је да је из Скадра дошао у Черам, бјежећи од крвне освјете, заједно са два брата и оцем. Потјера их је убрзо стигла и том приликом погинуо им је отац Лека. Успјели су да побију цијелу потјеру и да освете оца, а затим стигли изнад Гусиња, у Хоте, гдјесу се договорили да бјеже на три стране. Два старија брата побјегла су у Метохију, један у околини Дечана, а други у околини Косовске Митровице, гдје њихови потомци и данас живе''.
Миодраг и Предраг Брковић о Чери још износе да, када је ''дошао у Велику,биле су само двије куће-Живаљевића и Петровића. Чера је говорио српски и био вјере хришћанске, тако да му није било тешко да успостави контакт са становницима Велике. Предање каже да је познавао коларски и пушкарски занат, а то је била ријеткост у то вријеме, што указује да ове занате није могао да изучи у планинском селу - катуну Черам, већ у развијеној средини као што је Скадар. Све то говори да је Чера имао добро животно искуство стечено у средини која је била развијенија него ова у коју је дошао. Познавао је многе послове за које житељи Велике нису ни знали. Та предузимљивост и познавање разних послова, омогућили су му лакше прилагођавање у дивљини у коју је дошао и могућност да лакше настави свој живот. Становници села Велика опчињени Черином виталношћу, покретљивошћу, способношћу за сналажење и у најтежим условима, радо га прихватају у своју средину. Живаљевићи се нијесу двоумили да му дају своју одиву за животног сапутника. Даље, предање каже да је Чера, као врло способан човјек, уз помоћ пријатеља Живаљевића на Иван пољу направио колибу. Када је запалио прву ватру у колиби Величани су пратили како ће се понашати дим. Појавом првог дима из колибе, угледали су како се дим диже у вис, затим се проширио по цијелој Велици до Чакора, Ваганице и Приједола. Величани су то протумачили као знак да ће његови потомцинаселити цијелу Велику, што се касније и обистинило''.(4)
Најзад, о поријеклу величких Шаљана постоји још једно, тзв. ''Бованско предање'', које је записао Растко А. Шаљић. Он тврди '' да је ово предање било веома живо код памтиша у Бовану (Бјелопавлићи) све до 1860. године, када је Бован до темеља порушен''.
По овом предању, у годинама Кандијског рата (1645 - 1669) између Венеције и Турске, Ђуро Иванов Кадић, са два брата и неким другим ратницима из Бјелопавлића прешли су на Млетачку територију, у Боку Которску. Од оних који су били способни за борбу Млечани су формирали хајдучке чете, ради заједничке борбе против Турака, а дозваљавали су им да изводе и самосталне оружане акције против свега што је турско. Хајдуци су у самосталним акцијама нападали турску војску и цивилно турско становништво. Убијали су, пљачкали и заробљавали турско робље. У једној од тих хајдучких чета био је и Ђуро Кадић, са два брата. Они су заједно са осталим хајдуцима чинили велика зла Турцима. По престанку Кандијског рата Млечани су хајдуке пребацили у Истру, одакле су после краћег боравка побјегли због лоших услова за живот и вратили се у свој завичај. Турци су дознали да су се хајдуци вратили и организовали су потјере за њихово хватање. Због тога Ђуро по други пут са браћом напушта свој дом у Бовану, бјеже преко Скадра и сјеверне Албаније и склањају се у мјесто Хоти код Плава. Ту се раздвајају и крећу свако на своју страну. Ђуро се задржава и крије у Велици, а његова браћа продужавају пут у Метохију, и то један брат у Истинић код Дечана, а други у брда изнад Ибарског Колашина. Оба Ђурова брата су се потурчила и није познато како су се представили кад су стигли у нову средину. Ђуро је Величанима испричао да је из мјеста Черем у Шаљи побјегао због ''крви'', да је по занимању колар, да зна и да кује. Они су му повјеровали и дозволили да се насели, прво на Иван-поље, а нешто касније код Вукадиновог потока. Неколико година послије бјекства из Бована, Ђурови рођаци су дознали да је он жив и здрав и да се налази у Велици, где се крије под новим именом Чера-Шаља. У то вријеме Гусиње, Плав, Пећ и сјеверни дјелови Албаније административно су припадали Дукађинском санџаку.
Кадићи из Бована су памтили и преносили предање о Ђуру (Чери), у доста јасном и живом сјећању све до 1860. године, када је Тодор Кадић убио књаза Данила. Због овог убиства Петровићи су ''убили 24 чељади Кадића'', село Бован је потпуно разорено, а они Кадићи који су успјели да побјегну, крили су се у великој тајности и растурили се по бијелом свијету. У тој бјежанији за спас голих живота, морали су да мијењају своје име и презиме, исто онако како је то раније урадио њихов рођак Ђуро Кадић, када је при доласку у Велику постао Чера Шаљанин. У растури и бјекству 1860. године неколико Кадића је побјегло у мјесто Врак код Скадра.(5)
Др Јован Ердељановић у књизи Стара Црна Гора, Етничка прошлост и формирање црногорских племена, каже: ''По испитивању П. Шобајића знамо, да је у Бјелопавлићима до 1860. године заиста живјело јако браство Кадићи, које се послије иселило у Враку код Скадра''.(6)
Сва изложена предања о родоначелнику величких Шаљана су записана усмена предања, која су се преносила с колена на колено. Усмена предања, као извор сазнања неког догађаја и појаве из прошлости, често су недовољно поуздана, ако их на вријеме хроничари не запишу. У овом случају, усмена предања о претку величких Шаљана су почела да се записују тек почетком 20. вијека, односно након око 200 година од Чериног доласка у Велику.
Да би се могло поузданије оцијенити шта је из свих наведених прича о поријеклу величких Шаљана права истина, треба анализирати шта је у овим причама исто или у битном слично, а у чему се она разликују.
У свим изложеним предањима заједничко је: да је родоначелник Шаљана дошао из сјеверне Албаније у Велику крајем 17. или почетком 18.вијека; одлично је говорио српски језик; побјегао је овамо због страха од крвне освете; тадашњи становници Велике, Живаљевићи и Петровићи повјеровали су у његову причу и пријатељски га прихватили; да је познавао коларски занат; да се оженио из породице Живаљевић; да је имао седам синова, од којих су четири без порода погинули у борбама са Турцима, а тројица су имала потомство.
Изнијета предања разликују се у вези са поријеклом тога родоначелника и његовим именом. Најзаступљенија су мишљења да се предак величких Шаљана звао Чера по мјесту Черем из Шаље, те да је он по вјеросповјести био католик, а да је по доласку у Велику прешао у православље. Међутим, врло увјерљиво делује и предање по коме Чера потиче из Бована у Бјелопавлићима од братства Кадића и да му је право име било Ђуро.
Предање да Чера потиче ''из црногорских фамилија'' и да је српског поријекла, ближе је истини од предања да је ''Чера био католик и по доласку у Велику прешао у православље''.
Обзиром да је Чера био поријеклом из пламена Шаље, које је за вријеме Скендербегово (Ђорђе Кастриотић 1403 - 1468) ''а и много касније'' било српско племе, онда је ближе истини да је Чера у вријеме његовог пребјега у Велику био Србин. Шаљани су примили католичку вјеру у првој половини 18. вијека, а Чера је дошао у Велику нешто раније. Он није могао прећи из католичке у православну вјеру, а да не буде претходно крштен у православној цркви, гдје би добио и српско име. Осим тога, врло је сумњиво како је Чера као дотадашњи становник Албаније, кад је доселио у Велику одлично говорио српски језик и познавао српске обичаје. Његово познавање коларског заната, који у планинском мјесту Черем није могао научити, указује да је он дошао у Велику из неког другог мјеста. И чињеница да родоначелник Шаљана и сва братства која од њега потичу славе Светог Николу, указује на његово православно поријекло. Сва Черина дјеца и њихови потомци имали су српска имена. Да је он био католик, из поштовања према својим прецима, макар једном од својих седам синова би дао католичко име неког од својих предака. Најзад, Величани не би примили човјека друге вјере у своју средину и оженили га православком због поштовања свога завјета, да одрже своју вјеру. У њиховој средини је свака друга вјера, осим православне, била неприхватљива, и тешко је повјеровати да су према католичкој вјери имали благонаклонији однос у односу на ислам. То истиче и Андрија Јовићевић: ''Никад нијесу дозволили да се иједан мухамеданац усели међу њих, а своју су вјеру тако чврсто држали, да међу њима није било ни једног случаја превјеравања''.(7)
Из свега изложеног, чини се најлогичнијим закључак да је предак величких Шаљана српског поријекла, да је своје право име и презиме саопштио затеченим мјештанима Велике, али је уз њихову сагласност и обећање да га неће одати, користио име Чера по месту Черем у коме је на путу за Велику извјесно вријеме боравио."





Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 06, 2013, 05:07:19 поподне
Друга породица значајна за истраживање ове групе родова су Ананићи са Баније. Овдје ћу објавити оно што је писано на порталу порекло.рс, највише од стране господина Ананића:

"Презиме Ананић је пореклом са Баније. О овом презимену вредан прилог послао нам је наш сарадник Војислав Ананић. Његово истраживање преносимо у целини:

Српско село Папићи на Банији (сада у Бановини) у Хрватској, је матица свих Ананића.Одакле су и кад ту стигли, још увек је недовољно утврђено.По једнима су стигли заједно са Папићима из села Коравница из племена Бањани (у корену има она основа „анани“, а како је до тога дошло, не зна се.Бањани су тада били у Источној Херцеговини и углавном су и гравитирали ка Босни и данашњој Хрватској). Новом селу су дали име Папићи. По некима су грчког порекла, када је падом Пећке патријаршије Фанара постављала црквене великодостојнике.То се одвијало у време Војне Крајине.

Први писмени помен овог презимена налазимо 1754.године под именом Maxim Anannich, каплар у аустроугарској војсци. Међутим, у родослову Ананића се често помињу духовна имена Ананије од којег имена је и изведено презиме, само што је из њега изостављено оно -ије.Остао је корен речи Анан на који је касније придодат наставак за српска презимена -ић.Значи, није Ананије-Ананијев-Ананијевић, него АНАНИЋ. Нешто као Илија-Илијић-Илић. Помињу се још и духовна имена Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Бенедикт (недавно преминули архимандрит манастира Раваница у Врднику).Пошто се они као духовници нису могли женити (неки су били у чину архимандрита, нпр.Ананије у манастиру Папраћа још 1638.године,затим Ананије из Фанаре као митрополит захумско-херцеговачки,итд),вероватно су неки од њихових браћа давали својој деци имена познатих стричева. По казивању Манојла Грбића у „Карловалчком владичанству“, баш тај митрополит се помиње у обиласку неких села у Лици, На Банији и на Кордуну. То је било у размаку од петнаестак година и није искључено да су Максим и Ананије били сродници, можда браћа, а можда стриц и синовац. То је било баш у време када су се на подручју данашње Хрватске уводила презимена.Обојица нису била стално настањена у Папићима, јер је Црква одређивала место службовања својим људима, а Аустро-угарска војска својим. Са Баније су се касније из матичних Папића многи иселили у Славонију, нарочито око Сл.Брода, али, Ђорђе Јањатовић у својој књизи „Српска презимена у Босни“, помиње Ананиће у селу Трњањи код Дервенте.

Негде око 1920.године, неки од Ананића су иселили у Војводину, у село Александрово код Зрењанина и у Банатско Аранђелово код Новог Кнежевца.Има их да су почетком 20.векаиселили у САД, а у Канаду око 1950. године.Што се КРСНЕ СЛАВЕ тиче,прави Ананићи из Папића са Баније славе ЂУРЂЕВДАН, док они у Босни славе Јовандан, а у Хрватској Јовандан, па и Митровдан (вероватно се неко „призетио“ и прихватио женину Крсну славу). Ананића има и у Загребу, има их вероватно да су постали и католици, али их након „Олује“ и „Бљеска“ има данас широм Србије, а и света."

И коментар г. Мирослава Маркова:

"*Поштовани господин Војислав Ананић из Сенте споменуо се у свом кратком осврту о презимену „Ананић“ на благоупокојеног архимандрита Бенедикта и на „Ананиће“ код Славонског Брода (Хрватска).
 *Ако ми је дозвољено, надопунио бих такођер у кратким инсертима документацију прикупљену током 15 година а понукан обитељским предањем да су „Ананићи“ поријеклом Грци !
 *Истаживао сам у сурадњи са уваженим господином Александром Бачком ту причу и не можемо са поузданошћу утврдити да је у потпуности истинита. Можемо рећи да се током генерација промијенило чињенично стање , тј. да се додавало или одузимало у обитељској причи и традицији о поријеклу презимена и поријеклу доласка „Ананића“ у околицу Славонског Брода – неки данашњи тврде да је првотно презиме, наводно из Грчке, било „Ананас“, али то нисам успио документирати.
 ** Оно што је могуће наћи у доступној документацији ја сам прикупио и сада бих волио да се заинтересирани за родословља и заљубљеници генеаологије укључе у расвјетљавање тих тамних времена јер претпостављам да документација негдје чучи прекривена прашином, али да се нема воље да то вријеме предочимо јавности или онима који се сматрају достојним својих предака ма какви они били у то вријеме, и унаточ томе што нам нису ништа оставили у насљедство. Ја мислим да смо их преварили и грдно слагали, јер на покопу кажемо „вјечнаја памјат!“, а онда на њих заборавимо до парастоса. А пуно се може научити не само о прецима већ и о начину живота, начину привређивања, трговини, лингвистици, социолошким феноменима тадашње друштвене заједнице.
 ** У књизи Славка Гавриловића:“Грађа за историју Војне Крајине у 18.веку“ , под датумом 23.07.1754. први пут у историји спомиње се презиме „Ананић“ и то Мaxim Аnnanich – unbesoldte gefreyte-aus Papich, дакле неплаћени каплар из Папића. Ова тврдња има своје оригинално упориште у документу који се чува у мађарском државном архиву (magyar orszagos leveltar).
 **Први спомен на „Ананиће „као житеље села Трњани код Славонског Брода датира од 10.11.1780.год. Тога дана обављено је вјенчање Митра Ананића,житеља трњанског, и Аранђије Одобашић, кћерке Јанка Одобашића, житеља топољанског, у Храму славнога пророка Илије у Топољу , од протојереја Теофана Претића са кумом Теодором Миросављевићем, житељем трњанским.Оригинални докуменат чува се у државном архиву хрватске-подружница Славонски Брод у књизи „Протоколлы вынчлемыхы прй епкпои пакрачкой й епархии подлежашчеи й брачевачком протопопскому предлу принлдлежашчей парохий тополскои“.
 ** Остаје нам да разсвијетлимо дилему да ли су потомци или рођаци Максима Ананића умјесто плаће, јер је Максим био непплаћени каплар, добили у посјед земљу у тек новооснованом селу Трњани код Сл. Брода пројектованом у 40.години владавине царице Марије Терезије, а потом да утврдимо крвно сродство са досељеним Грцима и Цинцарима у Славонски Брод које се збило, према неким изворима 1769. године, одмах по разарању града Москопоља у Епиру, данашља јужна Албанија.
 **Претпоставке се чине логичним јер су трњаначки Ананићи преузели светог Димитрија за свеца крсне славе, користили библијска и грчка имена и остаје нам истражити везу Ананића из Папића и трњаначких Ананића као и касније њихов одвојен развој у брачним заједницама са новопридошлим Грцима и Цинцарима из Епира, као и са отока Кипра."
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 06, 2013, 06:11:08 поподне
ШУЋУР

На жалост не знамо одакле је тестирани Шућур. Шућура има више , а етимологија њиховог презимена је од турске ријечи "хвала", што значи да је то презиме и настало након доласка Турака, раније су се Шућури свакако другачије презивали.

У Црној Гори, чини се да је матица свих Шућура околина Никшића (Луково и Драговољићи). Сматрају се старосједиоцима и старије презиме им је Савић. Одатле су једни исељени у Дробњак гдје славе Лучиндан. И вјероватно они који су насељени у Пиви, али са славом Никољданом. За ове у Пиви је интересантно да су били мајстори и ковачи, што је интересантно због везе са Черанима, а и слава је иста.

У Босни има више Шућура, али чини се да су највише груписани око Сарајева. За оне на Гласинцу сматра се да су поријеклом од црногорских Шућура из Пиве јер такође славе Никољдан.
Шућури који су посебно бројни у Сарајевском Пољу и који славе св. Ћирила и Методија поријеклом су из црногорског Колашина, из Јелића Долова, раније су се презивали Јелић. Доселио им је предак Милован у Сарајево око 1700.године.

У околини Бањалуке такође има Шућура. У колима славе Јовањдан, у Козлицама Аранђеловдан , а у Чечави Томиндан.

И то су отприлике све лозе Шућура за које имамо податке.

Милан Радека помиње презиме Шућура у горњекарловачком владичанству са славом Никољдан.

Помињу се у макарском залеђу и католички Шућури, али могуће је да је презиме надимачког карактера:


"Staro biokovsko pleme koje se spominje u 17. stoljeću. Prezime Šućur dobili po nadimku. Zvali su se Kunić. U Podbablju 1725. prva matica krštenih spominje ih po prezimenu Kunić-Šućur. Spustili su se niz Grab u Gornje Podbablje. U popisu 1744. ne spominju se  u popisu Krstatica, Slivnu niti Župe, što je znak da se još nisu bili vratili iz Podbablja. Godine 1880. u Donjem Kraju bilo 6 osrednjih obitelji, a 1989. godine 6 obitelji sa 16 članova."

Колико ми је познато Шућура нема у Далмацији, Лици, Херцеговини и сл.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 06, 2013, 06:32:20 поподне
И остаје још Тешмановић из Јасеница код Зворника са славом Јовањдан.

На жалост немам извора за зворнички крај, али с обзиром да су Подриње, Јадар, Рађевина и Азбуковица једна етнографска цјелина Тешмановиће сам нашао у Јадру и Рађевини.

У Рађевинском селу Баставу има породица Тешмановић којој је старије презиме Солдатовић и која је досељена из Херцеговине у другој половини 18.вијека. У истом селу живи и срдона јој породица Кекић. Слабе Ђурђевдан. Од ових има и у Лозници.

У Јадранском селу Дворској такође постоје Тешмановићи, са старим презименом Анђелић досељени из Херцеговине у првој половини 18. вијека. Славе св. Стефана

У околини Крупља постојали су локалитети Мала и Велика Тешмановача.

Иначе, нисам успио нигдје другдје да нађем Тешмановиће.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Муњени Ћелић јул 06, 2013, 11:02:14 поподне
http://www.rodoslovknezevica.com/images/slike/rodoslov.jpg
Родослов братства Кнежевића (Чериних потомака) из Велике. Аутор је Милорад Богданов Кнежевић.
Ако је од помоћи  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ јул 07, 2013, 09:03:07 пре подне
Поздрав, Синиша.

Као што је поменуо Милан Радека, у Горњој Крајини постоји презиме Шућура са крсном славом Никољдан.
Презиме Шућура постоји на Банији, у глинском крају. Матица је село Горњи Класнић.
Шућура је по попису из 1948. године било 7 кућа са 44 душе (од тога у Класнићу 5 кућа и 36 особа). Још 1756. године помиње се Chuchuna Stojan (Шућура Стојан) из Класнића.

Постоји презиме Шућур око Нове Градишке, крсна слава Јовањдан.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 07, 2013, 04:34:13 поподне
http://www.rodoslovknezevica.com/images/slike/rodoslov.jpg
Родослов братства Кнежевића (Чериних потомака) из Велике. Аутор је Милорад Богданов Кнежевић.
Ако је од помоћи  :)

Од помоћи је, како није. Ово на стаблу су значи потомци Чериног сина Ивана, брата Јоке од којег су Јокићи. По логици ствари они би требали бити такође N1a. E сад кад би се неко од њих тестирао могли бисмо заиста да кажемо да је Чера N1а.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 07, 2013, 04:37:05 поподне
Поздрав, Синиша.

Као што је поменуо Милан Радека, у Горњој крајини постоји презиме Шућура са крсном славом Никољдан.
Презиме Шућура постоји на Банији, у глинском крају. Матица је село Горњи Класнић.
Шућура је по попису из 1948. године било 7 кућа са 44 душе (од тога у Класнићу 5 кућа и 36 особа). Још 1756. године помиње се Chuchuna Stojan (Шућура Стојан) из Класнића.

Постоји презиме Шућур око Нове Градишке, крсна слава Јовањдан.

Хвала, Петре, на информацији. Ја сам код Радеке прочитао за породицу Шућура, али нисам знао одакле је тачно у Горњој Крајини. Овај податак је интересантан и због Ананића који су такође са Баније. Да ли знаш можда када и одакле је насељено село Папићи на Банији гдје се 1754. помиње први Ананић?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 07, 2013, 05:27:44 поподне
У текстовима горе дати су они подаци који су се могли прикупити на о поменутим породицама. И даље података имамо веома мало. Као прво, не знамо са великом сигурношћу да ли су Јокићи из Сивца уопште повезани са Јокићима са Чакора, не знамо одакле је тестирани Шућур, о Тешмановићима још мање.

Ипак једна заједничка црта за сва ова предања може да се извуче. Све поменуте породице на овај или онај начин спомињу поријекло из Црне Горе и Херцеговине.

Предање о Черанима из Велике је свакако најсадржајније. Ако бисмо укратко описали Черу на основу више предања о њему онда бисмо могли рећи сљедеће:
Чера је био одрастао мушкарац крајем 17. вијека који је живио на простору планине Чакор у Црној Гори (Плав). Доселио се из племена Шаље у Албанији, али није био Албанац. Говорио је српски, оженио се из старосједилачке српске породице Живаљевић која је на простору Чакора живјела још од Немањића (поменута је у Дечанским хрисовуљама). Познавао је занате које није знало локално становништво, и по свему судећи долазио је из неке напредније средине него што су била албанска брда. Предања га доводе у везу са братством Кадића у Бјелопавлићима. Само име Чера не постоји ни у српском ни у албанском, једини народ у окружењу који има сличан облик имену су Мађари који имају и презиме Чере. Узимајући у обзир да је N1a и данас, у малом проценту додуше, присутна код Мађара, а да је Јокићи посједују можда би нека веза могла да се повуче.
Још једна ствар ми је запала за око код потомака Чере у Великој, а то је њихова прислава св. Симеон Богопримац. Ту славу је славило једино братство Симоновића у Бјелопавлићима који су били познати као остаци Лужана и нико више у Црној Гори. У Босанској Крајини, на простору испод планине Влашић, између ријека Усоре, Боснеи Врбаса то је била веома присутна слава, а о том феномену су писали и Скарић и Карановић. Карановић је и споменуо везу Лужана и Бјелопавлића и читаве групе родова у Крајини које је повезивала ова изузетно ријетка слава. Најинтересантније је да се у групи породица које потиче од Чере помињу управо и Симоновићи у Великој. Још једна ствар би могла веома јасно да повеже Черане и Лужане Симоновиће у Бјелопавлићима, а то је занат, који је могао бити ковачки, пушкарски и неки сличан. Наиме и Симоновићи у Бјелопавлићима су се управо бавили занатима због чега су били презрени од потомака Бијелог Павла као уосталом и сви Лужани. Чера је као занатлија међутим био веома цијењен и поштован у Великој, па су му Живаљевићи дали и своју кћер. Разлика је у томе што су Живаљевићи били Србљаци, стари Срби жупљани, као и Симоновићи, припадали су истом културном и економском обрасцу, а Бјелопавлићи су били сточари, чврсто племенски организовани. О сукобу та два свијета писао сам на теми http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=105.0. ЗНачи, Чера и његова браћа послије потуцања по сјеверној Албанији међу малисорским племенима гдје су можда и преузели главну малисорску славу св. Николу дошли су напокон међу "своје" у долину Лима, међу Србљаке који су их радо прихватили. То што су се у предањима издавали за бјелопавлићке Кадиће није ништа чудно за лужанска братства у Бјелопавлићима која су се веома често приклањала уз јака брђанска братства и издавала за исте. Радило се о својеврсној социјалној мимикрији.

Осим славе, заната и предања веза Чере са Лужанима у Бјелопавлићима можда би могла да се повеже и са Шућурима. Већ сам рекао да је главна матица Шућура у Црној Гори у Драговољићима и Лукову источно од Никшића. Тамо се каже да су Шућури поријеклом од старосједилаца Савића. Тај дио Никшићке жупе био је прије доласка племена Никшића насељен управо Лужанима, а Савићи и Шућури се и помињу као старосједиоци. И Шућури у Пиви су поменути као ковачи и досељеници.

Видјели смо и да се обе породице Тешмановића из западне Србије помињу као досељеници из Херцеговине.

А слично је и за Ананиће на Банији за које се каже да су из Бањана у Херцеговини, што није далеко ни од Никшића ни од некадашње лужанске територије.

Сву ову моју анализу би требало узети са резервом, јер нам још увијек доста података недостаје. Најзначајнији помак би било тестирање било кога од Черана из Велике и њихових потомака.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ јул 07, 2013, 06:21:48 поподне
Хвала, Петре, на информацији. Ја сам код Радеке прочитао за породицу Шућура, али нисам знао одакле је тачно у Горњој Крајини. Овај податак је интересантан и због Ананића који су такође са Баније. Да ли знаш можда када и одакле је насељено село Папићи на Банији гдје се 1754. помиње први Ананић?

Претпостављам да је тај крај насељен из Поткозарја, посље 1688-те године.
У селу Папићи је 1768. године било свега 15 кућа.

Иначе, Ананићи се јављају са 3 различите крсне славе:
- 1882. године пописани су у шематизму дабробосанске митрополије. Протопрезвитерат дервентски, парохија Босански Брод, крсна слава Јовањдан.
- 1883. године пописани су у шематизму епархије горњокарловачке, крсна слава Ђурђевдан.
- 1898. године пописани су у шематизму епархије пакрачке. Протопрезвитерат новоградишки, парохија Клокочевик, крсна слава Митровдан.

- каплара Максима Ананића сте већ поменули, 1754. године се помиње.
- 1804. године у 8. градишкој регименти своју официрску каријеру започео је Томо Ананић, а завршио ју је у 4. слуњској регименти 1828. године, као капетан - поручник (чин испод капетана).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Муњени Ћелић јул 07, 2013, 08:23:26 поподне
Као што је речено, међу Пивљанима, у селу Г. Рудинице, постоји презиме Шућур и славе Св. Николу. Има их 3 куће.
Северно од Плужина постоји сеоце Кнежевићи (Горњи и Доњи), у којем род Кнежевића слави Св. Николу. Да ли би се могла успоставити веза између ових Кнежевића и оних у селу Велике? Односно, да ли су заједно са Шућурима кренули ка западу?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Бакс јул 07, 2013, 09:14:26 поподне
Ја бих само, као лингвиста, нешто да додам.  :) Мислим да је презиме Ананић настало од женског имена Ананија. Дакле Ананија-Ананијин-Ананијић-Ананић. Тако се граде презимена од женских имена. Кад се брзо изговори Ананијић, добија се Ананић. Слично као Илија-Илијин-Илијић-Илић (само што је Илија мушко име)  :) . Да је од имена Ананије, било би Ананијевић, а да је од имена Анан, било би Анановић. Дакле, вероватно је ова породица добила презиме по женском претку, некој Ананији. Мада, то не мора да значи да јој је син био копиле (рецимо, Стеван Синђелић је добио презиме по мајци Синђелији, јер му је отац Радован умро док је био јако млад).  :)

Мада, ово све што сам написао не мора да буде свето писмо, јер Ананићи долазе с подручја Хрватске, где су се презимена често градила неправилно (Берислав-Бериславић, уместо Берислављевић или Бериславовић).  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ јул 07, 2013, 09:30:47 поподне
На Банији је Ананије (јавља се и као Ананија, Аненије) било често мушко име. То се може видјети и на списку жртава Другог свјетског рата.

Познати су:
- Ананије, струмички епископ 1565. године
- Ананије, митрополит новобрдски 1598-1612. године
- Ананије, митрополит кратовски 1666. године
- Ананије, митрополит струмички 1767. године

Ево још један податак, у књизи Димитрија Руварца "Опис фрушкогорских манастира, 1753." помиње се монах Сава Ананић, рођен у Босни, 39 љета стар (значи 1714. годиште).
(http://books.google.rs/books?id=r8NKAAAAMAAJ&hl=sr&pg=PA195&img=1&pgis=1&dq=%22%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B%22&sig=ACfU3U3ilim9FwDVccz5EZYkHYcNL6w1og&edge=0)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ јул 13, 2013, 06:55:53 пре подне
Господин Војислав Ананић је пронашао и Остоју Ананића у истој књизи, који је 1690. годиште и зна се да је рођен у околини Костајнице.
Е сад, Костајница је ослобођена од Турака 16. августа 1688. године (Турци су је заузели 1556. године), тако да су Ананићи дошли или са Турцима у периоду између 1556-1688. године или у првој сеоби из Поткозарја.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор март 10, 2014, 08:32:46 поподне
Пошто сам припадник ове хаплогрупе, и новорегистровани овде на форуму, замолио бих Синишу, уколико има воље и времена, да и моје резултате упореди са већ постојећим члановима и прокоментарише их... Унапред захваљујем!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ март 10, 2014, 09:34:17 поподне
Поздрав, Даворе.

Које презиме је у питању? :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор март 10, 2014, 09:49:50 поподне
Поздрав Петре!

Презиме ми је Чорак. Број 1 на листи тестираних хаплогрупе N.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ март 10, 2014, 10:04:14 поподне
Добро нам дошао. :)

Надам се да ће се Синиша ускоро јавити.

Мислим да за твоје резултате, као и за остале, вриједи прва Синишина порука из ове теме (тј. да све тестиране породице имају заједничког претка прије неких 400 година).

Колико дуго су твоји Чорци у Миховљану? Имате ли везе са Чорцима из Лике?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор март 10, 2014, 10:32:19 поподне
Хвала!

Баба по оцу и отац су из Крбаве, Чорци, и нису никада живели у Миховљану. Доселили из Крбаве у Вуковар 1946. Из Миховљана је деда по оцу али он није био Чорак...

Што се тиче резултата, занимљиво ми је да се са Јокићем разликујем у само 2 од 37 маркера. Чини ми се да би нам заједнички предак могао бити ближе од 400 година...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ март 10, 2014, 10:51:23 поподне
Ако сам добро разумио, Ваш отац носи мајчино презиме.

Како се презивао очев отац (пошто нам је та линија битна због изучавања поријекла)?


Иначе, што се тиче презимена Чорак, помиње се у Крбави још 1712. године. Чорци су били страјешине села и већ те 1712. године, било их је 7 кућа са 78 душа.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Бакс март 10, 2014, 10:56:30 поподне
Y хаплогрупа прати само мушку линију. Дакле, најбитније је одакле вам је деда по оцу. Које је његово презиме? Која слава?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић март 10, 2014, 11:46:22 поподне
Хаплогрупа N1a P189.2 је свакако једна од најређих група у светским оквирима. Као што је обичај код нас на Пројекту, деси се да те изузетно ријетке хаплогрупе имају већи број припадника на нашим просторима. Такав је случај и са N1a P189.2

Иначе, иако је генерално хаплогрупа N везана за угрофинске и сибирске народе, грана N1a P189.2 је досад нађена искључиво у Европи, па је следећи ту логику, могла бити у Европи прилично давно. За сад је словом и бројем пронађена код једног Словака-Rusina, jednog Rumuna,једног Италијана, једног Американца и код нас ево има сад већ 5 припадника. Наши N1a P189.2 хаплотипови су прилично блиски. Ако додамо Tешмановића и Чорка добијамо око 700 година до заједничког претка.

Досад нисмо успјели да нађемо неку логичну везу између појединаца који припадају овој хаплогрупи. За Чорка би било важно да да да своје презиме по очевој линији. Можда нешто и успије да се повеже. Не знамо још увијек сигурно ни да ли је Јокић из Сивца везан са Јокићима са Чакора.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo март 11, 2014, 12:36:54 пре подне
Хаплогрупа N1a P189.2 је свакако једна од најређих група у светским оквирима. Као што је обичај код нас на Пројекту, деси се да те изузетно ријетке хаплогрупе имају већи број припадника на нашим просторима. Такав је случај и са N1a P189.2

Иначе, иако је генерално хаплогрупа N везана за угрофинске и сибирске народе, грана N1a P189.2 је досад нађена искључиво у Европи, па је следећи ту логику, могла бити у Европи прилично давно. За сад је словом и бројем пронађена код једног Словака-Rusina, jednog Rumuna,једног Италијана, једног Американца и код нас ево има сад већ 5 припадника. Наши N1a P189.2 хаплотипови су прилично блиски. Ако додамо Tешмановића и Чорка добијамо око 700 година до заједничког претка.

Досад нисмо успјели да нађемо неку логичну везу између појединаца који припадају овој хаплогрупи. За Чорка би било важно да да да своје презиме по очевој линији. Можда нешто и успије да се повеже. Не знамо још увијек сигурно ни да ли је Јокић из Сивца везан са Јокићима са Чакора.


Само да додам, скоро су преименовали горе поменуту грану хаплогрупе N1 у "N1 P189+", изостављајући оно "а".
Примјетио сам такође да се скоро тестирала једна особа са простора Колашина у ЦГ на 12 маркера...такође припадник горе поменуте хаплогрупе.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор март 11, 2014, 08:35:03 поподне
Поздрав свима!
Мој деда по оцу се звао Милан Тушек, родом из Миховљана у Хрватском Загорју, умро у Бихаћу 1946. И то је све што знам... Дакле, вероватно није имао крсну славу, а и ако је имао не знам која је... На ДНК тест сам се одлучио да бих поређењем са ДНК резултатима људи тестираних из наших крајева можда успео открити дедине корене, јер истраживањем преко презимена и по неким матичним књигама нисам успео ништа пронаћи...

Што се тиче саме хаплогрупе N1 P189.2 - постоји ли начин да се израчуна када се та грана издвојила као засебна?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Kor април 26, 2014, 06:12:30 поподне
Занимљиво је то да иако би оно што си рекао по некој логици требало да вуче на хрватско порекло, погледом у таблицу са маркерима видимо доста блиско сродство међу тестиранима из твог кластера.   
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор април 27, 2014, 02:59:25 поподне
Управо тако – и занимљиво и логично. Међутим, доста Тушека има и у Словенији и Чешкој.
Резултати тестирања су такође занимљиви. Јокић ми је најближи са поклапањем 65/67, следећи је један словак са 61/67 па наш Тешмановић са 60/67. Затим на 37 маркера по један мађар и румун и наш Шућур, сви са 32/37...
Видео сам на једном форуму да нашу хаплогрупу називају „древном и мистериозном“. Са више тестираних припадника наше групе слика би свакако била јаснија...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo мај 18, 2014, 01:29:33 поподне
Pozdrav svima, eto i mene kod vas :) . Moji su sa Zlatibora, daljim poreklom iz Pive, prezime je Delić.

Ne znam toliko o našoj grani N, pa ne bih komentarisao dublje poreklo. Što se tiče skorijeg porekla, tu zavisi da li pivljanska bratstva imaju zajedničkog pretka ili ne. Ako imaju, to je onda već nešto, jer se pleme formira u periodu nedugo nakon dolaska Turaka, što je nedugo posle srednjeg veka kada svi imamo zajedničkog pretka.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Муњени Ћелић мај 18, 2014, 02:40:02 поподне
Ђорђо,
по неком мом схватању, чим постоји легенда о више браћа од којих је неко братство или племе настало, сасвим је могуће да се ради о спајању несродних родова у један.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша мај 18, 2014, 04:26:08 поподне
Добриловићи из Пиве су највероватније N1. Они су по свему судећи део старог становништва овог племена. Треба сачекати да се тестира неко братство које води порекло од Руђа, или Бранила.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јун 24, 2014, 07:28:51 поподне
Ako ima neko da je po muškoj liniji iz Pive i slavi sv Jovana, pozivam ga da mi se javi da se testira o mom trošku (ftdna na 12 markera)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo јун 24, 2014, 07:36:16 поподне
Ako ima neko da je po muškoj liniji iz Pive i slavi sv Jovana, pozivam ga da mi se javi da se testira o mom trošku (ftdna na 12 markera)

Ђорђо,
ако се не варам, тестирање на 12 маркера на ФТДНА није више могуће...сада је почетно оно на 37.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: rajo јун 24, 2014, 08:08:21 поподне
Ђорђо,
ако се не варам, тестирање на 12 маркера на ФТДНА није више могуће...сада је почетно оно на 37.

Има начина да се ово заобиђе, ако се директно на следећој страници

https://www.familytreedna.com/test-descriptions.aspx

изабере тестирање на 12 маркера, нема никаквих проблема. Већ пар пута урадио тако, није било никаквих проблема  ;)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo јун 24, 2014, 08:10:54 поподне
Има начина да се ово заобиђе, ако се директно на следећој страници

https://www.familytreedna.com/test-descriptions.aspx

изабере тестирање на 12 маркера, нема никаквих проблема. Већ пар пута урадио тако, није било никаквих проблема  ;)


Ово до данас нисам примјећивао...хвала!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: rajo јун 26, 2014, 06:11:33 поподне
Нема на чему  :)

Где да се Србин не снађе  ;)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јун 29, 2014, 12:13:19 поподне
(http://s017.radikal.ru/i435/1311/25/5200f9d5a451.jpg) Jako, jako cudna grana. Prva koja se odvojila od ostatka N haplogrupe, ne znam pre koliko vremena, na nekom forumu sam procitao da se radi o 40 000 godina, sto mi je neverovatno. eng.molgen.org/viewtopic.php?t=1561&p=21249 (http://eng.molgen.org/viewtopic.php?t=1561&p=21249)
Treba o tome pitati nekog od administratora na ftdna projektima.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јул 13, 2014, 09:17:25 поподне
Došao sam do informacije da su još dvojica testirani kao N1 P189.2: izvesni Jokanović i V. Kecojević. Treba napomenuti da oba prezimena postoje u Pivi, ali neću da trčim pred rudu. Imam mejlove i od jednog i od drugog pa ću probati da stupim u kontakt da mi kažu šta su i odakle su. Pivski Jokanovići slave sv Đorđa, Kecojevići sv Jovana, i jedni i drugi su starinom iz Banjana. Ali to možda nema nikakve veze, treba se malo strpeti dok se ne dokopam kompjutera na poslu :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јул 13, 2014, 09:55:04 поподне
Оба братства, и Јокановићи и Кецојевићи спадају у она која не воде порекло од Руђа и Бранила, као уосталом и Добриловићи, од којих воде порекло неки родови N1a.

Види:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.160

У селу Пирни До, Кецојевића је било у 17 кућа. Најстарији су становници села, а досељени су из Бањана пре више од 250 година. Постоји прича о четири брата и хајдуковању. Турци су их гонили и они су морали да беже из Бањана.

Један се одсели у Херцег Нови, крајем 17. века, а већ 1726. г. помиње се у општини Топла (према сећању Јова Кецојевића). Други побегне у Пиву и настани се у Пирном Долу. Убрзо погине и остане му жена Канда са четворо деце. Трећи брат побегне у Невесиње, тамо промени презиме и затури траг, а са четвртим шта је било, не зна се.

Славе Јовањдан.

Јокановићи (22 куће, 9 у Подгори а 13 на Трси), старином су из такође из Бањана, из села Миљанића. Прадеда Јокан, по њему Јокановић, рођак Краљачић, дошао на Трсу и купио земљу од отсељених Краљачића. Најпре су на Трси имали катуне а зимовали су у Бањанима.

Славе Ђурђевдан.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јул 15, 2014, 05:20:15 пре подне
Изгледа да су неки родови из Бањана заиста N1a. У овом племену, тачније у селу Петровићи у Доњим Бањанима, постоји презиме Кецојевић.

Из овог краја (село Мируше) су се расељавали. Сродни су им још Иванишевићи и Васиљевићи. Славе Св. Јована као и они у Пиви.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јул 20, 2014, 08:20:55 поподне
Evo ovako, pokušao sam da kontaktiram  jedan broj testiranih p189.2 i ftdna administratora, jedino su mi administratori sa "n north eurasian dna projekta" odgovorili, mada moram reći da su mi uglavnom rekli da ne znaju, Kozlov mi reče 10 hiljada godina (verovatno odokativno), dvoje njih (Vladimir Volkov i Dmitri Adamov) mi je obećalo da će pokušati u avgustu da izračuna starost grane, mada se bojim da ne bude obećanje ludom radovanje... Lorenc Majka je čovek koji je na molgen forumu pisao da je dvoje ljudi koji su n1 p189.2 uradilo big y i da je izračunao da je grana 40000 god stara, što mi je mnogo sumnjiva cifra. eng.molgen.org/viewtopic.php?t=1561&p=21249 (http://eng.molgen.org/viewtopic.php?t=1561&p=21249) (pogotovo imajući u vidu što se smatra da je N hg stara tek 20-25 hiljada godina) Taj Lorenc Majka mi je pre par nedelja kao administrator poljskog ftdna projekta uputio poziv na mejl da se pridružim poljskom ftdna projektu, i iskoristio sam tu priliku da ga pitam da li sam dobro shvatio njegovo pisanije na molgen forumu o starosti p189.2, ali mi do današnjeg dana nije odgovorio, što verovatno znači da me je iskulirao.

Za sada je moje mišljenje da p189.2 verovatno još uvek postoji negde u Aziji, ali da nije još otkriven zbog siromaštva Azijaca koji nemaju para da se testiraju. To mislim zato što dosad otkriveni p189.2 u Evropi nisu toliko raznovrsni i imaju ne tako davnog zajedničkog pretka. Ali to je samo moja hipoteza. Mora se čekati još testiranih.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор јул 25, 2014, 03:24:27 поподне
Помоћу Y-Utility урадио сам мали преглед наше хаплогрупе. Унео сам проценат вероватноће 95% и 30 година/генерацији. У табели су сви припадници наше групе које сам успео пронаћи а који су урадили тест на најмање 37 маркера. Из табеле ДНК Пројекта недостају Ананић (16 маркера) и Делић (12).

Дакле, слике редом: упоредни приказ теста на 37 маркера, генетска удаљеност и удаљеност до најближег заједничког претка.

(https://lh3.googleusercontent.com/-y_hiGV9mruo/VKZrwRfQdFI/AAAAAAAAAXg/MIxjcSr2au0/w730-h338-no/N%2BP189%2B01.jpg)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор јул 25, 2014, 03:25:19 поподне
Слика 2

(https://lh3.googleusercontent.com/-poxwFC26P5Q/VKZrzfFTxlI/AAAAAAAAAXo/B6VTteyJy2Q/w597-h581-no/N%2BP189%2B02.jpg)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор јул 25, 2014, 03:25:39 поподне
Слика 3

(https://lh4.googleusercontent.com/Fc3oqIKQkFc8swgizLK23Rw10CPLdV9DoJDoBwQr72Q=w740-h562-no)

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јул 28, 2014, 11:17:36 поподне
Слика 2

Сем ове двојице посљедњих странаца, сви остали су веома блиски. Молнар је чини ми се Русин из Словачке, Козма и Ђулвезан Румуни. Опет карпатско-динарска веза као што се показало код многих других хаплогрупа са наших простора.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo август 11, 2014, 03:48:11 поподне
Lorenc Majka mi je izračunao na osnovu big Y da je starost p189.2 24600 godina a Dimtri Adamov da je 14100 godina
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo новембар 03, 2014, 01:22:29 поподне
-Kecojević mi je potvrdio da je poreklom iz Pive

-Đulvezan je (bio) poreklom iz Rumunije, umro je čovek, njegov deda Lazar je bio iz sela u Banatu praktično na srpsko-rumunskoj granici, a u selu sa druge strane granice postoje Srbi Đulvezani, tako da postoji stepen verovatnoće da Đulvezani imaju srpsko poreklo

-U vezi N koji je nađen u mađarskoj:
A 4-6 year old boy from Ludas-Varjú-dűlő (Hungary) ~900 cal BC had N1a (but without P189).

Semargle wrote:
"Y6503+, Y6511+, Y6559+, Y6560+, Y6561+, Y6562+, Y6564+, Y6566+, Y6470+, Y6482+, Y6494+, Y6515+, Y6518+, Y6521+, Y6523+, Y6525+, Y6536+, Y6537+, Y6541+, Y6542+, Y6543+, Y6544+, Y6546+, Y6548+, Y6549+, Y6553+, Y6557+, Y6569+, Y6570+, Y6571+, Y6572+, Y6576+, Y6577+, Y6586+, Y6587+, Y6589+
P189-, Y6466-, Y6498-, Y6504-, Y6505-, Y6508-, Y6509-, Y6512-, Y6565-, Y6468-, Y6471-, Y6473-, Y6476-, Y6478-, Y6481-, Y6486-, Y6488-, Y6514-, Y6522-, Y6528-, Y6533-, Y6539-, Y6540-, Y6550-, Y6551-, Y6556-, Y6558-, Y6573-, Y6580-, Y6581-, Y6583-"

-Još neki sa kojima imam poklapanje na 12 markera a nisu pominjani na ovoj temi:
Vedran Aškraba
Thomas Joseph Wanko III
William Charles Warger II
Lawrence Wicevic

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ новембар 03, 2014, 01:25:33 поподне
-Još neki sa kojima imam poklapanje na 12 markera a nisu pominjani na ovoj temi:
Vedran Aškraba
Thomas Joseph Wanko III
William Charles Warger II
Lawrence Wicevic
Да ли постоји више информација о Ашкраби или Вицевићу/Вичевићу (мјесто поријекла, имена предака)?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић новембар 03, 2014, 01:57:50 поподне
Овај Lawrence Wicevic би могао бити веома лако исти овај http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=98786751

Као што се види ради се о католику. По презимену би се рекло да је из наших крајева. У Котору постоје католици Вичевићи, па претпостављам да је од ових.

Што се Ашкраба тиче. Колико ми је познато нема их ван Херцеговине. Милићевић помиње православне Ашкрабиће поријеклом из Бјелица у Црној Гори и муслимане Ашкрабе. Не наводи ништа детаљније о њиховом поријеклу.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 03, 2014, 03:06:20 поподне
Према сопственом казивању, Ашкрабе су пореклом од Церовића из Дробњака. Ми знамо да су Новљани I1, али не знамо да ли баш сва братства припадају овој хаплогрупи.

Према Дедијеру, Ашкрабе су пореклом од Орловића. Орловићи су E1b, па се чини да су оба предања погрешна.

Ако су на 12 маркера исти као Делићи, Јокановићи и Кецојевићи, њихово порекло можемо везати за Пиву и Бањане.

По мени је већа енигма долазак N1a на Балкан.   
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo новембар 03, 2014, 03:10:13 поподне
Један Ашкраба је тренутно у тест фази ФТДНА...резултати стижу за пар седмица.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ новембар 03, 2014, 03:19:08 поподне
Овај Lawrence Wicevic би могао бити веома лако исти овај http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=98786751

Као што се види ради се о католику. По презимену би се рекло да је из наших крајева. У Котору постоје католици Вичевићи, па претпостављам да је од ових.
Више десетина кућа католика Вичевића постоји у Истри и Горском Котару и колико ми је познато тамо је највећа концентрација овог презимена.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић новембар 03, 2014, 03:22:38 поподне
Више десетина кућа католика Вичевића постоји у Истри и Горском Котару и колико ми је познато тамо је највећа концентрација овог презимена.

Не знам да ли се зна нешто о православним Вићевићима из Ужица. http://en.wikipedia.org/wiki/Vladan_Vi%C4%87evi%C4%87

Ово ми је интересантно јер је и Ђорђо из ужичког краја.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Окир СРБ новембар 03, 2014, 03:31:20 поподне
Не знам да ли се зна нешто о православним Вићевићима из Ужица. http://en.wikipedia.org/wiki/Vladan_Vi%C4%87evi%C4%87

Ово ми је интересантно јер је и Ђорђо из ужичког краја.
Видим да је Lawrance Vicevic на америчком попису из 1920. године пописан у кући са породицом Подовник.
Глава те куће Jacob Podovnik навео је као мјесто свог рођења Хрватску, док за Вичевића стоји Аустрија као мјесто рођења родитеља.
https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:MJZH-J3J
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић новембар 03, 2014, 04:05:08 поподне
Видим да је Lawrance Vicevic на америчком попису из 1920. године пописан у кући са породицом Подовник.
Глава те куће Jacob Podovnik навео је као мјесто свог рођења Хрватску, док за Вичевића стоји Аустрија као мјесто рођења родитеља.
https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:MJZH-J3J

Добар проналазак, Петре. Логично би било да се овај Лаврентије из Илиноиса удомио код својих земљака. Презиме Подовник не постоји у Хрватској, али је зато прилично бројно презиме Подобник, па претпостављам да се ради о њима.Подобника изгледа да највише има у Делницама у Горском Котару, а с обзиром да си написао да и Вићевића има у Горском Котару, овај Вићевић би могао бити из Горског Котара.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 04, 2014, 10:20:32 пре подне
Презиме Ашкраба носе херцеговачки Срби. Поисламљених Ашкраба има у околини Мостара.

Разговарао сам јуче са Петром Ашкрабом на ову тему и он каже да имају рођака у Аустралији, Ведрана. Ашкраба је такође наручио днк тестирање, па ћемо видети да ли је реч о истом роду.

Иначе, Ашкрабе су пореклом из Јелашца, што је веома близу пивског племена, па не чуди веза са овим породицама N1a (Јокановићи, Кецојевићи, Делићи/Пишчевићи, сви из Пиве).

Калиновик:
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Kalinovik_municipality.svg/250px-Kalinovik_municipality.svg.png)

(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/plemenaucg_zps98314a0b.jpg)

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo новембар 18, 2014, 09:54:28 пре подне
Members of N-P189,


Three members of your clade have taken the Big Y test, which examines 10 million locations on the Y chromosome in search of SNPs (mutations) in order to define one’s patrilineage rather precisely (up to “Adam” and down to modern times).  YFull has professionally analyzed these three results, and placed them on the new public haplotree for haplogroup N (http://yfull.com/tree/N/).  The three members of your clade are near the top, labeled YF01795, YF02275, and YF02088.  They are part of the older parent clade N-Y6503, the first to split off from the rest of N.

 
You might ask:  If all three men belong to N-P189, how do we know about the existence of the older parent clade N-Y6503?  Because a 2900-year-old Hungarian was found to belong to N-Y6503.  Here is the research paper (http://www.nature.com/ncomms/2014/141021/ncomms6257/full/ncomms6257.html), published last month; and here is the table of Y haplogroup results from the ancient bones (http://www.nature.com/ncomms/2014/141021/ncomms6257/fig_tab/ncomms6257_T1.html) the table of Y haplogroup results from the ancient bones.  The last sample, labeled IR1 from 830-980 B.C., is listed as belonging to yDNA haplogroup N.  But a YFull expert has examined the data carefully, and has determined that the sample is more specifically N-Y6503.
 

Thus, we now have proof that N-P189 is not a recent immigrant to Europe.  Its ancestor N-Y6503 was in Europe at least 2900 years ago.

 

-          Larry Mayka, Volunteer Administrator of the Polish Project
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић новембар 18, 2014, 11:30:38 пре подне
Members of N-P189,


Three members of your clade have taken the Big Y test, which examines 10 million locations on the Y chromosome in search of SNPs (mutations) in order to define one’s patrilineage rather precisely (up to “Adam” and down to modern times).  YFull has professionally analyzed these three results, and placed them on the new public haplotree for haplogroup N (http://yfull.com/tree/N/).  The three members of your clade are near the top, labeled YF01795, YF02275, and YF02088.  They are part of the older parent clade N-Y6503, the first to split off from the rest of N.

 
You might ask:  If all three men belong to N-P189, how do we know about the existence of the older parent clade N-Y6503?  Because a 2900-year-old Hungarian was found to belong to N-Y6503.  Here is the research paper (http://www.nature.com/ncomms/2014/141021/ncomms6257/full/ncomms6257.html), published last month; and here is the table of Y haplogroup results from the ancient bones (http://www.nature.com/ncomms/2014/141021/ncomms6257/fig_tab/ncomms6257_T1.html) the table of Y haplogroup results from the ancient bones.  The last sample, labeled IR1 from 830-980 B.C., is listed as belonging to yDNA haplogroup N.  But a YFull expert has examined the data carefully, and has determined that the sample is more specifically N-Y6503.
 

Thus, we now have proof that N-P189 is not a recent immigrant to Europe.  Its ancestor N-Y6503 was in Europe at least 2900 years ago.

 

-          Larry Mayka, Volunteer Administrator of the Polish Project

Млађо, ако је ово тачно, а нема разлога да не вјерујем Ларију Мајки, онда је ово заиста велика новост за наше припаднике хаплогрупе N1a P189.2, јер би то значило да су на простору Панонске низије најмање 2900 година. Иначе, ми смо коментарисали већ ову студију, али нисмо знали ког карактера је овај N. Сад видимо да су га стручњаци из YFull-a додатно проучили и одредили као СНП узводно од P189.2 тј. N-Y6503.

Иначе овај узорак је припадао култури Mezőcsát из Жељезног доба на територији данашње Мађарске.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић новембар 18, 2014, 12:01:41 поподне
Припадници културе Мезучат су на просторе Паноније дошли као степски, еуразијски народ. Резултати тестираног N аутосомално су веома блиски данашњим Јерменима, Грузинима и другим кавкаским народима. Ево шта сам нашао на википедији о овој култури (ово треба провјерити):

"In the Carpathian Basin, the Iron Age commenced around 800 BC, when a new population moved into the territory and took possession of the former population’s centers fortified by earthworks.[1][2] The new population may have consisted of ancient Iranian tribes that had seceded from the federation of the tribes living under the suzerainty of the Cimmerians.[1][2] They were equestrian nomads and formed the people of the Mezőcsát culture who used tools and weapons made of iron. They extended their rule over what are now the Great Hungarian Plain and the eastern parts of Transdanubia.[2]"

Дакле, прије доласка у Панонију, овај мистериозни степски народ живио је под управом Кимераца. Да подсјетим Кимерци су индоевропски народ који је око 1300 пне живио сјеверно до Кавказа. Има логике, аутосомални резултати тестираног и поријекло Мезучат културе.

С обзиром на даљи карактер хаплогрупе N мислим да би логично објашњење за овог тестираног и културу којој је припадао било: уралски народ у склопу индоевропског савеза племена сјеверно до Кавказа.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo новембар 18, 2014, 12:59:26 поподне
Млађо, ако је ово тачно, а нема разлога да не вјерујем Ларију Мајки, онда је ово заиста велика новост за наше припаднике хаплогрупе N1a P189.2, јер би то значило да су на простору Панонске низије најмање 2900 година. Иначе, ми смо коментарисали већ ову студију, али нисмо знали ког карактера је овај N. Сад видимо да су га стручњаци из YFull-a додатно проучили и одредили као СНП узводно од P189.2 тј. N-Y6503.

Иначе овај узорак је припадао култури Mezőcsát из Жељезног доба на територији данашње Мађарске.

Синиша,
ову информацију сам јутрос добио "из прве руке" од господина Лерија...иначе администрирам налог господина Тешмановића, припадника хаплогрупе "N"...па сам прилично упознат са њиховим активностима.  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo новембар 18, 2014, 06:32:02 поподне
Gostujući prekjuče na radio Beogradu, Ivica Todorović koji vodi genetska ispitivanja po gradovima Srbije je govoreći o N P189.2 spomenuo da je nađena kod dva ispitana u Beogradu (jedan poreklom iz Dalmacije, drugi iz Like), kod dva iz Bogatića i kod jednog iz Leskovca koji je poreklom iz Dalmacije.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo новембар 18, 2014, 11:44:47 поподне
Gostujući prekjuče na radio Beogradu, Ivica Todorović koji vodi genetska ispitivanja po gradovima Srbije je govoreći o N P189.2 spomenuo da je nađena kod dva ispitana u Beogradu (jedan poreklom iz Dalmacije, drugi iz Like), kod dva iz Bogatića i kod jednog iz Leskovca koji je poreklom iz Dalmacije.


Ђорђо,
да ли постоји ауди запис наведеног гостовања господина Тодоровића? О којој емисији је ријеч?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo новембар 19, 2014, 09:00:34 пре подне

Ђорђо,
да ли постоји ауди запис наведеног гостовања господина Тодоровића? О којој емисији је ријеч?

Na žalost, nemam apsolutno nikakav snimak, emisija se zove "riznica" ide nedeljom od 14h na radio Beograd 2, gledao sam na sajtu radio Beograda, nema nikakav snimak da se skine ni da se preslušavaju emisije. Emisija je inače uglavnom o etnologiji i sličnim stvarima. Tema je bila istraživanje u Prijepolju ali je Ivica objašnjavao i osnovne stvari GG kao i o pojedinačnim haplogrupama i narodima.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo новембар 19, 2014, 09:54:26 пре подне
Можда ће бити од користи, у вези са пореклом Јокића из Сивца, да напоменем да је Сивац колонизован од стране црногорских досељеника из срезова Пљевља и Бијело Поље.
Велика је припадала час плавском час андријевичком срезу, али с обзиром на географску близину Андријевици, могуће да су се Величани колонизовали у Савино Село (Торжу). Није искључена ни накнадна миграција, нпр. Јокић из Савиног Села се прижени у Сивац на тазбину.
Хоћу да кажем, треба са резервом тумачити да Јокић из Сивца има порекло од "Шаљана" из Велике.
Да видимо шта кажу "Презимена у ЦГ":

Jokić, ogranak Miljanića iz Miljanića (Nikšić), odselili se kod Visokog (Bosna); kod Bijelog Polja; Dučice (Nikšićka Župa) ogranak Šćepanovića iz Rovaca. Od njih su na Glasincu (Romanija) i kao: Kezunović u Vidušića Sokacima i još nekim mjestima u Srbiji; Berane 1906. god.; Gradac (Valjevo) iz Pipera, od popa Joka; Morača; iz Pive iseljeni u Cerovo (Valjevo); Kotor; Budva; Šekulari; Velika; Brezojevica; Vojno Selo i Plav; porijeklom su iz Šalja (Albanija); Gornja Ržanica, Gornje Polimlje iz Kuča. Od njih su kod Vranja (1896. god.), Srbija; Lozna i Tuban u Bihoru (Bijelo Polje); iz Peleva Brijega (Bratonožići) odselili se u Zaton (Bijelo Polje) i kao: Balević; Gradac (Valjevo). Porijeklom su iz Pipera (Podgorica); ogranak Šćepanovića, grana Nikšića (Nikšićko Prekovođe); iz Dučice, Nikšićka Župa, odselili u Srbiju; Šipačno (Nikšić); Velestovo (Cetinje); Bogašići; Grbalj u 16. v.; iz Đuraševića (Tivat) prešli u područne Radoviće. Ovi su potomci Dapka (Dapca) doseljenika od Skadra; Kotor, a drugi od nahočeta; Kuči: 1) ogranak Gojkovića iz grupe Drekalovića, odseljeni jedni (1777. god.) u Prošćenje (Mojkovac); 2) iseljenici iz Kuča u Rastiš i kao: Kremić; Sokolska nahija (Srbija) iz Pive

Дакле, видимо да има Јокића у бјелопољском крају више сорти. А опет, можда се неки Јокић "Шаљанин" раније доселио послом из Велике у Бијело Поље, па његов потомак колонизовао у Сивац.
Све варијанте су отворене. Најбоље би било да се јави сам тај Јокић, па да демистификује...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo новембар 19, 2014, 10:00:31 пре подне
Нешто размишљам, да ли ти наши балкански Н1а П189.2, с обзиром на оног старог 3000 година нађеног у Панонији, имају неке везе са сеобом Сермезијана у време аварске власти у Панонској низији (пред крај 7. века). Сермезијани су се населили баш у подручју северне Албаније, Црне Горе, западне Македоније.... Мислим да их неки доводе у везу са Комани-Кроја културом.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић новембар 19, 2014, 11:17:32 пре подне

Хоћу да кажем, треба са резервом тумачити да Јокић из Сивца има порекло од "Шаљана" из Велике.


Слажем се. Докази за ту везу нису претјерано поуздани. Колико сам успио видјети постоји предање о заједничком поријеклу и истовјетна слава, али предања су предања, а факти су факти...

За ову групу Н1а П189 биће велики корак напријед објављивање резултата из Тодоровићеве студије, које, по договору са аутором, не смијемо објавити док не изађе књига. Један велики род крајишких Срба припада овој хаплогрупи. Ове из Богатића и лесковца, још ни ја не знам. Треба то сачекати па направити збирну анализу.

Иначе, италијански и амерички припадник ове групе стоје знатно даље од наших хаплотипова ,него што је то случај са русинским хаплотипом Молнара. Треба и то имати у виду приликом одређивања старости групе. Буни и то што не знамо да ли је овај мађарски археолошки узорак тестиран само на старију мутацију одређену у Y Full или и на млађу П189.2. Не знамо заправо тачну старост саме мутације П189.2
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 22, 2014, 01:46:43 поподне
Порекло групе родова N1a готово сигурно сеже до Пиве и Бањана. Делићи N1a са Златибора, воде порекло од Костића из Пиве. У истој сеоби дошли су и Пишчевићи, такође Пивљани.

У околини Семегњева, одакле су Делићи, постоји породица Шућур. Шућури из днк пројекта су такође N1a, а ово презиме постоји и у пивском племену. Шућури су у Пиви староседеоци и славе Св. Николу.

Још неке фамилије које припадају хаплогрупи N1a воде порекло из Пиве. У питању су Кецојевићи и Јокановићи. Обе фамилије славе Св. Јована и негују предање о пореклу из Бањана.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Željko новембар 22, 2014, 06:12:32 поподне
Порекло групе родова N1a готово сигурно сеже до Пиве и Бањана. Делићи N1a са Златибора, воде порекло од Костића из Пиве. У истој сеоби дошли су и Пишчевићи, такође Пивљани.

У околини Семегњева, одакле су Делићи, постоји породица Шућур. Шућури из днк пројекта су такође N1a, а ово презиме постоји и у пивском племену. Шућури су у Пиви староседеоци и славе Св. Николу.

Још неке фамилије које припадају хаплогрупи N1a воде порекло из Пиве. У питању су Кецојевићи и Јокановићи. Обе фамилије славе Св. Јована и негују предање о пореклу из Бањана.
Pozdrav Nebojša,
Ima jedan Šućur na FTDNA, i Jokanović iz Pive na 23andme sa kojima dijelim segmente, obojica imaju haplogrupu N kao sto kažes.
Vidim u javnom profilu Jokanovića ima i kraće napisano predanje..

Цитат
g.g.g.g.great-grandfather Jokan (born around 1730), from him Jokanovići
g.g.g.g.g.great-grandfather Božo
g.g.g.g.g.g.great-grandfather Kojo
g.g.g.g.g.g.g.great-grandfather Stari Vujadin Kaluđerović (born around 1670 close to Skadar, todays Albania)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Муњени Ћелић новембар 22, 2014, 06:23:18 поподне
Давно се обратих е-поштом Ани Јокановић, али не добих никаквог одговора.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 22, 2014, 07:54:12 поподне
Pozdrav Nebojša,
Ima jedan Šućur na FTDNA, i Jokanović iz Pive na 23andme sa kojima dijelim segmente, obojica imaju haplogrupu N kao sto kažes.
Vidim u javnom profilu Jokanovića ima i kraće napisano predanje..

Вема битан податак, посебно због потенцијалне везе родова N1a са Скадром.

Ово може бити и замка, јер како рече Небо пре неки дан, многи памте да су "од Скадра", што се заправо односи на шире подручје Црне Горе.

Калуђеровић је пречесто презиме у тим крајевима. Изгледа да их је било и у Бањанима. Ј. Дедијер за херцеговачке Шупиће каже да су (по породичном предању) пореклом од Калуђеровића из Бањана.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Муњени Ћелић новембар 22, 2014, 08:13:18 поподне

Калуђеровић је пречесто презиме у тим крајевима. Изгледа да их је било и у Бањанима. Ј. Дедијер за херцеговачке Шупиће каже да су (по породичном предању) пореклом од Калуђеровића из Бањана.

А Шупићи славе Св. Игњатија и за себе кажу да су Малешевци.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 22, 2014, 08:51:29 поподне
Да ли се може доћи до Јокановићевог хаплотипа? Можда су Јокић и Јокановић потекли од истог претка, неког Јока.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Муњени Ћелић новембар 22, 2014, 09:35:25 поподне
Да ли се може доћи до Јокановићевог хаплотипа? Можда су Јокић и Јокановић потекли од истог претка, неког Јока.

Јокановић (Богић) и Јокановић (Ана) су направили тест преко 23andMe.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Željko новембар 23, 2014, 05:42:50 поподне
Na mojoj 23andme "DNA Relatives" listi (965 pogodaka) ima ukupno četvoro njih sa haplogrupom N, uključujući Jokanovića.
Dvojici se ne vidi ime, a onaj drugi se preziva Bajić (Family Locations: Serbia,Canada,Bosnia).
Dakle isto kao Jokanović, potencijalno bi i on mogao biti N1a P189?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo децембар 06, 2014, 01:05:42 пре подне
Members of N-P189,
 
YFull's new public haplotree for haplogroup N (http://yfull.com/tree/N/) now defines a more specific subclade of N-P189 called N-Y7310.  This comprises the Eastern and Southern Europeans who have a 12-marker haplotype identical to, or only one step away from:
 
14 25 14 10 11 16 11 12 12 14 14 29
This subclade may be as young as 450 years old.
 
The #N15634 patrilineage diverged from this subclade  at least 3900 years ago.
 
-          Larry Mayka, Volunteer Administrator of the Polish Project
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 06, 2014, 08:43:20 пре подне
Members of N-P189,
 
YFull's new public haplotree for haplogroup N (http://yfull.com/tree/N/) now defines a more specific subclade of N-P189 called N-Y7310.  This comprises the Eastern and Southern Europeans who have a 12-marker haplotype identical to, or only one step away from:
 
14 25 14 10 11 16 11 12 12 14 14 29
This subclade may be as young as 450 years old.
 
The #N15634 patrilineage diverged from this subclade  at least 3900 years ago.
 
-          Larry Mayka, Volunteer Administrator of the Polish Project
Na osnovu ishoda koje imamo javno dostupne, možemo zaključiti da imamo tri grane N1-P189.2. Prva je Reace iz Amerike, druga je Di Cesare iz južne Italije a treća grana smo svi mi ostali koji imamo zajedničkog pretka u srednjem veku, koja se najviše namnožila i koju je ovde Lorenc Majka krstio N-Y7310
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор децембар 07, 2014, 07:35:39 поподне
Сем ове двојице посљедњих странаца, сви остали су веома блиски. Молнар је чини ми се Русин из Словачке, Козма и Ђулвезан Румуни. Опет карпатско-динарска веза као што се показало код многих других хаплогрупа са наших простора.

Молнара (144471) и Козму (127574) сам пронашао на ФТДНА пројекту "Hungarian_Magyar Project" који је ограничен на тестиране искључиво мађарског порекла. Мислим да их (односно њихове претке) на основу тога можемо сматрати мађарима.
 

Иначе, италијански и амерички припадник ове групе стоје знатно даље од наших хаплотипова ,него што је то случај са русинским хаплотипом Молнара. Треба и то имати у виду приликом одређивања старости групе. Буни и то што не знамо да ли је овај мађарски археолошки узорак тестиран само на старију мутацију одређену у Y Full или и на млађу П189.2. Не знамо заправо тачну старост саме мутације П189.2

На YFull P189 и P189.2 су синоними - пример из мог извештаја са YFull:

Known SNPs at this position:   P189 • P189.2 (G->A)

Та позиција је 14197977. Такође и према ISOGG Y-DNA SNP Indexu, на тој позицији се налазе и P189.1 и P189.2 са истом мутацијом G->A. С тим да је P189.1 наведен као SNP карактеристичан за Е1b1a1 групу, а P189.2 за N1a. Дакле, ради се о истој мутацији са различитим именима.

Мађарски археолошки узорак IR1 је негативан на P189. Комплетни резултати за IR1 - LINK. (https://drive.google.com/folderview?id=0B49499_WVp2fZnd0ZmJ3LWI4d0E&usp=sharing#list)

Na osnovu ishoda koje imamo javno dostupne, možemo zaključiti da imamo tri grane N1-P189.2. Prva je Reace iz Amerike, druga je Di Cesare iz južne Italije a treća grana smo svi mi ostali koji imamo zajedničkog pretka u srednjem veku, koja se najviše namnožila i koju je ovde Lorenc Majka krstio N-Y7310

N-Y7310 је назив SNP-a додељен од сервиса YFull на основу обрађених резултата BigY прослеђених са ФТДНА. На најновијем YFull стаблу  (http://www.yfull.com/tree/N-Y6503/)за сада нас је само тројица под N-P189.2, односно двојица под N-Y7310. Са више тестираних у будућности вероватно ће се појавити и нове гране које ће детаљније показати и разјаснити међусобне везе свих нас...

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јануар 06, 2015, 12:40:27 поподне
(http://s12.postimg.org/qnhqhywel/Kostici.jpg)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јануар 06, 2015, 01:29:36 поподне
У Шљивовици постоји још једно презиме из групе родова N1a - Шућур. Наиме, Шућури су једни од најстаријих досељеника (пре 400 год?), а пореклом су из Пиве од Добриловића, од којих су и Пишчевићи у Семегњеву.

Шућур из днк пројекта није оставио податке о пореклу и слави, али сасвим је реално да је реч о овим Шућурима.

Јасно је да постоји веза на релацији N1a - Пива.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јануар 07, 2015, 06:30:42 поподне
Šućura ima u Pivi, iseljavali su se odatle u istočnu Bosnu, oni slave sv Nikolu. U mom selu ima Šućura koji takođe potiču iz Pive, ali od druge familije, od Dobrilovića. Oni slave sv Jovana. Njima je naručen test, biće ishoda za 2-3 meseca.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad јануар 07, 2015, 08:11:36 поподне
Šućura ima u Pivi, iseljavali su se odatle u istočnu Bosnu, oni slave sv Nikolu. U mom selu ima Šućura koji takođe potiču iz Pive, ali od druge familije, od Dobrilovića. Oni slave sv Jovana. Njima je naručen test, biće ishoda za 2-3 meseca.
U Gornjoj Jablanici u selu Medevca (opština Medveđa) postoji porodica Dragović koja je poreklom od bratstva Vlahović iz Rovaca a nadimak im je Šućuri. Izgleda da je ova turska reč bila često korišćena pa između ostalog i kao nadimak pojedinih porodica, tako da su neke od njih kasnije to izgleda preuzimale kao porodično prezime ili još verovatnije da ih je okolina tako nazivala iz nekog razloga pošto koliko znam na turskom ta reč znači zločin. 
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo јануар 08, 2015, 10:58:32 пре подне
U Gornjoj Jablanici u selu Medevca (opština Medveđa) postoji porodica Dragović koja je poreklom od bratstva Vlahović iz Rovaca a nadimak im je Šućuri. Izgleda da je ova turska reč bila često korišćena pa između ostalog i kao nadimak pojedinih porodica, tako da su neke od njih kasnije to izgleda preuzimale kao porodično prezime ili još verovatnije da ih je okolina tako nazivala iz nekog razloga pošto koliko znam na turskom ta reč znači zločin.

Ја сам чуо кад оно наши муслимани кажу "шућур Алаху", то му додје нешто као "хвала Богу". Арапи кажу "шукран", то дословно значи "хвала". Е, сад, можда има та реч "шућур" још неко значење...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad јануар 08, 2015, 01:40:52 поподне
Ја сам чуо кад оно наши муслимани кажу "шућур Алаху", то му додје нешто као "хвала Богу". Арапи кажу "шукран", то дословно значи "хвала". Е, сад, можда има та реч "шућур" још неко значење...
Moguće da je pravo značenje ovog nadimka upravo to hvala tj. zahvalan ili hvaljen, nekako logičnije zvuči.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јануар 28, 2015, 10:28:52 пре подне
Заједнички предак Тешмановића (Јасеница), Тушека (Вуковар), Јокића (Сивац) и Шућура живео је пре 946 година, дакле негде у 11. веку. Ово значи да је реч о релативно "младој" групи.

Не знам колико је ово поуздано, с обзиром да сам за прорачун користио само 4 хаплотипа и то на 37 маркера.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски јануар 28, 2015, 06:40:50 поподне
Заједнички предак Тешмановића (Јасеница), Тушека (Вуковар), Јокића (Сивац) и Шућура живео је пре 946 година, дакле негде у 11. веку. Ово значи да је реч о релативно "младој" групи.

Не знам колико је ово поуздано, с обзиром да сам за прорачун користио само 4 хаплотипа и то на 37 маркера.

Мислим да рачуница на само 37 ознака нѣйе нарочито поуздана. Штавише, мислим да йе већи брой ознака важнийи од већега броя узорака. Мада се никада не зна, можда и йесте тога реда величине старост.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo фебруар 25, 2015, 01:08:44 пре подне
По свему судећи, пронађен је SNP који дефинише Балкански огранак хаплогрупе N-P189...у питању је Y7316.
Тестирање наведеног SNP-а покренуто је за Тешмановића.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски фебруар 28, 2015, 04:34:54 поподне
По свему судећи, пронађен је SNP који дефинише Балкански огранак хаплогрупе N-P189...у питању је Y7316.
Тестирање наведеног SNP-а покренуто је за Тешмановића.

Млађо, мислим да траћиш новце испитуйући припада ли Тешмановић огранку Ы7316. Увѣрен сам да припада, а ево и зашто. Чорак и Йокић припадайу њему, па мора припадати и Тешмановић, йер йе по врѣмену одваяња ближи Чорку него ли Йокићу. А ближи йе нашему Давору йер обойица имайу крайње неуобичайену промѣну - удваяње ДЫС-а 425. Код њих двойице йе 12-13, док йе у свих осталих 13. Пошто йе удваяње овога изузетно рѣтка поява, вѣроватноћа да йе се ово у њих догодило независно односно два пута йе готово непостойећа.
Исто тако мислим да йе и Делић Ы7316+, йер вѣруйем да йе он найближи Давору од све шесторице. А то йе због промѣне ЦДЫ 37-39 => 39-39 койу други немайу. Пошто йе ово двостепена промѣна, и за ову йе мало вѣроватно да йе се у њих догодила независно.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo фебруар 28, 2015, 11:35:39 поподне
Млађо, мислим да траћиш новце испитуйући припада ли Тешмановић огранку Ы7316. Увѣрен сам да припада, а ево и зашто. Чорак и Йокић припадайу њему, па мора припадати и Тешмановић, йер йе по врѣмену одваяња ближи Чорку него ли Йокићу. А ближи йе нашему Давору йер обойица имайу крайње неуобичайену промѣну - удваяње ДЫС-а 425. Код њих двойице йе 12-13, док йе у свих осталих 13. Пошто йе удваяње овога изузетно рѣтка поява, вѣроватноћа да йе се ово у њих догодило независно односно два пута йе готово непостойећа.
Исто тако мислим да йе и Делић Ы7316+, йер вѣруйем да йе он найближи Давору од све шесторице. А то йе због промѣне ЦДЫ 37-39 => 39-39 койу други немайу. Пошто йе ово двостепена промѣна, и за ову йе мало вѣроватно да йе се у њих догодила независно.

Хвала на појашњењу.
Тестирање горе поменутог SNP-а су покренули администратори FTDNA хаплогрупе N-P189.
Ја само поставих ту информацију, чисто информисања ради.  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 03, 2015, 02:11:42 поподне
Заједнички предак Тешмановића, Тушека и Јокића (сви на 67 маркера) је живео пре 660 година. Када у ову групу убацим Мађара Молнара, старост се помери на 810 год.

Ово је изгледа веома млада група. Уколико се не појави неки хаплотип који би их померио у доба сеобе Словена, остају потпуно изоловани и не назире се могуће порекло.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић март 03, 2015, 04:07:09 поподне
Изгледа да су Јокићи (N1a) нешто старија породица у Сивцу. Ово сам успио пронаћи на једном сајту:

"Сивац, као село насељено Србима, говори нам хроника, помиње се, да је постојало још пре "сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем"... Први писани докуменат нађен је на прагу старе (четврте) Цркве сивачке, која је порушена 1874. год. Када је ова нова освећена.. То је један надгробни споменик, на коме је било уклесано о покојнику :"Здје престависја раб Божији Павао Јелчић у Сивцу на Бачки 1681.октобра 28. Да ли је исти покојник био житељ сивачки не може се знати. Јелчића у Сивцу нема, а и касније се ово презиме не појављује. И још један надгробни споменик са натписом: "И С -ХС -Престависја тј. 1719.г. раб Божиј Живко (презиме нечитко), нађен је на углу код 1. парохијског дома. Тада су се вршиле масовне миграције - пресељења српскога народа, па се износи следеће, по народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било. Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин, Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић). Староседеоци са новонасељеним видимо да 1781.год.приступају, како рекоше у хроници: "Приступисмо обнављати Церков" претпоставља се, да је то градња (четврте) Цркве по реду, од цигле са шиндром покривене. Саграђена је на месту садашњег 1. парохијског дома. У истој св.Цркви се служи Богу и роду српском до 1874.год. када ју је заменила ова у којој сада стојимо."

http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски март 03, 2015, 06:18:34 поподне
Заједнички предак Тешмановића, Тушека и Јокића (сви на 67 маркера) је живео пре 660 година. Када у ову групу убацим Мађара Молнара, старост се помери на 810 год.

Ово је изгледа веома млада група. Уколико се не појави неки хаплотип који би их померио у доба сеобе Словена, остају потпуно изоловани и не назире се могуће порекло.


Тушек и Йокић изгледайу блиски на 67 ознак, због малога броя разлика (само 3, чини ми се), али се на 400+, добийених Великими Ипсилоны, разликуйу на много више, што их везу чини знатно старийом. Ето како слабо мѣњање на 67 ознак може заварати.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 03, 2015, 06:23:40 поподне


Тушек и Йокић изгледайу блиски на 67 ознак, због малога броя разлика (само 3, чини ми се), али се на 400+, добийених Великими Ипсилоны, разликуйу на много више, што их везу чини знатно старийом. Ето како слабо мѣњање на 67 ознак може заварати.

Значи ли то да нема сврхе поредити блиске хаплотипове путем твог (и осталих) калкулатора? Нисам знао да BIGY може толико померити старост овако "блиских" породица.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски март 03, 2015, 09:32:40 поподне
Значи ли то да нема сврхе поредити блиске хаплотипове путем твог (и осталих) калкулатора? Нисам знао да BIGY може толико померити старост овако "блиских" породица.

Има сврхе, али йе увѣк боље имати што више хапловрста, и нарочито што више ознака. И онда су опсѣзи добийених вѣроватноћа ужи. Трѣба имати увѣк у виду да мой рачунач не рачуна у койем се колѣну налази найскорийи зайеднички прѣдак (йер йе то немогуће), него колика йе вѣроватноће да се налази у том и том колѣну. Тако некако ради и рачунач на Y Фуллу.

Мислим да примѣри као овай горе нѣсу тако чести, гдѣ постойи толика несагласност између 67 и 400+ ознака.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo март 04, 2015, 01:55:06 поподне
Изгледа да су Јокићи (N1a) нешто старија породица у Сивцу.

Ово је већ смисленије. Нешто ми је било чудно да Чера Шаљанин и његови потомци буду носиоци ХГ N1а.
Е, сад је доведен у питање и назив теме  :)

Иначе, сентивански Срби су се преселили у Сивац у време кад су тамо колонизовани Немци (почев од 1764). Што указује да су Срби тамо били од раније, можда талас из сеобе 1690. Вероватно је било верских и етничких сукоба, па су се Срби покупили и отишли. Сентиван (Пригревица) је био већински немачко село до краја Другог светског рата.

http://www.dvhh.org/batschka/village/Batsch-Sentiwan.htm
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић март 04, 2015, 03:25:44 поподне
Ово је већ смисленије. Нешто ми је било чудно да Чера Шаљанин и његови потомци буду носиоци ХГ N1а.
Е, сад је доведен у питање и назив теме  :)

Иначе, сентивански Срби су се преселили у Сивац у време кад су тамо колонизовани Немци (почев од 1764). Што указује да су Срби тамо били од раније, можда талас из сеобе 1690. Вероватно је било верских и етничких сукоба, па су се Срби покупили и отишли. Сентиван (Пригревица) је био већински немачко село до краја Другог светског рата.

http://www.dvhh.org/batschka/village/Batsch-Sentiwan.htm

Назив теме ћу свакако промијенити, али не због тога што је искључена могућност да су сивачки Јокићи поријеклом од Јокића са Чакора,већ из разлога што назив теме превише упућује на једну породицу.

Дакле, још није искључена могућност да су Јокићи од Чере, јер је Јоко по којем су добили име, био по предању Черин син, а Чера је по очуваним предањима доселио у Велику прије Велике Сеобе Срба 1690. Ако се зна да је управо са тог подручја у великој сеоби исељавао српски народ у Војводину, онда остаје могуће да је презиме Јокић и тад било пренешено на сјевер. Остаје и могућност за сеобу 1739. Колико се сјећам поклапа се и слава сивачких и Јокића из Велике-Никољдан.

Наравно, ово не мора ништа да значи. Најсигурније би било да се неко од Јокића из Велике тестира.

И мени подручје Чакора изгледа превише источно за N1a, али никад се не зна...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски април 06, 2015, 08:53:02 поподне
Синоћ у БХ збирци од стотине неименованих узорака на 23 ознаке нађох петорицу припадникъ лозе Н1а П189.2, што би трѣбало значити да йе процѣна њенога учешћа у БиХ 5%. Иако сматрам да йе због малога узорка овай постотак прѣтѣран, очигледно йе да у БиХ трѣба тражити матицу ових родова. Йер у Хрватской од 1100 узорака су само четири од ове лозе (лично вѣруйем да су ако не сви, оно бар неки од њих Срби), што йе мање од 0.4%. Ни у Црной Гори нема много више, пет узорака у збирци од 404, што йе тек нешто више од 1%.
Обзиром да у србиянской збирци од 179 узорака има чак пет узорака Н1а лозе, што йе яче од 2.5%, рекао бих да йе йезгро ближе Дрини.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић април 06, 2015, 09:35:02 поподне
Синоћ у БХ збирци од стотине неименованих узорака на 23 ознаке нађох петорицу припадникъ лозе Н1а П189.2, што би трѣбало значити да йе процѣна њенога учешћа у БиХ 5%. Иако сматрам да йе због малога узорка овай постотак прѣтѣран, очигледно йе да у БиХ трѣба тражити матицу ових родова. Йер у Хрватской од 1100 узорака су само четири од ове лозе (лично вѣруйем да су ако не сви, оно бар неки од њих Срби), што йе мање од 0.4%. Ни у Црной Гори нема много више, пет узорака у збирци од 404, што йе тек нешто више од 1%.
Обзиром да у србиянской збирци од 179 узорака има чак пет узорака Н1а лозе, што йе яче од 2.5%, рекао бих да йе йезгро ближе Дрини.

Невски, можда овај проценат за N1a у БиХ и није тако претјеран, јер се прилично слаже и са ранијим податком о присуству чак 7,4% хаплогрупе К , која није ни P, a самим тим ни Р1а ни Р1б међу босанским Србима. http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1529-8817.2005.00190.x/epdf

Мислим да се ту може радити само о хаплогрупи N која тим тестирањем није обухваћена. Са друге стране знам за један разгранат српски крајишки род који је N1a P189.2+ па ме виши проценат ове хаплогрупе у БИХ не чуди. Занимљиво је да је у претходном истраживању она нађена практично само код босанских Срба.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић април 28, 2015, 10:15:12 поподне
Убацио сам на пројекат Кецојевића из Црне Горе, који је и раније спомињан, али се не сјећам да је неко постављао маркере. Сад видим да има маркере на ФТДНА N Пројекту. Додуше само 12, али довољно да се види да у потпуности упада у познати род српских N1 P189.

Кецојевићи су једна породица у Црној Гори, матица им је у Бањанима, у Петровићима, спадају у групу досељеника Доњобањаца. За те фамилије се каже да су старином са Косовa. Као предак се помиње Трипко војвода, веза са породицама Пејовић, Бановић и Јоковић из Бањана. Такође у Бањанима се тврди да им је раније презиме Иванишевић и да су блиски бањанској породици Васиљевић.

ИЗ Бањана су се Кецојевићи расељавали према Херцег Новом, гдје се помињу већ почетком 18. вијека, и према Пиви, селу Пирни До.

Кецојевићи се на свих 12 маркера поклапају са Делићима из Шљивовице на Златибору. Делићи су поријеклом Костићи из Семегњева, који славе Јовањдан као и Кецојевићи, и за које се каже да су досељени из Пиве.

Пива и Бањани су у првом турском попису Херцеговине из 1477. уписане као једна нахија, каже се нахија Пива или Бања. Мислим да се назире мјесто поријекла за овај род и да сада има мало сумње да то није управо Бањанско-пивски простор. Ако овоме додамо да се у Семегњеву помињу Шућури из Пиве, а већ имамо тестиране Шућуре као N1 P189.

Такође, каже се да су неки Кецојевићи одселили у Невесиње и промијенили презиме да заметну траг, а у непосредној близини Невесиња, у Калиновику, имамо Ашкрабе који се на 12 маркера потпуно поклапају са Кецојевићима. 

Међутим, упркос овој везаности рода за бањско-пивски простор, чини се да је и овај род источнијег поријекла и да је вјероватно би у оном таласу српских родова, који су се досељавали у Херцеговину у 14. и 15. вијеку са простора Косова, Метохије и Македоније. Исто тако вјерујем да су били у влашком статусу.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo април 30, 2015, 09:47:34 поподне
Што се тиче Пиве/Бањана и Н1а, испитаћу представнике неких братстава у Пиви, тако да можете очекивати до краја године исходе још неколико испитаних Пивљана (Браниловића) :

-Добриловић ових дана
-Делић за 2-3 месеца
-Тадић за 3-4 месеца

Још неколико братстава имам у виду али ћу прво да сачекам да видим шта ће да испадне од прве туре.


Ја лично сумњичим три породице да би ми могле бити предачке и све три су Браниловићке (Делићи, Бјелаковићи, Костићи+). Ако Браниловићка братства испадну Н1а, то ће вући разне импликације али о том по том... Не ваља се превише палити унапред.

Захваљујем се форумашу Вучини из Бачког Доброг Поља који ми пружа највећу помоћ.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Муњени Ћелић април 30, 2015, 09:59:15 поподне
Што се тиче Пиве/Бањана и Н1а, испитаћу представнике неких братстава у Пиви, тако да можете очекивати до краја године исходе још неколико испитаних Пивљана (Браниловића) :

-Добриловић ових дана
-Делић за 2-3 месеца
-Тадић за 3-4 месеца

Још неколико братстава имам у виду али ћу прво да сачекам да видим шта ће да испадне од прве туре.


Ја лично сумњичим три породице да би ми могле бити предачке и све три су Браниловићке (Делићи, Бјелаковићи, Костићи+). Ако Браниловићка братства испадну Н1а, то ће вући разне импликације али о том по том... Не ваља се превише палити унапред.

Захваљујем се форумашу Вучини из Бачког Доброг Поља који ми пружа највећу помоћ.

Тадићи су N1, проверено.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: mladjo април 30, 2015, 10:54:16 поподне
По свему судећи, пронађен је SNP који дефинише Балкански огранак хаплогрупе N-P189...у питању је Y7316.
Тестирање наведеног SNP-а покренуто је за Тешмановића.

Потврђено, тестирани је позитиван на SNP: Y7316+.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска мај 03, 2015, 10:27:56 поподне


Још неколико братстава имам у виду али ћу прво да сачекам да видим шта ће да испадне од прве туре.



Свака част на уложеном труду и новцу!!! Дали су твоји евентуални кандидати за другу туру тестирања Љешевићи и Гаговићи?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo мај 05, 2015, 08:42:12 поподне
Свака част на уложеном труду и новцу!!! Дали су твоји евентуални кандидати за другу туру тестирања Љешевићи и Гаговићи?
Поздрав Маргита,

све зависи да ли ће неко од ових чије резултате чекам испасти да је Н1а, па ћу онда даље да смишљам тактику. Проблем је што се доста чека док стигну резултати, па то доста кочи ствари. Познајете ли неког Љешевића или Гаговића који би хтео да се тестира?

поздрав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска мај 05, 2015, 10:55:07 поподне
Поздрав Đorđo2

нажалост незнам лично ниједног Љешевића и Гаговића, ако упознам неке питаћу их. Разлог зашто потенцирам баш ова два братства и још евентуално и Јововиће је могуће порекло (није шала) од Црнојевића, пошто Гаговићи (Руђићи) потичу из Метохије из Доњег Крушевасело код Пећи које је било тимар Радича рођака Црнојевића[1,2]. Они су се по сведочанству Архимандрита Арсенија Гаговића населили у Пиву и то баш (гле каква случајност) у Доње Крушево и тамо саградише дворац и придворску цркву Св. Николе. Јововићи су власници од вајкада садашњег Забрђа, раније звано Гује, баштином Радоње и Рајана Црнојевића из 1477 г. [2]. За Љешевиће се предпоставња да су потомци Љеша Црнојевића. Стари лисац Краљ Никола је био упознат са предањима о старим Браниловићима, Руђићима и Црнојевићима, па је прво шта је наредио после присаједињења Пиве Црној Гори 1878, да се већина књига и хрисовуља Пивског манастира пребаце на Цетиње, и тамо им се губи траг. По мом мишљењу сва пивска братсва у би требало да се тестирају као и несахрањене мошти Ивана Црнојевића!

Велики поздрав



[1] Селами Пулаха, Пописни дефтер санџака скадар из 1485 г. стр. 351 http://de.scribd.com/doc/136459846/Selami-Pulaha-Defteri-i-regjistrimit-te-Sanxhakut-te-Shkodres-i-vitit-1485-Popisni-defter-sand%C5%BEaka-Skadar-iz-1485-godine#scribd
[2] Бранислав Ђурђев,  Подаци о Дробњацима....из 1477 http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Вучина мај 05, 2015, 10:58:08 поподне
Познајете ли неког Љешевића или Гаговића који би хтео да се тестира?

Познајем ја  ;)

За Гаговиће не би било проблема као ни за наведене Јововиће, за Љешевиће бих морао да питам.

Интересантни подаци и теорија које је изнела Маргита.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска мај 06, 2015, 06:56:29 поподне

Познајем ја  ;)

За Гаговиће не би било проблема као ни за наведене Јововиће, за Љешевиће бих морао да питам.

Хвала Вучина! Било би стварно супер ако би се бар неко од њих тестирао!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo мај 09, 2015, 03:23:42 поподне
Стигла су ми данас на фтдна налогу два обавештења да имам нови меч, али кад сам отворио мечис не нађох никога новог... Погедаћу опет за дан два да се није нешто променило
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Давор мај 09, 2015, 06:16:23 поподне
Сва поклапања могу се видети на "Advanced Matches" - "myFTDNA" > "Tools & Apps" > "Advanced Matching" > "Select All Y-DNA" > "Run Report".

На "редовном" "Y-DNA Matches" приказују се само поклапања која су у границама одређеним од стране ФТДНА за поједине нивое тестирања:
Y-DNA 12  поклапања која су 12/12 и  ако су чланови припадајућих пројеката тада и 11/12
Y-DNA 25  23/25 до 25/25
Y-DNA 37  33/37 до 37/37
Y-DNA 67  60/67 до 67/67
Y-DNA 111  101/111 до 111/111.

У нашем случају, дакле хаплогрупа N-P189, од јуче можемо видети 3 нова члана, бар код мене:

један N-M232, који је урадио тест на 12 маркера али имамо поклапање од 11/12 (зато се не види у редовним поклапањима - вероватно још није члан ниједног пројекта на ФТДНА),

следећи, који је такође N-M232, урађен тест на 111 маркера, код мене поклапање 12/12, 24/25, 34/37 и 62/67,

и на крају један, већ унесен у пројекат, тестиран на 67 маркера (само 37 спремљено на YSearch), који се до сада није појављивао као поклапање (ФТДНА је однедавно изменио начин одређивања основне хаплогрупе), а који је код мене испод свих горе наведених граница. Његови резултати су на YSearch па је видљиво да имамо следећа поклапања:

11/12 (како није члан пројеката на којима сам и ја, поклапање се на показује у редовним поклапањима))

22/25 (опет испод границе)

32/37 (испод границе).

Ту је затим и још један, N-P189 тестиран на 37 маркера, који је једно време био у мојим поклапањима, затим се изгубио, и јуче се опет појавио.

Имена нисам спомињао због приватности - двојица од њих имају изгледа искључену опцију о делењу података, а трећег сам два пута контактирао и није одговорио тако да претпостављам да не жели бити узнемираван...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo мај 10, 2015, 06:03:51 поподне
следећи, који је такође N-M232, урађен тест на 111 маркера, код мене поклапање 12/12, 24/25, 34/37 и 62/67,
........
Имена нисам спомињао због приватности - двојица од њих имају изгледа искључену опцију о делењу података, а трећег сам два пута контактирао и није одговорио тако да претпостављам да не жели бити узнемираван...
Малочас ми је овај човек одговорио, зове се Brian Klick, али је пореклом Србин и каже да му је презиме било "Klickovich" (нисам сигуран да ли је то Кличковић или Кликовић). Претрагом на брзака на гуглу сам нашао да су Кличковићa има у Глини. Молим ако неко зна нешто више о Кличковићима или Кликовићима да напише, пошто сам обећао човеку да ћу му помоћи. Са мном има поклапања 12/12, 24/25, 33/37.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јун 08, 2015, 07:32:54 поподне
The peopling of modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome haplogroups in the three main ethnic groups (100 тестираних)

- Сарајево 35
- Мостар 34
- Бања Лука, Добој, Бијељина 31

Пет N1a хаплотипова:

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS438 DYS439 DYS437 DYS448 DYS456 DYS458 DYS635 GATAH4 DYS576 DYS481 DYS549 DYS533 DYS570 DYS643

14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   24   12   12   19   11
14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   12   14   19   14   19   21   12   17   24   12   12   18   11
14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   13   14   20   14   19   21   12   17   24   12   13   18   11
14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   23   12   12   18   11
14   14   29    24.3     10    14   14   11,16   10   12   14   20   14   17   21   12   17   24   12   12   19   11


Поново висок проценат N1a у БиХ. 5 од 100 тестираних, тј. 5%.


На YHRD мапи се може видети да је овај хаплотип присутан на Балкану (код Јужних Словена) и у Словачкој. Срби N1a и на FTDNA имају рођака Словака (Молнар).

Изгледа да је предак наших N1a дошао са Словенима на Балкан.

(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/N1_zpswsn7tk6e.jpg)





Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јун 09, 2015, 07:41:50 пре подне
Још један Словак N1a

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS438 DYS439 DYS437

14, 14, 29, 25, 10, 14, 14, 11-16, 10, 12, 14

Потпуно поклапање (12 маркера) са следећим породицама из днк пројекта:

- Делић
- Тушек
- Јокић
- Кличковић


Укупно тестираних - 629
Регион - Источна Словачка


Извор: Allele frequencies and population data for 11 Y-chromosome STRs in samples from Eastern Slovakia
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Маргита Војвотк. Бањанска јул 30, 2015, 07:26:44 поподне
Надам се да овим мојим питањем не кршим договор у вези некоментарисања књиге др. Тодоровића " Генетика и генеалогија". Интересује ме дали ће тестирани N1a kоји тврди да је "Котроманићког" порекла бити подвргнут детаљној генеаолошкој претрази од стране руководећих генеаолога портала "Порекло"?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол август 26, 2015, 08:52:36 поподне
......да ли знаш можда када и одакле је насељено село Папићи на Банији гдје се 1754. помиње први Ананић?

Велика је вероватноћа, да Ананићи N1a из Папића (Банија) као и Штрбци N1a (Папићи) од бањанских Папића потичу.


Средином прошлог века у Бањанима су живеле породице (братства):

Антовић, Баћовић, Бијеловић, Васиљевић, Глиговић, Драгић, Ђурковић, Елезовић, Ераковић, Зечевић, Капетинић, Кецојевић, Килибарда, Кнежевић, Ковач, Кокотовић, Комненовић, Копривица, Косановић, Кривокапић, Кртолица, Крушић, Лазаревић, Авлијаш, Лучић, Манојловић, Јововић, Марковић, Матовић, Миловић, Милошевић, Миљанић, Мирковић, Мићовић, Мишковић, Мркајић, Николић, Огњеновић, Орбовић, (http://Папић), Пејовић, Перовић, Поповић, Радојевић, Радовић, Рупар, Сарић, Томашевић, Џелетовић.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол август 26, 2015, 08:56:49 поподне

Средином прошлог века у Бањанима су живеле породице (братства):

Антовић, Баћовић, Бијеловић, Васиљевић, Глиговић, Драгић, Ђурковић, Елезовић, Ераковић, Зечевић, Капетинић, Кецојевић, Килибарда, Кнежевић, Ковач, Кокотовић, Комненовић, Копривица, Косановић, Кривокапић, Кртолица, Крушић, Лазаревић, Авлијаш, Лучић, Манојловић, Јововић, Марковић, Матовић, Миловић, Милошевић, Миљанић, Мирковић, Мићовић, Мишковић, Мркајић, Николић, Огњеновић, Орбовић, Папић, Пејовић, Перовић, Поповић, Радојевић, Радовић, Рупар, Сарић, Томашевић, Џелетовић.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 01, 2015, 09:52:18 поподне
Велика је вероватноћа, да Ананићи N1a из Папића (Банија) као и Штрбци N1a (Папићи) од бањанских Папића потичу.
Могуће је
Мада су на мало маркера
Па не мора да значи ништа
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 04, 2015, 09:54:43 поподне
вечерас сам се отворио, наручио сам себи проширење до 67 маркера, Тадићу до 37  :'(
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Акса септембар 11, 2015, 01:39:34 поподне
Интерсантно је да се старост наших N1a поклапа са досељавањем Саса рудара на наше просторе.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 11, 2015, 02:00:05 поподне
Интерсантно је да се старост наших N1a поклапа са досељавањем Саса рудара на наше просторе.

Интереснтно, по О. Благојевићу један он надимака Тадића је и "Швабићи".
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Акса септембар 11, 2015, 03:36:15 поподне
Интереснтно, по О. Благојевићу један он надимака Тадића је и "Швабићи".

За сад не постоји хаплотип код Срба и уопште код Балканаца који би померио старост српског N1a у доба досељавања Словена на Балкан. Нашима су најближи Козма из Буковине са севера Румуније и Молнар из источне Словачке - (Прошовски крај). Старост до заједничких предака између наших и Козме и Молнара процењује се од 700 до највише 1100 година. Област Буковина смештена на северу Румуније и делом припада Украјини није далеко од Трансилваније у којем је некада живела бројна заједница Саса рудара.

Моја претпоставка је да су наши N1a дошли на Балкан са трансилванијским Сасима да су се населили северниje од Сарајева, то би било подручје негде од Олова до Дрине ту је највероватно матица српског N1a. Преци српског N1a вероватно нису били професионални вешти рудари, они су се измешали са Сасима у Трансилванији и тако су са њима дошли у источној Босни да раде по рудницима.   
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 11, 2015, 04:17:50 поподне
За сад не постоји хаплотип код Срба и уопште код Балканаца који би померио старост српског N1a у доба досељавања Словена на Балкан. Нашима су најближи Козма из Буковине са севера Румуније и Молнар из источне Словачке - (Прошовски крај). Старост до заједничких предака између наших и Козме и Молнара процењује се од 700 до највише 1100 година. Област Буковина смештена на северу Румуније и делом припада Украјини није далеко од Трансилваније у којем је некада живела бројна заједница Саса рудара.

Моја претпоставка је да су наши N1a дошли на Балкан са трансилванијским Сасима да су се населили северниje од Сарајева, то би било подручје негде од Олова до Дрине ту је највероватно матица српског N1a. Преци српског N1a вероватно нису били професионални вешти рудари, они су се измешали са Сасима у Трансилванији и тако су са њима дошли у источној Босни да раде по рудницима.   

У прилог твојој претпоставци да су наши N1a могли доћи са Сасима је, да постоје у Саксонији и Тирингији 3 племићка рода (von Erffa, von Wangenheim, von Uetterodt) са родословима старијим преко 1000г. За њих се зна да потичу од Хуна (тачније од племена звано зелени Хуни), који су пустошили 455г.те крајеве. Заиста би било требало проверити дали у Саксонији и Тирингији и данас има Na1.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 18, 2015, 09:59:30 поподне
Појавио ми се у поклапањима један човек из Босне (вероватно Хрват) Матић, на 37 тестираних маркера има једну заједничку мутацију са Клицковицхем у односу на модални хаплотип, али то не мора ништа да значи засигурно будући да је једна заједничка мутација ипак могла настати независно

Први расцеп у нашој групи десио се мутацијом-удвајањем на маркеру DYS425, али нажалост он се види тек са 67 тестираних маркера

Ја сам наручио тест на 67 маркера, претпостављам да имам то удвајање јер сам близак Чорку по једној двостепеној мутацији за коју је мало вероватно да је настала независно мада никад се не зна
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 18, 2015, 10:40:12 поподне
Појавио ми се у поклапањима један човек из Босне (вероватно Хрват) Матић

А шта мислиш о Мате Глушцу?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 18, 2015, 10:49:12 поподне
Написао сам да је човек вероватно Хрват јер је из места где 1991 било по попису 0,51% Срба
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 18, 2015, 11:12:07 поподне
Ниси ми одговорио на питање.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 19, 2015, 07:54:59 пре подне
Ниси ми одговорио на питање.
Никад чуо
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 27, 2015, 07:12:27 поподне
вечерас сам се отворио, наручио сам себи проширење до 67 маркера, Тадићу до 37  :'(
Пре свега морам да похвалим ФТДНА јер су се убрзали у давању исхода. Ова два теста сам наручио 04.09. а вечерас видим сасвим случајно видим да су урађени исходи и за мене и за Тадића иако је термин био крајем новембра.

Најважнији утисак за сада (на основу првих 37 белега) је да је "Бранилов" хаплотип веома близак модалном целе групе јер на првих 37 маркера имамо само једну полузаједничку мутацију у односу на модални хаплотип (модал је на CDY 37-39, Тадићу 38-39, а мени и Чорку 39-39)

Делић
14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   29     18     9-9      11       12           25   14   20   30   13-14-14-14   10   11           18-19   14   14   17   17   39-39   12   10   11   8    15-15           8   11   10   8    11           10   12-13   20-21    15   11   12   10   16   7   14   24   22   14   12   11   15   10   12   12   11

Тадић
14   25   14   10   11-17   11   12   12   14   14   29     17     9-9      11       12      25   14   20   31   13-14-14-14   10   11           18-19   14   14   17   18   38-39   12   10
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски септембар 27, 2015, 07:35:00 поподне
Најважнији утисак за сада (на основу првих 37 белега) је да је "Бранилов" хаплотип веома близак модалном целе групе јер на првих 37 маркера имамо само једну полузаједничку мутацију у односу на модални хаплотип (модал је на CDY 37-39, Тадићу 38-39, а мени и Чорку 39-39)

Делић
14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   29     18     9-9      11       12           25   14   20   30   13-14-14-14   10   11           18-19   14   14   17   17   39-39   12   10   11   8    15-15           8   11   10   8    11           10   12-13   20-21    15   11   12   10   16   17   14   24   22   14   12   11   15   10   12   12   11


Ђорђо, честитам за тебе и Тадийића! Посебно ми йе драго што се потврђуйе да йе Давор найближи пивскоме огранку. Сада би Велики Ипсилон био права ствар, ако се то може приуштити.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 28, 2015, 07:57:24 поподне
Можда ради расветљавања енигме пивско-бањанске N1a неби било на одмет поново поменути и ово предање


Најзад, о поријеклу величких Шаљана постоји још једно, тзв. ''Бованско предање'', које је записао Растко А. Шаљић. Он тврди '' да је ово предање било веома живо код памтиша у Бовану (Бјелопавлићи) све до 1860. године, када је Бован до темеља порушен''.
По овом предању, у годинама Кандијског рата (1645 - 1669) између Венеције и Турске, Ђуро Иванов Кадић, са два брата и неким другим ратницима из Бјелопавлића прешли су на Млетачку територију, у Боку Которску. Од оних који су били способни за борбу Млечани су формирали хајдучке чете, ради заједничке борбе против Турака, а дозваљавали су им да изводе и самосталне оружане акције против свега што је турско. Хајдуци су у самосталним акцијама нападали турску војску и цивилно турско становништво. Убијали су, пљачкали и заробљавали турско робље. У једној од тих хајдучких чета био је и Ђуро Кадић, са два брата. Они су заједно са осталим хајдуцима чинили велика зла Турцима. По престанку Кандијског рата Млечани су хајдуке пребацили у Истру, одакле су после краћег боравка побјегли због лоших услова за живот и вратили се у свој завичај.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић септембар 28, 2015, 08:12:09 поподне
Можда ради расветљавања енигме пивско-бањанске N1a неби било на одмет поново поменути и ово предање

Поред овог предања можда треба поменути и предања неких N1a родова у Бањанима да су поријеклом из Старе Србије, а сјеверну Албанију у предањима можемо изједначити са Старом Србијом.

Та веза исток-запад ми изгледа као питање: шта је старије-кокош или јаје...

Треба имати у виду и велико присуство N1a родова у Крајини. Они су свакако били дио миграционог вала из Херцеговине у 16.вијеку, што значи да су 16. вијеку вјероватно већ били разгранати на подручју Бањана и Пиве.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 28, 2015, 08:14:30 поподне
Можда ради расветљавања енигме пивско-бањанске N1a неби било на одмет поново поменути и ово предање

Миграција је у том периоду било много. Појединац је могао завршити у крају с којим иначе није имао никакве везе, али одатле понети завичајни надимак. Као што је случај са Чером. Мени једноставно не иде племе Шаља и N1a. Зато, веома је могућа варијанта о привременом Черином боравку у Шаљи, а затим доласку у Велику. Што се тиче католичке вере, ни то се не коси са предањем о пореклу из Бјелопавлића, јер је у Брдима било католика до краја 17. века (Пипери, Бјелопавлићи), а негде и касније (Кучи). Једино што би братство Кадића отпало, бар према досадашњим сазнањима, јер би они, као огранак Бјелопавлића требало да буду Е-V13. Можда је Чера од неког стариначког братства из Боана или околине. Или, можда, Кадићи нису из лозе Бијелог Павла?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 28, 2015, 08:25:30 поподне
Хтео сам указати на евентуалну ранију везу са Кадићима (пре 17.века), јер чињеницно су Тадићи у Пиви пре 17. века, а то се коси са догађајима из долепоменутог предања (Кандијски рат)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 28, 2015, 08:44:52 поподне
Хтео сам указати на евентуалну ранију везу са Кадићима (пре 17.века), јер чињеницно су Тадићи у Пиви пре 17. века, а то се коси са догађајима из долепоменутог предања (Кандијски рат)

Није спорно. Преци Черини су у Кадића Боан могли доћи из Пиве / Бањана (или ко зна одакле већ) пре 17. века. Питање је само да ли постоји веза између Чере и Кадића.
Област Бјелопавлића је у та времена била прилично прометна. Многа братства која не потичу од Бијелог Павла су ту живела, краће или дуже.
А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;) 
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 28, 2015, 08:49:50 поподне

А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;)


Значи тражимоКадића за тестирање :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 28, 2015, 09:02:14 поподне
Миграција је у том периоду било много. Појединац је могао завршити у крају с којим иначе није имао никакве везе, али одатле понети завичајни надимак. Као што је случај са Чером. Мени једноставно не иде племе Шаља и N1a. Зато, веома је могућа варијанта о привременом Черином боравку у Шаљи, а затим доласку у Велику. Што се тиче католичке вере, ни то се не коси са предањем о пореклу из Бјелопавлића, јер је у Брдима било католика до краја 17. века (Пипери, Бјелопавлићи), а негде и касније (Кучи). Једино што би братство Кадића отпало, бар према досадашњим сазнањима, јер би они, као огранак Бјелопавлића требало да буду Е-V13. Можда је Чера од неког стариначког братства из Боана или околине. Или, можда, Кадићи нису из лозе Бијелог Павла?
Многи Малисори имају предање о доласку из Босне, па је тако можда и Черин предак стигао некад из Босне у Шаљу, мада је питање како ништа од П189.2 лозе није остало код Албанаца, једино ако је било у питању релативно краће задржавање у Шаљи.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Amicus септембар 28, 2015, 09:19:54 поподне
А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;)

Могуће, нешто слично се десило са једном граном Тадића у Барањи који су постали Дадићи, лако може бити да се и овде ради о пермутацији првог слoва.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 28, 2015, 09:24:14 поподне
..., мада је питање како ништа од П189.2 лозе није остало код Албанаца, једино ако је било у питању релативно краће задржавање у Шаљи.

Могуће је, ако је то био појединац, ратник, бегунац... Једноставно се склонио тамо неко време, па продужио у Велику. Зато нема његовог трага код Албанаца. А ни иначе нема П189.2, што вероватно потврђује да "Чера" није био од Шаља. Стављам га под наводнике, јер је, очито, у питању неки надимак. ЦГ хајдуци су често имали надимке (некад чудне, некад намерно од турских или албанских имена), како турске власти не би знале о коме се ради и евентуално им се светили преко сродника.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 28, 2015, 09:25:43 поподне
Могуће, нешто слично се десило са једном граном Тадића у Барањи који су постали Дадићи, лако може бити да се и овде ради о пермутацији првог слoва.

И сличност презимена и идентификација са великим братством (и знаменитом, по убиству књаза тиранина).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Orthodoxia1453 септембар 28, 2015, 10:38:59 поподне
Провукао сам наше N1a P189.2 хаплотипове (37 и 67 маркера) кроз калкулатор Невског, како бих видио каква су предвиђања око најскоријег заједничког претка ове врло занимљиве групе.

37 МАРКЕРА
Брой потомачких хапловрст: 8
Ознак: 37 (различитих 30)
Укупно врѣдностий: 296
Ознак по хапловрсти: 37
Брой колѣн са 50%=25.923
Колѣн=1    вѣров = 1.10449e-021%    збирна вѣров = 1.10449e-021%
Колѣн=2    вѣров = 2.10812e-015%    збирна вѣров = 2.10813e-015%
Колѣн=3    вѣров = 7.01567e-012%    збирна вѣров = 7.01777e-012%
Колѣн=4    вѣров = 1.72095e-009%    збирна вѣров = 1.72797e-009%
Колѣн=5    вѣров = 1.00826e-007%    збирна вѣров = 1.02554e-007%
Колѣн=6    вѣров = 2.38436e-006%    збирна вѣров = 2.48691e-006%
Колѣн=7    вѣров = 3.01293e-005%    збирна вѣров = 3.26162e-005%

67 МАРКЕРА
Брой потомачких хапловрст: 5
Ознак: 67 (различитих 58)
Укупно врѣдностий: 335
Ознак по хапловрсти: 67
Брой колѣн са 50%=23.7309
Колѣн=1    вѣров = 3.30426e-015%    збирна вѣров = 3.30426e-015%
Колѣн=2    вѣров = 1.14117e-010%    збирна вѣров = 1.1412e-010%
Колѣн=3    вѣров = 3.91946e-008%    збирна вѣров = 3.93087e-008%
Колѣн=4    вѣров = 2.03129e-006%    збирна вѣров = 2.0706e-006%
Колѣн=5    вѣров = 3.72722e-005%    збирна вѣров = 3.93428e-005%
Колѣн=6    вѣров = 0.00035417%    збирна вѣров = 0.000393513%
Колѣн=7    вѣров = 0.0021353%    збирна вѣров = 0.00252881%

Дакле, на основу прорачуна на 37 маркера, заједнички предак ове групе могао је живјети прије неких 778 година (прва половина XIII вијека).
На основу прорачуна на 67 маркера, заједнички предак ове групе могао је живјети нешто касније, прије неких 712 година (почетак XIV вијека).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 29, 2015, 12:03:17 пре подне
Ових 778г. до заједничког претка би се могли довести у везу са упадима Татара 1242г. у наше јужне крајеве (од Дубровника преко Котора до Дриваста код Скадра), које хроничар Тома архиђакон у погл. 37 свога дела "Historia Salonitana" сликовито описује.

http://de.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhiđakon-Historia-Salonitana-Književni-krug-Split-2003#scribd
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 29, 2015, 05:50:54 пре подне
Врло је интересантно да господин Божидар Алексе Вукчевић у МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА (СРБИ СКЛАВОНИЈЕ И СКАДРА XV вијека И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА), помиње насеље СУЊА на 95. страни. На том локалитету је наводно живео ЧЕРА, одакле је због крвне освете морао да се склони у место ВЕЛИКА на Чакору. Одатле су његови потомци у време оних великих сеоба кренули ка западу и стигли до Баније, где су населили Папиће код данашње Суње (која подударност). Углавном, приликом свих сеоба, Срби су са собом увек носили и старе топониме. Е, сада, та сеоба је ваљда ишла преко Јајца и Кључа, а да ли су одатле прво кренули ка Далмацији, а оданде касније ка Змијању, да би се коначно скрасили на Банији, то не знам.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 29, 2015, 07:54:49 пре подне
Између осталог, у наведеном МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВАСКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА,пише: "Склавонија у овом попису заузима област која ће имати и других назива као Епир, Дибра, Дукађин, и сл. На западу је ишла од Љеша и ријеке Дрина, на сјеверу до планинског венца Веље Горе (данас Проклетије) изнад Светог Спаса, на истоку Црним Дрином до планинског венца Јабланице и Черменике и одатле на југ излазила код Драча. Зависно од мишљења записивача, могла је бити сврстана у област Албаније или Далмације док је Скадарска област више сматрана као Далмација или Зета. Назив Склавонија или Славонија односио се на исту територију коју су запоседали Sclavi, Срби. Како су они мигрирали током бурног 15. века тако се и овај назив селио са њима у венецијанској интерпретацији. Крајем 15. в. тачније око 1490. год. которски провидури ће област данашње Катунске нахије означавати као Склавонију али се тај назив није одржао. Преовладао је назив Црна Гора који је махом новодосељено становништво користило. Назив Либурнија за ту област се исто није одржао док је назив Горња Зета био углавном прихваћен у 14. и 15. веку.
ОБЛАСТ ИЛИ ДРЖАВА СКАДАР ЈЕ ЈАСНИЈЕ ДЕФИНИСАНА. ОБУХВАТАЛА ЈЕ НА ЗАПАДУ ОД ЈАДРАНСКОГ МОРА РЕКОМ БОЈАНОМ И ПРИБЛИЖНО ДАНАШЊОМ ДРЖАВНОМ ГРАНИЦОМ ПРЕКО ЈЕЗЕРА, СРЕДИНОМ ХОТА И ОБОДОМ ВЕЉЕ ГОРЕ (ПРОКЛЕТИЈА), ЗАТИМ НА СЕВЕРУ ЈУЖНИ ДЕО МАЛЕСИЈЕ И МАЊИ ЈУЖНИ ДЕО ПЕТРИСПАНА ДО РЕКЕ ДРИНА. НА ИСТОКУ СЕ ГРАНИЧИЛА ДРИНОМ ДО ЉЕША И ЈАДРАНСКОГ МОРА, ДАКЛЕ СКЛАВОНИЈОМ. ОКОЛИНА УЛЦИЊА ЈЕ НАВЕДЕНА КАО DISTRICT BALSIN А ДЕО ЗЕТСКЕ РАВНИЦЕ ЈЕ СМАТРАН ДА ПРИПАДА ВЕНЕЦИЈИ.
-У горњем изводу Романиа означава грчку тј. Византију.
ВЕНЕЦИЈАНСКИ ПОПИС ОБЛАСТИ СКАДРА 1416. И 1417. ГОДИНЕ. ИЗВОДИ.
ACTA ALBANIE VENETA
Saeculorum XIV et XV (XIV i XV veka). Josephi Valentini S. J. 2158/69"

Даље, на 95-ој страни: " Село СУЊА, припада Петриспану, тимар је старјешине.
Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac;;,,,:Djerddj, sin Dragoca: Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje."

Šteta je što zbog veličine teksta, ne može sve da se objavi, nego sam i ovo prekucavao.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad септембар 29, 2015, 08:12:58 пре подне
Између осталог, у наведеном МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВАСКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА,пише: "Склавонија у овом попису заузима област која ће имати и других назива као Епир, Дибра, Дукађин, и сл. На западу је ишла од Љеша и ријеке Дрина, на сјеверу до планинског венца Веље Горе (данас Проклетије) изнад Светог Спаса, на истоку Црним Дрином до планинског венца Јабланице и Черменике и одатле на југ излазила код Драча. Зависно од мишљења записивача, могла је бити сврстана у област Албаније или Далмације док је Скадарска област више сматрана као Далмација или Зета. Назив Склавонија или Славонија односио се на исту територију коју су запоседали Sclavi, Срби. Како су они мигрирали током бурног 15. века тако се и овај назив селио са њима у венецијанској интерпретацији. Крајем 15. в. тачније око 1490. год. которски провидури ће област данашње Катунске нахије означавати као Склавонију али се тај назив није одржао. Преовладао је назив Црна Гора који је махом новодосељено становништво користило. Назив Либурнија за ту област се исто није одржао док је назив Горња Зета био углавном прихваћен у 14. и 15. веку.
Зар није исправан назив Склавинија?
ОБЛАСТ ИЛИ ДРЖАВА СКАДАР ЈЕ ЈАСНИЈЕ ДЕФИНИСАНА. ОБУХВАТАЛА ЈЕ НА ЗАПАДУ ОД ЈАДРАНСКОГ МОРА РЕКОМ БОЈАНОМ И ПРИБЛИЖНО ДАНАШЊОМ ДРЖАВНОМ ГРАНИЦОМ ПРЕКО ЈЕЗЕРА, СРЕДИНОМ ХОТА И ОБОДОМ ВЕЉЕ ГОРЕ (ПРОКЛЕТИЈА), ЗАТИМ НА СЕВЕРУ ЈУЖНИ ДЕО МАЛЕСИЈЕ И МАЊИ ЈУЖНИ ДЕО ПЕТРИСПАНА ДО РЕКЕ ДРИНА.
Мислим да је у питању река Дрим а не Дрина.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 29, 2015, 08:30:22 пре подне
Свакако. Али, прекуцавао сам и поткрала се словна грешка. Знам за Дрим, али пише Дрина. Цео текст, због величине, не може да стане. Ако сте заинтересовани, доставите ми Вашу имејл адресу да Вам пошаљем цео текст. Има ту много чега интересантног. Но, мене је највише интересовало одакле су моји Ананићи стигли на Банију, а пошто ми је и ДНК указала да потичемо од Чере из околине Скадра, одабрао сам само ове краће изводе. Сад ме конкретно, занима ко је био Ананија, родоначелник Ананића. У ствари, молим све који нешто знају о Ананићима, а већ ми нису доставили, да се огласе или да ми се јаве. Био бих врло захвалан.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 29, 2015, 10:25:51 пре подне
Један о могућих кандидата за родоначелника Ананића би био Ананије, секретар и помоћник Патријарха Јована Кантула приликом дизања херцеговачког устанка 1597год. (честа је била појава, да су великодостојници пре монашког пострига имали породице). О њему су писали Иван Божић и Јован Томић.

Јован Томић, Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву 1592—1614..
Јован Томић, грађа за историју покрета на балкану против Турака крајем XVI и поч.XVII века, књига 1. стр 368.)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 29, 2015, 05:49:38 поподне
Ових 778г. до заједничког претка би се могли довести у везу са упадима Татара 1242г. у наше јужне крајеве...

Ја бих Татаре пре повезао са N1c.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 29, 2015, 05:51:04 поподне
Филогенетско стабло наше групе, за Тадића и Матића сам претпоставио да имају удвајање на DYS425 мада не могу да знам док се не тестирају на 67 белега
(http://s24.postimg.org/oi01a8gyt/filogenetsko_stablo_290915.jpg)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 29, 2015, 05:56:36 поподне
Ја бих Татаре пре повезао са N1c.

Тадашњи хроничари су их звали Татарима, а савремена историографија вели да су били Монголи.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 29, 2015, 06:12:49 поподне
Тадашњи хроничари су их звали Татарима, а савремена историографија вели да су били Монголи.

А ни за Монголе не бих баш рекао да су N1a. Некако ми овај наш P189.2 пре иде као неки досељеник уз Словене или неку германску популацију у средњем веку (нпр. уз Котромана "Гота"?). Нешто слично N1с код балтичких народа, односно Рјурику и Варјазима код Руса.   
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 29, 2015, 06:18:41 поподне
Није спорно. Преци Черини су у Кадића Боан могли доћи из Пиве / Бањана (или ко зна одакле већ) пре 17. века. Питање је само да ли постоји веза између Чере и Кадића.
Област Бјелопавлића је у та времена била прилично прометна. Многа братства која не потичу од Бијелог Павла су ту живела, краће или дуже.
А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;) 
Ако је тестирани Шаљић близак Јокићу из Сивца, као што се сумња, онда је релативно далеко Тадићу из Пиве на филогенетском стаблу

Врло је интересантно да господин Божидар Алексе Вукчевић у МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА (СРБИ СКЛАВОНИЈЕ И СКАДРА XV вијека И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА), помиње насеље СУЊА на 95. страни. На том локалитету је наводно живео ЧЕРА, одакле је због крвне освете морао да се склони у место ВЕЛИКА на Чакору. Одатле су његови потомци у време оних великих сеоба кренули ка западу и стигли до Баније, где су населили Папиће код данашње Суње (која подударност). Углавном, приликом свих сеоба, Срби су са собом увек носили и старе топониме. Е, сада, та сеоба је ваљда ишла преко Јајца и Кључа, а да ли су одатле прво кренули ка Далмацији, а оданде касније ка Змијању, да би се коначно скрасили на Банији, то не знам.
Господине Ананићу, пре свега поздрављам што сте се придружили форуму

Не могу а да вас не питам где сте прочитали то да је Чера из предања дошао из места Суња?

Ја сам читао разна друга предања о Чери али то нисам још прочитао

Јако је погрешно је правити везе на основу истих топонима

Још једном подсећам и вас и све остале да нема ниједног јединог Албанца од Н1а П189.2 лозе

Ових 778г. до заједничког претка би се могли довести у везу са упадима Татара 1242г. у наше јужне крајеве (од Дубровника преко Котора до Дриваста код Скадра), које хроничар Тома архиђакон у погл. 37 свога дела "Historia Salonitana" сликовито описује.

http://de.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhiđakon-Historia-Salonitana-Književni-krug-Split-2003#scribd
Нема ниједног Татарина ни иједног човека из Русије или Монголије који има Н1а П189.2 лозу

ДНК дечака са лозом предачком Н1а П189.2 нађена је у садашњој Мађарској и стара је скоро 3000 година

Према томе сигурно се ради о остатку староевропског становништва (додуше жестоко ботлнекованом)
Мислим да је у питању река Дрим а не Дрина.
На албанском се Дрим зове Дрин (Дрини и зи - Црни Дрим , Дрини и Бард - Бели Дрим итд)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 29, 2015, 06:23:19 поподне
А ни за Монголе не бих баш рекао да су N1a. Некако ми овај наш P189.2 пре иде као неки досељеник уз Словене или неку германску популацију у средњем веку (нпр. уз Котромана "Гота"?). Нешто слично N1с код балтичких народа, односно Рјурику и Варјазима код Руса.

N1a има међу Хан-Кинезима, а сада са којом скупином је наша P189.2 стварно дошла, је још дискутабилно. Навео сам Томе Архиђакона наводе, јер се 1242год. од татарско/монголског пустошења Зете фрапантно поклапа са 778г. до првог заједничког претка наше P189.2.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 29, 2015, 06:56:03 поподне
Врло је интересантно да господин Божидар Алексе Вукчевић у МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА (СРБИ СКЛАВОНИЈЕ И СКАДРА XV вијека И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА), помиње насеље СУЊА на 95. страни. На том локалитету је наводно живео ЧЕРА, одакле је због крвне освете морао да се склони у место ВЕЛИКА на Чакору.

Село Суња припадало је поседу Петра Спана (Шпана, Шпања), а његов посед (Петришпан) се у првој половини 15. века простирао облашћу Горњи Пилот у Подримљу, што је у непосредном суседству Плавске жупе, односно Горњег Полимља где се налази и Велика. А Спановом поседу припадало је и село Шаља.

Додуше, ни ја нигде нисам чуо за ово предање о Чери у Суњи.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 29, 2015, 07:46:21 поподне
Говорио сам да је по документу господина Вукчевића на локалитету околине Скадра живео и Чера. Нисам директно рекао да је Чера из Суње код Скадра. Скадар ни онда није био само албански и зато их ни нема  са N1a P189.2 у Српском ДНК пројекту. Више од стотину година је био престоница тадашње српске државе. А ту Суњу сам повезао са општином на Банији (село Папићи), где су доселили моји преци. Познато је да су приликом сеоба Срби увек са собом носили своје светиње и имена старих насеља. Дошли су вероватно са неким другим и већим племеном, можда са Штрбцима и тада нису ни имали презиме. Добили су га тек по досељењу на Банију по неком Ананији. То име Ананија је било више духовно него световно. Тако се, колико ми је познато, први Ананије појављује у манастиру Папраћа 1638. године, а спомиње се још на више места. Падом Пећке патријаршије, улогу црквених великодостојника у нашим крајевима преузимају Грци фананариоти. Тако је за митрополита Захумско-херцеговачког постављен Ананије (1772-1802) и сахрањен је у порти старе цркве у Мостару. Познато ми је да су пре монашког пострига могли бити и жењени, па и децу да су имали. Као каплар се први пут спомиње Максим Ананић 1754. године, а 1690. у манастиру Дивош у Срему Остоја Ананић из Костајнице. Пазите, 1690-та, година великих сеоба. Очито је да носимо презиме по неком црквеном великодостојнику. Могуће је и то да је његово име узео за презиме неки од његове браће, пошто је био познатији од њега. Заиста не знам. Све ми се чини да су митрополит Ананије и Максим Ананић били у неком сродству, јер су ту близу и по годинама када су живели.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Radomir септембар 29, 2015, 09:53:26 поподне
Osim delimicno istog porekla (N1a P189.2) Pivljani i Velicani dele i tragicnu sudbinu u drugom svetskom ratu. Vec neko vreme na stratiste u Dolima i Veliki dolaze Velicani I pivljani kako bi se  poklonili senima 1260 stradalih u masakru. Procitajte tekst na linku:

 http://www.vijesti.me/vijesti/obiljezene-72-godine-od-stradanja-pivskog-naroda-za-vrijeme-drugog-svjetskog-rata-837159
http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2015-07-29&clanak=503120&naslov=Stradali%20zbog%20vjere%20i%20srpstva  na ovom linku je tekst o  obelezavanje zlocina u Velikoj .

Jeste da malo bezim od teme ali ima tu neke simbolike...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Orthodoxia1453 септембар 29, 2015, 10:08:27 поподне
Говорио сам да је по документу господина Вукчевића на локалитету околине Скадра живео и Чера. Нисам директно рекао да је Чера из Суње код Скадра. Скадар ни онда није био само албански и зато их ни нема  са N1a P189.2 у Српском ДНК пројекту. Више од стотину година је био престоница тадашње српске државе. А ту Суњу сам повезао са општином на Банији (село Папићи), где су доселили моји преци. Познато је да су приликом сеоба Срби увек са собом носили своје светиње и имена старих насеља. Дошли су вероватно са неким другим и већим племеном, можда са Штрбцима и тада нису ни имали презиме. Добили су га тек по досељењу на Банију по неком Ананији. То име Ананија је било више духовно него световно. Тако се, колико ми је познато, први Ананије појављује у манастиру Папраћа 1638. године, а спомиње се још на више места. Падом Пећке патријаршије, улогу црквених великодостојника у нашим крајевима преузимају Грци фананариоти. Тако је за митрополита Захумско-херцеговачког постављен Ананије (1772-1802) и сахрањен је у порти старе цркве у Мостару. Познато ми је да су пре монашког пострига могли бити и жењени, па и децу да су имали. Као каплар се први пут спомиње Максим Ананић 1754. године, а 1690. у манастиру Дивош у Срему Остоја Ананић из Костајнице. Пазите, 1690-та, година великих сеоба. Очито је да носимо презиме по неком црквеном великодостојнику. Могуће је и то да је његово име узео за презиме неки од његове браће, пошто је био познатији од њега. Заиста не знам. Све ми се чини да су митрополит Ананије и Максим Ананић били у неком сродству, јер су ту близу и по годинама када су живели.
Суња је као мјесто постојала и прије интезивнијег насељавања Срба по Банији (XVII-XVIII вијек), тако да је скоро сигурно да јој Срби нису дали име. Треба узети у обзир да постоји и ријека Суња и да мјесто врло вјероватно носи име управо по овој ријеци.
Исто тако, током XVIII вијека Суња је искључиво католичко мјесто (ако погледамо попис парохија и свештенства Банске крајине из 1772. године видјећемо да тада није постојала ни једна православна кућа у Суњи).

Што се тиче самог имена Ананије/Ананија/Аненије, ово име је било пристуно код банијских Срба од XVIII-XX вијека. Носили су га како људи повезани са вјером, тако и официри, као и обичан народ.
Тако имамо неколико примјера из XIX и XX вијека гдје су Банијци из глинске општине носили име Аненије (Демић, Демоња, Јањатовић, Јекић, Ливун, Лончаревић, Новаковић, Тодоровић, Чубрић), као и примјер Србина из петрињског краја који је носио име Ананије (Јајчанин).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 29, 2015, 10:24:07 поподне
Исто тако, током XVIII вијека Суња је искључиво католичко мјесто....

„Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac; Djerdj, sin Dragoca; Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje."

И ова имена из Скадарског земљишника 1416, за село Суња у Петришпану звуче католички (осим Вука, нема словенске ономастике, што није тако типично за српске православне крајеве почетком 15. века), а има и неколико типично арбанашких имена. Суња / Суњаш му овде дође као неко братствено име. Дакле, имамо и село Суња и патрониме Суњаш и Суња.
А да ли ова Суња у Пилоту и она у Банији имају какве везе, тешко је сада закључити.
Зна ли неко шта уопште значи тај топоним (или патроним) Суња?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 29, 2015, 11:00:19 поподне
„Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac; Djerdj, sin Dragoca; Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje."

И ова имена из Скадарског земљишника 1416, за село Суња у Петришпану звуче католички (осим Вука, нема словенске ономастике, што није тако типично за српске православне крајеве почетком 15. века), а има и неколико типично арбанашких имена. Суња / Суњаш му овде дође као неко братствено име. Дакле, имамо и село Суња и патрониме Суњаш и Суња.
А да ли ова Суња у Пилоту и она у Банији имају какве везе, тешко је сада закључити.
Зна ли неко шта уопште значи тај топоним (или патроним) Суња?

Јесу ли ово Вукчевићеви преводи? Вртим већ дуго Ш. Љубића оригинал Скадарског земљишника 1416 и немогу да нађем то место.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 29, 2015, 11:17:20 поподне
Јесу ли ово Вукчевићеви преводи? Вртим већ дуго Ш. Љубића оригинал Скадарског земљишника 1416 и немогу да нађем то место.

Вукчевић  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 29, 2015, 11:25:22 поподне
Ја сам видео презиме Summa, Somma, али нигде интерпретације као .Sunjasa, Sunjin; Sunjin ; sin Sunje. ???
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 29, 2015, 11:34:56 поподне
Ја сам видео презиме Summa, Somma, али нигде интерпретације као .Sunjasa, Sunjin; Sunjin ; sin Sunje. ???

Извини, Сол, мој превид, није Земљишник из 1416, него турски дефтер из 1485.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 29, 2015, 11:37:23 поподне
А стварно га нема у Земљишнику из 1416, можда тада овај крај није био у оквиру Скадарске области под млетачком контролом. Или село под тим називом није ни постојало. Мада, ни Љубићеви изводи не обухватају цео Земљишник.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 29, 2015, 11:54:41 поподне
А стварно га нема у Земљишнику из 1416, можда тада овај крај није био у оквиру Скадарске области под млетачком контролом. Или село под тим називом није ни постојало. Мада, ни Љубићеви изводи не обухватају цео Земљишник.

Немогу да нађем ни код Пулахе стр.145 Nahija e Petrishpanit
http://de.scribd.com/doc/200661435/Selami-Pulaha-Defteri-i-regjistrimit-te-Sanxhakut-te-Shkodres-i-vitit-1485#scribd
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 30, 2015, 12:18:33 пре подне
Немогу да нађем ни код Пулахе стр.145 Nahija e Petrishpanit

Стварно енигма  :o
Ни ја не могу нигде да нађем тај извод, осим код Вукчевића.
Село се наводи у више извора, али нигде поименично, осим код њега.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол септембар 30, 2015, 12:29:27 пре подне
Право кажеш! :o
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 30, 2015, 09:51:47 пре подне
Хајде да покушамо да око мог презимена Ананић, пођемо неким редом.
У 13. и 14. веку, у многим нашим крајевима није још било устаљено презиме као други члан именске формуле. У неким презименима нити се чује а нити означава у писму интервокалско Ј: Илић (према Илијић), АНАНИЋ (према Ананијевић)... И још нешто: наши АНТРОПОНИМИ из тих далеких времена, бележени су искључиво туђом графијом, с погрешкама које нису у духу гласовних вредности нашега језика.
Западна Европа је ширила талас идентификације презименом као сталним и наследним чланом двочлане именске синтагме.
У Аустрији,  (а тиме и у Хрватској) се презимена почињу уводити од Тридентског концила (1545 - 1563. године - када су се као обавезне почеле водити матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, док се у Србији наредбом кнеза Александра Карађорђевића презимена уводе тек од 1842. године, а у Турској тек од 20. века. Та презимена су обично давана по неком блиском сроднику.
Државне матичне књиге прва је увела Енглеска 1538. године, а годину дана касније такву праксу почиње спроводити и Француска.
У 18. и 19. и понегде у 20. веку црквене матичне књиге служиле су као државна евиденција, нпр. у Аустрији од 1751. до 1939. године, а у Немачкој до 1876. године. У неким државама и данас влда таква пракса - Црква има улогу државних матичних уреда.
Индикативно је да су имена мојих прадавних предака библијска (на шта сви ономастичари указују), од првосвештеника и првог сликара Ананије, и многа су религиозног карктера: Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Ананија...
Елем, Црногорци своје корене прате по презименима и већ унапред знају ко одакле потиче, ко је са ким у сродству, јер су имали јаку традицију. Зашто ово све пишем? Да покажем да ми је врло тешко да зароним у своје порекло, јер је презиме Ананић уведено и настало тек на Банији, тамо негде крајем 17. века.
За овај пут толико. Следи наставак.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 30, 2015, 10:27:56 пре подне
По Библији је познато да је Хеман имао 14 синова, међу њима и једног ХАНАН (хебрејски: милостив, а негде, видовњак), а грчки АНАН, а једног од њих 14  ХАНАНИЈА (хебрејски: смилуј ми се, а по другима, изданак) а грчки АНАНИЈА. Значи, кад се на корен речи  дода наставак за српско презиме -ић, добијају се презимена АНАН(ић) и АНАНИЈЕ(вић). Многа јеврејска (семитска) имена, која су изведена из Библије, су претворена на српски начин, нпр. Јоханан, па грчки Јоанис, па српски Јован, Данијел - Данило, Мосе - Мојсије, Атанас - Атанасије, Петар - Петроније... Ханан је по једнима данас, Палестина, а по другима Израел, а у тим крајевима се и Христ родио и појавио.
Иначе, постојао је и код Македонаца митрополит Ананије, као и код Срба грчки митрополит захумско-херцеговачки Ананије о којем смо већ писали. По књизи Манојла Грбића "Карловачко владичанство", баш тај митрополит Ананије је запопио и свештеника Јована Дмитровића, пароха у Садиловцу код Плашког, и Никодима Милеуснића, пароха у Купирову (код Срба). А то није баш тако далеко од Ананићевих матичних Папића. Значи да се туда службено врзмао, можда свраћао и до поменутог рођака??? Максима Ананића, каплара из 1754. године. И због тога га доводим у везу с родоначелником Ананића. Сасвим могуће да су били у сродству, можда и браћа, па црква одређивала место службовања Ананији, а војска АУ монархије за време граничара, место службовања Максиму.

Следи наствак.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 30, 2015, 12:55:29 поподне
У вези са именом СУЊАШ које се овде помиње, то је вероватно старо име. Мора да однекуд вуче порекло. Можда још из паганских времена. Помало асоцира на Сунце. У женским именима постоји нпр. Сунчица. Код Црногораца на наствак -аш има доста сличних имена као Драгаш, Мираш, Јоваш, Мојаш...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 30, 2015, 02:38:24 поподне
О Чери и Шаљанима је већ доста писано и дискутовано. О њему су, рецимо, писали Андрија Јовићевић, Радосав-Јагош Вешовић, Богдан Лалевић, Иван Протић, проф. др Мирко Барјактаровић, Миодраг и Предраг Брковић, Растко А. Шаљић, Милош Гојковић, па и др Јован Ердељановић и немам намеру да понављам оно што је већ речено. Издвојићу можда, најбитније.
Крајем 17. или почетком 18. века, у Велику се доселио неки Чера, из Шаље, из места Черем у северној Албанији, због страха од крвне освете. По делу надимка "Шаља", његови потомци се називају "Шаљани". Ту је изродио седам синова, од којих су му четири умрли без порода, а од остала три сина - Крта, Јоке и Ивана воде порекло сви Шаљани, који броје десет братстава са 153 куће. Ту припадају Јокићи, Гојковићи, Симоновићи, Бошковићи, Голубовићи, Кнежевићи, Радуловићи, Микићи, Брковићи и Касумовићи.
Изнета предања разликују се у вези са пореклом тога родоначелника и његовим именом. Најзаступљенија су мишљења да се предак величких Шаљана звао Чера по месту Черем из Шаље, те да да је он по вероисповести био католик, а да је по доласку у Велику прешао у православље. Међутим, врло уверљиво делује и предање по коме Чера потиче из Бована у Бјелопавлићима од братства Кадића и да му је право име било Ђуро.
Предање да Чера потиче "из црногорских фамилија" и да је српског порекла, ближе је истини од предања да је "Чера био католик и по доласку у Велику прешао у православље". Обзиром да је Чера био пореклом из племена Шаље, које је за време Скендербегово (Ђорђе Кастриотић 1403 - 1468) " а и много касније" било српско племе, онда је ближе истини да је Чера у време његовог пребега у Велику био Србин. Шаљани су примили католичку веру у првој половини 18. века, а Чера је дошао у Велику нешто раније. Он није могао прећи из католичке у православну веру, а да не буде претходно крштен у православној цркви, где би добио и српско име. Осим тога, врло је сумњиво како је Чера као дотадашњи становник Албаније, кад је доселио у Велику одлично говорио српски језик и познавао српске обичаје. Сва Черина деца и њихови потомци имали су српска имена. Да је он био католик, из поштовања према својим прецима, макар једном од својих седам синова би дао католичко име неког од својих предака.
Чера значи "црни", пошто им је тен увек био црн јер су били ковачи.
Горанци су некада били Срби и православци, као и Шаље и Хоти. Говоре торлачким наречјем. У речнику Горанаца  постоји реч ЧЕРА, че(х)ра - изглед лица. А пошто је Чера био ковач, а тиме увек чађав и гарав, црн, отуда му и име.  А постоје и тврдње да је реч Чера старословенског порекла (черн - црн).
Черине потомке називали су Шаљићи све док нису уведена презимена по братствима.

Следи наставак о боравку Срба у Скадру.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања септембар 30, 2015, 04:09:34 поподне
У Црној Гори Црногорци се нијесу бавили ковачким занатом јер се сматрало недостојним да се један ратник тиме бави. Ковањем су се углавном бавили Цигани. Тачно се знало ко се тиме бави. У вријеме изградње модерне црногорске државе краљ Никола је имао много проблема у развоју занатства јер људи нијесу тиме хтјели да се баве и презирали су оне који су се тиме бавили.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic септембар 30, 2015, 04:59:07 поподне
Ранко,послао сам одговор ФОРУМУ на твоју констатцију. Само Ви и даље градите своју модерну државу. Али, овога пута да буде стабилнија но у време краља Николе. Он се бар залагао за неко Српство. А ви данас? За шта сте? Куд плови ваш брод?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo септембар 30, 2015, 05:38:41 поподне
У Црној Гори Црногорци се нијесу бавили ковачким занатом јер се сматрало недостојним да се један ратник тиме бави. Ковањем су се углавном бавили Цигани. Тачно се знало ко се тиме бави. У вријеме изградње модерне црногорске државе краљ Никола је имао много проблема у развоју занатства јер људи нијесу тиме хтјели да се баве и презирали су оне који су се тиме бавили.

Ранко, ковачки занат можда баш није јуначки, али је свакако био врло важан у времена кад су ратници зависили од оружја које им сачине или поправе ковачи.
Мислим да је прича о занатима мало претерана генерализација, каквих има много у ЦГ.
Погледајте у ЦГ презименима колико има Ковача и Ковачевића:
http://www.montenegro.org.au/K.html
Тешко да су све то Габељи. Једноставно, овај занат је у нека времена био неопходан, и неки људи су га се прихватали. Што не значи да нису у рату били и добри ратници, а у миру честити домаћини.
Погледајте само велико и часно братство граховских Ковачевића...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања септембар 30, 2015, 07:02:10 поподне
Ранко,послао сам одговор ФОРУМУ на твоју констатцију. Само Ви и даље градите своју модерну државу. Али, овога пута да буде стабилнија но у време краља Николе. Он се бар залагао за неко Српство. А ви данас? За шта сте? Куд плови ваш брод?

Војиславе ми овдје не расправљамо о државној политици Црне Горе већ о поријеклу појединих братстава. Снаћи ће се ЦГ. Да ли се неко и ко бавио ковачким занатом у Црног Гори лијепо је описао Андрија Јовићевић у књизи Ријечка нахија. Тиме су се углавном бавили Цигани и извањци. У ЦГ заиста има 2-3 братства Ковачевића (из Бјелопавлћа, Грахова и Пљеваља) а црногорских презимена има преко 14000.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 02, 2015, 11:47:42 пре подне
У освит средњег века, Словени су стигли у околину града. Византијски цар Константин Поргирогенит је у делу "О управљању царством" описао како је Ираклије Србима дао град Скадар са околином током 7. века Они су ту основали државу Дукљу. Скадар је читав век био престоница жупана пре Немање престоница дукљанске државе је постао за време владавине Светог Јована  Владимира у другој половини 10-ог века), а и после под Балшићима (од 1355) и Мрњавчевићима. Турци освајају град 1393, да би 1396. град преузела Млетачка Република, које је из града избацила локална побуна 1403. Краљ Милутин је заузео Драч највероватније 1296. па је у својој краљевској титули почео да наводи и Албанију. У периоду владавине српског краља а затим цара Стефана Душана (1331 - 1355) читава Албанија осим Драча била је саставни део српске државе. После смрти Душана Силног , област око Скадра се нашла под контролом властелина Жарка, а касније део области Балшића.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 02, 2015, 12:23:42 поподне
У освит средњег века, Словени су стигли у околину града. Византијски цар Константин Поргирогенит је у делу "О управљању царством" описао како је Ираклије Србима дао град Скадар са околином током 7. века Они су ту основали државу Дукљу. Скадар је читав век био престоница жупана пре Немање престоница дукљанске државе је постао за време владавине Светог Јована  Владимира у другој половини 10-ог века), а и после под Балшићима (од 1355) и Мрњавчевићима. Турци освајају град 1393, да би 1396. град преузела Млетачка Република, које је из града избацила локална побуна 1403. Краљ Милутин је заузео Драч највероватније 1296. па је у својој краљевској титули почео да наводи и Албанију. У периоду владавине српског краља а затим цара Стефана Душана (1331 - 1355) читава Албанија осим Драча била је саставни део српске државе. После смрти Душана Силног , област око Скадра се нашла под контролом властелина Жарка, а касније део области Балшића.

Spis Konstantina Porfirogenita je poznat baš po tome što, suprotno vašoj poruci, ne navodi Srbe u Duklji. Isti je slučaj sa još nekoliko kasnijih vizantijskih hroničara koji su pisali o Duklji u 11. veku iz ličnog dodira sa Dukljanima.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Акса октобар 02, 2015, 01:01:39 поподне
I-P109 - > Ди си Кристијане Дамјановићу провидан си. Знамо ко си  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 02, 2015, 01:05:24 поподне
На ове податке сам наишао док сам писао књигу о Ананићима ("Хронографија о мојим прецима - Ананићи"). Нисам историчар, но језичар. Могуће. Треба да се укључе људи од струке-историчари. Али, што би историчарима и приличило, да буду искрени и тачни, са документованим подацима. Не само да нападају. Нормално, прихватићу све што је валидно. Нема љутње. Нико не зна све. Зато овде и постојимо, да разјаснимо многе ствари које је већ одавно покрила прашина. Све у корист нашег народа.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 02, 2015, 01:15:54 поподне
I-P109 - > Ди си Кристијане Дамјановићу провидан си. Знамо ко си  :)

Osim što vam je neumesna opaska, budite uvereni da nisam Kristijan Damjanović.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 12:10:13 поподне
Spis Konstantina Porfirogenita je poznat baš po tome što, suprotno vašoj poruci, ne navodi Srbe u Duklji. Isti je slučaj sa još nekoliko kasnijih vizantijskih hroničara koji su pisali o Duklji u 11. veku iz ličnog dodira sa Dukljanima.

Дукљани нису племе које је под тим називом дошло у тадашњу византијску област
Превалитану, као што данас тврди део црногорске историјске „науке“. Дукљани су скуп племена, који су збирни назив добили по старом античком граду Диоклији (словенска верзија: Дукља), а овај име дугује античком илирском племену Доклеата. Дакле, назив Дукља је далеко старији од времена досељења словенских племена у ову област. Дукљани су назив добили по географској одредници, баш као и нека друга словенска племена: Стримонци, Тимочани, Неретљани..., и то није њихово изворно (словенско) племенско име.
Оно што стоји као чињеница је да прводосељени Словени у Превалитану нису били из племена Срба. У 6. столећу, по мени из правца истока и југоистока, у Превалитану се досељавају групе више словенских племена од оног источног таласа: Војнићи (у грчкој верзији: Вајунити), Будини, Драговићи (Драгувити), Брсјаци (Берзити), хипотетички и Кривићи, а можда овој групи припадају и Лужани, мада би они могли бити и српског племена, назив дугујући шумама (луговима) у које су се населили.
Крајем 6. столећа, они овладавају већим делом Превалитане, привремено уништавају византијску власт у овој области и њене утврђене градове. Срби се насељавају нешто северније, у област јужне Даламције и данашње Херцеговине, као и на саставу Лима и Таре. Постепено ширећи своју територију, у сталном сукобу са византијским покушајима да поврате ове области, Срби се спуштају јужније и под своју контролу укључују области раније досељених словенских племена. До времена Војисављевића, ова два блиска словенска елемента ће се измешати, а Срби као јача и војно и политички организованија снага наметнуће своје племенско име свим дукљанским Словенима. У време Немањића, посрбљавање Дукље биће окончано. Већ од тог времена (од 13. столећа надаље), може се рећи да је етничко уједначавање дукљанских Словена као балканских Срба бити довршено. Овај процес одиграће се мирно (што је и логично, имајући у виду етничку и језичку блискост Срба и дукљанских Словена), иако данашњи дукљански „научници“ упорно заступају став да је Стефан Немања крајем 12. столећа силом заузео Дукљу / Зету. Насиља је било, али не према словенском становништву Дукље (за које је рашка војска представљала ослободиоце од несловенске власти), већ приликом преотимања тамошњих утврђења која је држала византијска војска.
Мој резон је да су први дукљански Словени били носиоци ХГ R1a (Z-280, a можда у мањем броју и М-458) и I2a1b1b din.north, а нису искључене ни N1a (P 189.2) J2b (M 205), док су Срби били носиоци ХГ I2a1b1b din.south. И данашње присуство ХГ R1a и I2a1b1b din.north у Црној Гори сигурно делом представља потомство пресрпских словенских племена насељених половином 6. столећа.
А што се тиче питања српства Црногораца (не у генетичком, већ у националном смислу), почев од тог времена Немањића па до данас, ових дана ћу отворити нову тему на којој можемо износити чињенице и мишљења. 
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 05, 2015, 12:37:28 поподне
Захваљујем, Nebo, на исцрпном одговору. Много тога сам већ знао, али, човек учи док је жив. Наравно, кад има од кога да сазна нешто новога.
Битно ми је да сте коначно добили документ господина Вукчевића о насељу Суња код Скадра, који нисте успели да пронађете (био је на интернету). Битно ми је због тога, да људи не би помислили да измишљам или не дај Боже, да нисам говорио истину. Веома сам заинтересован за нова сазнања о мојој хапло групи и откуда она на тим просторима у оно време (15. век). Иначе, у генетику се разумем доста "танко".
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 05, 2015, 01:01:20 поподне
Дукљани нису племе које је под тим називом дошло у тадашњу византијску област
Превалитану, као што данас тврди део црногорске историјске „науке“. Дукљани су скуп племена, који су збирни назив добили по старом античком граду Диоклији (словенска верзија: Дукља), а овај име дугује античком илирском племену Доклеата. Дакле, назив Дукља је далеко старији од времена досељења словенских племена у ову област. Дукљани су назив добили по географској одредници, баш као и нека друга словенска племена: Стримонци, Тимочани, Неретљани..., и то није њихово изворно (словенско) племенско име.
Оно што стоји као чињеница је да прводосељени Словени у Превалитану нису били из племена Срба. У 6. столећу, по мени из правца истока и југоистока, у Превалитану се досељавају групе више словенских племена од оног источног таласа: Војнићи (у грчкој верзији: Вајунити), Будини, Драговићи (Драгувити), Брсјаци (Берзити), хипотетички и Кривићи, а можда овој групи припадају и Лужани, мада би они могли бити и српског племена, назив дугујући шумама (луговима) у које су се населили.
Крајем 6. столећа, они овладавају већим делом Превалитане, привремено уништавају византијску власт у овој области и њене утврђене градове. Срби се насељавају нешто северније, у област јужне Даламције и данашње Херцеговине, као и на саставу Лима и Таре. Постепено ширећи своју територију, у сталном сукобу са византијским покушајима да поврате ове области, Срби се спуштају јужније и под своју контролу укључују области раније досељених словенских племена. До времена Војисављевића, ова два блиска словенска елемента ће се измешати, а Срби као јача и војно и политички организованија снага наметнуће своје племенско име свим дукљанским Словенима. У време Немањића, посрбљавање Дукље биће окончано. Већ од тог времена (од 13. столећа надаље), може се рећи да је етничко уједначавање дукљанских Словена као балканских Срба бити довршено. Овај процес одиграће се мирно (што је и логично, имајући у виду етничку и језичку блискост Срба и дукљанских Словена), иако данашњи дукљански „научници“ упорно заступају став да је Стефан Немања крајем 12. столећа силом заузео Дукљу / Зету. Насиља је било, али не према словенском становништву Дукље (за које је рашка војска представљала ослободиоце од несловенске власти), већ приликом преотимања тамошњих утврђења која је држала византијска војска.
Мој резон је да су први дукљански Словени били носиоци ХГ R1a (Z-280, a можда у мањем броју и М-458) и I2a1b1b din.north, а нису искључене ни N1a (P 189.2) J2b (M 205), док су Срби били носиоци ХГ I2a1b1b din.south. И данашње присуство ХГ R1a и I2a1b1b din.north у Црној Гори сигурно делом представља потомство пресрпских словенских племена насељених половином 6. столећа.
А што се тиче питања српства Црногораца (не у генетичком, већ у националном смислу), почев од тог времена Немањића па до данас, ових дана ћу отворити нову тему на којој можемо износити чињенице и мишљења.

Slažem se da treba demistifikovati činjenice o posrbljavanju Duklje i Crne Gore koje svoj poseban zamah dobilo u 19. i 20. veku. Nemojte zaboraviti ni dokumentovano prisustvo Hrvata u Duklji, kao i vekovima kasnije u Crnoj Gori. Ne verujem da ću imati vremena za tu temu, znajući kakve će burne reakcije izazvati, ali samo podsećam za one koji će želeti da učestvuju u njoj.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Clavdivs октобар 05, 2015, 01:03:03 поподне
Замолио бих уредништво да се престане са допуштањем оваквих глупостима.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Clavdivs октобар 05, 2015, 01:07:30 поподне
Замолио бих уредништво да се престане са допуштањем оваквих глупости.
Пошто нема опције за измену.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 01:14:59 поподне
Slažem se da treba demistifikovati činjenice o posrbljavanju Duklje i Crne Gore koje svoj poseban zamah dobilo u 19. i 20. veku. Nemojte zaboraviti ni dokumentovano prisustvo Hrvata u Duklji, kao i vekovima kasnije u Crnoj Gori. Ne verujem da ću imati vremena za tu temu, znajući kakve će burne reakcije izazvati, ali samo podsećam za one koji će želeti da učestvuju u njoj.

Навешћу ти много цитата који показују како су се Црногорци осећали и казивали далеко пре 19. и 20. века, кад покренем ту тему.
Ја не знам ни за једно "присуство Хрвата" у ЦГ, лише Љетописа попа Дукљанина (и то осмо измењено и допуњено ватиканско издање). Ако знаш где се још спомињу Хрвати у ЦГ, напиши.
Али, батали оне приче о хрват-башама у Цариграду и документима са Елиса, јер су те теме већ изанђале и не доказују ништа у етничком или народносном смислу...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 01:16:38 поподне
Навешћу ти много цитата који показују како су се Црногорци осећали и казивали далеко пре 19. и 20. века, кад покренем ту тему.

Не морам ја да покренем тему, може ко год жели  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 05, 2015, 01:19:21 поподне
Навешћу ти много цитата који показују како су се Црногорци осећали и казивали далеко пре 19. и 20. века, кад покренем ту тему.
Ја не знам ни за једно "присуство Хрвата" у ЦГ, лише Љетописа попа Дукљанина (и то осмо измењено и допуњено ватиканско издање). Ако знаш где се још спомињу Хрвати у ЦГ, напиши.
Али, батали оне приче о хрват-башама у Цариграду и документима са Елиса, јер су те теме већ изанђале и не доказују ништа у етничком или народносном смислу...

Ima jako mnogo pominjanja sve do 19. pa i 20. veka i lako je naći ko je zaista zainteresovan. Ako budem imao vremena, pokušaću da postavim, ali videći kakva su generalna shvatanja na forumu, već mi je jasno kuda će to odvesti i nemam želju za besmislenim svađama.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Clavdivs октобар 05, 2015, 01:20:10 поподне
Не морам ја да покренем тему, може ко год жели  :)
Не мора нико да покрене такву тему, јер ово није место за лечење личних фрустрација појединаца којима порекло не да мира.
Има довољно таквих форума. :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 01:27:03 поподне
Не мора нико да покрене такву тему, јер ово није место за лечење личних фрустрација појединаца којима порекло не да мира.
Има довољно таквих форума. :)

Неее, није тема за свађу. Имам неки материјал, тема је отприлике - како су се изјашњавали Црногорци кроз историју.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Clavdivs октобар 05, 2015, 01:28:37 поподне
Добро, то је свакако дубља тема. Подржавам ако се не допусти постављање усташког пропагандног смећа.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad октобар 05, 2015, 01:30:33 поподне
Slažem se da treba demistifikovati činjenice o posrbljavanju Duklje i Crne Gore koje svoj poseban zamah dobilo u 19. i 20. veku. Nemojte zaboraviti ni dokumentovano prisustvo Hrvata u Duklji, kao i vekovima kasnije u Crnoj Gori. Ne verujem da ću imati vremena za tu temu, znajući kakve će burne reakcije izazvati, ali samo podsećam za one koji će želeti da učestvuju u njoj.
Добро бре Кристијане Дамјановићу кад ћеш да престанеш да се глупираш? И пошто већ знаш да читаш могао би да се потрудиш и да пишеш ћириличним писмом. Али да то не схватиш као притисак на тебе у смислу посрбљавања већ као правило које би требао да поштујеш пошто се већ понашаш непристојно.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 05, 2015, 01:31:21 поподне
Добро, то је свакако дубља тема. Подржавам ако се не допусти постављање усташког пропагандног смећа.

Logical fallacy. Tema je unapred beznadežna sa takvim pristupom.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 01:32:17 поподне
Ima jako mnogo pominjanja sve do 19. pa i 20. veka i lako je naći ko je zaista zainteresovan. Ako budem imao vremena, pokušaću da postavim, ali videći kakva su generalna shvatanja na forumu, već mi je jasno kuda će to odvesti i nemam želju za besmislenim svađama.

Знаш како, нико тебе не тера да будеш Србин (а и хаплогрупа ти даје за право), али не мораш нама осталима да доказујеш да то ниси, а нарочито да Срби нису и многи други, већ да су у заблуди. Ја сам по оцу Црногорац (Брђанин) и моји су се вазда осећали Србима. Немам никакве дилеме о томе. Тако да приче о Црвеним Хрватима, насилном посрбљавању од стране Петровића, Карађорђевића, итд, итсл, на мене немају никаквог ефекта. Поготово што сам за ових својих 45 година прочитао толико материјала о томе, да разни бечко-берлински, ватикански и слични фалсификати на мене немају никаквог дејатва...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Clavdivs октобар 05, 2015, 01:35:23 поподне
Кристијане, кад толико волиш наш форум и Србе уопште, зашто се не би вратио вери прадедовској? Ево, ја ћу да ти кумујем. Можемо да те назовемо Ристан, да буде слично.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 05, 2015, 01:36:02 поподне
Знаш како, нико тебе не тера да будеш Србин (а и хаплогрупа ти даје за право), али не мораш нама осталима да доказујеш да то ниси, а нарочито да Срби нису и многи други, већ да су у заблуди. Ја сам по оцу Црногорац (Брђанин) и моји су се вазда осећали Србима. Немам никакве дилеме о томе. Тако да приче о Црвеним Хрватима, насилном посрбљавању од стране Петровића, Карађорђевића, итд, итсл, на мене немају никаквог ефекта. Поготово што сам за ових својих 45 година прочитао толико материјала о томе, да разни бечко-берлински, ватикански и слични фалсификати на мене немају никаквог дејатва...

Ako si unapred sve dokumente koji se na slažu sa tvojom tezom proglasio falsifikatima, nema svrhe ni tema, ni istraživanje. Zato ne želim da gubim vreme. Dokumenti neće osporiti da si ti Srbin, niti je tako nešto moguće, nego će pružiti sliku koja nije crno-bela.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad октобар 05, 2015, 01:37:59 поподне
Кристијане, ћирилицом!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 05, 2015, 01:45:44 поподне
Ћирилицом обавезно. Свака држава води бригу о свом писму. Поготово би то требали да буду у Србији, јер је ћирилица међу најстаријим и најједноставнијим писмима у свету. Куд ћеш простије: једно слово, један глас, и обрнуто. Па, који то народ још има?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 01:48:09 поподне
Ako si unapred sve dokumente koji se na slažu sa tvojom tezom proglasio falsifikatima, nema svrhe ni tema, ni istraživanje. Zato ne želim da gubim vreme. Dokumenti neće osporiti da si ti Srbin, niti je tako nešto moguće, nego će pružiti sliku koja nije crno-bela.

Нисам рекао да су сви документи који се не слажу са мојом тезом фалсификати, него знам који то јесу.

Слика није црно-бела, и то сам и написао пре неколико постова:
ти и ја се слажемо да није све становништво ЦГ српског етничког порекла (днк истраживања то потврђују). Разлика је у томе што ти у ЦГ налазиш Хрвате и што посрбљавање несрпских Дукљана везујеш за 19. и 20. век.
Хрвата у ЦГ једино има данас и то од покатоличених Бокеља (чукунђед Србин сљего са Његуша на которску пијацу, а потомак му је данас Хрват  ::) - знам конкретне случајеве). А што се тиче посрбљавања несрпских словенских племена у Дукљи, оно је довршено још у држави Немањића. Поента теме коју хтедох да покренем (али, ћу сада, после ових постова, вероватно одустати) је да наведем нека документа и национално изјашњавање Црногораца у њима, од почетка 16, па до почетка 20. столећа. Чисто да се види да то није пропаганда Његошева или краља Николе, већ да се ЦГ народ јасно осећао и казивао Србима далеко пре њиховог времена.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 05, 2015, 02:03:14 поподне
Бранко Јокић, Велика и Величани, историјско-етнографска хроника, Подгорица, 2015. стр. 28.

''Занимљиво је да и ти аутор најприје подсјећају како би требало поштовати документа и историографију (при томе помињући Јовићевића, Вешовића, и друге) а не ''бабске приче'' или ''рекла-казала''. Али, поступају баш тако, па експлицитно тврде да је Чера био Кадић и Србин. Као ''готову ствар'', дописују и ''неприкосновено'' закључују да се предак величких Шаљана, у ствари, није звао Чера, него Ђуро, Илија и слично. Онда ''описују'' како је, након разних перипетија, да би избјегао крвну освету, или због нечега другог, са браћом отишао у Млетке, бојовао на страни Венецијанаца и за њима (ваљда када се рат завршио) отишао у Истру, обрео се код Скадра, и на крају, у Велици (неки све то ''романисирају'', па ''подсјећају'' како је најприје дошао у неку шуму...)
С овом причом у везу се доводи чак и прогонство братства Кадића, од стране књаза Николе, иако се то збило вијек и по касније него што је Чера дошао у Велику (!?)''

стр. 31.

''При тврдњама да је Чера ''био Илија'', аутори ''новије историје'' као најважнији ''аргумент'' постављају и загонетку: ''Ако Чера није био Србин (Кадић), како је знао српски и зашто је дао синовима српска имена?'' Одмах се намеће (контра) питање: да ли је Чера уопште знао српски (који се, узгред, тада није тако звао)? Јер, становништво овдашњих насеља, а то значи и Величани, у вријеме када су били под Турцима, не само што су се облачили на исти начин као и њихови сусједи са сјевера Албаније, Ругове и Плаве, имали скоро истовјетну кухињу, свадбе и друге обичаје, него им је и лексика била слична.
Поставља се и питање: зар су српска имена Јока (са краткосилазним акцентом на првом слогу) и Крто? Или: зар су та имена само српска? Шта, на примјер значи име Крто и какво етимолошко и коријенско поријекло има та (лична) именица? Ако се изузме њено значење у албанском или турском језику, у величком говору она би значила нешто ''крто'' (лако ломљиво, па би се његови потомци могли звати Кртићи, или Кртовићи)... Могуће да је у томе разлог зашто савремени ''историчари'' и овдје преправљају Јовићевића па тврде да се овај Черин син, у ствари, звао Крсто, што би за коријен именице имало ''крст'', односно што би наводило и на закључак да име потиче од тога хришћанскога (српског) симбола. Али, није... Као што и име другога Черинога потомка Ивезе (Ивана) у албанском језику значи: мали, ситан (Величани би рекли ''привеза(к).''

Дакле, у поменутој књизи Јокић ни једним словом није поменуо Ананиће, а он би морао то да зна, 
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Clavdivs октобар 05, 2015, 02:12:10 поподне
Бранко Јокић, Велика и Величани, историјско-етнографска хроника, Подгорица, 2015.
Ранко, да ли су само ови цитати или је цела монографија написана у монтенергинистичком стилу?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 02:31:01 поподне
Не знам ко је тај Јокић који је писао ову књигу, али очито је да припада групи новији монтенегринских "историчара" који у свом "научном" окружењу референце стичу смишљањем нових идеја како доказати да нико у држави ЦГ није Србин, никад био, нити са Србима има икакве везе.

Каже човек - ако је био Бјелопавлић, откуд је знао српски. Крајем 17. века.

А о етнолошким и националним карактеристикама Величана у време доласка Чериног, да не говорим.
Лексика Величана и суседних плавско-гусињских муслимана и суседа са севера Албаније је можда у та времена и била слична, али тако што су ти "Бошњаци" и Малесори тада говорили српски, као и Величани.

Мислим да је коментар ових глупости непотребан.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 05, 2015, 03:24:10 поподне
Ранко, бар би ти морао знати (јер смо дуго били у преписци) да презиме АНАНИЋ није постало ни у време Чере, нити кад су стигли у Велику на Чакору. Презиме је настало тек након што су Черини потомци стигли до Баније. О томе сам већ писао, да су се у то време у АУ почела уводити презимена, значи (и у данашњој Р. Хрватској). То је било доба Војне Крајине, коју су највише насељавали Срби и били штит АУ од Турске најезде. Тиме су још онда штитили Европу. И онда су били усамљени као и за време Косовске битке 1389, када су штитили Европу од турске навале. И поред позива, нико се од тих бајних Европљана тада није одазвао. Али, да не дужимо и да нас ветар не однесе на ко зна коју страну.

Људи, мене само интересује бар сада, откуда су моји прапреци у 15. веку били у Скадру и околини (то доказује ДНК). Зато молим све оне који би могли да ми у томе помогну, да се јаве и да то поткрепе. Јер нас, ова надмудривања ничему неће одвести. О томе препуштам реч историчарима. То је ипак, њихов "фах".
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 05, 2015, 03:35:09 поподне
Ранко, бар би ти морао знати (јер смо дуго били у преписци) да презиме АНАНИЋ није постало ни у време Чере, нити кад су стигли у Велику на Чакору. Презиме је настало тек након што су Черини потомци стигли до Баније. О томе сам већ писао, да су се у то време у АУ почела уводити презимена, значи (и у данашњој Р. Хрватској). То је било доба Војне Крајине, коју су највише насељавали Срби и били штит АУ од Турске најезде. Тиме су још онда штитили Европу. И онда су били усамљени као и за време Косовске битке 1389, када су штитили Европу од турске навале. И поред позива, нико се од тих бајних Европљана тада није одазвао. Али, да не дужимо и да нас ветар не однесе на ко зна коју страну.

Људи, мене само интересује бар сада, откуда су моји прапреци у 15. веку били у Скадру и околини (то доказује ДНК). Зато молим све оне који би могли да ми у томе помогну, да се јаве и да то поткрепе. Јер нас, ова надмудривања ничему неће одвести. О томе препуштам реч историчарима. То је ипак, њихов "фах".

Boldovani deo jednostavno ne odgovara činjenicama, jer su u Kosovskoj bici sa evropske strane pored srpskih vojnika, bili još i nemački, mađarski, hrvatski, bosanski, albanski i bugarski.

Pored toga, Dušanovo carstvo kojim se mnogi u 21. veku diče iako je trajalo svega 10 godina, su stvorili nemački vojnici u službi kralja i cara Dušana.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић октобар 05, 2015, 03:42:25 поподне
Boldovani deo jednostavno ne odgovara činjenicama, jer su u Kosovskoj bici sa evropske strane pored srpskih vojnika, bili još i nemački, mađarski, hrvatski, bosanski, albanski i bugarski.

Pored toga, Dušanovo carstvo kojim se mnogi u 21. veku diče iako je trajalo svega 10 godina, su stvorili nemački vojnici u službi kralja i cara Dušana.

П109, Дамјановићу или како већ, молим те не провоцирај и не скрећи са теме. Ова што си написао спада у нагађање са намјером провокације.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 05, 2015, 03:45:14 поподне

П109, Дамјановићу или како већ, молим те не провоцирај и не скрећи са теме. Ова што си написао спада у нагађање са намјером провокације.

To spada u činjenice. Ne razumem fascinaciju Kristijanom Damjanovićem, niti potrebu za komentarima poput "znamo ko si" (neki forumaš pre par dana) i bezuspešnih pokušaja pogađanja identiteta. To je i provokacija, a pomalo zvuči i kao pretnja. Ovde svako svakog zove prema forumskom nadimku, samo se meni svi trude da pogode pravo lično ime. Kao administrator, trebalo bi da povedeš računa o tome, a ne o iznošenju istorijskih činejnica koje ti se ne sviđaju.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 03:48:39 поподне
Pored toga, Dušanovo carstvo kojim se mnogi u 21. veku diče iako je trajalo svega 10 godina, su stvorili nemački vojnici u službi kralja i cara Dušana.

Чета мала али одабрана  :)

У свим средњевековним војскама било је страних плаћеничких трупа. Али, рећи да је Душаново царство створила група од неколико десетина немачких плаћеника је превише.
С обзиром на ратоборност Срба, о којој су писали многи оновремени хроничари, мислим да је Душан могао да се ослони на сопствене снаге. Остали су били испомоћ.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 03:51:00 поподне
Уосталом, десет година, десет година.
Неки суседни народи, нпр. они што претендују да су "црвени" преци Црногораца никад ништа слично нису имали.
Србија је у средњем веку била балканска и европска сила не само у периоду царства, већ од краја 12-ог, па све до половине 15-ог столећа. И, тешко да су за то заслужни немачки витезови.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић октобар 05, 2015, 03:53:25 поподне
To spada u činjenice. Ne razumem fascinaciju Kristijanom Damjanovićem, niti potrebu za komentarima poput "znamo ko si" (neki forumaš pre par dana) i bezuspešnih pokušaja pogađanja identiteta. To je i provokacija, a pomalo zvuči i kao pretnja. Ovde svako svakog zove prema forumskom nadimku, samo se meni svi trude da pogode pravo lično ime. Kao administrator, trebalo bi da povedeš računa o tome, a ne o iznošenju istorijskih činejnica koje ti se ne sviđaju.

Кад сам написао Дамјановић нисам мислио на Кристијана Дамјановића (не знам ко је) већ на старог члана овог форума Дамјановића и чини ми се да не гријешим.

Не знам зашто би покушавао да се поново јављаш са другим именом и скриваш идентитет, кад си и раније сам отишао са форума, нико те није избрисао. Још твоји постови стоје по темама.

Не видим да сам изнио и једну историјску чињеницу у претходном посту, само сам коментарисао твоје извртање историјских чињеница или нагађање.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 05, 2015, 04:01:53 поподне
Ранко, бар би ти морао знати (јер смо дуго били у преписци) да презиме АНАНИЋ није постало ни у време Чере, нити кад су стигли у Велику на Чакору. Презиме је настало тек након што су Черини потомци стигли до Баније. О томе сам већ писао, да су се у то време у АУ почела уводити презимена, значи (и у данашњој Р. Хрватској). То је било доба Војне Крајине, коју су највише насељавали Срби и били штит АУ од Турске најезде. Тиме су још онда штитили Европу. И онда су били усамљени као и за време Косовске битке 1389, када су штитили Европу од турске навале. И поред позива, нико се од тих бајних Европљана тада није одазвао. Али, да не дужимо и да нас ветар не однесе на ко зна коју страну.

Људи, мене само интересује бар сада, откуда су моји прапреци у 15. веку били у Скадру и околини (то доказује ДНК). Зато молим све оне који би могли да ми у томе помогну, да се јаве и да то поткрепе. Јер нас, ова надмудривања ничему неће одвести. О томе препуштам реч историчарима. То је ипак, њихов "фах".

Војиславе, ко каже да су Черини потомци населили Банију? Таква традиција не постоји у Велици. Па ваљда би Јокићи и други Шаљани из Велике знали за то. Ти си своју претпоставку да су Ананићи Черини потомци засновао на ДНК тесту неког Јокића из Сивца са којим имаш поклапање на врло малом броју маркера. Нико од величких Шаљана се није тестирао да би се могао донијети такав закључак. А и мали је број тестираних да би се могао донијети неки озбиљнији закључак. У ЦГ постоји неколико братстава Јокић који немају заједничко поријекло и предања о сродству. Поставља се питање каква је традиција Јокића из Сивца о поријеклу његове породице. Петар Демић је писао да је топоним Суња старији од прве појаве Ананића на Банији. И не знам како си довео у везу Ананиће са Скадром? Зар није логичније да тражиш неку везу са Папићима, као матици Ананића? Историчари ти мало шта могу помоћи по овом питању.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 05, 2015, 04:02:21 поподне
Кад сам написао Дамјановић нисам мислио на Кристијана Дамјановића (не знам ко је) већ на старог члана овог форума Дамјановића и чини ми се да не гријешим.

Не знам зашто би покушавао да се поново јављаш са другим именом и скриваш идентитет, кад си и раније сам отишао са форума, нико те није избрисао. Још твоји постови стоје по темама.

Не видим да сам изнио и једну историјску чињеницу у претходном посту, само сам коментарисао твоје извртање историјских чињеница или нагађање.

Zaista je neumesno da administrator nagađa o identitetu forumaša. Neumesno je i kada ne sankcioniše kada to drugi forumaši čine ("znamo ko si"). Forum je mesto za razmenu činjenica i mišljenja, a ne za špekulacije i ličnostima učesnika.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић октобар 05, 2015, 04:08:08 поподне
Zaista je neumesno da administrator nagađa o identitetu forumaša. Neumesno je i kada ne sankcioniše kada to drugi forumaši čine ("znamo ko si"). Forum je mesto za razmenu činjenica i mišljenja, a ne za špekulacije i ličnostima učesnika.

Не нагађам ја о твом идентитету нити ме интересује, али ако неко отвара налоге са једним именом, па их брише, па отвара налоге са другим именом, то ипак, спада у домен администрације.

Показује и твоје непоштовање према осталим учесницима форума.

А ако ја то само констатујем, по теби то је већ неумјесно.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 05, 2015, 04:08:14 поподне
Нико од величких Шаљана се није тестирао да би се могао донијети такав закључак.

Зар није овај Шаљић од величких Шаљана?

И посљедњи хаплотип за данас, али свакако најинтересантнији је хаплотип Шаљића из Машнице, Плав, Црна Гора, који слави Никољдан, а припада нама добро познатој групи N1a P189.2. Зашто је најинтересантнији? Када се прије пар година почело са генетичком генеалогијом на нашим просторима имали смо само један N1a P189.2 хаплотип, били су то Јокићи из Сивца у Војводини. На основу славе и неких штурих података, брзоплето сам закључио да су ови Јокићи поријеклом Јокићи из Велике у Црној Гори, дио ширег братства које своје поријекло вуче од претка по имену Чера, који је дошао из малесијске Шаље. Доста је писано о томе, у међувремену ни ја више нисам вјеровао да Јокићи из Сивца потичу од Јокића из велике, али резултатом Шаљића та прича се потврђује. Шаљићи су као и Јокићи дио истог братства, поријеклом од Чере. Јокићи и Шаљићи се поклапају у свим упоредивим маркерима.
Након ових првих текстова ми смо пронашли друго жариште за N1a P189.2, Бањани и Пива. Сада се Чера опет на велика врата враћа у причу о N1a P189.2. И цијела прича о Чери је са генеаолошке стране доста необична, баш као и ова хаплогрупа.  Надам се да ће и за припаднике ове хаплогрупе ова информација доста значити.

14   25   14   10   11   16   12   14   14   29   18   14   20   10   14   17   18   10   24   12   12   21   11
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: I-P109 октобар 05, 2015, 04:17:29 поподне
Не нагађам ја о твом идентитету нити ме интересује, али ако неко отвара налоге са једним именом, па их брише, па отвара налоге са другим именом, то ипак, спада у домен администрације.

Показује и твоје непоштовање према осталим учесницима форума.

А ако ја то само констатујем, по теби то је већ неумјесно.

Ako administracija ima neki problem sa nečijim nalogom neka ga isključi bez javnog licitiranja i nagađanja o imenima i prezimenima. Mislim da je administracija dužna da štiti privatnost korisnika, a ne da podstiče špekulacije i prelazi preko formi polupretnje upućenih od strane drugih učesnika.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 05, 2015, 04:44:11 поподне
Ранко, Черини потомци су стигли на Банију у време оних великих сеоба, са неким другим већим племеном. Дакле, нису као Ананићи. Да ли су те миграције ишле преко Јајца и Кључа, па најпре према Далмацији, а отуда преко (Б.) Грахова ка Змијању, па оданде преко Поткозарја на Банију, заиста не знам. Значи, моји преци нису имали садашње презиме тамо до пред крај 16. века. Ти си за своје презиме Бубања знао много раније, па си опет лутао преко Дубровника и Херцеговине, да би стигао до села Немањине и Берана. У сваком случају, пошто си знао презиме, било ти је лакше него мени.
Интересује ме само 15. век, Скадар и ДНК. Ту су ми најстарији путокази о мојим прапрецима. А то ми је и најважније. Оне митове и легенде о Чери, за сада запоставимо. Што се Суње тиче, врло је интересантно да се то насеље појављује код Скадра у 15. веку, а и касније (по казивању Петра Демића, Суња је на Банији постојала и пре), код нашег народа, који је одувек био народ сеоба и деоба, куд год су селили, са собом су носили своје топониме и своје иконе и светиње.
Неки кажу да смо од Дробњака где се слави Ђурђевдан, неки да смо од Бањана (тамо нико не слави Св. Ђорђа), неки да смо од Пиве јер имамо исту хапло групу, хајде, буди паметан па то све разврстај и сачини неку истину!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 05, 2015, 04:44:20 поподне
Зар није овај Шаљић од величких Шаљана?

Андрија Јовићевић, Плавско-гусињска област, Београд, стр. 539.

У Велики има 28 братстава: Брковићи, Гојковићи, Голубовићи, Јокићи, Кнежевићи, Касумовићи, Лакићевићи, Микићи, Радуловићи и Симоновићи који су поријеклом Шаљани.
Од Черина три сина воде поријекло сви Шаљани. Од Крта су Гојковићи, Голубовићи и Брковићи. Од Голубовића се издвојио мали огранак Микићи. Од Јоке су Јокићи од којих су се издвојили Лакићевићи. Од Ивана су Радуловићи, Кнежевићи, и Симоновићи. Од Радуловића су Касумовићи. Сви Шаљани славе Никољдан а прислужују св. Симеона.

Бошковићи, Вучетићи, Огњеновићи, Пауновићи, Радовићи, Стешевићи и Томовићи су из Цеклина. Славе Алимпијевдан.
Затим: Бузићи, Бјелановићи, Вушовићи, Вељовићи, Живаљевићи, Јовановићи, Лабовићи, Петровићи, Поповићи, Прашчевићи и Славковићи.

Дакле, према Јовићевићу Шаљићи нијесу Черини потомци.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 05, 2015, 04:50:58 поподне
Ранко, Черини потомци су стигли на Банију у време оних великих сеоба, са неким другим већим племеном. Дакле, нису као Ананићи. Да ли су те миграције ишле преко Јајца и Кључа, па најпре према Далмацији, а отуда преко (Б.) Грахова ка Змијању, па оданде преко Поткозарја на Банију, заиста не знам. Значи, моји преци нису имали садашње презиме тамо до пред крај 16. века. Ти си за своје презиме Бубања знао много раније, па си опет лутао преко Дубровника и Херцеговине, да би стигао до села Немањине и Берана. У сваком случају, пошто си знао презиме, било ти је лакше него мени.
Интересује ме само 15. век, Скадар и ДНК. Ту су ми најстарији путокази о мојим прапрецима. А то ми је и најважније. Оне митове и легенде о Чери, за сада запоставимо. Што се Суње тиче, врло је интересантно да се то насеље појављује код Скадра у 15. веку, а и касније (по казивању Петра Демића, Суња је на Банији постојала и пре), код нашег народа, који је одувек био народ сеоба и деоба, куд год су селили, са собом су носили своје топониме и своје иконе и светиње.
Неки кажу да смо од Дробњака где се слави Ђурђевдан, неки да смо од Бањана (тамо нико не слави Св. Ђорђа), неки да смо од Пиве јер имамо исту хапло групу, хајде, буди паметан па то све разврстај и сачини неку истину!

Војиславе ја покушавам да ти кажем да Черине потомке и Ананиће само једно сунце грије. Черини потомци нијесу гледали Баније осим у аражману неке туристичке организације. Па то би се знало у Велици. Ја могу писати да су Бубање Петровићи, али док ми то Петровићи не признају узалуд ми је.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 05, 2015, 05:10:50 поподне
Опет кажем, НЕ ЗНАМ, РАНКО. Још увек лутам кроз маглу.
О Чери и селу Велика сам прочитао све. И А. Јовићевића, и још многе остале. Нигде неког битнијег путоказа, од којег бих бар кренуо.
Зато сам и поставио ову тему о прапрецима Ананића. Али, ни овде нико да ми пружи конкретнији одговор.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол октобар 05, 2015, 05:14:04 поподне

Неки кажу да смо од Дробњака где се слави Ђурђевдан, неки да смо од Бањана (тамо нико не слави Св. Ђорђа), неки да смо од Пиве јер имамо исту хапло групу, хајде, буди паметан па то све разврстај и сачини неку истину!


Од "правих" Пивњана су до сада тестирани само Тадићи, они имају поклапање са бањанским Кецојевићима и Јокановићома, из тога произилази (бар за сада) - да Тадићи једино имају везе са бањанским родовима и ништа више. Јер до сада нису тестирани остали Пивски родови са долепоменутог списка, па је самим тим до сада дискутабилно, дали су Тадићи уопште "прави" Браниловићи.

А ево шта каже Томић ко су Руђићи и Браниловићи:

"Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи;  а од Бранила: Кулићи, , Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи, Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи..."
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић октобар 05, 2015, 05:14:46 поподне

Дакле, према Јовићевићу Шаљићи нијесу Черини потомци.

Ранко, иако Јовићевић није именом навео Шаљиће, сви родослови Чериних потомака их садрже.

У раду "Васојевићи у црногорској граници" Шаљићи из Машнице су јасно уписани као Шаљани.

http://www.selo-velika.me/?p=1430

Шаљићи би требали бити потомци Ивана, Чериног сина, а Јоковог брата. Непосредни предак Шаљића по родослову био је Милија.

http://www.rodoslovknezevica.com/images/slike/rodoslov.jpg
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vidoje 013 октобар 05, 2015, 07:37:02 поподне
  Хајде  да и ја завирим код комшија Величана, чији једини слободан пролаз према слободи и  ловћенској Црној Гори је био преко Шекулара. Неспорно, Шаљићи су  Шаљани. Кнежевићи, једно од бројнијих величких братстава, потомци су Чериног сина Ивана ("кнеза"). Он је имао Станишу, Ђура, Андрију и Тодора.Од Станише су Радуловићи, Ракуши и Шаљићи. Од Ђура: Симон, Радисав и Сава.  Дакле, Шаљићи су од истог прапретка као и Кнежевићи, Симоновићи и Ракуши.Черин је Иван, његов Станиша, од кога је Радисав, а његов Милија.
   Родоначелник Шаљића је Томо Милијин  (Кнежевић). Томо је рано остао без оца, а није имао браће и сестара, па је претпоставља се, средином  19.вијека отишао у Машницу, ђе је служио код богатијих сељака. Тамо је прихваћен као "Шаљанин", баш зато што је дошао из Велике, па је убрзо "прозван" (добио надимак) Том-Шаља. Он је то прихватио, оженио се и имао три сина: Вукића, Вуксана и Вукосава, као и двије шћери. Они су узели презиме по надимку свога оца па се тако ово братство и назвало.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vidoje 013 октобар 05, 2015, 08:00:48 поподне
 Ранко није за ову тему.  Ђе је село Немањине код Берана? То је само топоним у селу. О томе је писао  Војо Бубања...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 05, 2015, 08:49:38 поподне
Ранко, иако Јовићевић није именом навео Шаљиће, сви родослови Чериних потомака их садрже.

У раду "Васојевићи у црногорској граници" Шаљићи из Машнице су јасно уписани као Шаљани.

http://www.selo-velika.me/?p=1430

Шаљићи би требали бити потомци Ивана, Чериног сина, а Јоковог брата. Непосредни предак Шаљића по родослову био је Милија.

http://www.rodoslovknezevica.com/images/slike/rodoslov.jpg

Одлично Синиша. Као и што видимо у овом родослову Кнежевића, тачно се зна ко је предак Шаљића и гдје је његово мјесто у родословном стаблу. Тако би требало и да буде за Ананија претка Ананића, иначе је све друго нагађање без покрића. Ако у родослову величких Шаљана постоји Ананије за чије потомство немају стабло онда би могли рећи да су Ананићи Черини потомци. Али таквог податка нема. Присталица сам да се прича заснива на провјерљивим подацима па макар се стабло састојало од само два кољена. Оно што се заснова на претпоставкама није убједљиво, нарочито када су у питању црногорска братства, јер већина њих одлично зна генеалогију у задњих 300 година, а Чера се у Велику доселио између 1700 и 1720. године. Сви велички Шаљани то знају, и не само они већ и њихове комшије. О Величанима је у задњих 100 година написано неколико књига и неко би поменуо да на Банији постоје њихови сродници Ананићи. Ни код Ананића не постоји предање да су из Велике. То би неко од Ананића знао. Дакле, Ананићи немају предање да су из Велике, не славе славу као Величани, и не прислужују оно што Величани прислужују. Ананићи се на Банији појављују почетком 18. вијека, дакле онда када се и Чера доселио у Велику. Сасвим би било логично да се зна шта се десило са Чериним синовима или унуцима. Многа братства у ЦГ знају за своје сроднике у данашњој Хрватској и било би чудо да то и Величани не знају.
Ти Синиша добро знаш да је за неко поузданије закључивање потребно урадити тест на најмање 67 маркера а Војислав је тестиран на свега 23 и то у Београду. За нешто поузданије требало би поред ДНК теста и предања пронаћи и архивска документа а тога нема. Уствари има јер се један Ананић помиње 1750 и неке, као Аустругарски војник. Зато мислим да Војислав треба да истраживања окрене у другом смјеру и да причу о Чери, Велици и Скадру потпуно напусти јер за то нема ни један доказ. Мислим да има доста литературе о поријеклу становништва на Банији. Заиста би било импресивно да се послије 300 година утврди да Јокићи и други Шаљани у Велици имају рођаке на Банији. Наравно да то није могуће. То је спор и мукотрпан посао, али то је тако. Мени су највећи проблем представљале претпоставке појединих такозваних истраживача који су објављивали неке спекулације о Бубањама. ДНК тест је само потврдио оно што се у Бубањама већ знало.   
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић октобар 05, 2015, 08:59:00 поподне
Одлично Синиша. Као и што видимо у овом родослову Кнежевића, тачно се зна ко је предак Шаљића и гдје је његово мјесто у родословном стаблу. Тако би требало и да буде за Ананија претка Ананића, иначе је све друго нагађање без покрића. Ако у родослову величких Шаљана постоји Ананије за чије потомство немају стабло онда би могли рећи да су Ананићи Черини потомци. Али таквог податка нема. Присталица сам да се прича заснива на провјерљивим подацима па макар се стабло састојало од само два кољена. Оно што се заснова на претпоставкама није убједљиво, нарочито када су у питању црногорска братства, јер већина њих одлично зна генеалогију у задњих 300 година, а Чера се у Велику доселио између 1700 и 1720. године. Сви велички Шаљани то знају, и не само они већ и њихове комшије. О Величанима је у задњих 100 година написано неколико књига и неко би поменуо да на Банији постоје њихови сродници Ананићи. Ни код Ананића не постоји предање да су из Велике. То би неко од Ананића знао. Дакле, Ананићи немају предање да су из Велике, не славе славу као Величани, и не прислужују оно што Величани прислужују. Ананићи се на Банији појављују почетком 18. вијека, дакле онда када се и Чера доселио у Велику. Сасвим би било логично да се зна шта се десило са Чериним синовима или унуцима. Многа братства у ЦГ знају за своје сроднике у данашњој Хрватској и било би чудо да то и Величани не знају.
Ти Синиша добро знаш да је за неко поузданије закључивање потребно урадити тест на најмање 67 маркера а Војислав је тестиран на свега 23 и то у Београду. За нешто поузданије требало би поред ДНК теста и предања пронаћи и архивска документа а тога нема. Уствари има јер се један Ананић помиње 1750 и неке, као Аустругарски војник. Зато мислим да Војислав треба да истраживања окрене у другом смјеру и да причу о Чери, Велици и Скадру потпуно напусти јер за то нема ни један доказ. Мислим да има доста литературе о поријеклу становништва на Банији. Заиста би било импресивно да се послије 300 година утврди да Јокићи и други Шаљани у Велици имају рођаке на Банији. Наравно да то није могуће. То је спор и мукотрпан посао, али то је тако. Мени су највећи проблем представљале претпоставке појединих такозваних истраживача који су објављивали неке спекулације о Бубањама. ДНК тест је само потврдио оно што се у Бубањама већ знало.   

Ранко, када је Војислав писао своју књигу о Ананићима, претпостављало се само за Черу и Шаљане да су N1a P189.2 хаплогрупа. Ништа се тада још није знало о великом присуству N1a P189.2 у Бањанима и Пиви. Драго ми је да се ових дана потврдила генетска веза и за Шаљане-Черине и Бањане. Треба одгонетнути како су они то повезани и кроз документе.

Што се крајишких родова који су  N1a P189.2 , а ту спадају и Ананићи, мислим да је сасвим јасно да су они дио српске сеобе из Херцеговине у 16. вијеку на подручје Босанске Крајине. Ананићи су по свој прилици дио племенске скупине Штрбаца, чија је најстарија насеобина у Штрпцима  у Бањанима код старе цркве св. Ђорђа коју и крајишки Штрпци и Ананићи славе.

Наравно да Ананићи не могу бити директни потомци Чере, али су ипак његови генетски рођаци. Питање је само да ли је Шаља старије станиште овог рода или су то Бањани?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Витомир Радовић октобар 05, 2015, 09:13:41 поподне
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
Андрија Јовићевић у плавско гусињској области на страни 539 не помиње РАДОВИЋЕ  већ РАДЕВИЋЕ.
У овој области нема Радовића.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 05, 2015, 09:19:59 поподне
Ранко, када је Војислав писао своју књигу о Ананићима, претпостављало се само за Черу и Шаљане да су N1a P189.2 хаплогрупа. Ништа се тада још није знало о великом присуству N1a P189.2 у Бањанима и Пиви. Драго ми је да се ових дана потврдила генетска веза и за Шаљане-Черине и Бањане. Треба одгонетнути како су они то повезани и кроз документе.

Што се крајишких родова који су  N1a P189.2 , а ту спадају и Ананићи, мислим да је сасвим јасно да су они дио српске сеобе из Херцеговине у 16. вијеку на подручје Босанске Крајине. Ананићи су по свој прилици дио племенске скупине Штрбаца, чија је најстарија насеобина у Штрпцима  у Бањанима код старе цркве св. Ђорђа коју и крајишки Штрпци и Ананићи славе.

Наравно да Ананићи не могу бити директни потомци Чере, али су ипак његови генетски рођаци. Питање је само да ли је Шаља старије станиште овог рода или су то Бањани?

Синиша, слажем се са овим што си казао. И ја мислим да предмет Војислављевих истраживања треба да буду Штрбци. Јесте да је тешко правити нову причу, али то је тако. Не треба одустати. Он има доста слободног времена, савремене алате и искуство гдје је гријешио. Ја сам већ прошао кроз то. Портал је заиста сјајан подухват.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 05, 2015, 09:30:38 поподне
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
Андрија Јовићевић у плавско гусињској области на страни 539 не помиње РАДОВИЋЕ  већ РАДЕВИЋЕ.
У овој области нема Радовића.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Тако је Вито. Била су три брата: Радован, Марко и Раде. Од Радована су Бубање, од Марка Шаботићи а од Рада Радевићи у Велици.

Иначе из једног трбуха Бубања, негдје 1954. једна породица Бубања промијенила је презиме у Радовић. Слава св. Алимпије. Ето Вито ако наиђеш на те Радовиће да знаш и њихово поријекло. Један од тих бубањских Радовића је глумац у једном београдском позоришту.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Radomir октобар 05, 2015, 09:35:57 поподне
Дефинитивно би требало да су у питању Бањани и Пива.Миграциони правци такође фаворизују ову опцију, познато је да,после пропасти Грдановог устанка против Турака, креће масовна миграција из правца источне Херцеговине,боље рећи из племена која су у њему учествовала а то су Бањани, Риђани, Пива итд.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Витомир Радовић октобар 05, 2015, 09:55:45 поподне
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
хвала ти на овим подацима о Радовићима, иначе њих сам обрадио  односно преписао из твојег прилога за монографију Бубања, наравно, у фусноти сам навео извор: Ранко Р.  Бубања, -Бубање -, прилог за монографију, Подгорица, септембар 2015.
Да ли се слажеш са овим?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 05, 2015, 10:24:43 поподне
ЗА РАНКА БУБАЊУ

Ранко,
хвала ти на овим подацима о Радовићима, иначе њих сам обрадио  односно преписао из твојег прилога за монографију Бубања, наравно, у фусноти сам навео извор: Ранко Р.  Бубања, -Бубање -, прилог за монографију, Подгорица, септембар 2015.
Да ли се слажеш са овим?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Наравно да се слажем. Ми смо ту да помогнем један другом.

И теби велики поздрав!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 06, 2015, 04:45:13 пре подне
Много сам захвалан vidoju 013 и Синиши Јерковићу. Сад већ располажем неким именима и новим подацима, којих ће, надам се, ускоро бити још.

Мој поздрав обадвојици!
Војислав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Orthodoxia1453 октобар 06, 2015, 06:05:27 пре подне
Када се говори о банијским родовима (Ананићи) треба имати у виду да је Банија насељена прије свега из Босанске крајине крајем XVII-ог и током XVIII-ог вијека.
Сеобе према Банији биле су етапне (примјер: Полимље-Влашић-Козара-Банија), готово никад директне (примјер: Велика-Банија). Уколико је директних сеоба и било, готово их је немогуће доказати.

Имамо податак из 1753. године да је извјесни Остоја Ананић рођен у околини Костајнице око 1703. године. Као мјесто његовог рођења помиње се Ешиковац (?). Нисам успио утврдити о коме се мјесту тачно ради, али је наведено да је поменуто мјесто у околини Костајнице. Није јасно ни о којој се Костајници ради, да ли о оној на Банији, или о оној у Поткозарју.
У истом дјелу имамо и податак да је извјесни Сава Ананић рођен у Босни око 1714. године.
Самим тим, на основу података о Остоји и Сави, намеће се закључак да су Ананићи почетком XVIII вијека живјели на подручју Поткозарја. Уколико је то тачно, онда би прелазак Ананића из Поткозарја на Банију требао падати у вријеме другог масовнијег преласка Срба на Банију (1737-1739).

Највећи дио банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том истом простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2, хаплогрупи којој припадају и Штрпци и Ананићи. Према томе, по мом мишљењу Ананићи требају тражити везу са Штрпцима (као са географски најближим већим родом), а преко њих са Херцеговином и Бањанима/Пивљанима.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 06, 2015, 08:34:31 пре подне
Петре, хвала што си се укључио. Ти си био један од оних који ми је највише и помогао кад сам писао књигу о Ананићима. Ко што видиш, нови подаци наилазе, а надам се да ће их ускоро тек бити. Но, о том потом.
Ти си најбољи познавалац прилика сеоба ка Банији и ја ти верујем. Али, немој ми замерити што толико трагам о мојим прапрецима. Увек ме копка то одакле су стигли на Банију, где су ми корени. И тебе је то интересовало и одговор си добио на основу ДНК. Моја хапло група је толико ретка и по свом настанку много из далека. То и уноси проблеме. Ваљда ће се ускоро искристалисати. Још нешто: можда и јесмо из Бањана, али данас тамо више нико не слави Св. Ђорђа. У Дробњацима сви.
На Ешиковац сам приликом претраге наилазио у Срему. Можда су отуда и Остоја и Сава Ананић у сремском манастиру Дивош. Буни оно да је родом из Костајнице. Ту се говори о 1690. години, години великих сеоба под патр. А. Чарнојевићем. Можда су и они били међу њима? Али, откуд се онда помиње Костајница? Заиста, пуно непознаница и код мог порекла, и код сеоба и код родоначелника.
Знам за Пивљане и ген. Пишчевића, да имамо исту хапло групу. Доста, доста још несакупљених валидних података.

Поздрав,
Војислав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 06, 2015, 09:05:57 пре подне
Ранко није за ову тему.  Ђе је село Немањине код Берана? То је само топоним у селу. О томе је писао  Војо Бубања...

Видоје, у Немањинама је моја кућа. То је засеок у Бубањама од 22 куће. Војислав је написао и роман Немањине. Многи мисле да је назив настао зато што је ту Немања логоровао са војском. Надморска висина Немањина је 950 м. Лијепо и завјетарно мјесто у коме се налази 6 извора живе воде. Нијесам чуо да негдје још постоји такав топоним.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Orthodoxia1453 октобар 06, 2015, 09:33:09 пре подне
Петре, хвала што си се укључио. Ти си био један од оних који ми је највише и помогао кад сам писао књигу о Ананићима. Ко што видиш, нови подаци наилазе, а надам се да ће их ускоро тек бити. Но, о том потом.
Ти си најбољи познавалац прилика сеоба ка Банији и ја ти верујем. Али, немој ми замерити што толико трагам о мојим прапрецима. Увек ме копка то одакле су стигли на Банију, где су ми корени. И тебе је то интересовало и одговор си добио на основу ДНК. Моја хапло група је толико ретка и по свом настанку много из далека. То и уноси проблеме. Ваљда ће се ускоро искристалисати. Још нешто: можда и јесмо из Бањана, али данас тамо више нико не слави Св. Ђорђа. У Дробњацима сви.
На Ешиковац сам приликом претраге наилазио у Срему. Можда су отуда и Остоја и Сава Ананић у сремском манастиру Дивош. Буни оно да је родом из Костајнице. Ту се говори о 1690. години, години великих сеоба под патр. А. Чарнојевићем. Можда су и они били међу њима? Али, откуд се онда помиње Костајница? Заиста, пуно непознаница и код мог порекла, и код сеоба и код родоначелника.
Знам за Пивљане и ген. Пишчевића, да имамо исту хапло групу. Доста, доста још несакупљених валидних података.

Поздрав,
Војислав
Хвала Вам на лијепим ријечима.

Моја хаплогрупа није пуно заступљенија од Ваше међу Србима.
Док Ви имате Бањане/Пивљане тестиране као N1a P189.2, ја на простору Црне Горе имам неколико усељеничких родова и сви ти родови као по правилу имају најмање двије теорије о томе одакле су. Према томе, рекао бих да је код мене ситуација доста мутнија.

Не видим какве везе има то да ли неко данас у Бањанима слави Ђурђевдан. Слава је промијењива, а најбољи доказ за то су породице које су тестиране и чији се резултати налазе у Српском ДНК пројекту - не може се наћи ни један већи род у ДНК пројекту, осим Аврамијевштака, који слави искључиво једну славу. Кад сте већ поменули Дробњаке, погледајте само табелу хаплогрупе I1 и род Дробњака (ако се не варам, имају седам различитих крсних слава).

Дјело у коме се помињу Остоја и Сава написано је 1753. године.
Када је дјело писано Остоја је имао 50 (1753-50=1703), а Сава 39 (1753-39=1714) година.
То што ми сада не можемо пронаћи Ешиковац код Костајнице то не значи да он никада није ни постојао. Осим тога, јасно се помиње Костајница (код Остоје) и Босна (код Саве).

Кретање народа под Арсенијем III Чарнојевићем нема никакве веза са Банијом и Босанском крајином. Оно је повезано са аустријским продором према Косову, док је кретање народа из Босанске крајине према Банији повезана са аустријским дејствима на том дијелу фронта. Више података о масовнијим преласцима Срба из Босанске крајине на Банију можете пронаћи код Манојла Грбића, Војина Дабића, Славка Гавриловића... Њима сам се и сам служио када сам писао свој први стручни рад о Класнићу (www.istorijskiprirucnik.rs/2013/11/selo-klasnic-na-baniji.html).

Ево како би то изгледало укратко:
1) У рату 1683-1699. године, Аустријанци ослобађају Костајницу и привремено заузимају Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, Босански Нови, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. На Сувој међи заузимају Малу Кладушу, Врнограч, Брековицу, Бужим... Након завршетка рата Аустрија је изгубила све што је освојила са босанске стране Уне, укључујући и Нови Нови (данашњи Двор) и Зрињско поље. Српски народ из тих крајева прешао је у глински и петрињски крај. Турци у њихова опустјела села доводе Србе из унутрашњости, углавном из средње Босне;
2) У рату 1716-1718. године, Аустријанци заузимају Нови Нови, Зрињско поље, Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу, а изгледа проширују и Суву међу према Цазинској крајини. Напад на Босански Нови је одбијен. Након завршетка рата, Аустрија је добила све што је освојила у западној и сјеверној Босни. На освојеном простору основана је Дубичка капетанија, са центром у Босанској Дубици. Око Дубице је било 18 мање или више запустјелих села, у која су навалили Срби из средње Босне. Дубичка капетанија је остала под Аустријом до 1739. године;
3) У рату 1737-1739. године, Аустријанци (и наши Крајишници са њима) су доживјели тешке поразе код Бужима у Цазинској крајини и под Бања Луком (сасвим је извјесно да је српски народ у тим крајевима стао уз Аустријанце и заједно са њима кренуо у повлачење на Банију, бојећи се турске освете). Турци тада прелазе у офанзиву и пале по Зрињском пољу и велики дио Срба одводе у ропство. Након завршетка рата, Турци су добили Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Аустријанцима је остао Нови Нови и Зрињско поље. Српски народ са простора Дубичке капетаније, тј. оних њених дјелова са босанске стране, који су поново припали Турцима, морао је опет у сеобу. Чак су Аустријанци планирали да један дио њих населе у Банат, пошто су дијелови Дубичке капетаније са банијске стране били пренасељени. Зна се да је тад насељено доста Срба у глинску капетанију и низ Суву међу, а неки су завршили и око Војнића;
4) У рату 1788-1791. године, Аустријанци су на простору Лике избили на Уну. Прије почетка рата, костајнички прота Јован Поповић је прешао у Поуње и почео народ позивати на устанак, да би се олакшало Аустријанцима. Зна се да су се Срби дигли на оружје и још прије рата је на Банију прешло 428 српских породица, од којих су војно способни одмах увршетни у редовну граничарску војску. Након завршетка рата, на Банију је прешло још 818 српских породица. Попунили су засеоке по већ насељеним селима, а било је и оних за које није било мјеста на Банији, па су насељени по Кордуну и по Цивилној Хрватској. Помиње се да је тада пресељено из Босанске крајине око 15.000 Срба.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 06, 2015, 11:22:21 пре подне
Хвала теби, Петре. Прави си Банијац, увек спреман да помогнеш земљаку. Као и наш земљак Стево Николић из Живаје, који сада живиу граду Перту у Аустралији.
О многим стварима смо већ раније расправљали, многе тек чујем и учим. Очекујем још нових сазнања и података. А да ли ћу их уносити у нову књигу о Ананићима, не знам. Било добро, као и да се из 2. издања избаце неке непотребне странице. Све зависи како ћу стојати с парама. А знаш да је штампање скупље ако је тираж мањи.
Наведене књиге имам. Знаш и сам да поседујем пуно књига.

Поздрављам те!
Војислав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 07, 2015, 12:47:24 поподне
Када се говори о банијским родовима (Ананићи) треба имати у виду да је Банија насељена прије свега из Босанске крајине крајем XVII-ог и током XVIII-ог вијека.
Сеобе према Банији биле су етапне (примјер: Полимље-Влашић-Козара-Банија), готово никад директне (примјер: Велика-Банија). Уколико је директних сеоба и било, готово их је немогуће доказати.

Имамо податак из 1753. године да је извјесни Остоја Ананић рођен у околини Костајнице око 1703. године. Као мјесто његовог рођења помиње се Ешиковац (?). Нисам успио утврдити о коме се мјесту тачно ради, али је наведено да је поменуто мјесто у околини Костајнице. Није јасно ни о којој се Костајници ради, да ли о оној на Банији, или о оној у Поткозарју.
У истом дјелу имамо и податак да је извјесни Сава Ананић рођен у Босни око 1714. године.
Самим тим, на основу података о Остоји и Сави, намеће се закључак да су Ананићи почетком XVIII вијека живјели на подручју Поткозарја. Уколико је то тачно, онда би прелазак Ананића из Поткозарја на Банију требао падати у вријеме другог масовнијег преласка Срба на Банију (1737-1739).

Највећи дио банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том истом простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2, хаплогрупи којој припадају и Штрпци и Ананићи. Према томе, по мом мишљењу Ананићи требају тражити везу са Штрпцима (као са географски најближим већим родом), а преко њих са Херцеговином и Бањанима/Пивљанима.

Из цитата Петра Демића јасно се види када су се појавили Ананићи на Банији. Ако знамо да се Чера у Велику доселио између 1700 и 1720. год. онда је сасвим очигледно да Ананићи нијесу Черини потомци. 
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 07, 2015, 02:30:19 поподне
Из цитата Петра Демића јасно се види када су се појавили Ананићи на Банији. Ако знамо да се Чера у Велику доселио између 1700 и 1720. год. онда је сасвим очигледно да Ананићи нијесу Черини потомци.

Није спорно да Ананићи нису Черини потомци. Она што је овде поента је да су Ананићи и Чера имали заједничког претка у некој релативно ближој прошлости (рецимо у позном средњем веку?). Циљ нам је да истражујемо одакле је тај предак дошао и како се ширило његово потомство.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 07, 2015, 03:20:39 поподне
Браво, Nebo! Сасвим сте ми погодили и размишљања и оно што ме прогања: одакле је дошао тај предак и ширење његовог потомства.
Пуно Вам хвала!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo октобар 07, 2015, 03:28:03 поподне
Браво, Nebo! Сасвим сте ми погодили и размишљања и оно што ме прогања: одакле је дошао тај предак и ширење његовог потомства.
Пуно Вам хвала!

Нема на чему, Војиславе! Наши смо.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Ранко Бубања октобар 07, 2015, 07:04:33 поподне
Није спорно да Ананићи нису Черини потомци. Она што је овде поента је да су Ананићи и Чера имали заједничког претка у некој релативно ближој прошлости (рецимо у позном средњем веку?). Циљ нам је да истражујемо одакле је тај предак дошао и како се ширило његово потомство.

Тако је Небо. Управо то и ја кажем: Ананићи нијесу Черини потомци. А о заједничком претку Ананића и Чере за сада можемо само да нагађамо. У кластеру Ананића има неколико сродних братстава. Можда не би било лоша направити филогенетичко стабло и видјети гдје би могла бити крља Ананића. Мени се чини да су то Бањани и Штрпци.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 08, 2015, 04:43:08 пре подне
А ко да ми направи то филогенетичко стабло, Ранко? Поготово што се и о Бањанима, и о Пивљанима, и о Штрбцима још увек много не зна? Инче, предлог ти је одличан.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo октобар 28, 2015, 07:06:41 поподне
Интересантно да у неким легендама о Чери, и о Руђу и Бранилу постоји исти детаљ, да су били неке друге вере па да су покрштени у православље
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 18, 2015, 08:07:24 поподне
N1a P189.2

(https://lh3.googleusercontent.com/-GzD-Msp5d-I/VkzJa9SNAbI/AAAAAAAADJY/-G8x8X_uXYI/s512-Ic42/N1a.jpg)

Као што се и на мапи може видети, највише наших N1a налази се у динарском подручју, а потенцијална матица овог рода је простор Старе Херцеговине и Полимља.

Ова хаплогрупа код нас највећи проценат бележи на простору БиХ/Републике Српске (преко 6%).

Осим Балкана, слични хаплотипови се могу пронаћи и у Словачкој. Од раније је већ познат Молнар из N днк пројекта, а у једном раду који се бави генетиком Источне Словачке, може се видети још један N1a (Превош) који, судећи по маркерима, улази у ову групу.

Заједнички предак српских и словачаких N1а (на основу 67 маркера) живео је пре око 1050 година, што претка ове групе ставља у 10. век.

Овај период је свакако занимљив због Мађара. С обзиром да Мађари негде у то време играју значајну улогу у Подунављу, може бити да се део становништва повукао на југ баш пред њима?

Да је старост ове групе мало већа, све би се лепо би се уклопило у сеобу Словена (хаплогрупе I2a и R1a су прилично заступљене у том делу Словачке), али за сада треба тражити друго решење.


Занимљиво је и то што је ово, на неки начин, чисто српска група. Наиме, овакви хаплотипови не постоје код Грка, Бугара, а веома су скромно заступљени код Хрвата.

На великом истраживању за Хрватску (1100 хаплотипова) постоји свега три N1a, тј. 0.27%. Код Срба је проценат ове хаплогрупе значајно већи.

Можда треба издвојити један хаплотип из поменутог истраживања:

Славонија бр. 23 : 14 25 14 10 11-16 ?  ? 11 13 14 28

N1a ДНК пројекат: 14 25 14 10 11-16 11 12 12 14 14 29

Јесте да су мутације углавном на брзомутирајућим маркерима, али ово може да указује на то да је разноврсност хаплотипова ипак већа на Балкану, него на северу?


Извор:

- Српски днк пројекат
- N dna project (FTDNA)
​- Allele frequencies and population data for 11 Y-chromosome STRs in samples from Eastern Slovakia
- Haplotype data for 23 Y-chromosome markers in a reference sample from Bosnia and Herzegovina
- The Peopling of Modern Bosnia-Herzegovina:Y-chromosome Haplogroups in the ThreeMain Ethnic Groups
- Croatian national reference Y-STR haplotype database
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic новембар 19, 2015, 04:24:12 пре подне
Небојша, пуно Вам се захваљујем на послатим подацима о мојој хапло групи. Живи и здрави били!
Поздрав,
Војислав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 19, 2015, 11:39:01 пре подне
Небојша, пуно Вам се захваљујем на послатим подацима о мојој хапло групи. Живи и здрави били!
Поздрав,
Војислав

Нема на чему Војиславе, жив био!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол новембар 19, 2015, 11:46:41 пре подне

Осим Балкана, слични хаплотипови се могу пронаћи и у Словачкој. Од раније је већ познат Молнар из N днк пројекта, а у једном раду који се бави генетиком Источне Словачке, може се видети још један N1a (Превош) који, судећи по маркерима, улази у ову групу.


Је л" Превош име места или презиме? Подсећа на Првошевић.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 19, 2015, 11:50:18 пре подне
Је л" Превош име места или презиме? Подсећа на Првошевић.

Извињавам се, у питању је граматичка грешка. Реч је о граду у Словачкој (Прешов, не Превош)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 03, 2015, 09:02:02 поподне
Моје је мишљење о средњоевропским Н1а П189.2 је да су то избеглице од Турака одавде, на фтдна имам једно поклапање из Аустрије, једно из Словачке, један Румун и један Мађар из Румуније, све остало су наши људи.  За сада ми све указује да је заједнички предак живео на овим просторима
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic децембар 04, 2015, 04:11:06 пре подне
Да, Ђорђо, али на којим просторима? Бањани, Пива, Полимље??? То ће се тешко утврдити. Једино ако смо огранак Штрбаца а они су са Бањана. И, ако се то генетско истраживање о Штрпцима већ једном заврши и прикажу резултати. Онда ће ствари бити много јасније.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић децембар 04, 2015, 07:22:11 пре подне
Моје је мишљење о средњоевропским Н1а П189.2 је да су то избеглице од Турака одавде, на фтдна имам једно поклапање из Аустрије, једно из Словачке, један Румун и један Мађар из Румуније, све остало су наши људи.  За сада ми све указује да је заједнички предак живео на овим просторима

Ово је сасвим могуће. Словако-Русин Молнар је 67-маркерни хаплотип, па се ту може видјети блискост са нашим хаплотиповима. У односу на оне који су такође тестирали 67 маркера Молнар се разликује у свега 5 маркера, што је крајње блиско. Мислим да је преблизу за евентуално неку сеобу из словенског периода расељавања у 6. или 7. вијеку (мада ни то не треба сасвим искључити).

Оно што јесте интересантно јесте да су ипак сви наши хаплотипови ближи међусобно него што је иједан од њих Молнару, тј. Молнар има своје неке специфичне вриједности на маркерима који одударају од досад тестираних српских.

Питање је само кад је могло доћи до раздвајања. Гледано чисто технички, удаљеност Молнара од наших хаплотипова је око 500 година, али то је опет засновано само на вјероватноћи мутације.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 04, 2015, 11:05:22 пре подне
Ово је сасвим могуће. Словако-Русин Молнар је 67-маркерни хаплотип, па се ту може видјети блискост са нашим хаплотиповима. У односу на оне који су такође тестирали 67 маркера Молнар се разликује у свега 5 маркера, што је крајње блиско. Мислим да је преблизу за евентуално неку сеобу из словенског периода расељавања у 6. или 7. вијеку (мада ни то не треба сасвим искључити).

Оно што јесте интересантно јесте да су ипак сви наши хаплотипови ближи међусобно него што је иједан од њих Молнару, тј. Молнар има своје неке специфичне вриједности на маркерима који одударају од досад тестираних српских.

Питање је само кад је могло доћи до раздвајања. Гледано чисто технички, удаљеност Молнара од наших хаплотипова је око 500 година, али то је опет засновано само на вјероватноћи мутације.

Синиша, правио сам филогенетско стабло наше групе и Јокић је удаљен од нас осталих колико и Молнар http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.msg12936#msg12936 , нема ниједну заједничку мутацију у односу на модал са било ким другим од нас као ни Молнар. Зато и сматрам да је носилац модалног хаплотипа живео овде
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic децембар 04, 2015, 11:17:52 пре подне
Ђорђо, био бих врло захвалан ако би урадио филогенетско стабло за моје Ананиће. Наравно, ако имаш времена.
Поздрав,
Војислав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић децембар 04, 2015, 02:39:17 поподне
Синиша, правио сам филогенетско стабло наше групе и Јокић је удаљен од нас осталих колико и Молнар http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.msg12936#msg12936 , нема ниједну заједничку мутацију у односу на модал са било ким другим од нас као ни Молнар. Зато и сматрам да је носилац модалног хаплотипа живео овде

Ђорђо, у праву си за Јокића и Молнара. Пропустио сам да видим ово твоје стабло, а и удвајање на маркеру 425. Штета што не постоји резулат за Шаљића на маркеру 425, да се потврди веза са Јокићем.

Тушек је колико видим најближи модалу за цијелу групу. Исто тако мислим да би се старост цијеле балканско-карпатске гране могла  подићи на период 500-700 година.

Очигледно је такође да се удвајање 12-13 на маркеру 425 десило након СНП-а Y7316 на који су позитивни и Јокић и Тушек и Тешмановић. Претпоставка је, у складу са тим, да су сви 425=12-13 позитивни на Y7316. Веома важно би било да се Молнар тестира на овај СНП.

Иначе на Y Fullu су старост Y7316 процијенили на 475 године, на основу Big Y резултата Тушека и Јокића.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 04, 2015, 09:41:13 поподне
Ђорђо, био бих врло захвалан ако би урадио филогенетско стабло за моје Ананиће. Наравно, ако имаш времена.
Поздрав,
Војислав
Војиславе, драге воље бих убацио ваш хаплотип, али нисте тестирани на довољно маркера да бих могао да одредим Ваш положај у стаблу, но како буде све више резултата на 67 маркера све ће се боље дефинисати гране и моћићу да Вам одредим положај тестирањем појединачних СТР маркера ако желите, то није скупо

Ђорђо, у праву си за Јокића и Молнара. Пропустио сам да видим ово твоје стабло, а и удвајање на маркеру 425. Штета што не постоји резулат за Шаљића на маркеру 425, да се потврди веза са Јокићем.

Тушек је колико видим најближи модалу за цијелу групу. Исто тако мислим да би се старост цијеле балканско-карпатске гране могла  подићи на период 500-700 година.

Очигледно је такође да се удвајање 12-13 на маркеру 425 десило након СНП-а Y7316 на који су позитивни и Јокић и Тушек и Тешмановић. Претпоставка је, у складу са тим, да су сви 425=12-13 позитивни на Y7316. Веома важно би било да се Молнар тестира на овај СНП.

Иначе на Y Fullu су старост Y7316 процијенили на 475 године, на основу Big Y резултата Тушека и Јокића.

На жалост има неких који су решили да тајну о својим хаплотиповима однесу у гроб, а много би ми помогли да се употпуни филогенетско стабло за Н1а П189.2   >:(

На срећу, већ се сада полако издвајају гране, па бисмо могли ускоро наше тестиране у Београду тестирањем појединих СТР-ова на yseq да сврстамо у одговарајуће огранке

Ако Јокић и Тушек имају СНП Y7316, уверен сам да га мора имати и Молнар.

поздрав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша децембар 04, 2015, 09:54:39 поподне
Моје је мишљење о средњоевропским Н1а П189.2 је да су то избеглице од Турака одавде, на фтдна имам једно поклапање из Аустрије, једно из Словачке, један Румун и један Мађар из Румуније, све остало су наши људи. За сада ми све указује да је заједнички предак живео на овим просторима

На ово може да указује и нешто већа разноврснот хаплотипова на Балкану (мада, странаца ове гране N1a нема пуно). Претпостављам да се не виде маркери поменутих Мађара, Румуна и Словака са FTDNA?

Проблем је што је вама и овде мала старост и што сте сконцентрисани само на простору зап. Балкана (само код Срба/Хрвата).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic децембар 05, 2015, 04:18:09 пре подне
Ђорђо, хвала на одговору. Дакле, конкретно, шта је потребно да учининм ја? Платићу колико треба.
Поздрав,
Војислав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски децембар 06, 2015, 10:18:05 пре подне
Не знам йе ли ко примѣтио руски Н1а узорак, из збирке 512 узорака на 17 ознакъ Роеввера из 2008 године.

Наш "рођо" йе из Рязањскога края и има пет одступаний од наших срѣдњих врѣдностий на 17 ознакъ. Одступа на 385 за двѣ врѣдности, има "Р1-овске" 11-14, затим 15 мѣсто 14 на ДЫСу 19, 19 мѣсто 18 на 458-ици, и 21 мѣсто 20 на 448.

Рађено йе и нешто основних Пойединачних Йезгровничких Разноликостий. Потврдан йе на два, стрпан йе у К.

; DYS456   DYS389I   DYS390   DYS389II   DYS458   DYS19   DYS385   DYS393   DYS391   DYS439   DYS635   DYS392   GATA-H4   DYS437   DYS438   DYS448   ;   Pop   YAP   RPS4Y   M89   M9   M45   M124   M173   M17   TAT   M201   M170   M172   Haplogroup

14   14   24.3   29   19   15   11   14   14   10   12   21   14   12   14   10   21   ;   Ryazanskaja   -   -   +   +   -   -   -   -   -   -   -   -   K
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 06, 2015, 11:09:14 пре подне
Не знам йе ли ко примѣтио руски Н1а узорак, из збирке 512 узорака на 17 ознакъ Роеввера из 2008 године.

Наш "рођо" йе из Рязањскога края и има пет одступаний од наших срѣдњих врѣдностий на 17 ознакъ. Одступа на 385 за двѣ врѣдности, има "Р1-овске" 11-14, затим 15 мѣсто 14 на ДЫСу 19, 19 мѣсто 18 на 458-ици, и 21 мѣсто 20 на 448.

Рађено йе и нешто основних Пойединачних Йезгровничких Разноликостий. Потврдан йе на два, стрпан йе у К.

; DYS456   DYS389I   DYS390   DYS389II   DYS458   DYS19   DYS385   DYS393   DYS391   DYS439   DYS635   DYS392   GATA-H4   DYS437   DYS438   DYS448   ;   Pop   YAP   RPS4Y   M89   M9   M45   M124   M173   M17   TAT   M201   M170   M172   Haplogroup

14   14   24.3   29   19   15   11   14   14   10   12   21   14   12   14   10   21   ;   Ryazanskaja   -   -   +   +   -   -   -   -   -   -   -   -   K
Свака част Невски, ово је несумњиво Н1а, ово је велико откриће за нас.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша децембар 06, 2015, 11:29:37 пре подне
Прегледао сам поново велико истраживање од око 20 000 хаплотипова, не би ли пронашао наше N1a.

Њихов хаплотип се практично не појављује нигде осим код нас. Нашао сам их само у Босни, Хрватској и Словенији.

Босна - 5%
Хрватска - 0.8%
Словенија - 0.9%

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јануар 02, 2016, 02:36:50 поподне
Претпостављам да се не виде маркери поменутих Мађара, Румуна и Словака са FTDNA?
не видим маркере
-једног из западне Аустрије који се појавио пре неколико месеци,
-затим неког нашег Петровића.
-Једно поклапање ми је Лукић из Америке који ми је написао да му је прадеда рођен у месту "Truovac" у Југославији а мајка му се презивала Пањковић. Претпоставио сам да је у питању Трнавац у Лици јер сам изгуглао да тамо постоје та два презимена. После кад сам га питао да ми пошаље хаплотип искулирао ме је.
-Такође не видим маркере човека са презименом Warger који је на 12 маркера имао потпуно поклапање са мном а урадио је недавно проширење на 111 маркера. На више маркера ми не излази као поклапање
-Био је и један Латиновић који је сакрио своје податке и сада га не видим као поклапање
то су сви колико могу да се сетим
Цитат
Проблем је што је вама и овде мала старост и што сте сконцентрисани само на простору зап. Балкана (само код Срба/Хрвата).
Тако је и боље јер има више шансе да се лоцира заједнички предак, 500-600 година је нешто достижно. Пометњу је направио Шаљић, искрено нисам очекивао Н1а на истоку Црне Горе. На жалост, потребно је доста пара да се све ово размрси али дуг је живот. Наручио сам један тест за још једног од Шаљана па ћемо да видимо шта ће да испадне

Прегледао сам поново велико истраживање од око 20 000 хаплотипова, не би ли пронашао наше N1a.

Њихов хаплотип се практично не појављује нигде осим код нас. Нашао сам их само у Босни, Хрватској и Словенији.

Босна - 5%
Хрватска - 0.8%
Словенија - 0.9%


Небојшо ако имаш те хаплотипове јел можеш да окачиш овде или да ми пошаљеш на ПП пошто их скупљам
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јануар 02, 2016, 03:38:47 поподне
Небојшо ако имаш те хаплотипове јел можеш да окачиш овде или да ми пошаљеш на ПП пошто их скупљам

Хрватска, 125 људи - 2 N1a (1.60%)

DYS19   DYS389I   DYS389II   DYS389II.I   DYS390   DYS391   DYS392   DYS393   DYS385ab   DYS438   DYS439   DYS437   DYS448   DYS456   DYS458   DYS635   GATAH4   DYS576   DYS481   DYS549   DYS533   DYS570   DYS643

14   16   31   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   19   21   12   17   24   12   12   19   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   24   12   12   18   11

Занимљив је овај први хаплотип. Вредност на 389I/389II је 16/31, што и није баш честа појава код наших N1a. Ово је можда само потврда разноврсности N1a на Балкану.


Хрватска 4 од 1100 (0.36%)

DYS456   DYS389I   DYS390   DYS389II   DYS458   DYS19   DYS385a/b   DYS393   DYS391   DYS439   DYS635   DYS392   YGATAH4    DYS437   DYS438   DYS448

Источна Хрватска:

14   13   25   28   18   14   11,16   14   10   11   21   14   12   14   10   20

Поново нетипичне вредности на 389 (13/28)

Западна Хрватска:

14   14   25   29   18   14   11,16   14   10   12   21   14   12   14   10   20

15   14   25   29   18   14   11,16   14   10   12   22   14   12   14   10   20

Централна Хрватска:

14   14   25   29   18   14   11,16   14   10   12   22   13   12   14   10   20


Босна, 5 од 100 (5%)

DYS19   DYS389I   DYS389II   DYS389II.I   DYS390   DYS391   DYS392   DYS393   DYS385ab   DYS438   DYS439   DYS437   DYS448   DYS456   DYS458   DYS635   GATAH4   DYS576   DYS481   DYS549   DYS533   DYS570   DYS643

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   24   12   12   19   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   19   14   19   21   12   17   24   12   12   18   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   13   14   20   14   19   21   12   17   24   12   13   18   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   18   21   12   17   23   12   12   18   11

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   12   14   20   14   17   21   12   17   24   12   12   19   11


Словенија (Љубљана), 1 од 104 (0.96%)

DYS19   DYS389I   DYS389II   DYS389II.I   DYS390   DYS391   DYS392   DYS393   DYS385ab   DYS438   DYS439   DYS437   DYS448   DYS456   DYS458   DYS635   GATAH4   DYS576   DYS481   DYS549   DYS533   DYS570   DYS643

14   14   29   15   24.3   10   14   14   11,16   10   13   14   20   14   18   21   12   18   24   12   12   17   11









Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јануар 02, 2016, 03:53:00 поподне
^^^^^ хвала ти пуно
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јануар 02, 2016, 04:21:11 поподне
^^^^^ хвала ти пуно

Нема на чему.

Ево потенцијалних N1a са истраживања за СЦГ из 2007. године

5 од 237 (2.11%)

DYS 19 DYS 385 DYS 389 I DYS 389 II DYS 390 DYS 391 DYS 392 DYS 393

1. 14 11–16 13 29 24.3 10 14 14
2. 14 11–16 14 29 24.3 10 14 14
3. 14 11–16 14 30 24.3 10 13 14
4. 14 11–16 14 31 23 10 14 14
5. 14 11–16 14 29 25 10 14 14

Хаплотип бр. 5 на маркеру DYS392 има вредност 13 (остали N1a ту имају углавном 14). Мислим да је маркер 392 један од споријих.


Горски Котар

2 од 101 (1.89%)

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385 YCAII

14 14 29 25 10 14 14 11–16 18–19 (x2)

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јануар 02, 2016, 04:25:54 поподне

3. 14 11–16 14 30 24.3 10 13 14

Хаплотип бр. 5 на маркеру DYS392 има вредност 13 (остали N1a ту имају углавном 14). Мислим да је маркер 392 један од споријих.

Пардон, хаплотип бр. 3. :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша јануар 13, 2016, 03:17:46 поподне
DYS19 DYS385 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS437 DYS438 DYS439 DYS448 DYS456 DYS458 DYS635 GATA H4.1

Хрвати (200 тестираних, сви крајеви)

3 N1a од 200, 1.5%

14   11/16   14   29   24.3   10   14   14   14   10   12   20   14   18   21   12
14   11/16   14   30   25   10   14   14   14   10   12   20   14   19   21   12
14   11/16   14   29   25   10   14   14   14   10   12   20   14   18   21   12

Извор: Evaluation of population variation at 17 autosomal STR and 16 Y-STR haplotype loci in Croatians



Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јануар 23, 2016, 11:28:41 поподне

-Био је и један Латиновић који је сакрио своје податке и сада га не видим као поклапање


Ово је значајан податак Ђорђо, пошто је презиме Латиновић специфично крајишко презиме (није ми познато да га има на другим мјестима). Овај податак се поклапа са резултатом једног тестираног из истраживања САНУ( којег сад не могу да објавим), а који припада истом крајишком роду као и Латиновић.

То није мала група родова, а ево како их је Карановић описао:

"Група родова Мајсторовић-Ћулибрк расељавала се по овој области из Лике. Славе Јовањдан. Има их Ћулибрка 107 к. у 17 насеља, Мајсторовића 11 к. у 4 насеља, Стојнића 10к. у 5 насеља, Тувића 7к. у 2 н. и Сиротке 4к. Њима су сродни са особинама: Латиновић-Бањац са истом славом. Има их Латиновића 51 к. у 14 н., Бањаца 53 к. у 16 насеља, Пилића 11 к. у 3 н., Рапајића 6к. у 4.н. и Бањанин 1к. Старина им је вели од некакве Бање. Један се огранак по једном претку, који је био "мудар као Латин" прозвао Латиновић. Није искључено да нису од Бањана доселили у Лику. Из ових је  Ћулибрка барјактар Никола у чети војводе Петра Мркоњића."

Пошто је моја мајка од овог рода, од Мајсторовића, мало сам детаљније проучио ову групу родова. Мајсторовић је најстарије презиме за Ћулибрке, Стојниће, Тувиће и Сиротке. Изгледа да су на подручју личких Дољана надомак манастира Рмња, Мајсторовићи били прилично рано, још крајем 16. вијека. То се може закључити кад се упореде сва предања.

Исто тако, сасвим је извјесно да није случајно манастир Рмањ постао ново сједиште дабро-босанског и далматинског владике крајем 16. вијека, и зашто је баш успостављена та веза дабро-босански и далматински? Вјерујем зато јер је у подручје око горње Уне управо са подручја дабарске епархије у манастиру Бања код Прибоја доселио значајан број Срба. Одатле су, уосталом били и нови турски владари Босанске Крајине и Далмације, Соколовићи. У том крају се јавља поред ове групе родова Бањац-Латиновић-Мајсторовић, још једна велика група родова koja je N1a P189- Штрпци. Код Дрвара постоји село велики и Мали Штрпци. Штрпци постоје и у Бањанима, а и непосредној близини Бање Прибојске, сједишту дабарске митрополије. Мислим да то све није случајност.

У Пиви је чак и постојала породица Мајсторовић која је изумрла, чини ми се да је такође славила Јовањдан. Иако не вјерујем у континуитет презимена, случај Штрбаца показује да су се нека презимена и преносила.

Лички Мајсторовићи из Дољана (мајчини су у Босну прешли тек након аустријске окупације 1879.) били су позната свештеничка породица. Остало је сачувано нешто преписке Николе Тесле са својим братом од тетке Симом Мајсторовићем http://www.gospic.rs/teslino-pismo-simi-majstorovicu/. Сестра Теслине мајке, Марија, била је удата у личке Дољане за свештеника Мојсија Мајсторовића,а Симо је био њихов син. Завршио је био права и теологију у Украјини, али је нажалост умро млад од туберколозе 1897. У његовој преписци са Теслом  из 1890. види се да често помињу његово здравље и болест. Иначе Мајсторовићи су били свештеници у Дољанима још док Дољани нису припали Аустрији. Први свештеник из те лозе помиње се још 1750. по имену Михајло. 1941. су у Госпићу од усташа страдали свештеник Петар Мајсторовић из Дољана и његов син Милојко, предратни начелник општине Доњи Лапац. Други син Петра Мајсторовића био је Велимир Мајсторовић Брацо, познати хирург и начелник ВМА послије Другог свјетског рата, као и први директор клинике "Драгиша Мишовић".
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол јануар 24, 2016, 11:19:28 поподне

У Пиви је чак и постојала породица Мајсторовић која је изумрла, чини ми се да је такође славила Јовањдан. Иако не вјерујем у континуитет презимена, случај Штрбаца показује да су се нека презимена и преносила.


Из овог записа из 1673 год. произилази, да је и Лека Мајсторовић био од старих Вуиновића

(http://i.imgur.com/Cc5VNXa.png)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски јануар 25, 2016, 05:52:19 пре подне
Из овог записа из 1673 год. произилази, да је и Лека Мајсторовић био од старих Вуиновића

(http://i.imgur.com/Cc5VNXa.png)

У првой рѣченици лѣпо пише ийекавски "на Йезерциех" а приређивач писания у наслову то прѣводи на говор тршићке бабе Йегде и тако скрнави врѣдан повѣстни запис. Срамота йе докле се иде са наметањем тршићких исквареностий. И што йе йош горе, писанийе се скрнави нѣмачким словом "Ј", койему у списах из 17-га вѣка свакако нѣйе мѣсто.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јануар 25, 2016, 02:05:05 поподне
Из овог записа из 1673 год. произилази, да је и Лека Мајсторовић био од старих Вуиновића

(http://i.imgur.com/Cc5VNXa.png)

Да, та породица је прилично стара у Пиви. У селу Папратиште код Ужичке Пожеге се наводи да су тамошњи Мајсторовићи од ових пивских. Славе Никољдан.

На другом мјесту опет, али без навођења извора, пише да су пивски Мајсторовићи припадали Браниловићима (онда би логично било да су славили Јовањдан), и да су живјели у Пишчу и Плужинама. Ваљда су тужили неке комшије Турцима због ливада па су их ови наводно проклели. Задњи потомак ових Мајсторовића у Пиви била је нека баба Јована која је умрла 1863.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Amicus јануар 25, 2016, 05:42:35 поподне
На другом мјесту опет, али без навођења извора, пише да су пивски Мајсторовићи припадали Браниловићима (онда би логично било да су славили Јовањдан), и да су живјели у Пишчу и Плужинама. Ваљда су тужили неке комшије Турцима због ливада па су их ови наводно проклели. Задњи потомак ових Мајсторовића у Пиви била је нека баба Јована која је умрла 1863.

Браниловићи се спомињу и у Илирском грбовнику. Неки краћи историјски преглед овог рода кроз средњи век дао је Срђан Рудић у Властели Илирског грбовника (https://books.google.rs/books?id=FHB6BwAAQBAJ&lpg=PA251&dq=%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D0%B3%D1%80%D0%B1&hl=sr&pg=PA111#v=onepage&q=%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&f=false), док је сам грб по свему судећи аутентичан, тј. не ради се о апокрифном грбу. (в. Bosanski prijatelj, sv. IV, 1870, str. 149 (https://books.google.rs/books?id=3ndcAAAAcAAJ&hl=sr&hl=sr&pg=PA149&img=1&zoom=3&sig=ACfU3U048odVFNi5neoHWAjXeOfY4VzelA&ci=89%2C986%2C784%2C311&edge=0))

(http://s28.postimg.org/hm8lm3afd/0_124_Branilovic.jpg) (http://postimg.org/image/hm8lm3afd/)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол јануар 25, 2016, 07:47:48 поподне
Браниловићи се спомињу и у Илирском грбовнику. Неки краћи историјски преглед овог рода кроз средњи век дао је Срђан Рудић у Властели Илирског грбовника (https://books.google.rs/books?id=FHB6BwAAQBAJ&lpg=PA251&dq=%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D0%B3%D1%80%D0%B1&hl=sr&pg=PA111#v=onepage&q=%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&f=false), док је сам грб по свему судећи аутентичан, тј. не ради се о апокрифном грбу. (в. Bosanski prijatelj, sv. IV, 1870, str. 149 (https://books.google.rs/books?id=3ndcAAAAcAAJ&hl=sr&hl=sr&pg=PA149&img=1&zoom=3&sig=ACfU3U048odVFNi5neoHWAjXeOfY4VzelA&ci=89%2C986%2C784%2C311&edge=0))

(http://s28.postimg.org/hm8lm3afd/0_124_Branilovic.jpg) (http://postimg.org/image/hm8lm3afd/)

Обрен Благојевић iе током теренског истаживања у Пиви ради сакупљања грађе за своiе дело “Пива” обилазио и мраморiа. Iедно такво се налази скровито на Унчу, где налази велике мраморне плоче и на коiима су усклесани грбови. Мотив iедног описуiе овим речима “ мач (топуз) са тринаест пера”. По мом мишљењу прилично веродостоiни опис грба Браниловића (крилату руку са мачем). Не би ме изненадило, да је то гроб Бранила или пак неког од његових првих потомака.

Iнтересантан је и од тебе наведен цитат са поменом “ћуприје Алавповке”. Она свакако има везе са племићким родом Алауповића, чиiих потомака има и данас. Занимљиво је њихово тумачење презимена Алауповић – наиме њихов подоначелник iе наводно био настоiник Саса рудара или ратника и свако iутро их гласно будио са “Alle auf(stehen)“ „диж`те се”. Било би интересантно ако би се и они тестирали.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Акса јануар 25, 2016, 07:58:09 поподне
Обрен Благојевић iе током теренског истаживања у Пиви ради сакупљања грађе за своiе дело “Пива” обилазио и мраморiа. Iедно такво се налази скровито на Унчу, где налази велике мраморне плоче и на коiима су усклесани грбови. Мотив iедног описуiе овим речима “ мач (топуз) са тринаест пера”. По мом мишљењу прилично веродостоiни опис грба Браниловића (крилату руку са мачем). Не би ме изненадило, да је то гроб Бранила или пак неког од његових првих потомака.

Iнтересантан је и од тебе наведен цитат са поменом “ћуприје Алавповке”. Она свакако има везе са племићким родом Алауповића, чиiих потомака има и данас. Занимљиво је њихово тумачење презимена Алауповић – наиме њихов подоначелник iе наводно био настоiник Саса рудара или ратника и свако iутро их гласно будио са “Alle auf(stehen)“ „диж`те се”. Било би интересантно ако би се и они тестирали.

Соли, зар не би било интересантно да се ти тестираш?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол јануар 25, 2016, 08:07:09 поподне
Збиља Аксо, било би веома интересантно!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Amicus јануар 25, 2016, 09:02:47 поподне
Обрен Благојевић iе током теренског истаживања у Пиви ради сакупљања грађе за своiе дело “Пива” обилазио и мраморiа. Iедно такво се налази скровито на Унчу, где налази велике мраморне плоче и на коiима су усклесани грбови. Мотив iедног описуiе овим речима “ мач (топуз) са тринаест пера”. По мом мишљењу прилично веродостоiни опис грба Браниловића (крилату руку са мачем). Не би ме изненадило, да је то гроб Бранила или пак неког од његових првих потомака.

Iнтересантан је и од тебе наведен цитат са поменом “ћуприје Алавповке”. Она свакако има везе са племићким родом Алауповића, чиiих потомака има и данас. Занимљиво је њихово тумачење презимена Алауповић – наиме њихов подоначелник iе наводно био настоiник Саса рудара или ратника и свако iутро их гласно будио са “Alle auf(stehen)“ „диж`те се”. Било би интересантно ако би се и они тестирали.

Шта рећи осим констатовати подједнако запажање. :) Ћуприја Алавповка је негде у околини Фојнице, како стоји у тексту. Кад се створе први услови направићемо посету локалитету гробље код ћуприје Алавповке. Наравно, браво и за овај твој податак, та пера су скоро сигурно ова на (крилатој) руци (спомињасмо крилате ратнике недавно).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Радевић фебруар 17, 2016, 12:04:20 пре подне
Имам пријатеља Кнежевића који је родом из околине Книна, слава Свети Никола. Њихово породично предање је да су пореклом из Црне Горе , односно са тромеђе Црне Горе , Србије и Албаније. Наводно су досељени као граничари у неком Аустријско/Турском рату. Видим да се на овој теми писало о Кнежевићима у селу Велика , као и о Кнежевићима у Плужинама и да обе породице славе Никољдан, као и да постоји велики проценат Н1а у Српској Крајини. Да ли у Црној Гори постоји још неко братство Кнежевића које слави Светог Николу?   
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: АНТОНИЋ март 15, 2016, 06:59:05 поподне
Poydrav svima, ja sam Marko Jovanović iz Beograda... Pre par dana sam uradio analizu utvrdjivanja Y haplotipa i saznao sam da pripadam N1a P189.2 grupi i za mene su sve ovo nove stvari pa se prijavljujem i pozdravljam sve. Inače, moji su poreklom od Antonića iz Ravnaje kod Krupnja, a tu su došli sa planine OSAT kod Srebrnice, ako su tačne informacije...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad март 15, 2016, 07:14:32 поподне
Poydrav svima, ja sam Marko Jovanović iz Beograda... Pre par dana sam uradio analizu utvrdjivanja Y haplotipa i saznao sam da pripadam N1a P189.2 grupi i za mene su sve ovo nove stvari pa se prijavljujem i pozdravljam sve. Inače, moji su poreklom od Antonića iz Ravnaje kod Krupnja, a tu su došli sa planine OSAT kod Srebrnice, ako su tačne informacije...
Добро дошао. Где си радио тест и на колико маркера? Ако можеш постави резултат односно вредности по маркерима.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo март 15, 2016, 09:01:49 поподне
Poydrav svima, ja sam Marko Jovanović iz Beograda... Pre par dana sam uradio analizu utvrdjivanja Y haplotipa i saznao sam da pripadam N1a P189.2 grupi i za mene su sve ovo nove stvari pa se prijavljujem i pozdravljam sve. Inače, moji su poreklom od Antonića iz Ravnaje kod Krupnja, a tu su došli sa planine OSAT kod Srebrnice, ako su tačne informacije...
Према књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" Антонићи су у Равнаји староседеоци и славе св Николу. Можеш ли окачити резултат да видимо аки си некоме посебно близак од тестираних, и можеш ли написати крсну славу,

поздрав
Ђорђе Делић
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: АНТОНИЋ март 16, 2016, 12:12:09 пре подне
Тест сам радио у ДНК центру у Београду, мислим на 23 маркера и проследио сам га г. Кртинићу па претпостављам да ће бити у Табели. Слава јесте Св. Никола, а био бих захвалан за сваку информацију... Мало су ми нови термини, а и нисам био на форумима па се уходавам! Радујем се новим иформацијама и дружењу, поздрав
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: АНТОНИЋ март 16, 2016, 12:35:54 пре подне
Или ако је лакше овако:  17 14 20 29 14 10 24 12 12 10 14 18 21 24.3 12 14 11 14 18 11 16 14 12
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vid.knezevic март 16, 2016, 09:13:08 пре подне
Имам пријатеља Кнежевића који је родом из околине Книна, слава Свети Никола. Њихово породично предање је да су пореклом из Црне Горе , односно са тромеђе Црне Горе , Србије и Албаније. Наводно су досељени као граничари у неком Аустријско/Турском рату. Видим да се на овој теми писало о Кнежевићима у селу Велика , као и о Кнежевићима у Плужинама и да обе породице славе Никољдан, као и да постоји велики проценат Н1а у Српској Крајини. Да ли у Црној Гори постоји још неко братство Кнежевића које слави Светог Николу?
Поштовани, ја сам пореклом од Кнежевића који су са Бјелајког поља из Босанске Крајине досељени у Отон код Книна 1684.год. (захваљујем Александру Маринковићу на помоћи у истраживању). Део породице Кнежевић је остао у Отону, у засеоку Кнежевићи а део се одселио назад у Босанску Крајину у Мали Цвјетнић код Дрвара. Касније је мој огранак одеселио пре другог светског рата у Македонију у Карађорђевац (Јосифово,Валандово) а после другог св. рата у Војводину. Славимо Св. Николу, а каже се да смо пореклом од Крушева, за које се не зна тачно где је. Ја сам добио податак да се односи на Крушево код Мостара. Ако неко зна нешто више, молим да ми пише на vid.knezevic@gmail.com. Планирам у будућности да урадим ФДНА на 67, па ћу надам се, уз помоћ људи са овог форума, више сазнати. Поздрав свима!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Radomir март 16, 2016, 04:58:33 поподне
Поштовани, ја сам пореклом од Кнежевића који су са Бјелајког поља из Босанске Крајине досељени у Отон код Книна 1684.год. (захваљујем Александру Маринковићу на помоћи у истраживању). Део породице Кнежевић је остао у Отону, у засеоку Кнежевићи а део се одселио назад у Босанску Крајину у Мали Цвјетнић код Дрвара. Касније је мој огранак одеселио пре другог светског рата у Македонију у Карађорђевац (Јосифово,Валандово) а после другог св. рата у Војводину. Славимо Св. Николу, а каже се да смо пореклом од Крушева, за које се не зна тачно где је. Ја сам добио податак да се односи на Крушево код Мостара. Ако неко зна нешто више, молим да ми пише на vid.knezevic@gmail.com. Планирам у будућности да урадим ФДНА на 67, па ћу надам се, уз помоћ људи са овог форума, више сазнати. Поздрав свима!

Отпоздрав!
У Пиви, где има доста носилаца Н1а (N1a P189.2) , такође постоји село Крушево, а постоји и више локалитета под именом Крушево. Из Крушева је породица Гаговић.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vid.knezevic март 16, 2016, 06:12:27 поподне
Отпоздрав!
У Пиви, где има доста носилаца Н1а (N1a P189.2) , такође постоји село Крушево, а постоји и више локалитета под именом Крушево. Из Крушева је породица Гаговић.
Знам за предање Кнежевића од Бихаћа који славе Ђурђевдан да су од Пиве. Како рекох нисам, још урадио ДНК  Y испитивање па засада истражујем само по предањима. Топоним Крушево је доста чест, па отежава истраживање. У сваком случају, хвала на одговору, можда искрсне још која информација.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 16, 2016, 08:05:05 поподне
Према књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" Антонићи су у Равнаји староседеоци и славе св Николу.

Милојевић за ове Антониће каже да им је старије презиме било Поповићи.


Направио сам мапу распрострањености хаплогрупе N1a на основу досадашњих истраживања за Балкан:

(http://s13.postimg.org/vbgc24s8n/da6b4979_2dc2_4cec_85e1_19541b5de155.gif)


Судећи по овим подацима, хаплогрупа N1a је најзаступљнија у БиХ. На истраживању за БиХ Србе (узорак 81) хаплогрупа K је чак на 7.4% (добар део вероватно отпада на N1a).

На једном другом истраживању за БиХ, N1a је на 5% (узорак 100). Осим у Босни, ова хаплогрупа је присутна у Хрватској и Србији.

У Србији и ЦГ је на 237 узорака присутна са 2.1%, док је на истраживању за Србе (113) 0.9%.

У Хрватској је проценат такође знатно нижи него у Босни. На великом истраживању од преко 1000 хаплотипова, N1a је на свега 0.4%. Највећи проценат у Хрватској би могао бити у Горском Котару (1.9%). Ово делује прилично нормално зато што се овај крај наслања на Лику где су припадници N1a свакако били присутни, можда и у већем проценту (говорили смо већ о једном великом крајишком роду N1a).


Извор:

- The Peopling of Modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome Haplogroups in the Three Main Ethnic Groups
- Haplotype data for 23 Y-chromosome markers in a reference sample from Bosnia and Herzegovina
- Human Y-specific STR haplotypes in population of Serbia and Montenegro
- Y chromosome STR polymorphisms in a Serbian population sample
- Croatian national reference Y-STR haplotype database
- Human Y-specific STR haplotypes in the Western Croatian population sample


На овој мапи су тестирани из Српског днк пројекта и са 23andMe. Видимо да се распоред не коси превише са оним што смо до сада знали о N1a (анонимна истраживања).

Претпоставка је да ће и у неким крајевима Србије N1a достићи високе проценте. То се пре свега односи на западну Србију и крајеве који су примали становништво из Пиве (СЗ Црна Гора).

(http://s21.postimg.org/ki46s0oh3/beec3504_edf9_4a5e_85c5_90452fe4e8b3.jpg)

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo март 18, 2016, 06:23:57 поподне
данас ми је на фтдна налогу изашло ново поклапање - човек са презименом Узелац, пореко Војна Крајина.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 18, 2016, 06:28:26 поподне
данас ми је на фтдна налогу изашло ново поклапање - човек са презименом Узелац, пореко Војна Крајина.

Веома битан податак, Ђорђо!

Узелци су један од јачих родова у Лици. Било их је скоро у свим местима.

Сада видимо да су генетски повезани са крајшиким Штрбцима (такође велики род). Узелци славе Св. Николу, као и Штрбци, који додуше славе и Ђурђевдан (поједини огранци).

Полако се кристалише генетска слика Крајине.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 19, 2016, 11:46:12 пре подне
Пошто смо се јуче дотакли миграција појединих хаплогрупа (на Балкану), мислим да се и у случају N1a назире са којом се хаплогрупом овде могла кретати.

Наиме, распоред N1a се код нас највише поклапа са распоредом хаплогрупе I2a Динарик Југ. Висок проценат у БиХ, затим појачано присуство (матица?) на простору црногорске Херцеговине, итд.

Поставља се питање да ли су припадници ових хаплогрупа могли и заједно доћи на Балкан. Сетимо се да је на старом налазишту у Мађарској пронађен један N1a (старији рођак наших N1a), што свакако указује на северно порекло.

Хаплотипови слични балканским постоје и на истоку Словачке, па ова веза са Словенима и I2a делује још интересантије.

Проблем је што су ти људи (бар на 37 маркера) удаљени свега 500-600 година од балканских N1a. Остаје ту простора за још неке миграције.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo март 19, 2016, 02:49:31 поподне
данас ми је на фтдна налогу изашло ново поклапање - човек са презименом Узелац, пореко Војна Крајина.
Узелац је окачио данас хаплотип на 37 маркера на y-search. Помало чудан хаплотип због вредности 39-40 на CDY, вероватно је било неких вишеструких промена. Овако на 37 маркера ми делује да је од Јокићеве гране а најближи му је Козма из Буковине.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Valachorum март 20, 2016, 06:32:42 пре подне
данас ми је на фтдна налогу изашло ново поклапање - човек са презименом Узелац, пореко Војна Крајина.

Ђорђо, јеси ли успио контактирати човјека?
Зна ли се одакле тачно потиче (село, општина)?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo март 20, 2016, 11:35:30 пре подне
Ђорђо, јеси ли успио контактирати човјека?
Зна ли се одакле тачно потиче (село, општина)?
Послао сам му мејл пре дан два, али ми ништа није одговорио...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 20, 2016, 07:37:17 поподне
Узелци су, као што смо рекли, један од већих родова у Лици (лако могу бити и најбројнији).

Изгледа да им је матица била у близини Смиљана, а касније прелазе на подручје Врховине. У Лици, у близини Доњег Лапца, постоји топоним "Доњи Штрбци", што свакако упућује на њихове днк рођаке. Ово и не чуди превише зато што су ти крајеви тек касније потпали под Лику (а на простору Бос. Крајине је веома раширен род Штрбаца).

Карановић Узелце сврстава у родове "загаситије комплексије", досељене с југа (Херцеговина, Зета, Стара Србија). Ово одговара и миграцијама које можемо већ сад да установимо на основу њихове ХГ.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић март 20, 2016, 07:55:17 поподне
Узелци су, као што смо рекли, један од већих родова у Лици (лако могу бити и најбројнији).

Изгледа да им је матица била у близини Смиљана, а касније прелазе на подручје Врховине. У Лици, у близини Доњег Лапца, постоји топоним "Доњи Штрбци", што свакако упућује на њихове днк рођаке. Ово и не чуди превише зато што су ти крајеви тек касније потпали под Лику (а на простору Бос. Крајине је веома раширен род Штрбаца).

Карановић Узелце сврстава у родове "загаситије комплексије", досељене с југа (Херцеговина, Зета, Стара Србија). Ово одговара и миграцијама које можемо већ сад да установимо на основу њихове ХГ.

Не бих се пуно ослањао на ове Крановићеве типологије. У многим примјерима су се показале непоузданим. Карановић тако Штрбце сврстава у стариначке босанске породице, а затим пише о њиховом поријеклу из Херцеговине. Има и других недосљедности.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 20, 2016, 08:01:16 поподне
Не бих се пуно ослањао на ове Крановићеве типологије. У многим примјерима су се показале непоузданим. Карановић тако Штрбце сврстава у стариначке босанске породице, а затим пише о њиховом поријеклу из Херцеговине. Има и других недосљедности.

Има, слажем се. Ишао сам у средњу са Узелцем из Крајине, па ми се учинило да су Карановићиве тврдње исправне. ;)

Та његова запажања некада стварно могу бити од користи, али некада могу и навести на погрешан траг.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo март 23, 2016, 10:27:42 пре подне
Ђорђо, јеси ли успио контактирати човјека?
Зна ли се одакле тачно потиче (село, општина)?
Одговорио ми је човек јутрос, деда му је из села Смољанац код Плитвица, крсна слава му је св. Никола
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Valachorum март 23, 2016, 11:16:43 пре подне
Одговорио ми је човек јутрос, деда му је из села Смољанац код Плитвица, крсна слава му је св. Никола

Ђорђо, према попису СР Хрватске из 1948. године у Смољанцу је пописана само једна кућа Узелаца са двије особе. Било би добро сазнати даљу старину тестираног.

Иначе, сами Узелци су најбројнији род у Лици, који је према попису из 1915. године само на подручју Личко-крбавске жупаније бројао 319 кућа.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi март 26, 2016, 12:50:19 пре подне
Поштовани!

Подаци за Узелце које је Đorđo ставио су моји подаци.

Кaо што је веч написано раније, славимо св. Николу и деда је родјен у Смолјанцу. До пре 2 свј. рат у Смолјанцу је било барем 8 куча Узелца са 45 душа. Након рата вечина нјих је колонизирана у Чоноплу и Клјајичево, претпоставлјам пука случајност али то су села поред Сивца.

За једну лозу Узелца из Смолјанца се зна да је предак дошао из Ондича поред Удбине око 1820г.

Поздрав свима.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 26, 2016, 10:12:26 пре подне
Поштовани!

Подаци за Узелце које је Đorđo ставио су моји подаци.

Кaо што је веч написано раније, славимо св. Николу и деда је родјен у Смолјанцу. До пре 2 свј. рат у Смолјанцу је било барем 8 куча Узелца са 45 душа. Након рата вечина нјих је колонизирана у Чоноплу и Клјајичево, претпоставлјам пука случајност али то су села поред Сивца.

За једну лозу Узелца из Смолјанца се зна да је предак дошао из Ондича поред Удбине око 1820г.

Поздрав свима.

Поздрав, Узи

Узелци у Ондић долазе из брињског краја. Сматра се да су дошли са већим бројем чланова. У овој сеоби долазе још и Галовићи, Хајдуци, Косовци, Кнежевићи и Лончари.

На овој теми постоји пуно података о родовима који припадају хаплогрупи N1a:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.0

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.0
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 26, 2016, 10:14:43 пре подне
Пардон, мислио сам да је порука у теми "Нови тестирани...", али сад видим да се ипак налази у теми о српској N1a. :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 29, 2016, 01:03:13 поподне
Занимљиво да их у БиХ, међу 256 тестираних (сва три народа), хаплогрупа N1 постоји само код Срба и то у прилично високом проценту (6.2%).

Ово се, на неки начин, коси са оном теоријом од доласку (и ширењу) са I2a. I2a и R1a постоје у високом проценту код сва три народа (што је уосталом и очекивано за "словенске" ХГ).

Постоји шанса да је ова грана, још у време сеобе Словена, населила управо крајеве око Пиве и Бањана, па да због тога има готово чисто српски карактер на Балкану. Ипак, узимајући у обзир сеобе, за очекивати је да у каквом-таквом проценту постоји и код осталих народа. То код N1a није случај (ова хаплогрупа је веома слабо заступљена код суседних народа).

Удаљеност балканских N1a и њихових северних рођака износи око 600 година, па ако томе додамо још и податак да је овде присутна углавном код Срба, лако може бити да су област Старе Херцеговине населили нешто касније.

У западној Херцеговини се хаплогрупа N креће око 2%, у Босни је, код Срба, 6.2%, а на једном другом истраживању за БиХ (такође сва три народа, само без поделе по народности) 5%.

На истоку и југу Балкана ова грана за сада не постоји.

Треба напоменути да је у Србији и ЦГ (на једном истраживању од преко 200 хаплотипова) N1a око 1%, а да у Црној Гори (404) достиже 1.2%. Код Хрвата је, на великом истраживању које обухвата све крајеве Хрватске и где је узорак више него добар, ова хаплогрупа присутна са 0.27%.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Чера април 20, 2016, 05:38:17 поподне
ПОРЕКЛО ШАРЧЕВИЋА

Међу презименима у Босни, према православним шематизмима за период с краја 19. века, Шарчевића са славом Св. Симеон Богопримац било је још у Дугом Пољу (Дервента) и Тешњу.
Шарчевићи наших читалаца, као и многе друге српске породице, потичу из Цеклинске "жупе", из Шаље, те их и зову "Шаљани". Населили су се у Велику (плавско-гусињска област) после Велике сеобе, почетком 18. века, кад је ова област почела да се празни.
Они су пореклом од неког Чере, католика, који је "због крви", утекао у Велику, у Иван-Поље. Ту се Чера оженио девојком из фамилије Живаљевића, прешао на православље и стекао три сина: Крта, Јока и Ивана од којих се народило десетак братстава са око две стотине домова.
Били су велики борци и јунаци у борбама са Турцима. Славили су "зимски" Никољдан, а прислуживали Св. Симеона Богопримца, али су неки одсељени родови овог свеца узели као своју главну славу.
Одавде су се расељавали у Полимље, Херцеговину и Босну. Шарчевића има и у Србији, али су они другог порекла и несродни са фамилијом нашег читаоца, мада би се, у некој даљој прошлости можда и могла пронаћи евентуална сродност међу њима.
Евидентно је да су преци наших читалаца то презиме добили успут. Њихово кретање може да се прати преко Власенице, Сарајева, Сребренице, Маглаја и Тешња, све до Дервенте и Градишке. Кретање смо утврдили помоћу једног од презимена из величког братства, потомака Чере, Гојковића.
Ово презиме се налази свуда успут, паралелно са Шарчевићима, а губи се само на једном месту, негде на Озрену (село Бољанић), да би се поново срело са Шарчевићима код Дервенте и Тешња, са истом славом - Св. Симеон Богопримац. Изгледа да се ова слава усталила тек ту, у троуглу око Дервентe.

http://www.vesti-online.com/print/39980/Riznica/Vesti/39980/SARCEVIC (http://www.vesti-online.com/print/39980/Riznica/Vesti/39980/SARCEVIC)

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi мај 14, 2016, 01:28:02 поподне
Копирао сам коментаре који су писани у 'Светски ДНК дан' јер мислим да би било добро да се поставе и у ову тему посто се тичу наше N1a P189.2.

Изгледа да је још једна дилема близу разрјешавања, и то она која се односи на Черане из Велике.

Прије него, што поставим резултат, постављам пост Чере од прије неког времена који добро сажима главну дилему: да ли су Черани I2a или N1a

"Поштовање свима. Форум пратим од 2014 године, а пријавио сам се скоро кад се ситуација са Чером почела компликовати. Предпостављате зашто ми је корисничко име Чера. Припадам братству Кнежевића и Черин сам потомак.
Крајем септембра 2015 године објавили сте резултат Шаљића из Машнице (мени интересантан зато што је братство Шаљића огранак Кнежевића) да припада хаплогрупи Н1а. Тада је речено да се Јокићи из Сивца и Шаљићи поклапају у свим упоредивим маркерима. Шаљићи су као и Јокићи део истог братства, пореклом од Чере. Преко Шаљићевог резултата довели сте Јокиће из Сивца у директну везу са Јокићима из Велике. По тим резултатима потврђено је да су Јоко и Иван (Черини синови) браћа. Од Јока су настали Јокићи, а од Ивана Кнежевићи. Шаљићи,Симоновићи, Радуловићи и Ракуши су огранак Кнежевића. У том тренутку то је изгледало тако.
А онда као гром из ведра неба, у марту 2016 године на порталу је објављен резултат анализе Јанковића из  Велике, а чији је резултат за мене тотално неочекиван. По резултату Јанковић припада Динарском типу (хаплогрупа И2а). Иначе Јанковићи, Брковићи и Микићи су огранак братства Гојковића, а настали су од Чериног трећег сина Крста (Крта).
Када сам то прочитао као Черин потомак био сам затечен и тотално збуњен. По овоме испада да два Черина потомка Шаљић и Јанковић имају различите резултате. Шта ови резултати значе за нас Черине потомке. Да Черини синови Иван, Јоко и Крсто (Крто) нису браћа него је то само још неко предање или машта? Да ли је унутар неког братства дошло до прекида по мушкој линији заједничког порекла? Или се како сте рекли ради о томе да су породице накнадно изводиле порекло од  једног заједничког претка да би држали једни до других. Барем у Црној Гори таквих предања има колико хоћете. У зла времена људи су се довијали да смисле неки додатак предању да би иначе разнородне породице биле што блискије у заједничкој невољи или су се слабији да би опстали приклањали уз јача братства и издавали се за иста.
Мишљења сам да смо ми Черини потомци ближи групи којој припадају Јокић и Шаљић (Н1а) него овој другој групи којој припада Јанковић (И2а). Видећемо време је пред нама. Што се мене тиче шта ми предлажете да даље предузмем."

Тестирани Кнежевић из Велике,Никољдан, хаплотипа блиског раније тестираном Јанковићу, који је из друге гране Чериних потомака припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. На основу овог могли бисмо закључити да су Черани ипак  I2a Динарик Југ. Остаје и даље нејасно поријекло Шаљића, па у једну руку и Јокића из Сивца.

Такође овакав резулатат је у прилог тезе да Черани ипак нису поријеклом из сјверне Албаније, већ можда као што предање и ријетка прислава Св. Симеон Богопиримац упућује на бјелопавлићке Лужане.

Било би добро да се тестирају велички старосједиоци, стари Срби Живаљевићи. Познато је да су Черани родбински женидбама повезани са њима, па се питам да ли је и ту могло доћи до каквог сплемењивања.



Ја мислим да сам давно колико ме сећање служи наишао у некој од литература на неке Шаљиће из околине Калиновника. Наравно   не знам о којој се литератури ради заборавио сам, може бити да је литература везана за сами крај данашње општине Калиновник или да се ради о Шаљићима исељеницима у некој другој области, а где су забележни да су дошли из Калиновника. Ако сам ја управу и моје сећање ме не вара, то би значило да је тестирани Шаљић у оквиру Српског ДНК дана прошле године оставио погрешне податке о свом месту порекла. Чуо је да има Шаљића у Велици код Плава и да славе Никољдан, ова крсна слава је најчешћа код Срба и пало му је на пемет ма његови морају бити од тих Шаљића и уместо да остави место рођења његових предака уназад неколико генерација, он је дао податак о даљем пореклу, а не зна поуздано да је пореклом из Велике код Плава.

Имамо још један интересантан случај, пред крај прошле године или почетком ове годинe појавио се неки хаплотип са Ysearcha, човек је оставио податак да се презива Карић и да је из Пећи и недавно си ти Јерковићу пронашао тог истог Карића на semargl бази и лоцирао си га да је из села Горње Беле Реке код Нове Вароши, он је оставио податак да је одатле. Питамо се због чега је оставио и као места порекла Пећ? Човек хоће да се повеже са Карићма богаташима и он мора да је пореклом од тих Карића из Пећи тако размиљају умови који мисле да сви истоимени презимењаци имају исто порекло, ми читамо на портал порекло такве коментаре готово сваког дана. 

Ја мислим да би требало да се код Шаљића и Карића избрише место порекла. Јер по свему судећи они су оставили погрешне податке о место порекла, и све нас су намагарчили.   


Зар Шаљић није тестиран на Српски днк дан? Порекло из Машнице (Плав). Уосталом, Јокићи из Сивца указују да постоји нека веза са тим крајевима, али као што Чера рече, било је вероватно саплемењивања доле.

Аксићу, требало би да се ослободиш ових "теорија завере", итд., биће ти лакше. Нпр., верујеш у неке потпуно бесмилене интернет информације да су Дејан Савићевић и Синиша Михајловић Роми, а сумњаш у информацију коју је човек оставио о свом пореклу (притом постоји још једна породица која води порекло одатле).

Не верујем да ико покушава "намагарчи" људе овде. Што се Карића тиче, звучи мало сензационално то што као контакт особу помињу баш Богољуба. :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi мај 14, 2016, 01:45:16 поподне
Преданје за нашу лозу Узелца из Смолјанца каже да смо се доселили из Обровца. Чак и постоји предео Смолјанца који се назива Обровац. Има Јокића из Сивца који кажу да су се доселил из Обровца.

На табели тестираних најближи су ми резултати Јокића из Сивца па можа ту има нека веза заједничког преселјаванја из Црне Горе преко Обровца. И иначе по Равним Котарима Јокићи и Узелци се налазе и истим селима.

Ја сам доста нови у свему овоме тако да се немојте лјутит ако трпам 'јабуке и крушке' у један кош.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 02:00:33 поподне
Преданје за нашу лозу Узелца из Смолјанца каже да смо се доселили из Обровца. Чак и постоји предео Смолјанца који се назива Обровац. Има Јокића из Сивца који кажу да су се доселил из Обровца.

На табели тестираних најближи су ми резултати Јокића из Сивца па можа ту има нека веза заједничког преселјаванја из Црне Горе преко Обровца. И иначе по Равним Котарима Јокићи и Узелци се налазе и истим селима.

Ја сам доста нови у свему овоме тако да се немојте лјутит ако трпам 'јабуке и крушке' у један кош.

Узи,

није искључено да ови Јокићи из Сивца нису поријеклом од Јокића из Велике. Ми заправо никад нисмо имали јасну потврду о томе. Резултат Шаљића је вратио ту причу у опцију.

У Бачку су ишле сеобе и из Црне Горе и из западних српских крајева, тако да није искључено и да су ови Јокићи поријеклом из Далмације.

Колико ми је познато немамо ниједан резултат крајишких Јокића.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Полић мај 14, 2016, 02:35:38 поподне
Имам познаницу из Сивца,Јокић девојачко презиме,из Далмације пореклом.Да ли сте сигурни да је тестирани Јокић староседелац у Сивцу?Питање ми можда није на месту,али Јокић ми уопште не звучи као војвођанско презиме,а плус знам да их има досељених у Сивац.Иначе,Јокића Далматинаца има колонизованих у Риђицу код Суботице
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo мај 14, 2016, 08:55:56 поподне
Што се тиче Шаљана, Јокића и те проблематике, моје је мишљење следеће: нема никакве логике да су Шаљићи из Машнице Н1а. Н1а у Црној Гори има врло мало (1-2%) и сконцентрисана је на западу. Данас је стигао и резултат Кнежевића из Велике (из којих Шаљићи из Машнице изводе порекло што стоји и у родослову Кнежевића) и човек је испао И2а динарик исто као и Јанковић Шаљанин. Поставља се питање како онда објаснити резултат Шаљића? Ја сам прво мислио да може бити да је грешка до лабораторије, али вероватније је да је у питању ово што је написао Аксић.

Што се тестираног Јокића из Сивца тиче, није га од почетка требало без икаквих доказа повезивати са Великом, али шта је ту је. Није то толико специфично презиме да би се то радило. Јокић који се тестирао није никоме никад одговорио на мејл тако да не знамо ништа о његовом пореклу. У Сивцу има Јокића староседелаца и ја сам једног питао на мејл шта зна о пореклу и није знао ништа специјално осим да су староседеоци, славе св. Николу и имају неки надимак сад сам га заборавио.

п.с.
Иначе смо чини ми се на овом форуму и доказали да хронолошки гледано Јокићи из Сивца не могу бити од Јокића из Велике
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi мај 15, 2016, 12:05:23 пре подне
Што се тиче Шаљана, Јокића и те проблематике, моје је мишљење следеће: нема никакве логике да су Шаљићи из Машнице Н1а. Н1а у Црној Гори има врло мало (1-2%) и сконцентрисана је на западу. Данас је стигао и резултат Кнежевића из Велике (из којих Шаљићи из Машнице изводе порекло што стоји и у родослову Кнежевића) и човек је испао И2а динарик исто као и Јанковић Шаљанин. Поставља се питање како онда објаснити резултат Шаљића? Ја сам прво мислио да може бити да је грешка до лабораторије, али вероватније је да је у питању ово што је написао Аксић.

Што се тестираног Јокића из Сивца тиче, није га од почетка требало без икаквих доказа повезивати са Великом, али шта је ту је. Није то толико специфично презиме да би се то радило. Јокић који се тестирао није никоме никад одговорио на мејл тако да не знамо ништа о његовом пореклу. У Сивцу има Јокића староседелаца и ја сам једног питао на мејл шта зна о пореклу и није знао ништа специјално осим да су староседеоци, славе св. Николу и имају неки надимак сад сам га заборавио.

п.с.
Иначе смо чини ми се на овом форуму и доказали да хронолошки гледано Јокићи из Сивца не могу бити од Јокића из Велике

Đorđo, придружујем се твом размишлјанју у вези Шаљића и Јокића.

И исто тако мислим да је Синиша у праву:
Било би добро да се тестирају велички старосједиоци, стари Срби Живаљевићи. Познато је да су Черани родбински женидбама повезани са њима, па се питам да ли је и ту могло доћи до каквог сплемењивања.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo мај 16, 2016, 06:32:50 поподне
Придружујем се овим размишљањима.

Ипак имамо два велика братства потомака Чериних, оба су динарик југ.

За сивачког Јокића ја од почетка говорим да ми је сумњива веза са Великом. Шаљић је енигматичан. Можда не треба претеривати па закључити да је олако написао да му је Машница завичај. Вероватно човек зна одакле је. Али, не знамо је ли му то даљи завичај или је рођен у Машници. С друге стране, већ сам писао да је веза полимских Шаљића са величким "Шаљанима" ("Черићима") танка, и сасвим је могуће да су Шаљићи своје везу са Шаљанима из Велике исконтсруисали управо због сличности презимена. Можда су Шаљићи неки дошљаци из Шаље (што је мало вероватно због ХГ), а можда то презиме нема никакве везе ни са албанским Шаљама, нити са величким Шаљанима, већ је изведеница од неке сасвим друге основе (нпр. од надимка).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Чера мај 18, 2016, 06:46:57 поподне
Јуче сам упознао једног цењеног и угледног припадника братства Шаљић. Кроз причу сам му поменуо и “проблематику“ овог нашег тестираног Шаљића. Човек се јако заинтересовао ко би то од његових могао бити . Рекао ми је да су у Машници некада живели Шаљићи, а да их сада тамо више нема. Такође ми је испричао и верзију њихове приче о Тому родоначелнику Шаљића.
Томо (Милија) је рођен у селу Велика као Томо Кнежевић. Није имао браће ни сестара, а као дете остао је без родитеља. Због сиромаштва и тешког живота одлази из Велике у село Машницу да надничи, а где су га тамошњи мештани прихватили као да је дошао из Шаље. Временом су га прозвали Том Шаља (тај надимак му је остао до краја живота). Пошто је био сналажљив радио је све и свашта и почео је по нешто зарађивати. Купио је најпре неку стоку па препродао, а за те паре купује и нешто земље. У Машници се заљубљује у кћер тамошњег житеља са којом се касније оженио и ту засновао породицу и ородио. Његови синови узимају из добијеног надимка презиме Шаљић. Неки Шаљићи сматрају Машницу завичајем, а неки Велику. Ето таква вам је веза Величких Шаљана братства Кнежевића и Шаљића.
Приликом растанка Шаљић ми је поклонио брошуру о братству Шаљића. У њој су набројани сви Шаљићи од Тома па на овамо до 2004. године. Можда се и “спорни“ Шаљић налази у њој тако да би требало упоредити податке које је он дао са подацима из брошуре. Ако је неко заинтересован за то нек се јави. Надам се да смо мало појаснили ствар. Поздрав свим форумашима. 

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Шаљић јун 08, 2016, 11:30:29 поподне
Поздрав свима,
свратих после дужег времена на форум и видим да су моји рзултати тестирања направили пометњу, можда ћу бити од помоћи. Припадник сам породице Шаљић, као и Шаљић који је дао брошуру кориснику под надимком Чера, и сам имам ту брошуру у којој нема мог имена јер Растко Шаљић,који је истраживао и то саставио није успео све да нас попише. У њој је име мог оца Милована, деде Милутина који је син Богданов...све до Тома Кнежевића. После свега написаног на форуму видим да постоји могућност да је  дошло до грешке код резултата мог ДНК теста. Наиме, у мејлу који сам добио од г. Јовице Кртиниће, поред извештаја из лабораторије између осталог стоји - "Припадате хаплогрупи N1a ( видећете да у извештају ДНК лабораторије нису могли да извуку којој хаплогрупи припадате, али су наши аналитичари несумљиво утврдили да сте управо N1a хаплогрупа)". Иначе, ја нисам рођен у Машници, Шаљића тамо нема већ дуже време, 20-тих година прошлог века су се преселели у Метохију, у Пећ и околину. Поздрав свима још једном
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јун 09, 2016, 12:08:18 пре подне
Поздрав свима,
свратих после дужег времена на форум и видим да су моји рзултати тестирања направили пометњу, можда ћу бити од помоћи. Припадник сам породице Шаљић, као и Шаљић који је дао брошуру кориснику под надимком Чера, и сам имам ту брошуру у којој нема мог имена јер Растко Шаљић,који је истраживао и то саставио није успео све да нас попише. У њој је име мог оца Милована, деде Милутина који је син Богданов...све до Тома Кнежевића. После свега написаног на форуму видим да постоји могућност да је  дошло до грешке код резултата мог ДНК теста. Наиме, у мејлу који сам добио од г. Јовице Кртиниће, поред извештаја из лабораторије између осталог стоји - "Припадате хаплогрупи N1a ( видећете да у извештају ДНК лабораторије нису могли да извуку којој хаплогрупи припадате, али су наши аналитичари несумљиво утврдили да сте управо N1a хаплогрупа)". Иначе, ја нисам рођен у Машници, Шаљића тамо нема већ дуже време, 20-тих година прошлог века су се преселели у Метохију, у Пећ и околину. Поздрав свима још једном

Поздрав Александар

Хвала на јавлјанју и додатном објашнјенју.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић јун 09, 2016, 08:04:00 пре подне
Поздрав свима,
свратих после дужег времена на форум и видим да су моји рзултати тестирања направили пометњу, можда ћу бити од помоћи. Припадник сам породице Шаљић, као и Шаљић који је дао брошуру кориснику под надимком Чера, и сам имам ту брошуру у којој нема мог имена јер Растко Шаљић,који је истраживао и то саставио није успео све да нас попише. У њој је име мог оца Милована, деде Милутина који је син Богданов...све до Тома Кнежевића. После свега написаног на форуму видим да постоји могућност да је  дошло до грешке код резултата мог ДНК теста. Наиме, у мејлу који сам добио од г. Јовице Кртиниће, поред извештаја из лабораторије између осталог стоји - "Припадате хаплогрупи N1a ( видећете да у извештају ДНК лабораторије нису могли да извуку којој хаплогрупи припадате, али су наши аналитичари несумљиво утврдили да сте управо N1a хаплогрупа)". Иначе, ја нисам рођен у Машници, Шаљића тамо нема већ дуже време, 20-тих година прошлог века су се преселели у Метохију, у Пећ и околину. Поздрав свима још једном

Поздрав, Александре. Хвала на јављању. Не вјерујем да је дошло до грешке у резултатима вашег теста, ви припадате хаплогрупи N1a P189. Проблем је што тој хаплогрупи не припадају бар још двојица из Чериног братстсва која су тестирана (они су I2a Динарик). Ово би значило да по мушкој линији не потичете од Чере и да предање о вашом поријеклу треба добро истражити. По генетици ваше поријекло упућује на бањанско-пивски простор. У сваком случају, остаје вам да сачекате тестирање још неких из Чериног братства.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јун 25, 2016, 01:14:28 поподне
Данас ми се појавио као поклапање на фтдна човек са страним презименом, послао сам му мејл и рекао ми је да му је дедино презиме било Чучковић и да је био из Глине.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Valachorum јун 25, 2016, 02:53:18 поподне
Данас ми се појавио као поклапање на фтдна човек са страним презименом, послао сам му мејл и рекао ми је да му је дедино презиме било Чучковић и да је био из Глине.

Род Чучковића је један од бројнијих српских родова са подручја Глине.
Било их је у више села, а најјачи су били у Малом Обљају (32 куће), Балинцу (28 кућа) и Доњој Бачуги (16 кућа).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јун 25, 2016, 02:55:03 поподне
Данас ми се појавио као поклапање на фтдна човек са страним презименом, послао сам му мејл и рекао ми је да му је дедино презиме било Чучковић и да је био из Глине.

И мени је дошло обавештенје да имам ново поклапанје за тог човека (6 разлике на 67 маркера). Али не видим га нигде на манје од 67 маркера.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јун 25, 2016, 05:48:04 поподне
Род Чучковића је један од бројнијих српских родова са подручја Глине.
Било их је у више села, а најјачи су били у Малом Обљају (32 куће), Балинцу (28 кућа) и Доњој Бачуги (16 кућа).
да не знаш можда која им је крсна слава?

Хаплотип му је близак модалу и нема неке карактеристичне вредности које би га приближиле неком другом тестираном (није близак Ананићу који је исто из Баније)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јун 25, 2016, 07:43:46 поподне
да не знаш можда која им је крсна слава?

Хаплотип му је близак модалу и нема неке карактеристичне вредности које би га приближиле неком другом тестираном (није близак Ананићу који је исто из Баније)

Негде сам прочитао да им је крсна слава Ђурђевдан.

Послао сам му емаил па каже да че се распитати код родбине.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Valachorum јул 03, 2016, 01:58:38 пре подне
да не знаш можда која им је крсна слава?

Провјерио сам ових дана, потврђено ми је да Чучковићи из Малог Обљаја и Чучковићи из Доње Бачуге славе Ђурђевдан. Чекам потврду за Чучковиће из Балинца.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rugovac јул 03, 2016, 07:28:33 поподне
Јуче сам упознао једног цењеног и угледног припадника братства Шаљић. Кроз причу сам му поменуо и “проблематику“ овог нашег тестираног Шаљића. Човек се јако заинтересовао ко би то од његових могао бити . Рекао ми је да су у Машници некада живели Шаљићи, а да их сада тамо више нема. Такође ми је испричао и верзију њихове приче о Тому родоначелнику Шаљића.
Томо (Милија) је рођен у селу Велика као Томо Кнежевић. Није имао браће ни сестара, а као дете остао је без родитеља. Због сиромаштва и тешког живота одлази из Велике у село Машницу да надничи, а где су га тамошњи мештани прихватили као да је дошао из Шаље. Временом су га прозвали Том Шаља (тај надимак му је остао до краја живота). Пошто је био сналажљив радио је све и свашта и почео је по нешто зарађивати. Купио је најпре неку стоку па препродао, а за те паре купује и нешто земље. У Машници се заљубљује у кћер тамошњег житеља са којом се касније оженио и ту засновао породицу и ородио. Његови синови узимају из добијеног надимка презиме Шаљић. Неки Шаљићи сматрају Машницу завичајем, а неки Велику. Ето таква вам је веза Величких Шаљана братства Кнежевића и Шаљића.
Приликом растанка Шаљић ми је поклонио брошуру о братству Шаљића. У њој су набројани сви Шаљићи од Тома па на овамо до 2004. године. Можда се и “спорни“ Шаљић налази у њој тако да би требало упоредити податке које је он дао са подацима из брошуре. Ако је неко заинтересован за то нек се јави. Надам се да смо мало појаснили ствар. Поздрав свим форумашима.

ISNIQ: A VILLAGE AND ITS FAMILIES
Once upon a time
Once upon a time - perhaps three or four hundred years ago - three brothers from the Shala clan in Malësia e Madhe (literally: the Great Mountain Land) north of Shkodra in present-day Albania, had to flee from their home region. We don’t know why, but they had ‘fallen in blood’ with some other families there.
They walked up the mountain towards the east, and came down on the other side into the Plava region of Montenegro. In one of the villages they were attacked by a dog, but a girl came out to rescue them. They were all tired and one of the brothers could not go any further. He stayed in the house of their rescuer and later married her. Thus the people of Veliku village are actually Albanian, but they became Montenegrins at a later stage. ‘So close are the Albanians and Montenegrins.’
The two other brothers continued further over the mountain and one of them, Lek Vuka, who had brought his three sons Nik, Prek and Vuk, arrived in the hills just above Isniq. There he settled in the cave called Shpella e Bojkut after the Bojkaj who were already living in a village on the mountain’s slope. Where the third brother eventually settled is not known.
The area which today is Isniq was empty bushland at that time. It was owned by the Bey of Peja1, Çefatin Begu of the Lullolis. In those days there was no Albania and no Yugoslavia. The whole territory belonged to the Sultan. But his men never managed to rule the high mountain areas of Albania or Montenegro. The population in those places remained Christian. So the three brothers were Catholic when they came to Shpella e Bojkut, while the Bojkaj were ‘Serbs’ (in other words, Serbian Orthodox), but still Albanian because they belonged to the clan of Thaqi. Another household lived near the Bojkajs, the Blakajs, and they were Catholic, of the Krasniqi clan.
One day a band of Montenegrins from Lugit e Gushit robbed a girl from the Bojkaj. Some say she was the daughter of the Bey, who had been sent to the countryside to recover from poor health. The Bojkaj took up her defence, and Lek Vuka and his sons came to their assistance. They fought very bravely and Led Vuka was killed as was his eldest son, Nika. They succeeded in driving the intruders away, but the girl was killed in the battle. At the place where she died is a stone called the ‘Guri i nusës’ (the stone of the bride).
When Çefatin Begut heard about the bravery of the three brothers, he came and asked: ‘What can I do to reward your great courage?’ But the two remaining brothers said: ‘Nothing. We are much obliged, but it was our duty. We are of a brave and honourable breed and could not have acted otherwise.’ The Bey insisted, however, and in the end it was agreed that they should be allowed to settle on the land now called Isniq on condition that they covert to Islam. They hesitated for a while, but eventually gave in and finally built a mosque to prove their sincere intentions. Their own dwellings, made of branches, were not very impressive: they were small sheds, kolibe (meaning ‘nest,’ such as are used only as dogs’ kennels today).
After the Shala brothers had settled, the news about the newcomers reached the neighbouring village of Lebusha.

Ovo je izvod iz knjige na engleskom gde albanci iz sela Isniq kod Decana, prenose potpuno isto predanje kao i Saljani u Veliku. Od jednoga su brata Velicani a od drugog Insniqani
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad јул 03, 2016, 10:51:20 поподне
Мени је занимљиво то да се код неких Климената јављају имена чија је основа ''Вук''. Да ли се на албанском каже Вук или постоји неки други назив за животињу чије је име веома присутно код Срба, али и колико видим и код неких Климената?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јул 03, 2016, 11:02:45 поподне
Мени је занимљиво то да се код неких Климената јављају имена чија је основа ''Вук''. Да ли се на албанском каже Вук или постоји неки други назив за животињу чије је име веома присутно код Срба, али и колико видим и код неких Климената?

Код Албанаца се каже слично као код нас, али опет различито - ујк (ujku у одређеном облику). Вук је српска реч и говори о измешаности српских и арбанашких елемената у то време код малисорских племена.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rugovac јул 03, 2016, 11:10:55 поподне
Na albansko se vuk kaze Ujk. Ali postoje i imena Uka i Ujkan. Opa imaju u osnovi rec Vuk.

Česta su prezimena Uka i Ukaj. Kod Klimenata iseljenih u Martinovice ima prezime Prelvukaj a u Rugovu ima famila Gjevukaj. U Hote kod Podgorice ima familija Dedvukaj itd
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јул 04, 2016, 12:50:46 пре подне
Rugovac, хвала на по поставлјеном предању али је уопште упитно да ли је Чера N1a.

И без замерке, али и преданје ми изгледа више ко оправдање за неку велику Албанију па претпоставлјем да су додане неке ствари у том смислу, посебно Срби који нису Срби него само себе тако називају а иначе су Албанци, Црногорци који су прво били Албанци па тек онда Црногорци..
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad јул 04, 2016, 09:05:24 пре подне
Rugovac, хвала на по поставлјеном предању али је уопште упитно да ли је Чера N1a.

И без замерке, али и преданје ми изгледа више ко оправдање за неку велику Албанију па претпоставлјем да су додане неке ствари у том смислу, посебно Срби који нису Срби него само себе тако називају а иначе су Албанци, Црногорци који су прво били Албанци па тек онда Црногорци..
Не бих се сложио са твојом поједностављеном констатацијом да су неки Црногорци били најпре Албанци, из простог разлога што је у време када су неки родови и братства прелазили из католичанства у православље, као нпр. Дрекаловићи, албанска нација није постојала ни у најави. Постојала су само нека малисорска или арбанашка племена која су углавном била католичке вероисповести и без националног осећаја какав данас постоји код њих. Она су већ у то време била мешовитог тј. хетерогеног састава родова и братстава чије се прапорекло данас доводи у везу са старобалканским влашким елементом (када је реч о Е). Суштина је у томе да су та малисорска и арбанашка племена, у којима је већ био присутан већи део данас познате хаплогрупе Е-В13, много касније од времена настанка многих нација у Европи образовао заједно са још неким родовима и племенима за које данас знамо да припадају хаплогрупама Р1б и Ј, и за које постоји основана претпоставка да су дали основни карактер данашњој албанској нацији, тек 1912. год. званично оформмљени у једну целину која је названа Албанија, форсирањем тадашње Аустрије којој је то ишло у интерес. Други нешто мањи део Е-В13 ушао је у састав српског ентитета много пре тога, и много пре него што су данашње главне карактеристике албанске нације биле уобличене у смислу језика и националног осећања припадности да би се могло рећи да су неки од данашњих Црногораца пореклом Албанци. Чињеница је такође да су данашњи носиоци ХГ Е-В13 (Васојевићи, Бјелопавлићи, Кучи)сродни по мушкој линији са многим  данашњим албанцима који такође носе ту ХГ, али је погрешно рећи да су њихови преци били Албанци па постали Црногорци. Уосталом ми данас још увек не можемо да тврдимо да у саставу словенских племена када су дошли није било и неких других ХГ осим И2а и Р1а, па можда чак и неких грана Е, што би самим тим могло значити да никада нису ни били у прилици да прођу процес уобличавања албанске нације који су (можда) добили они Е који су били у ближем додиру и под утицајем Р1б. Још увек је рано за давање закључака али по свим до сада прикупљеним подацима неке озбиљније претпоставке иду у том смеру. Зато је и неопходно бити прецизнији у давању констатација. Да ме не разумеју погрешно неки, немам ништа против и такве идеје коју наводиш, уколико би се испоставило да је тачна, али по свему судећи и према свим до сада познатим историјским чињеницама за сада се она не може прихватити у тако грубим цртама описа да су неки данашњи Црногорци били Албанци.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rugovac јул 04, 2016, 11:01:24 пре подне
Rugovac, хвала на по поставлјеном предању али је уопште упитно да ли је Чера N1a.

И без замерке, али и преданје ми изгледа више ко оправдање за неку велику Албанију па претпоставлјем да су додане неке ствари у том смислу, посебно Срби који нису Срби него само себе тако називају а иначе су Албанци, Црногорци који су прво били Албанци па тек онда Црногорци..

1. Mislim da sam ja poslednja osoba koju neko moze da optuzi za neku Veliku Albaniju. Mene zanimaju porodicna predanja i geneologija rugovskih familija. Sticajem okolnosti poznajem dobro i predanja susednih familija sa obe strane granice bez obzira koje su nacije.
Licno mislim da je samo sticaj okolnosti proizveo od mene Albanca dok je isto sticaj istoriskih okolnosti stvorio od nekoga Srbina, Bosnjaka íi Crnogorca. Inace ove analize ce pokazati da je to tacno.

2. Ovde je utvrdjeno kojoj grupi je pripadao Cera. To je grupa od Knezevica i Jankovica. Sporno je jel predak Saljica iz Masnice bio od Knezevica. Treba testirati jos nekoga Saljica da se to razjasni. Ukoliko ispadne ponovo ista grupa, onda je u pitanju ili usinjenje od strane Knezevica toga Toma ili su se pribili uz Saljice iz Velike posto su bili isto poreklom Saljici.


3. U Plavu i Gusinju ima Bosnjaka koji se prezivaju Saljanin a u seli Dolja kod Gusinja ima katolika koji se prezivaju Saljanin. U okolini Sjenice postoje Saljici koji su Bosnjaci.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rugovac јул 04, 2016, 11:06:00 пре подне
Не бих се сложио са твојом поједностављеном констатацијом да су неки Црногорци били најпре Албанци, из простог разлога што је у време када су неки родови и братства прелазили из католичанства у православље, као нпр. Дрекаловићи, албанска нација није постојала ни у најави. Постојала су само нека малисорска или арбанашка племена која су углавном била католичке вероисповести и без националног осећаја какав данас постоји код њих. Она су већ у то време била мешовитог тј. хетерогеног састава родова и братстава чије се прапорекло данас доводи у везу са старобалканским влашким елементом (када је реч о Е). Суштина је у томе да су та малисорска и арбанашка племена, у којима је већ био присутан већи део данас познате хаплогрупе Е-В13, много касније од времена настанка многих нација у Европи образовао заједно са још неким родовима и племенима за које данас знамо да припадају хаплогрупама Р1б и Ј, и за које постоји основана претпоставка да су дали основни карактер данашњој албанској нацији, тек 1912. год. званично оформмљени у једну целину која је названа Албанија, форсирањем тадашње Аустрије којој је то ишло у интерес. Други нешто мањи део Е-В13 ушао је у састав српског ентитета много пре тога, и много пре него што су данашње главне карактеристике албанске нације биле уобличене у смислу језика и националног осећања припадности да би се могло рећи да су неки од данашњих Црногораца пореклом Албанци. Чињеница је такође да су данашњи носиоци ХГ Е-В13 (Васојевићи, Бјелопавлићи, Кучи)сродни по мушкој линији са многим  данашњим албанцима који такође носе ту ХГ, али је погрешно рећи да су њихови преци били Албанци па постали Црногорци. Уосталом ми данас још увек не можемо да тврдимо да у саставу словенских племена када су дошли није било и неких других ХГ осим И2а и Р1а, па можда чак и неких грана Е, што би самим тим могло значити да никада нису ни били у прилици да прођу процес уобличавања албанске нације који су (можда) добили они Е који су били у ближем додиру и под утицајем Р1б. Још увек је рано за давање закључака али по свим до сада прикупљеним подацима неке озбиљније претпоставке иду у том смеру. Зато је и неопходно бити прецизнији у давању констатација. Да ме не разумеју погрешно неки, немам ништа против и такве идеје коју наводиш, уколико би се испоставило да је тачна, али по свему судећи и према свим до сада познатим историјским чињеницама за сада се она не може прихватити у тако грубим цртама описа да су неки данашњи Црногорци били Албанци.

Ovo je tacno u potpunosti.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јул 04, 2016, 08:56:09 поподне
Не бих се сложио са твојом поједностављеном констатацијом да су неки Црногорци били најпре Албанци, из простог разлога што је у време када су неки родови и братства прелазили из католичанства у православље, као нпр. Дрекаловићи, албанска нација није постојала ни у најави. Постојала су само нека малисорска или арбанашка племена која су углавном била католичке вероисповести и без националног осећаја какав данас постоји код њих. Она су већ у то време била мешовитог тј. хетерогеног састава родова и братстава чије се прапорекло данас доводи у везу са старобалканским влашким елементом (када је реч о Е). Суштина је у томе да су та малисорска и арбанашка племена, у којима је већ био присутан већи део данас познате хаплогрупе Е-В13, много касније од времена настанка многих нација у Европи образовао заједно са још неким родовима и племенима за које данас знамо да припадају хаплогрупама Р1б и Ј, и за које постоји основана претпоставка да су дали основни карактер данашњој албанској нацији, тек 1912. год. званично оформмљени у једну целину која је названа Албанија, форсирањем тадашње Аустрије којој је то ишло у интерес. Други нешто мањи део Е-В13 ушао је у састав српског ентитета много пре тога, и много пре него што су данашње главне карактеристике албанске нације биле уобличене у смислу језика и националног осећања припадности да би се могло рећи да су неки од данашњих Црногораца пореклом Албанци. Чињеница је такође да су данашњи носиоци ХГ Е-В13 (Васојевићи, Бјелопавлићи, Кучи)сродни по мушкој линији са многим  данашњим албанцима који такође носе ту ХГ, али је погрешно рећи да су њихови преци били Албанци па постали Црногорци. Уосталом ми данас још увек не можемо да тврдимо да у саставу словенских племена када су дошли није било и неких других ХГ осим И2а и Р1а, па можда чак и неких грана Е, што би самим тим могло значити да никада нису ни били у прилици да прођу процес уобличавања албанске нације који су (можда) добили они Е који су били у ближем додиру и под утицајем Р1б. Још увек је рано за давање закључака али по свим до сада прикупљеним подацима неке озбиљније претпоставке иду у том смеру. Зато је и неопходно бити прецизнији у давању констатација. Да ме не разумеју погрешно неки, немам ништа против и такве идеје коју наводиш, уколико би се испоставило да је тачна, али по свему судећи и према свим до сада познатим историјским чињеницама за сада се она не може прихватити у тако грубим цртама описа да су неки данашњи Црногорци били Албанци.

Поздрав vojinenad

У потпуости се слажем са горе написаном поруком. Ја сам само превео шта је написано у предању.

Thus the people of Veliku village are actually Albanian, but they became Montenegrins at a later stage.

Bojkaj were ‘Serbs’ (in other words, Serbian Orthodox), but still Albanian because they belonged to the clan of Thaqi.


1. Mislim da sam ja poslednja osoba koju neko moze da optuzi za neku Veliku Albaniju. Mene zanimaju porodicna predanja i geneologija rugovskih familija. Sticajem okolnosti poznajem dobro i predanja susednih familija sa obe strane granice bez obzira koje su nacije.
Licno mislim da je samo sticaj okolnosti proizveo od mene Albanca dok je isto sticaj istoriskih okolnosti stvorio od nekoga Srbina, Bosnjaka íi Crnogorca. Inace ove analize ce pokazati da je to tacno.

2. Ovde je utvrdjeno kojoj grupi je pripadao Cera. To je grupa od Knezevica i Jankovica. Sporno je jel predak Saljica iz Masnice bio od Knezevica. Treba testirati jos nekoga Saljica da se to razjasni. Ukoliko ispadne ponovo ista grupa, onda je u pitanju ili usinjenje od strane Knezevica toga Toma ili su se pribili uz Saljice iz Velike posto su bili isto poreklom Saljici.

1. Rugovac, нико никог ништа не обтужује, само кажем за које могуче потребе је било предање приређено и стављено у књигу. Шаљем извинење ако је моја порука испала ко оптужење.

2. Да, Чера је I2a Динарик Југ.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rugovac јул 04, 2016, 09:59:31 поподне
Ok uzi. No problem. Odlicno si primetio za te Bojkaj. Oni su bili Srbi, a to sto tamo pise nije tacno. Takodje kad se vec doticemo Decana tamo ima isto i familija Stojkaj koji su bili Srbi a sada su Albanci.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Чера јул 04, 2016, 10:54:45 поподне
2. Ovde je utvrdjeno kojoj grupi je pripadao Cera. To je grupa od Knezevica i Jankovica. Sporno je jel predak Saljica iz Masnice bio od Knezevica. Treba testirati jos nekoga Saljica da se to razjasni. Ukoliko ispadne ponovo ista grupa, onda je u pitanju ili usinjenje od strane Knezevica toga Toma ili su se pribili uz Saljice iz Velike posto su bili isto poreklom Saljici.
Господине Rugovac објасните ми шта сте мислили у овом горе "цитираном" тексту. Ако су моји Кнежевићи посинили Тома претка свих Шаљића, ко се онда уз кога прибио, Кнежевићи уз Шаљиће или обратно.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rugovac јул 05, 2016, 11:50:23 пре подне
Knez Ivan je Čerin sin i njegovo potomstvo se uglavnom preziva Knežević. Njegov potomak Tomo Knežević je iz Velike preselio u Mašnicu i Tomovo potomstvo se preziva Šaljić a ne Knežević. Znaći Šaljići su ogranak Kneževića, kao što su naprimer Mikići u Plavu ogranak Gojkovića iz Velike. Kod tvoje ujčevine Jokića toga nije bilo (mislim da je neko menjao prezime), zato su Jokići i najbrojniji, od sva tri sina Čere Šaljanina. 

Ako svi Šaljići iz Mašnice budu imali istu haplogrupu kao taj tesitrani onda oni nisu potomci Čere Šaljanina, već su potomci nekoga sto bi vi Crnogorci rekli "dovodka" koga je neka žena dovela kad se udala po drugi put u Kneževiće ili se je neka vaša odiva po smrti muža vratila u rod i dovela sina koji je odrastao kod ujaka, pa se to zaboravilo.

Primeri u susedstvu Velike.

Prvi slučaj imaš u Gračanici, gde su od "dovodka" Mijovići. Njegova majka se udala po drugi put za Laba od kojega su Labani, a drugi primer od sestrića koji se odrastao kod ujaka su ovde više puta pominjani Ljeljčaji u Klimentima koji su od Šekularaca. 

Ovakvih primera ima i kod nas u Rugovu.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја јул 26, 2016, 03:01:34 поподне
Извршено је груписање у родове појединих P189.2 хаплотипова, углавном оних који су тестирани на 37 и више маркера. Захвалио бих се овом приликом Ђорђу на помоћи при дефинисању родова и груписању хаплотипова. Хтео бих да истакнем да ова подела није коначна, и да у будућности може доћи до одређених измена како буду пристизали нови хаплотипови.

У род А су смештени Тешмановић, Стакић и Ананић, које одликује DYS456=15. Тешмановић је најудаљенији од свих осталих тестираних на већи број маркера, има највише јединствених мутација и једини од тестираних има вредност 14 на не толико брзомутирајућем маркеру DYS464a, што би могло значити да се грана којој припада вероватно најраније одвојила од остатка групе. Маркер DYS464a није истакнут као издвајајући за овај род зато што није тестиран код Стакића и Ананића.

У род Б су смештени Klickovich, Матић и Тадић, и њих одликује DYS449=31. Klickovich је следећи који се највише разликује од осталих "дугачких" хаплотипова, што би могло указивати да је ова грана следећа која се одвојила од остатка групе.

У род В су груписани Делић и Тушек. Делићу је Тушек најближи од свих "дугачких" хаплотипова, разликују се на само 3 од 67 маркера и одликује их CDY=39-39, али CDY није истакнут као издвајајући зато што је један од брже мутирајућих маркера.

У род Г су груписани Јокић и Узелац, разликују се на 3 од 67 маркера и одликује их DYS464d=15.

У род Д је смештен Чучковић, одликују га DYS439=11 и DYS449=29. Нема претерано блиских хаплотипова, и вероватно припада посебној грани.

У род Ђ је смештен Шућур, и одликују га DYS464b=13 и DYS447=24. Ни он нема претерано блиских хаплотипова, а узевши у обзир да ни DYS464b није толико брзомутирајући маркер, могуће је да се и овај род издвојио прилично рано.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јул 31, 2016, 01:03:34 поподне
На основу до сада прикупљених података, шта бисмо могли рећи о пореклу ове гране хаплогрупе N? Да ли је она предсловенска и можда предримска на Балкану, или су њени носиоци овамо дошли тек у средњовековном периоду? Колико сам преко интернета успео да пронађем, ова грана се тумачи као прво и врло рано одвајање у хаплогрупи N, чије порекло су до сада (уствари још увек) везивало за простор југоисточне Азије за време палеолита, да би у току мезолита (можда и мало раније) њени носиоци мигрирали преко Кине и Сибира у правцу Европе (у смеру супротном од смера казаљке на сату, ако се гледа да им је матица била југоисточна Азија). Међутим, проналазак N1a P189.2 и њено присуство само унутар Европе је "помрсило" ову рачуницу, иако, колико сам приметио, већина страних ентузијаста за генетику и хаплогрупу N једноставно одлучује да игнорише ову грану, као да не постоји, претпостављам због тога што им "мути" већ установљену сторију о њеном пореклу и миграцијама. Такође је врло значајан проналазак оне древне ДНК на мађарском археолошком локалитету из времена раног гвозденог доба, где је пронађена грана N хаплогрупе која је, колико сам разумео, или предачка или сестринска од N1a P189.2, а тај локалитет се везује за археолошку културу која је протумачена као тракокимерска (популација која је у 9.-8. веку пре нове ере мигрирала из црноморских степа у Панонску низију). Знајући све ово, која би тренутно била најреалнија прича о пореклу ове гране хаплогрупе N, и о старости њеног присуства на Балкану?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милош јул 31, 2016, 01:42:49 поподне
Tакође је врло значајан проналазак оне древне ДНК на мађарском археолошком локалитету из времена раног гвозденог доба, где је пронађена грана N хаплогрупе која је, колико сам разумео, или предачка или сестринска од N1a P189.2, а тај локалитет се везује за археолошку културу која је протумачена као тракокимерска (популација која је у 9.-8. веку пре нове ере мигрирала из црноморских степа у Панонску низију). Знајући све ово, која би тренутно била најреалнија прича о пореклу ове гране хаплогрупе N, и о старости њеног присуства на Балкану?
Дa ли знaш o кojeм je apxeoлoшкoм лoкaлитeту peч?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јул 31, 2016, 08:23:19 поподне
Дa ли знaш o кojeм je apxeoлoшкoм лoкaлитeту peч?

О томе пише у овом чланку:
http://www.nature.com/ncomms/2014/141021/ncomms6257/full/ncomms6257.html

Скелет из кога је извучен овај хаплотип припада Мезочат (Mezocsat) култури раног гвозденог доба, али нисам сигуран да ли скелет потиче са епонимног локалитета (Мезочат) или са неког другог локалитета ове културе. Ево шта је о пронађеном СНП-у рекао Синиша на једној од претходних тема: "Иначе малоприје сам написоа да је овај N1 P189 ,а заправо није. Он има СНП Y6503 на који су позитивни и наши N1 P189, али је негативан на P189."
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милош јул 31, 2016, 11:50:59 поподне
Знајући све ово, која би тренутно била најреалнија прича о пореклу ове гране хаплогрупе N, и о старости њеног присуства на Балкану?
Ниcaм бaш пpaтиo диcкуcиjу штo ce тичe oвe тeмe, пa мoждa пoгpeшнo тумaчим cтвapи, aли чини ми ce дa je oвa xaплoгpупa пpoтo-финcкa, кoja je пpe 4000 гoдинa у cимбиoзи ca нocиoцимa xaплoгpупe R1a (Бaлтo-Cлoвeни) учecтвoвaлa у cтвapaњу "Киукaинeн култуpe". Зaтo caм мишљeњa, дa je oвa xaплoгpупa дoшлa у cлoвeнcкoj ceoби, зajeднo ca R1a.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук август 01, 2016, 12:09:49 пре подне
Ниcaм бaш пpaтиo диcкуcиjу штo ce тичe oвe тeмe, пa мoждa пoгpeшнo тумaчим cтвapи, aли чини ми ce дa je oвa xaплoгpупa пpoтo-финcкa, кoja je пpe 4000 гoдинa у cимбиoзи ca нocиoцимa xaплoгpупe R1a (Бaлтo-Cлoвeни) учecтвoвaлa у cтвapaњу "Киукaинeн култуpe". Зaтo caм мишљeњa, дa je oвa xaплoгpупa дoшлa у cлoвeнcкoj ceoби, зajeднo ca R1a.

Протофинце везују за N1c, која је много распрострањенија и чешћа од N1a, наравно на простору Финске и Русије. N1a је мистерија због тога што се она најраније одвојила од свих осталих грана и везана је само за Европу, не и Азију, чиме поткопава већ устаљену причу да је најраније исходиште хаплогрупе N Азија (и то југоисточна). По свему судећи, N1a се издвојила на подручју Европе, али не знам тачно кад и на ком простору, зато сам поставио питање о томе шта се о њој на основу свих досадашњих података може рећи.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милош август 01, 2016, 12:34:21 пре подне
Протофинце везују за N1c, која је много распрострањенија и чешћа од N1a, наравно на простору Финске и Русије. N1a је мистерија због тога што се она најраније одвојила од свих осталих грана и везана је само за Европу, не и Азију, чиме поткопава већ устаљену причу да је најраније исходиште хаплогрупе N Азија (и то југоисточна).
Дa у пpaву cи, caд видex.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја август 01, 2016, 02:42:53 пре подне
Протофинце везују за N1c, која је много распрострањенија и чешћа од N1a, наравно на простору Финске и Русије. N1a је мистерија због тога што се она најраније одвојила од свих осталих грана и везана је само за Европу, не и Азију, чиме поткопава већ устаљену причу да је најраније исходиште хаплогрупе N Азија (и то југоисточна). По свему судећи, N1a се издвојила на подручју Европе, али не знам тачно кад и на ком простору, зато сам поставио питање о томе шта се о њој на основу свих досадашњих података може рећи.

Мислим да је преурањено говорити да се N1а одвојила на подручју Европе, узевши у обзир да није нађена ни у једном узорку старијем од гвозденог доба. И тај један узорак из гвозденог доба је јако чудан, осим Y-хаплогрупе која је данас скоро непостојећа ван Европе, све остало указује да је дошао са истока, почевши од саме археолошке културе која се везује за неки степски народ (Кимере?). Такође, немогуће је да неки европљанин из гвозденог доба нема ни трунке генетике неолитских фармера осим ако није скори дошљак из предела где те генетике није било, а управо то је случај са IR1. И његова митохондријална хаплогрупа G2a указује на источно порекло, најзаступљенија је код азијских народа (Монгола, Казаха, Киргиза, Ујгура, Тибетанаца итд.).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић август 01, 2016, 08:13:57 пре подне
Такође, немогуће је да неки европљанин из гвозденог доба нема ни трунке генетике неолитских фармера осим ако није скори дошљак из предела где те генетике није било, а управо то је случај са IR1.

Колико се сјећам, IR1 је близак по аутосомалној ДНК са неким савременим кавкаским популацијама, што иде у прилог овој кимерској? сеоби.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја август 01, 2016, 02:09:50 поподне
Колико се сјећам, IR1 је близак по аутосомалној ДНК са неким савременим кавкаским популацијама, што иде у прилог овој кимерској? сеоби.

Тачно тако, близак је кавкаским популацијама и има велики удео степске генетике, док уопште нема "фармерске" генетике, што све указује да је дошљак из степа, врло могуће дошао у кимерској сеоби.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук август 01, 2016, 02:38:46 поподне
Мислим да је преурањено говорити да се N1а одвојила на подручју Европе, узевши у обзир да није нађена ни у једном узорку старијем од гвозденог доба. И тај један узорак из гвозденог доба је јако чудан, осим Y-хаплогрупе која је данас скоро непостојећа ван Европе, све остало указује да је дошао са истока, почевши од саме археолошке културе која се везује за неки степски народ (Кимере?). Такође, немогуће је да неки европљанин из гвозденог доба нема ни трунке генетике неолитских фармера осим ако није скори дошљак из предела где те генетике није било, а управо то је случај са IR1. И његова митохондријална хаплогрупа G2a указује на источно порекло, најзаступљенија је код азијских народа (Монгола, Казаха, Киргиза, Ујгура, Тибетанаца итд.).

Да ли би онда, на основу тих података, могли рећи како N1a претходи Словенима и Римљанима на Балкану? Ако су њени носиоци, у облику тракокимерске популације, били присутни у Панонији у раном халштату (9.-8. век п.н.е.), врло је могуће да су се у накнадном периоду спустили на Балкан, можда баш на подручје Илирика и тамо дочекали почетак нове ере и долазак Римљана, и накнадно можда као романизовани староседеоци долазак Словена? Панонија је често пута током историје била етапна област за народе из степе, који су се у њој неко време задржавали да би касније наставили ка западу или југу. Могуће је да су се ти Тракокимерци временом утопили у Паноне, а они нису настањивали само подручје данашње Мађарске, Славоније и Војводине, већ су њихова племена била присутна и јужно од Саве.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милош август 01, 2016, 03:23:42 поподне
Да ли би онда, на основу тих података, могли рећи како N1a претходи Словенима и Римљанима на Балкану? Ако су њени носиоци, у облику тракокимерске популације, били присутни у Панонији у раном халштату (9.-8. век п.н.е.), врло је могуће да су се у накнадном периоду спустили на Балкан, можда баш на подручје Илирика и тамо дочекали почетак нове ере и долазак Римљана, и накнадно можда као романизовани староседеоци долазак Словена? Панонија је често пута током историје била етапна област за народе из степе, који су се у њој неко време задржавали да би касније наставили ка западу или југу. Могуће је да су се ти Тракокимерци временом утопили у Паноне, а они нису настањивали само подручје данашње Мађарске, Славоније и Војводине, већ су њихова племен.а била присутна и јужно од Саве.
Питaњe je, зaштo je нajвишe нa Бaлкaну имa кoд Cpбa, дoк je кoд дpугиx нapoдa или зaнeмapљивa или je уoпштe нeмa. Aкo je у питaњу xaплoгpупa Кимepaцa, зap нe би тpeбaлo дa je пpиcутниja кoд poмaнизoвaниx и пoлуpoмaнизoвaниx нapoдa Бaлкaнa? Зap нe би тpeбaлo дa je њeнo пpиcуcтвo jaчe нa jугу и иcтoку, a нe нa зaпaду? Или ce и у oвoм cлучajу paди o "уcкoм гpлу"?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић август 01, 2016, 03:32:40 поподне
Питaњe je, зaштo je нajвишe нa Бaлкaну имa кoд Cpбa, дoк je кoд дpугиx нapoдa или зaнeмapљивa или je уoпштe нeмa. Aкo je у питaњу xaплoгpупa Кимepaцa, зap нe би тpeбaлo дa je пpиcутниja кoд poмaнизoвaниx и пoлуpoмaнизoвaниx нapoдa Бaлкaнa? Зap нe би тpeбaлo дa je њeнo пpиcуcтвo jaчe нa jугу и иcтoку, a нe нa зaпaду? Или ce и у oвoм cлучajу paди o "уcкoм гpлу"?

Није присутна само код Срба, овој нашој грани припада и један Русин, мислим да има и по један Мађар или Румун. Међутим они су толико блиски српским хаплотиповима, да та веза мислим да не иде даље од средњег вијека. Али ово је по мени иначе и код неких других наших хаплогрупа присутна балканско-карпатска веза (рецимо J2b M205)

Са друге стране постоје још два хаплотипа P189 који су нешто даљи од наших: ради се о једном Италијану и једном Американцу.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Bane август 01, 2016, 03:44:21 поподне
Да ли ја правилно разумем ове резултате по којима је IR1 из мађарског гвозденог био негативан на P189.2: Y-SNP calls for an Iron Age Hungarian genome (https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-an-iron-age-hungarian-genome/).

Чак и ако није тако, познато ми је да нико још није показао да јесте био N-P189.2.
Хоћу да кажем да можда треба да се буде мало опрезнији са креирањем сценарија на основу тог узорка.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Полић август 01, 2016, 03:47:05 поподне
Није присутна само код Срба, овој нашој грани припада и један Русин, мислим да има и по један Мађар или Румун. Међутим они су толико блиски српским хаплотиповима, да та веза мислим да не иде даље од средњег вијека. Али ово је по мени иначе и код неких других наших хаплогрупа присутна балканско-карпатска веза (рецимо J2b M205)

Ако су Русин и Мађар из Војводине, онда веза може бити много више скорашња него да је у питању средњи век. Нешто слично сам прокоментарисао на један пост где се каже да су нађени дробњачки и васојевићки хаплотипови код Русина у Војводини.
Русини су дошли у Војводину пре око 250 година. Ок, било је насељавања Срба у делове Украјине и Словачке одакле су Русини досељени, тако да може и то да буде разлог за блискост хаплотипова.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић август 01, 2016, 03:49:44 поподне
Ако су Русин и Мађар из Војводине, онда веза може бити много више скорашња него да је у питању средњи век. Нешто слично сам прокоментарисао на један пост где се каже да су нађени дробњачки и васојевићки хаплотипови код Русина у Војводини.
Русини су дошли у Војводину пре око 250 година. Ок, било је насељавања Срба у делове Украјине и Словачке одакле су Русини досељени, тако да може и то да буде разлог за блискост хаплотипова.

Није из Војводине. Русин је из сјевероисточне Словачке, а Мађар и Румун су из Трансилваније. Али како год веза је блиска.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић август 01, 2016, 03:55:01 поподне
Видим да се својевремено појавио још један Y6503 поред кимерског и то из Сибира. Једна од учесника форума Антрогеника је писала о томе:

"Igmayka, Davidski posted today results of his K-12 run with several RISE samples.

I am particularly interested in RISE554 because Genetiker has claimed that RISE554 is N-Y6503 as Hungarian IR1, i.e. predecessor clade of N-P189.2, which is unrelated to all other N branches in the world. When I compare RISE554 with the most Siberian of Karasuk and the most Karitiana of Okunevo, the results are the following:
Afontova Gora RISE554: Nganasan 58%, Naxi 0%, European HG 6%, Afanasievo 17%, Atayal 0%, Pulliyar 0%, Chukchi 8%, 12% Karitiana
Karasuk RISE497: Nganasan 56%, Naxi 19%, European HG 0%, Afanasievo 11%, Atayal 0%, Pulliyar 0%, Chukchi 7%, 7% Karitiana
Okunevo RISE515: Nganasan 27%, Naxi 0%, European HG 16%, Afanasievo 30%, Atayal 5%, Pulliyar 0%, Chukchi 4%, 18% Karitiana

So, RISE 554 lacks all southern elements but is even 20% American. RISE497 has a clear northern HAN admixture. Okunevo has a strange 5% Atayal.

I have been wondering where IR1 came from and now we have another N-Y6503 which looks like having come from Volga Ural area through Siberian taiga. If the earliest N branch comes from the area which has always been considered the most plausible homeland of Uralic languages, it looks like all other N lines may have their origin there as well. I am really waiting for ancient yDNA analyses from Volga. What do you think?"

Да ли је некоме познато нешто више о овоме?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Bane август 01, 2016, 04:37:55 поподне
Видим да се својевремено појавио још један Y6503 поред кимерског и то из Сибира. Једна од учесника форума Антрогеника је писала о томе:

"I am particularly interested in RISE554 because Genetiker has claimed that RISE554 is N-Y6503 as Hungarian IR1, i.e. predecessor clade of N-P189.2, which is unrelated to all other N branches in the world."

Да ли је некоме познато нешто више о овоме?

Ово је што сам ја успео да нађем - из овог је рада: Population genomics of Bronze Age Eurasia (https://www.researchgate.net/publication/278327861_Population_genomics_of_Bronze_Age_Eurasia), познатог и као Allentoft 2015.
Рад ваљда не садржи Y-DNK резултате, него су их хобисти као генетикер радили: Y haplogroups for prehistoric Eurasian genomes (https://genetiker.wordpress.com/2015/06/11/y-haplogroups-for-prehistoric-eurasian-genomes/)

Иначе узорак је са налазишта Афтонова Гора (https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%84%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0) које је из касног бронзаног доба и налази се у Централном Сибиру.
Оно што је најважније тај човек заиста јесте ближи рођак српском N-P189.2 од скоро свих данашњих мушкараца са хаплогрупом N. Као што је неко негде написао - због скоро непостојећих савремених резултата из тих области, питање је да ли можда и дан данас тамо има људи који су N-Y6503.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја август 01, 2016, 04:47:50 поподне
Да ли ја правилно разумем ове резултате по којима је IR1 из мађарског гвозденог био негативан на P189.2: Y-SNP calls for an Iron Age Hungarian genome (https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-an-iron-age-hungarian-genome/).

Чак и ако није тако, познато ми је да нико још није показао да јесте био N-P189.2.
Хоћу да кажем да можда треба да се буде мало опрезнији са креирањем сценарија на основу тог узорка.

IR1 јесте негативан на P189.2, позитиван је на непосредно узводни SNP Y6503. Вероватно је припадао грани сестринској нашој P189.2, која могуће нема живих носилаца данас, бар колико је мени познато.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук август 01, 2016, 05:09:36 поподне
Није присутна само код Срба, овој нашој грани припада и један Русин, мислим да има и по један Мађар или Румун. Међутим они су толико блиски српским хаплотиповима, да та веза мислим да не иде даље од средњег вијека. Али ово је по мени иначе и код неких других наших хаплогрупа присутна балканско-карпатска веза (рецимо J2b M205)

Са друге стране постоје још два хаплотипа P189 који су нешто даљи од наших: ради се о једном Италијану и једном Американцу.

Значи у целом свету се, осим код наших пивљанских и бањанских родова, N1a P189.2 налази још само код једног Русина, Мађара, Румуна, Италијана и Американца?! Само на основу тога је немогуће направити неку реконструкцију њеног кретања, а да нема резултата древне ДНК из Мезочата и Афонтове Горе (који припадају тој групи Y6503, која је колико сам разумео предачка или сестринска нашој P189.2) ми буквално не бисмо имали ништа!  :) Сада сам још више уверен да овај хаплотип означава неку реликтну балканску популацију, која је вероватно по свом хаплотипу била усамљена у Европи и у та давна времена, као и данас. Бањански простор (због своје изолованости) може да се замисли као место где је једна таква популација могла да преживи и избегне сва историјска "тумбања" која су задесила Балкан од гвозденог доба наовамо. Некако ми друге опције, нпр. долазак у средњовековном периоду не делују убедљиво.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Bane август 01, 2016, 07:06:19 поподне
IR1 јесте негативан на P189.2, позитиван је на непосредно узводни SNP Y6503. Вероватно је припадао грани сестринској нашој P189.2, која могуће нема живих носилаца данас, бар колико је мени познато.

Да, малопре сам видео да је Y6503 заправо први пут идентификован као SNP код тог узорка из мађарског гвозденог доба.
Обзиром да су обе подгране N-Y6503 регистроване у Европи (а само једна ван Европе), слажем се да има основа да се ова хаплогрупа назива европском.
При томе не треба изгубити из вида да према тренутно доступним подацима испада да се P189.2 одвојио од линије којој припада IR1 пре више од 20000 година.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Bane август 01, 2016, 07:07:53 поподне
Обзиром да су обе подгране N-Y6503 регистроване у Европи...

Уствари исправно је ”две подгране”, а не ”обе”.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 06, 2016, 06:17:42 поподне
у једној другој лабораторији тестирана су још два маркера Шаљића, и потврђено је да је Н1а П189.2 јер му се вредности поклапају са модалним (значи није грешка до наше лабораторије)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић септембар 07, 2016, 01:14:24 пре подне
Слика 3
(https://lh4.googleusercontent.com/Fc3oqIKQkFc8swgizLK23Rw10CPLdV9DoJDoBwQr72Q=w740-h562-no)

Молио бих информацију одакле су тачно DiCesare (јужна Италија) и Reace (Американац, наравно мислим на његово европско поријекло)?

Такођер су била споменута још нека страна имена припадника хаплогрупе N1a P189.2 , ван српског ДНК пројекта без јасне назнаке њиховог европског домицилног поријекла, цитат испод

-Još neki sa kojima imam poklapanje na 12 markera a nisu pominjani na ovoj temi:
Vedran Aškraba
Thomas Joseph Wanko III
William Charles Warger II
Lawrence Wicevic
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја септембар 13, 2016, 01:41:16 поподне
Зна ли неко ко је и одакле је овај нови тестирани који је смештен у "нашу" грану?

https://www.yfull.com/tree/N-Y7310/ (https://www.yfull.com/tree/N-Y7310/)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша септембар 13, 2016, 03:35:14 поподне
Зна ли неко ко је и одакле је овај нови тестирани који је смештен у "нашу" грану?

https://www.yfull.com/tree/N-Y7310/ (https://www.yfull.com/tree/N-Y7310/)

У овом раду се помиње узорак са том ознаком (mixed origin):

http://www.cell.com/cms/attachment/2061648621/2063161143/mmc1.pdf

http://www.cell.com/cms/attachment/2061648621/2063161146/mmc3.xlsx
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја септембар 13, 2016, 10:15:39 поподне
У овом раду се помиње узорак са том ознаком (mixed origin):

http://www.cell.com/cms/attachment/2061648621/2063161143/mmc1.pdf

http://www.cell.com/cms/attachment/2061648621/2063161146/mmc3.xlsx

У праву си Небојша, ја сам гледао само "нашу" грану, сад видех да је на стабло укупно додато још неколико десетина нових тестираних из тог најновијег рада о хаплогрупи N.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo септембар 18, 2016, 05:54:55 поподне
све је јако чудно у вези тог који се појавио, као прво, спада у нашу балканску групацију, друго, само он нема народност нећ је "миксед" (као да то има везе са мушком лозом) и као треће ако сам добро разумео из дискусије са једног страног фрума, аутосомално има 20% ЈИ Азије. Онај ко је по мушкој лози близак нашим Н1а нема теорије да има 20% ЈИ Азије осим ако се негде у последњих пар генерација нису мешали са чистокрвним Азијаткињама. Мени све то слабо пије воду
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 25, 2016, 02:50:51 поподне
25. ОКТОБАР 2016.
Председник Србије Томислав Николић истакао је данас у разговору са министарком за информисање Републике Белорусије Лилијом Ананич да је Србија на путу ка ЕУ, али да никада неће признати независност Косова нити увести санкције Русији. Николић је истакао да Србија уређује државу према најсавременијим стандардима и да је важно да се испуне услови из преговарачких поглавља „све док од нас не траже независност Косова“. „Ми никада нећемо признати независност Косова и не можемо да уведемо санкције Русији. Ми не желимо да се стављамо ни на једну страну кад се наши пријатељи свађају, зато што бисмо изгубили једног пријатеља, а другог не бисмо стекли“, рекао је председник Николић, наводи се у саопштењу прес-службе председника.  Николић: Србија тачка ослонца Русије Николић је такође изразио захвалност Белорусији и председнику Лукашенку што, како каже, није напуштао Србију у тешким моментима и што је показао приврженост Србији тако што ју је посетио током 1999. године. Такође се лично заложио да наши односи добију чврсту политичку подлогу и јаку економску димензију. Николић је захвалио министарки на учешћу Белорусије на Сајму књига и истакао важност снажнијег учвршћивања културних и духовних веза. Министарка Ананич пренела је поздраве председника Лукашенка председнику Николићу. Она је подвукла искрене и пријатељске односе двеју земаља и нагласила да јој је изузетна част што Белорусија има прилику да учествује на Сајму књига. „Ми желимо духовне везе и културолошке вредности, наше везе су нераскидиве и важно је да их негујемо и у будућности“, нагласила је белоруска министарка. Председник Николић је рекао да Белорусија може да нам помогне да спречимо одлазак младих људи из Србије, квалификујући ту појаву као јаничарство новог доба, наводи се у саопштењу. Даље: https://rs.sputniknews.com/politika/201610251108610123-nikolic-rusija-srbija-sankcije/
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук октобар 25, 2016, 03:27:45 поподне
25. ОКТОБАР 2016.
Председник Србије Томислав Николић истакао је данас у разговору са министарком за информисање Републике Белорусије Лилијом Ананич да је Србија на путу ка ЕУ, али да никада неће признати независност Косова нити увести санкције Русији. Николић је истакао да Србија уређује државу према најсавременијим стандардима и да је важно да се испуне услови из преговарачких поглавља „све док од нас не траже независност Косова“. „Ми никада нећемо признати независност Косова и не можемо да уведемо санкције Русији. Ми не желимо да се стављамо ни на једну страну кад се наши пријатељи свађају, зато што бисмо изгубили једног пријатеља, а другог не бисмо стекли“, рекао је председник Николић, наводи се у саопштењу прес-службе председника.  Николић: Србија тачка ослонца Русије Николић је такође изразио захвалност Белорусији и председнику Лукашенку што, како каже, није напуштао Србију у тешким моментима и што је показао приврженост Србији тако што ју је посетио током 1999. године. Такође се лично заложио да наши односи добију чврсту политичку подлогу и јаку економску димензију. Николић је захвалио министарки на учешћу Белорусије на Сајму књига и истакао важност снажнијег учвршћивања културних и духовних веза. Министарка Ананич пренела је поздраве председника Лукашенка председнику Николићу. Она је подвукла искрене и пријатељске односе двеју земаља и нагласила да јој је изузетна част што Белорусија има прилику да учествује на Сајму књига. „Ми желимо духовне везе и културолошке вредности, наше везе су нераскидиве и важно је да их негујемо и у будућности“, нагласила је белоруска министарка. Председник Николић је рекао да Белорусија може да нам помогне да спречимо одлазак младих људи из Србије, квалификујући ту појаву као јаничарство новог доба, наводи се у саопштењу. Даље: https://rs.sputniknews.com/politika/201610251108610123-nikolic-rusija-srbija-sankcije/

Какве ово има везе са српским N1a?!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Bane октобар 25, 2016, 04:01:07 поподне
Какве ово има везе са српским N1a?!

Па Николић је исто на слово Н.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милош октобар 25, 2016, 04:26:12 поподне
Па Николић је исто на слово Н.

Moжe дa будe и T...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic октобар 25, 2016, 05:05:38 поподне
Ама, људи, ово сам само проследио због презимена белоруске министарке АНАНИЧ. Корен речи у презимену је исти АНАН. Код нас је наствак за српска презимена - ИЋ. Код њих је -ИЧ. У вези са хаплогрупом, морао би и неко од њих АНАНИЧА да уради тест. Опет се погрешно разумемо. Једино сам хтео да укажем да су нам прапреци, како кажу, тамо негде са североистока. Много далеко. И територијално, и временски. Ето, пошто нисам никакав стручњак за генетику и у то се апсолутно не разумем, нека реч кажу и генетичари. Ја сам оперативац - да нешто обрадим и приредим. То сам у "Пореклу" и чинио. У генетику се никада нисам петљао, јер не познајем ту област.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 09, 2016, 12:32:14 поподне
Распоред хаплогрупе N1a на основу Српског днк пројекта и 23andMe

(https://s17.postimg.org/4jjq0dvnz/N1a.jpg)


Бројем 2 означени су тестирани са 23andMe:

- Зубић, Благај, Купрес
- Штетић, Лика. По свему судећи из Врховина, где су били бројни и Узелци N1a
- Половина, Лика (околина Лапца, или Острвица крај Госпића)


На основу досадашњих резутата, може се закључити да су се припадници N1a из Старе Херцеговине највише исељавали ка Крајини и низ Дрину.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi новембар 09, 2016, 08:19:47 поподне
Распоред хаплогрупе N1a на основу Српског днк пројекта и 23andMe

(https://s17.postimg.org/4jjq0dvnz/N1a.jpg)


Бројем 2 означени су тестирани са 23andMe:

- Зубић, Благај, Купрес
- Штетић, Лика. По свему судећи из Врховина, где су били бројни и Узелци N1a
- Половина, Лика (околина Лапца, или Острвица крај Госпића)


На основу досадашњих резутата, може се закључити да су се припадници N1a из Старе Херцеговине највише исељавали ка Крајини и низ Дрину.

Хвала Небојша! Колико ја видим на FTDNA за Матића место порекла је Дувно а не Крешево.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 09, 2016, 08:36:13 поподне
Хвала Небојша! Колико ја видим на FTDNA за Матића место порекла је Дувно а не Крешево.

Нема на чему. Искрено, Крешево ми звучи као битнији детаљ. Дувно може бити тренутно место тестираног. У Крешеву је било Матића, колико сам успео да видим (иначе често презиме код БиХ Хрвата).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi новембар 09, 2016, 08:59:27 поподне
Нема на чему. Искрено, Крешево ми звучи као битнији детаљ. Дувно може бити тренутно место тестираног. У Крешеву је било Матића, колико сам успео да видим (иначе често презиме код БиХ Хрвата).


Мислим да би прије било обрнуто, да је Крешево тренутно место тестираног. Ово му је написано за Ancestral Surnames: Bilić [Banja Luka], Majstorović [Banja Luka], Matić [Duvno], Šakota [Banja Luka]

А одакле се нашло уопште то Крешево? На ysearch уписано му је место порекла Austro-Hungarian Empire.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo новембар 10, 2016, 08:36:42 поподне

Мислим да би прије било обрнуто, да је Крешево тренутно место тестираног. Ово му је написано за Ancestral Surnames: Bilić [Banja Luka], Majstorović [Banja Luka], Matić [Duvno], Šakota [Banja Luka]

А одакле се нашло уопште то Крешево? На ysearch уписано му је место порекла Austro-Hungarian Empire.
писало му је кад се тек појавио на фтдна Крешево БиХ, после је нешто мењао и преправљао
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић новембар 10, 2016, 08:39:26 поподне
Матићи су прилично стар и бројан род у Дувну, тако да је Дувно вјероватно старија насеобина, а Крешево новија, јер је тако ишао и смјер сеоба католика у том дијелу Босне.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi новембар 11, 2016, 12:39:23 пре подне
писало му је кад се тек појавио на фтдна Крешево БиХ, после је нешто мењао и преправљао

Хвала Đorđo. Сад ми је мало јасније. Издгледа да је радио тест преко igenea.org па су сад макнули Крешево са фтдна.

Матићи су прилично стар и бројан род у Дувну, тако да је Дувно вјероватно старија насеобина, а Крешево новија, јер је тако ишао и смјер сеоба католика у том дијелу Босне.

Слажем се, и некако логичније ми изгледа правац кретања N1a из Пиве-Бањана преко Дувна за северну Дамацију/Лику него Крешева. Барем по мапи коју је Небојша окачио раније, наравно није исклјучено ни да су се кретали којим другим правцем.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја новембар 11, 2016, 12:44:25 пре подне
Матићи су прилично стар и бројан род у Дувну, тако да је Дувно вјероватно старија насеобина, а Крешево новија, јер је тако ишао и смјер сеоба католика у том дијелу Босне.

Измењено.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша новембар 13, 2016, 04:06:32 поподне
Матић "прекомандован" у Дувно.

(https://s14.postimg.org/6kcfi9uq9/n1a.jpg)

Не знамо одакле су Шућри и Кличковићи из ове групе. За Шућуре се намеће златиборскии округ и село Шљивовица. Осим што Шурући из тог краја воде порекло из Пиве, "од Добриловића", још једна породица из тог места припада хаплогрупи N1a.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi новембар 13, 2016, 07:42:03 поподне
Матић "прекомандован" у Дувно.

Не знамо одакле су Шућри и Кличковићи из ове групе. За Шућуре се намеће златиборскии округ и село Шљивовица. Осим што Шурући из тог краја воде порекло из Пиве, "од Добриловића", још једна породица из тог места припада хаплогрупи N1a.

Небојша, захваљујем на ажуриранју мапе. Надам се да че резултати из Херцеговине мало попунити тај 'празан' простор између Пиве/Бањана и Дувна.

За Шућура незнам, али видим Кличковићи (Ђурђевдан) су јаки на подручју Карловца (Ласиња, Трепча).

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo новембар 18, 2016, 08:02:52 поподне
Poydrav svima, ja sam Marko Jovanović iz Beograda... Pre par dana sam uradio analizu utvrdjivanja Y haplotipa i saznao sam da pripadam N1a P189.2 grupi i za mene su sve ovo nove stvari pa se prijavljujem i pozdravljam sve. Inače, moji su poreklom od Antonića iz Ravnaje kod Krupnja, a tu su došli sa planine OSAT kod Srebrnice, ako su tačne informacije...

"Највише је становништва пивског поријекла у ваљевском округу, Јадру и Рађевини. Тако су у Јадру досељеници из Пиве: Илићи, Антонићи, Јовановићи, Богдановићи, Никићи, Томићи, Матићи, Васиљевићи, Јововићи..." Обрен Благојевић - Пива

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сол новембар 19, 2016, 12:12:04 пре подне
Руварчево помињање Кезуна (мађ. Kálizok) или Хозроiа (Кулизе?):

Цитат
„Вероватно, после шареничке битке: они су заостали и настанили се около Таре, Пиве и Дрине, а једно њин назив Кализ, а друго — они нису знали српски и на говор само се осме/хивао, кезио, и добили име Кезуни".

https://sr.wikipedia.org/wiki/Кезуни
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo новембар 29, 2016, 02:03:23 поподне
Гледам табелу у пројекту, од "скраћених" хаплотива Црнчевић, Кулић и Степановић на DYS570  имају вредност 19 , и сва тројица славе Св. Јована, могли би бити род. Од "дужих" хаплотипова има је и Klickovich али је разврстан по другој карактеристичној вредности па је сад питање "шта је старије" код њега
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo новембар 29, 2016, 06:32:38 поподне
Оно што је још занимљиво је да од 30 и нешто нас до сада тестираних, фигурирају само три крсне славе: Св. Јован, Св. Никола и Ђурђевдан. У Пиви/ Бањанима постоје Н1а са све три крсне славе па је ова подела могла настати још у Пиви. Да ли се у самом почетку десила ова подела на крсне славе или су касније накнадно мењане, тешко је рећи али у сваком случају је веома вредно пажње
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi новембар 29, 2016, 09:08:04 поподне
Оно што је још занимљиво је да од 30 и нешто нас до сада тестираних, фигурирају само три крсне славе: Св. Јован, Св. Никола и Ђурђевдан. У Пиви/ Бањанима постоје Н1а са све три крсне славе па је ова подела могла настати још у Пиви. Да ли се у самом почетку десила ова подела на крсне славе или су касније накнадно мењане, тешко је рећи али у сваком случају је веома вредно пажње

Слажем се, и ја сам то раније уочио али сам мислио да је то пука слоучајост. А сад, кад нас има повише тестираних и потврђених родова мислим да је главнина крсних слава од раније, наравно са мањим накнадно мјењаим славама.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 03, 2016, 04:57:34 поподне
Молио бих информацију одакле су тачно DiCesare (јужна Италија) и Reace (Американац, наравно мислим на његово европско поријекло)?

Јавио ми се Reace, ево шта је написао о свом пореклу.

My great grandfather, William Reace, was an orphan and probably born in Noblesville, Indiana, USA. He was born in 1862, we believe, and was turned over to another family by age 5. I have not been able to find out who his parents were, and the family rumor is that he knew his last name but not how to spell it so he picked his own spelling.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић децембар 04, 2016, 01:10:00 пре подне
Јавио ми се Reace, ево шта је написао о свом пореклу.

My great grandfather, William Reace, was an orphan and probably born in Noblesville, Indiana, USA. He was born in 1862, we believe, and was turned over to another family by age 5. I have not been able to find out who his parents were, and the family rumor is that he knew his last name but not how to spell it so he picked his own spelling.

Родијаче Uzi велико хвала на одговору, ма овај "наш" William Reace баш га замрси са овим својим породичним предањем .. ,  баш некако тешко се овај наш рано одвојени огранак N1a може повезати с неком ванбалканском популацијом, као да смо се изоловали ту 20000 година и ни макац  :)
Некако ми се учинио једнако збуњујући и онај претходно помињани узорак "(id:GRC13294033 UNK)-mixed origin", што су га убацили на YFull ... а примјетили Црна Гуја, Небојша и Đorđo овдје на теми половином септембра
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 04, 2016, 10:51:13 пре подне
Родијаче Uzi велико хвала на одговору, ма овај "наш" William Reace баш га замрси са овим својим породичним предањем .. ,  баш некако тешко се овај наш рано одвојени огранак N1a може повезати с неком ванбалканском популацијом, као да смо се изоловали ту 20000 година и ни макац  :)
Некако ми се учинио једнако збуњујући и онај претходно помињани узорак "(id:GRC13294033 UNK)-mixed origin", што су га убацили на YFull ... а примјетили Црна Гуја, Небојша и Đorđo овдје на теми половином септембра

Нема на чему роде.  :)

Не могу дочи у контакт са овим DiCesare. Да ли има неко емаил адресу?


Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 04, 2016, 12:15:27 поподне
Лукић (сада Лукас) са фтдна се учланио у један од фтдна пројеката па имамо његов хаплотип

14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   29   18   9-9   11   12   25   16   20   30   13-14-14-14   11   11   18-19   14   14   18   18   37-38   12   10

ја сам се добисивао са човеком пре неког времена, написао ми је да му је прадеда дошао из села "truovac" што ја мислим да је Трнавац у Лици а да му се прабаба презивала Пањковић, та оба презимена постоје у селу Трнавац код Коренице
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша децембар 04, 2016, 12:28:57 поподне
Лукић (сада Лукас) са фтдна се учланио у један од фтдна пројеката па имамо његов хаплотип

14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   29   18   9-9   11   12   25   16   20   30   13-14-14-14   11   11   18-19   14   14   18   18   37-38   12   10

ја сам се добисивао са човеком пре неког времена, написао ми је да му је прадеда дошао из села "truovac" што ја мислим да је Трнавац у Лици а да му се прабаба презивала Пањковић, та оба презимена постоје у селу Трнавац код Коренице

То звучи реално, с обзиром да већ имамо близу Узелце и Штетиће са 23andMe. Хаплогрупа N1a у појединим деловима Крајине сигурно бележи високе проценте (+5). Пре свега због Узелаца у Лици и Штрбаца у Крајини/Северној Далмацији.

Најбројнији Лукићи у Лици су они из околине Попине, али они су по свему судећи део рода Родић-Стојсављевић (I2a DN).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 04, 2016, 06:10:34 поподне
Видим Лукић је убачен у табелу, можда би требало додати и славу (Св. Јован) коју славе Лукићи у Трнавцу.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја децембар 04, 2016, 06:15:41 поподне
Видим Лукић је убачен у табелу, можда би требало додати и славу (Св. Јован) коју славе Лукићи у Трнавцу.

Додата и слава.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 04, 2016, 06:40:07 поподне
Додата и слава.

Одлично! Захвалјујем на врзини.

Остало нам је још пар резултата који немају славу, надам се и то че се једном попунит.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 06, 2016, 07:35:54 поподне
Појавио ми се нови тестирани са 4 разлике на 67 маркера.: Jacob John Warner.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 06, 2016, 09:57:25 поподне
Појавио ми се нови тестирани са 4 разлике на 67 маркера.: Jacob John Warner.
Вероватно неки Американац пореклом из Лике :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 12:12:19 пре подне
Вероватно неки Американац пореклом из Лике :)

Да, неби ме чудило.  ;) Само се надам да чемо сазнати његово оригинално презиме.


У међувремену ми се јавио онај други американац (Reace) да нема поклапање ни са једним јединим човеком на 12,25,37 или 67 маркера.

Проверио на Невген предвиђачу и даје му 5.9% да је N1a P189.2+

Haplogroup   Probability   Fitness   Fitness 2
1   N1a P189.2+    5.9   17.03   0.23
2   N1c    0   9.84   0.19
3   G2a2a PF3147    0   7.98   0.22
4   R1a (for 67+ markers, try level for R1a-s, 70+ subclades)    0   7.43   0.16
5   Q M346>Z780    0   7.39   0.17
6   Q M346>M3    0   7.29   0.21
7   R1b (for 67+ markers, try level for R1b-s, 160+ subclades)    0   7.06   0.14
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 01:34:52 поподне
N1a резултати са анонимног тестирања Тузланског Кантона (свеукупно 100 узорака).

http://www.tandfonline.com/eprint/xW7Q9IegR4qaIuakVDGT/full

Haplotype   DYS393   DYS390   DYS19   DYS391   DYS385a   DYS385b   DYS439   DYS389I   DYS392   DYS389II   DYS458   DYS437   DYS448   YGATAH4   DYS456   DYS576   DYS570   DYS438   DYS481   DYS549   DYS533   DYS635   DYS643
Y018   14   24   13   10   11   16   12   13   14   28   18   14   20   12   14   17   18   10   24   12   12   21   11
Y019   14   25   14   10   11   16   12   14   14   29   19   14   20   12   14   17   18   10   24   12   12   21   11
Y031   14   24   13   10   11   16   12   13   14   28   18   14   20   12   14   17   18   10   24   12   12   21   11
Y098   14   24   13   11   11   16   12   14   14   29   18   14   20   12   14   17   18   10   24   12   12   21   11
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 02:29:31 поподне
Молио бих информацију одакле су тачно DiCesare (јужна Италија) и Reace (Американац, наравно мислим на његово европско поријекло)?

Ево шта је ставио DiCesare о свом пореклу.

First Name:   Frank
Last Name:   DiCesare
Year Born:   1884
Year Died:   1975
Country of Origin:   Teora, Italy


И резултаи на 67 маркера.

DYS 393      DYS 390      DYS 19/394      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 426      DYS 388      DYS 439      DYS 389-1   
14   25   15   11   11   15   11   12   11   14
DYS 392   DYS 389-2   DYS 458   DYS 459a   DYS 459b   DYS 455   DYS 454   DYS 447   DYS 437   DYS 448
14   29   18   9   9   11   12   25   14   22
DYS 449   DYS 464a   DYS 464b   DYS 464c   DYS 464d   DYS 460   GATA H4   YCA IIa   YCA IIb   DYS 456
31   12   12   14   14   10   10   18   19   14
DYS 607   DYS 576   DYS 570   CDY a   CDY b   DYS 442   DYS 438   DYS 531   DYS 578   DYS 395S1a
14   17   18   33   33   13   10   11   8   15
DYS 395S1b   DYS 590   DYS 537   DYS 641   DYS 472   DYS 406S1   DYS 511   DYS 425   DYS 413a   DYS 413b
17   8   11   10   8   10   10   12   20   21
DYS 557   DYS 594   DYS 436   DYS 490   DYS 534   DYS 450   DYS 444   DYS 481   DYS 520   DYS 446
15   11   12   12   16   7   13   24   22   12
DYS 617   DYS 568   DYS 487   DYS 572   DYS 640   DYS 492   DYS 565
14   11   15   12   12   12   11
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша децембар 07, 2016, 02:42:36 поподне
Ево шта је ставио DiCesare о свом пореклу.

First Name:   Frank
Last Name:   DiCesare
Year Born:   1884
Year Died:   1975
Country of Origin:   Teora, Italy


И резултаи на 67 маркера.

DYS 393      DYS 390      DYS 19/394      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 426      DYS 388      DYS 439      DYS 389-1   
14   25   15   11   11   15   11   12   11   14
DYS 392   DYS 389-2   DYS 458   DYS 459a   DYS 459b   DYS 455   DYS 454   DYS 447   DYS 437   DYS 448
14   29   18   9   9   11   12   25   14   22
DYS 449   DYS 464a   DYS 464b   DYS 464c   DYS 464d   DYS 460   GATA H4   YCA IIa   YCA IIb   DYS 456
31   12   12   14   14   10   10   18   19   14
DYS 607   DYS 576   DYS 570   CDY a   CDY b   DYS 442   DYS 438   DYS 531   DYS 578   DYS 395S1a
14   17   18   33   33   13   10   11   8   15
DYS 395S1b   DYS 590   DYS 537   DYS 641   DYS 472   DYS 406S1   DYS 511   DYS 425   DYS 413a   DYS 413b
17   8   11   10   8   10   10   12   20   21
DYS 557   DYS 594   DYS 436   DYS 490   DYS 534   DYS 450   DYS 444   DYS 481   DYS 520   DYS 446
15   11   12   12   16   7   13   24   22   12
DYS 617   DYS 568   DYS 487   DYS 572   DYS 640   DYS 492   DYS 565
14   11   15   12   12   12   11

Занимљив податак. Чини ми се да баца поптуно ново светло на порекло наше N1a. Делује да се ипак разликује од балканских N1a по неким вредностима, што указује на евентуално даље сродство. Шта остали мисле, откуд овај на југу Италије, исељеник са Балкана, или нешто друго?:)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 02:44:39 поподне
Резултати са Невген предвиђача за DiCesare:

Haplogroup   Probability   Fitness   Fitness 2
1   N1a P189.2+    5.9   16.98   0.23
2   N1c    0   10.3   0.2
3   R1a (for 67+ markers, try level for R1a-s, 70+ subclades)    0   9   0.19
4   I2a2b-L38    0   8.78   0.18
5   Q M346>M3    0   8.14   0.24
6   R2    0   8.06   0.2
7   I2a2a M223>L1229    0   7.9   0.17
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша децембар 07, 2016, 02:49:38 поподне
Резултати са Невген предвиђача за DiCesare:

Haplogroup   Probability   Fitness   Fitness 2
1   N1a P189.2+    5.9   16.98   0.23
2   N1c    0   10.3   0.2
3   R1a (for 67+ markers, try level for R1a-s, 70+ subclades)    0   9   0.19
4   I2a2b-L38    0   8.78   0.18
5   Q M346>M3    0   8.14   0.24
6   R2    0   8.06   0.2
7   I2a2a M223>L1229    0   7.9   0.17

Узи, сад тек видим да има мало уклапање. Можда и није тако сигуран.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук децембар 07, 2016, 02:52:13 поподне
Ево шта је ставио DiCesare о свом пореклу.

First Name:   Frank
Last Name:   DiCesare
Year Born:   1884
Year Died:   1975
Country of Origin:   Teora, Italy

Наишао сам на две Теоре у Италији, једна се налази у провинцији Авелино, област Кампанија, а друга је у провинцији Л'Аквила, област Абруци. Која Теора је изгледнија као завичај Ди Чезареа?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 02:55:00 поподне
Занимљив податак. Чини ми се да баца поптуно ново светло на порекло наше N1a. Делује да се ипак разликује од балканских N1a по неким вредностима, што указује на евентуално даље сродство. Шта остали мисле, откуд овај на југу Италије, исељеник са Балкана, или нешто друго?:)

На ФТДНА ФФ се поклапам са једном женом по њеној мајци (из Руме) а отац јој Италијан из јужне Италије (презиме Falcone) али каже да имају везе са црногорцима по оцу. Можда је нешто слично са овим DiCesare.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић децембар 07, 2016, 02:57:17 поподне
На ФТДНА ФФ се поклапам са једном женом по њеној мајци (из Руме) а отац јој Италијан из јужне Италије (презиме Falcone) али каже да имају везе са црногорцима по оцу. Можда је нешто слично са овим DiCesare.

Колико се сјећам ДиЧезаре и Реаце нису баш бликси нашој N1a P189.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 03:02:07 поподне
Наишао сам на две Теоре у Италији, једна се налази у провинцији Авелино, област Кампанија, а друга је у провинцији Л'Аквила, област Абруци. Која Теора је изгледнија као завичај Ди Чезареа?

Написао је:
Latitude:   40 deg 59 min N
Longitude:   15 deg 25 min E

Узи, сад тек видим да има мало уклапање. Можда и није тако сигуран.

Исто мало уклапање је и са американцем Reace али је он направио и BigY и показује ми да се поклапа са мојим BigY ко и Јокић и Чорак.
               
Match Name   Shared Novel Variants   Known SNP Difference   Non-Matching Known SNPs   Matching SNPs   Match Date
               
Davor Čorak 161   1   Z2001   25,433   12/2/2016
Dan Jokic 163   3   CTS314 CTS1533 Z2001   25,458   12/2/2016
Mr. W. Reace 133   3   CTS7095 CTS1533 PF1242   25,654   12/2/2016

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 03:05:54 поподне
Колико се сјећам ДиЧезаре и Реаце нису баш бликси нашој N1a P189.

Можда да се наговори овај ДиЧезаре да направи BigY.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић децембар 07, 2016, 03:15:20 поподне
Можда да се наговори овај ДиЧезаре да направи BigY.

То би свакако било корисно, поготово због чињенице да је Reace већ урадио Биг Ипсилон. Очигледно је да постоје три гране N1a P189:прва-  српска, друга- Reace и трећа- Ди Чезаре. При чему је Ди Чезаре нешто ближи нашој грани него што је Reace.

То би значило да наша N1a P189 и Ди Чезаре вјероватно дијеле један или више заједничких СНП-ова.

Не би било лоше мало боље проучити поријекло Ди Чезара, он би могао бити неки траг за даљу историју наше N1a P189.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 07, 2016, 03:19:46 поподне
Колико се сјећам ДиЧезаре и Реаце нису баш бликси нашој N1a P189.
Reace нам је најдаљи хаплотип (TMRCA око 2500 год колико ме сећање служи) па онда DiCesare око 1800 год , па онда онај анонимни из Рјазанске области којег је нашао Невски и остало смо ми српски/средњеевропски. Ди Чезаре је из неког места близу Наполија. ДиЧезаре и Реаце су радили СНП и позитивни су на П189.2, можда их Невски није унео у предиктор па зато имају мало уклапање у њему
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић децембар 07, 2016, 03:20:18 поподне
Наишао сам на две Теоре у Италији, једна се налази у провинцији Авелино, област Кампанија, а друга је у провинцији Л'Аквила, област Абруци. Која Теора је изгледнија као завичај Ди Чезареа?

Ди Чезаре је из Теоре/Авелино/Кампанија.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Александар Невски децембар 07, 2016, 03:26:13 поподне
ДиЧезаре и Реаце су радили СНП и позитивни су на П189.2, можда их Невски није унео у предиктор па зато имају мало уклапање у њему

Тачно, они нѣсу унѣти йош у статистику НевГен прѣдвиђача, али ћейу бити ускоро. Садашњи Н1а йе заснован само на четирих наших хапловрстах и петоме Словаку Молнару. Додатак ове двойице ће побољшати прѣдвиђање лозе Н1а П189.2 за хапловрсте удаљене од наших.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 03:41:46 поподне
Тачно, они нѣсу унѣти йош у статистику НевГен прѣдвиђача, али ћейу бити ускоро. Садашњи Н1а йе заснован само на четирих наших хапловрстах и петоме Словаку Молнару. Додатак ове двойице ће побољшати прѣдвиђање лозе Н1а П189.2 за хапловрсте удаљене од наших.

Хвала Невски!

Колико се сјећам ДиЧезаре и Реаце нису баш бликси нашој N1a P189.

Претпостављам да би онда Du Bois можда био у једној од ове две гране које нису блиске нашој N1a P189.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 03:43:31 поподне
First Name:   Francois
Last Name:   Dubois
Year Born:   1818
Year Died:   1885
Country of Origin:   Bordeaux, France

DYS 393      DYS 390      DYS 19/394      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 426      DYS 388      DYS 439      DYS 389-1   
13   25   15   10   11   14   11   12   13   13
DYS 392   DYS 389-2   DYS 458   DYS 459a   DYS 459b   DYS 455   DYS 454   DYS 447   DYS 437   DYS 448
14   28   16   9   9   11   12   24   14   20
DYS 449   DYS 464a   DYS 464b   DYS 464c   DYS 464d   DYS 460   GATA H4   YCA IIa   YCA IIb   DYS 456
32   13   13   13   14   10   11   18   19   14
DYS 607   DYS 576   DYS 570   CDY a   CDY b   DYS 442   DYS 438   DYS 531   DYS 578   DYS 395S1a
15   17   18   33   34   12   10   11   8   15
DYS 395S1b   DYS 590   DYS 537   DYS 641   DYS 472   DYS 406S1   DYS 511   DYS 425   DYS 413a   DYS 413b
17   8   11   10   8   10   10   12   20   21
DYS 557   DYS 594   DYS 436   DYS 490   DYS 534   DYS 450   DYS 444   DYS 481   DYS 520   DYS 446
16   11   12   12   16   7   13   23   23   12
DYS 617   DYS 568   DYS 487   DYS 572   DYS 640   DYS 492   DYS 565
12   11   15   11   12   12   11

1   N1a P189.2+    0   14.87   0.2
2   N1c    0   12.53   0.24
3   R1a (for 67+ markers, try level for R1a-s, 70+ subclades)    0   11.81   0.25
4   Q M346>M3    0   11.09   0.32
5   R2    0   10.54   0.26
6   R1b (for 67+ markers, try level for R1b-s, 160+ subclades)    0   9.55   0.19
7   R1a Y2395>Z284>L448    0   8.94   0.16
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 04:07:25 поподне
Има још

First Name:   William
Last Name:   Wood
Year Born:   About 1742
Year Died:   
Country of Origin:   Malborough, Devon or Devonshire, England
Latitude:   
Longitude:   


Additional information about Paternal Line:
Most ancestors born in Malborough, Devon, England including William WOOD (b. 1742). His father was William Wood (birthplace unknown) circa 1710. He married Joan Phillips in Malborough 1n 1739 and died in Malborough 1784.


DYS 393      DYS 390      DYS 19/394      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 426      DYS 388      DYS 439      DYS 389-1   
14   25   15   10   11   15   11   12   11   14
DYS 392   DYS 389-2   DYS 458   DYS 459a   DYS 459b   DYS 455   DYS 454   DYS 447   DYS 437   DYS 448
14   28   17   9   9   11   12   25   14   21
DYS 449   DYS 464a   DYS 464b   DYS 464c   DYS 464d   DYS 460   GATA H4   YCA IIa   YCA IIb   DYS 456
31   13   13   14   15   11   11   18   19   14
DYS 607   DYS 576   DYS 570   CDY a   CDY b   DYS 442   DYS 438   DYS 531   DYS 578   DYS 395S1a
14   19   17   35   37   13   10   11   8   15
DYS 395S1b   DYS 590   DYS 537   DYS 641   DYS 472   DYS 406S1   DYS 511   DYS 425   DYS 413a   DYS 413b
17   8   12   10   8   10   10   12   20   21
DYS 557   DYS 594   DYS 436   DYS 490   DYS 534   DYS 450   DYS 444   DYS 481   DYS 520   DYS 446
18   12   12   12   15   7   14   24   22   13
DYS 617   DYS 568   DYS 487   DYS 572   DYS 640   DYS 492   DYS 565
12   11   14   11   12   12   11

Haplogroup   Probability   Fitness   Fitness 2
1   N1a P189.2+    9.48   17.52   0.24
2   N1c    0   12.81   0.25
3   R1a (for 67+ markers, try level for R1a-s, 70+ subclades)    0   9.84   0.21
4   R2    0   9.57   0.23
5   R1b (for 67+ markers, try level for R1b-s, 160+ subclades)    0   8.87   0.18
6   Q M346>M3    0   8.85   0.26
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 07, 2016, 04:08:04 поподне
First Name:   Francois
Last Name:   Dubois
Year Born:   1818
Year Died:   1885
Country of Origin:   Bordeaux, France

DYS 393      DYS 390      DYS 19/394      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 426      DYS 388      DYS 439      DYS 389-1   
13   25   15   10   11   14   11   12   13   13
DYS 392   DYS 389-2   DYS 458   DYS 459a   DYS 459b   DYS 455   DYS 454   DYS 447   DYS 437   DYS 448
14   28   16   9   9   11   12   24   14   20
DYS 449   DYS 464a   DYS 464b   DYS 464c   DYS 464d   DYS 460   GATA H4   YCA IIa   YCA IIb   DYS 456
32   13   13   13   14   10   11   18   19   14
DYS 607   DYS 576   DYS 570   CDY a   CDY b   DYS 442   DYS 438   DYS 531   DYS 578   DYS 395S1a
15   17   18   33   34   12   10   11   8   15
DYS 395S1b   DYS 590   DYS 537   DYS 641   DYS 472   DYS 406S1   DYS 511   DYS 425   DYS 413a   DYS 413b
17   8   11   10   8   10   10   12   20   21
DYS 557   DYS 594   DYS 436   DYS 490   DYS 534   DYS 450   DYS 444   DYS 481   DYS 520   DYS 446
16   11   12   12   16   7   13   23   23   12
DYS 617   DYS 568   DYS 487   DYS 572   DYS 640   DYS 492   DYS 565
12   11   15   11   12   12   11

1   N1a P189.2+    0   14.87   0.2
2   N1c    0   12.53   0.24
3   R1a (for 67+ markers, try level for R1a-s, 70+ subclades)    0   11.81   0.25
4   Q M346>M3    0   11.09   0.32
5   R2    0   10.54   0.26
6   R1b (for 67+ markers, try level for R1b-s, 160+ subclades)    0   9.55   0.19
7   R1a Y2395>Z284>L448    0   8.94   0.16

Колико ме памћење служи, он је N1c
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 07, 2016, 04:11:55 поподне
Колико ме памћење служи, он је N1c

А овај горе Wood?


Ево шта ми је написао Reace о његовим резултатима. Од почетка је био означен ко R1a.

I started DNA tests with the Genographic project back in late 2005; moved that over to FTDNA and later upgraded to 67 Marker test around 2010; Big Y was started in late 2013 with results in early 2014. Over all that time FTDNA changed what and how they measured certain things, so my haplogroup went from R1a... to N over the years.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo децембар 07, 2016, 06:06:20 поподне
А овај горе Wood?


Ево шта ми је написао Reace о његовим резултатима. Од почетка је био означен ко R1a.

I started DNA tests with the Genographic project back in late 2005; moved that over to FTDNA and later upgraded to 67 Marker test around 2010; Big Y was started in late 2013 with results in early 2014. Over all that time FTDNA changed what and how they measured certain things, so my haplogroup went from R1a... to N over the years.
иначе, кад сам ја добио резултате 2014 чини ми се, доста наших са којима имам поклапање на првих 12 маркера на фтдна је било означено као р1а и или неке друге хаплогрупе, имам то негде још на старом компјутеру замеморисано, па су нам после неког времена свима ставили N (вероватно када су урадили СНП-ове некима). Али кад сам ја добио резултате није било тако па сам и ја био мало збуњен која сам хаплогрупа. Тада су ми на форуму Невски и још неки одредили да сам N и тако је и било
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 12, 2016, 10:57:23 пре подне
Видим додати су разширени резултати за Гломазића и премештен је у род Г. 
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 16, 2016, 06:05:13 поподне
Сем ове двојице посљедњих странаца, сви остали су веома блиски. Молнар је чини ми се Русин из Словачке, Козма и Ђулвезан Румуни. Опет карпатско-динарска веза као што се показало код многих других хаплогрупа са наших простора.

За Ђулвезана потврђено да му је ово деда http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=96854704 Видим село им је уз границу са Србијом. У селу имају Српску православну цркву светог великомученика Георгија.

Чекам резултате разширења СТР маркера за Козму на 67 (са 37). Претпостављам да би он могао бити део оне прве велике сеобе на север према Мађарској и онда ко граничар даље у Буковину. Можда зне неко нешто о Дарадићу (И2а) који је тестиран уз Козму?

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vidoje 013 децембар 16, 2016, 08:21:59 поподне
За Ђулвезана потврђено да му је ово деда http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=96854704 Видим село им је уз границу са Србијом. У селу имају Српску православну цркву светог великомученика Георгија.

Чекам резултате разширења СТР маркера за Козму на 67 (са 37). Претпостављам да би он могао бити део оне прве велике сеобе на север према Мађарској и онда ко граничар даље у Буковину. Можда зне неко нешто о Дарадићу (И2а) који је тестиран уз Козму?
  Не знам о тестираном Дарадићу. Знам, да у селу Скореновац - сада у мјесту Ковин у Јужном Банату има Дарадића.  Себе сматрају правим Мађарима и о свом немађарском поријеклу или једва нешто знају или не знају ништа. Једном приликом ми је један рекао да су  поријеклом из Украјине.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo децембар 16, 2016, 08:34:35 поподне
Било би добро да се Чера развеже од наслова ове теме  ;)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 16, 2016, 09:03:32 поподне
  Не знам о тестираном Дарадићу. Знам, да у селу Скореновац - сада у мјесту Ковин у Јужном Банату има Дарадића.  Себе сматрају правим Мађарима и о свом немађарском поријеклу или једва нешто знају или не знају ништа. Једном приликом ми је један рекао да су  поријеклом из Украјине.

Покушат чу добит од тестираног Дарадича STR резултате па че можда то нешто показати.

Било би добро да се Чера развеже од наслова ове теме  ;)

Стари је то неки пост из 2014, променио се веч име теме од тада.  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojinenad децембар 16, 2016, 09:09:56 поподне
  Не знам о тестираном Дарадићу. Знам, да у селу Скореновац - сада у мјесту Ковин у Јужном Банату има Дарадића.  Себе сматрају правим Мађарима и о свом немађарском поријеклу или једва нешто знају или не знају ништа. Једном приликом ми је један рекао да су  поријеклом из Украјине.
У Скореновцу су сви Мађари заправо Секељи.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 16, 2016, 09:19:31 поподне
У Скореновцу су сви Мађари заправо Секељи.

Да, и Козма и Дарадић су део тих граничара. Веч сам качи то недавно али ево што ми је написао човек који администрира њјихове резултате.

The Székely had a role as border guards for the Austro-Hungarian empire, and even earlier (since about 1100 AD). There were men of other ethnicities who were incorporated into this structure. We do have another person of apparent south Slavic origin in the project (surname Daradics). But he is haplogroup I2a.

Значи познато је да Секељи нису били само Мађари али су се вероватно они који нису били Мађари брзо асимилирали.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vidoje 013 децембар 16, 2016, 10:13:47 поподне
У Скореновцу су сви Мађари заправо Секељи.
Већина Мађара су Секељи. Има и других Мађара, који нијесу Секељи. Ту су  Полоци, Куруци... Има мађаризованих Бугара - Палћена, мађаризованих Њемаца, Срба...  Неспорно - Дарадићи су мађаризовани, а од којих су поуздано не знам. Колонизација села је изведена 1882 и 1883.године.  Од укупног броја становника 1971 г.  највише је било Мађара 3.103 или 77,2%. На другом мјесту су Срби са 449 лица или 11,2%. Осталих једанајест народа и народности како се онда говорили било је 469 или 11,7%.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vidoje 013 децембар 16, 2016, 10:23:45 поподне
 Као што је познато  Секељани (Сикуљани) су дошли из Буковине - са границе између Румуније и Украјине.  Зато ,  тај Дарадић и каже да су из Украјине поријеклом.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Рамбослав децембар 30, 2016, 12:03:18 поподне
Gregorius Cliçchouich de genere Iamomet, habitator in villa Podlusgie
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi децембар 30, 2016, 05:43:29 поподне
Gregorius Cliçchouich de genere Iamomet, habitator in villa Podlusgie

На састанку што је 24.VI.1446. одржао краљ Стефан Томаш с циљем да учврсти Босану и Рашку, били су присутни и босански и српски великодостојници. Међу српским великодостојницима налази се и војвода Велими Јамометовић, краљев намесник у Рашкој. (Гласник Земаљског музеја XXVII ( 1915.) страница 282.

http://www.fojnica-samostan.com/grbovnik/
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Рамбослав децембар 30, 2016, 07:15:45 поподне
На састанку што је 24.VI.1446. одржао краљ Стефан Томаш с циљем да учврсти Босану и Рашку, били су присутни и босански и српски великодостојници. Међу српским великодостојницима налази се и војвода Велими Јамометовић, краљев намесник у Рашкој. (Гласник Земаљског музеја XXVII ( 1915.) страница 282.

http://www.fojnica-samostan.com/grbovnik/

Хвала Uzi на податку. Интригантно, да ли случајно или не - прбитно је црква у Подлужју у доба Јамомета (14. век) била посвећена Св. Георгију (сада Св. Петка)- иначе слава личких Кличковића.

Цитат
The church was originally dedicated to St.George (sv. Juraj) and belonged to the medieval Podlužje parish, home of the Jamomet family.

http://kula-jankovica.unizg.hr/files/file/Bukovica/Engleski_PRIPREMA_web.pdf

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић јануар 01, 2017, 09:13:13 поподне
Gregorius Cliçchouich de genere Iamomet, habitator in villa Podlusgie


Овај Cliçchouich је опширније описан у Srednjevjekovni registri Zadarskog i Splitskog kaptola (http://hrcak.srce.hr/file/45930), као "ex vna parte et vir nobilis Gregorius Cliçchouich de genere Iamomet, qui habitat in villa Podlusgie comitatus Luche, ex altera parte" , односно у кратком уводу у регистар бр. 76 задарског каптола стоји овако написано:
"16. rujna 1389. Grgur Kličković od roda Jamometa koji živi u selu Podlužje u lučkoj županiji prodaje zadarskom plemiću Jurju pok. Jakova Ljubavca za 150 zlatnika dva ždrijeba zemlje smještena u selu Podlužje. Jedan ždrijeb do sada je držala Stana, majka pok. Bogdana, a on se nalazi do još jednog ždrijeba u vlasništvu Grgura Kličkovića kojeg također drži Stana. Na drugom ždrijebu živi kmet Miltim. Kao granice sela Podlužje navode se: sa sjeveroistoka dijelom selo Menišići i dijelom selo Starošane, s jugoistoka selo Rosulje, s jugozapada selo Ceranje i sa sjeverozapada selo Jarane."
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић јануар 01, 2017, 10:50:59 поподне
На састанку што је 24.VI.1446. одржао краљ Стефан Томаш с циљем да учврсти Босану и Рашку, били су присутни и босански и српски великодостојници. Међу српским великодостојницима налази се и војвода Велими Јамометовић, краљев намесник у Рашкој. (Гласник Земаљског музеја XXVII ( 1915.) страница 282.

http://www.fojnica-samostan.com/grbovnik/

Историографски није потврђено одржавање поменутог састанка 1446. г. у Коњицу, односно доведена је у сумњу као кривотворена том приликом издана Повеља/Исправа краља Стефана Томаша са уњетим закључцима и учесницима ... може се о томе као и Јамометима више прочитати на линку (http://archive.is/Xajpn) у тексту Пеје Ћошковића. Овај дио из 1446. преносим у оригиналном тексту :

"Nije pouzdano je li Petar pripadao humskim Jamometima, ali je, prema M. Diniću, boravio u pravoj Bosni i bio u službi bosanskoga kralja. U kraljevoj službi bio je i tobožnji Velimir Jamometović, koji se navodi među svjedocima krivotvorene isprave kralja Tomaša iz 1446. u kojoj su sadržani zaključci državnoga sabora u Konjicu. Velimir se tu pojavljuje kao upravitelj srpske države u ime bosanskoga kralja. Suvremena povijesna vrela ne potvrđuju njegovu historičnost, a funkcija koju je navodno imao odražava političke odnose između dviju država potkraj Tomaševe vladavine. — J. su imali svoj grb, kojega je crni štit podijeljen na dva polja zlatnom gredom s krunišnim rezom. U svakoj su polovici po tri prema gore okrenuta srebrna polumjeseca postavljena jedan iznad drugoga. Grb je urešen okrunjenim crnim Tritonom koji zlatnim lukom odapinje strijelu."

О краљу Стефану Томашу (краль Стефань Томашь) можемо наћи доста занимљивих запажања код проф. Симе Љубића у дјелу Opis jugoslavenskih novaca, u Zagrebu 1875., izdano pomoćju Njegove Svjetlosti Milana kneza srbskoga i Sl. carske akademije znanosti u Beču. (https://books.google.rs/books?id=j_qHIDtMxlcC) , од стране 222 до 226.

Прилажем линк (https://www.scribd.com/document/56257379/Glasnik-Zemaljskog-muzeja-u-BiH-godina-27-knjiga-1-2-januar-juni-1915) овдје поменутог "Гласник Земаљског музеја XXVII ( 1915.) страница 282." , гдје нисам могао пронаћи садржај текста са састанка 1446. године ни страницу 282 ?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 02, 2017, 11:21:37 поподне
Појавио ми се нови тестирани са 4 разлике на 67 маркера.: Jacob John Warner.

Warner се не јавља али успео сам сложити његове СТР резултате (ФТДНА распоред) на 67 маркера. Најближи му је Јокић, 1 маркер разлике на брзомутирајучем маркеру DYS464d.

14   25   14   10   11   16   11   12   12   14   14   29   18   9   9   11   12   25   14   20   30   13   14   14   14   10   11   18   19   14   14   17   18   37   39   12   10   11   8   15   16   8   11   10   8   11   10   12   20   21   15   11   12   10   16   7   14   24   22   13   12   11   15   10   12   12   11
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић јануар 03, 2017, 06:43:45 поподне
Појавио ми се нови тестирани са 4 разлике на 67 маркера.: Jacob John Warner.

Warner се не јавља али успео сам сложити његове СТР резултате (ФТДНА распоред) на 67 маркера. Најближи му је Јокић, 1 маркер разлике на брзомутирајучем маркеру DYS464d.

14   25   14   10   11   16   11   12   12   14   14   29   18   9   9   11   12   25   14   20   30   13   14   14   14   10   11   18   19   14   14   17   18   37   39   12   10   11   8   15   16   8   11   10   8   11   10   12   20   21   15   11   12   10   16   7   14   24   22   13   12   11   15   10   12   12   11


Овај брзомутирајући маркер DYS464d=15 , су Црна Гуја и Đorđo употребили (Јул 26, 2016, 03:01:34 поподне) за груписање рода Г гдје су смјештени Јокић, Гломазић и Узелац. Заиста се Warner разликује са Јокићем у том 1 маркеру. Поредећи Warnerove маркере са другим N1a P189.2 хаплотиповима може се уочити да се разликује исто у 1 маркеру са Тушеком и то баш на карактеристичном CDY=39 за род В у ком су смјештени Делић (Бјелаци) и Тушек. Поријекло овог нашег Jacob John Warner-а заиста може бити интересантно  :D
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јануар 03, 2017, 10:57:07 поподне
^^^^^^ Ако му је то стварно хаплотип онда има поклапање на свих 67 маркера са модалним хаплотипом, помало невероватно, али није немогуће. Јокић има само једну мутацију у односу на модал на 67 маркера
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 04, 2017, 12:06:40 пре подне
^^^^^^ Ако му је то стварно хаплотип онда има поклапање на свих 67 маркера са модалним хаплотипом, помало невероватно, али није немогуће. Јокић има само једну мутацију у односу на модал на 67 маркера

Давор ми јавио недавно, да има пуно поклапање на 25 маркера са Ворнером. Јокић има поклапање на 66 од 67 маркера са Ворнером, и 1 разлике са Давором на 25 маркера. Једина разлика на 25 маркера између Давора и Јокића је на маркеру DYS464d. Док нам Ворнер не потврди мислим да је то најближе што можемо дочи до његових СТР резултата.

Не могу никако посложит СТР резултате за ову двојицу: Gerhard Brunner и William Charles Warger II.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 11, 2017, 10:16:32 поподне
Појавио ми се нови тестирани са 4 разлике на 67 маркера.: Jacob John Warner.

Овај брзомутирајући маркер DYS464d=15 , су Црна Гуја и Đorđo употребили (Јул 26, 2016, 03:01:34 поподне) за груписање рода Г гдје су смјештени Јокић, Гломазић и Узелац. Заиста се Warner разликује са Јокићем у том 1 маркеру. Поредећи Warnerove маркере са другим N1a P189.2 хаплотиповима може се уочити да се разликује исто у 1 маркеру са Тушеком и то баш на карактеристичном CDY=39 за род В у ком су смјештени Делић (Бјелаци) и Тушек. Поријекло овог нашег Jacob John Warner-а заиста може бити интересантно  :D

Давор и Warner имају два маркера разлике на 67 маркера. Мислим да би тај други маркер разлике требао бити DYS425. Warner вероватно има на том маркеру 12, исто ко Јокић и Шућур, а Давор 12-13.

Warner је направио и ФФ, незнам да ли се поклопио са неким нашим на том тесту, ја га не видим.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 12, 2017, 10:06:49 поподне
Дошли проширени резултати на 67 маркера (по ФТДНА разпореду) за Козму.

14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   29   18   9-9   11   12   25   14   21   30   13-14-14-15   10   11   18-19   14   14   17   17   37-39   11   10   11   8   15-16   7   11   10   8   11   10   12-13   20-21   15   11   12   10   16   7   14   24   22   13   12   11   15   10   12   12   11

Занимљив је маркер DYS590 = 7, сви остали до сад тестирани N1a имају 8.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 15, 2017, 05:31:21 поподне
Сад нас веч има неколико N1a са 67 маркера па се полако бистри вода.  :)

Ставио сам степен вероватноче на 95%.

(https://s23.postimg.org/9wbs6bwt7/N1a.jpg)


Ђорђо има ли које могучности да се направи филогенетско стабло?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo јануар 16, 2017, 09:36:05 пре подне
У почетку сам мислио да ће моћи али што више хаплотипова на 67 маркера долази, све више мислим да је то немогућа мисија
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 20, 2017, 03:00:21 поподне
У ISOGG-овом стаблу хаплогрупе N дошло је до промена номенклатуре. N1a je сада N2 (специфичније N2a), N1b је дефинисан СНП-ом F2930 за који су написали да је пронађен код људи из Кине, Јапана, Вијетнама, Индије и Белорусије, док су сви остали, укључујући ту цео бивши N1c и N1b сврстани у нову групу која се, гле чуда, зове N1a.  :D

http://isogg.org/tree/ISOGG_HapgrpN.html
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 20, 2017, 03:03:43 поподне
У ISOGG-овом стаблу хаплогрупе N дошло је до промена номенклатуре. N1a je сада N2 (специфичније N2a), N1b је дефинисан СНП-ом F2930 за који су написали да је пронађен код људи из Кине, Јапана, Вијетнама, Индије и Белорусије, док су сви остали, укључујући ту цео бивши N1c и N1b сврстани у нову групу која се, гле чуда, зове N1a.  :D

http://isogg.org/tree/ISOGG_HapgrpN.html

С тим у вези, предложио бих промену назива ове теме из Српски N1a P189.2 у Српски N2a P189.2 или само Српски N-P189.2...
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 20, 2017, 05:26:12 поподне
С тим у вези, предложио бих промену назива ове теме из Српски N1a P189.2 у Српски N2a P189.2 или само Српски N-P189.2...

Слажем се,претпостављам да же се временом назив ове подрупе опет променит у нешто трече. N3а?  ;D
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Зрно јануар 22, 2017, 04:35:35 пре подне
Мислим да ова српска N уопште нема везе за монголоидима. Ваљда би се нашла још негде у Азији, а не само на Балкану.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 22, 2017, 11:26:24 пре подне
Мислим да ова српска N уопште нема везе за монголоидима. Ваљда би се нашла још негде у Азији, а не само на Балкану.

Ја сам мишљења да се од већине осталих N, који су у новој номенклатури означени као N1, одвојила још за време палеолита, пре око 20 000 година, вероватно негде на простору средње Азије, одакле је мигрирала ка западу, тј. ка Европи, док су N1 отишли на исток, до Индокине и јужне Кине, где су доживели популацијски бум и потом кренули ка северу, све до Сибира, док су неки од њих доспели и у источну Европу (каснија угрофинска племена). По свему судећи, N2 тј. N-P189.2 у овим азијско-европским "сеобама у обрнутом смеру казаљке на сату" уопште нису учествовали јер су се раније одвојили. Мени делује да би они могли бити једна од оних ретких палеолитских европских хаплогрупа, као што су C-V20 (не она монголска C-M217) и А-М31; овде наравно не рачунам хаплогрупу I која је исто европско-палеолитска али широко распрострањена. Могуће је да су они на простор источне и/или југоисточне Европе дошли још за време палеолита. N-Y6503 која је нађена код једног скелета у мађарском Потисју (некропола Мезочат културе, 10-9. век п.н.е, рано гвоздено доба) се колико сам разумео налази узводно у односу на N-P189.2, међутим тај скелет није био позитиван на N-P189.2, што ме наводи на помисао да тај појединац није био предак наших N-P189.2 већ њихов "старији брат" (N-Y6503*), тј. једна од паралелних грана у односу на N-P189.2, али исто припадник новодефинисане N2. Његова аутозомална ДНК није имала "европске неолитске" примесе, па је на основу тога и археолошке културе којој је припадао (Мезочат културу мађарски археолози везују за "Тракокимерце", степско-номадску популацију која се из источноевропских степа спустила ка Балкану почетком гвозденог доба, под притиском новопридошлих Скита са истока) закључено да N2 није могла да буде од палеолита на Балкану. Међутим, N-P189.2 није морала доћи са "Тракокимерцима", већ је можда баш то огранак који се још у палеолиту одвојио од осталих N2 и населио на Балкану. Чак и ако грешим за Балкан, опет стоји да су N2 на простору источне Европе врло рано, вероватно још од палеолита. За разлику од већине осталих хаплогрупа, N-P189.2 су "једва преживљавали" хиљадама година (још један пример тог "преживљавања" је појединац-родоначелник I2a1b CTS10228, чији су преци "једва преживљавали" хиљадама година преносећи свој хаплотип кроз врло мали број лоза, без значајног разгранавања и демографских експлозија, све до CTS10228 чији су потомци доживели демографску експлозију), док нису доживели демографску "мини-експлозију" на Балкану, и то током средњег века. Не би ме чудило да у неком будућем времену, када се буде располагало са више тестираних који имају овај хаплотип, N2 због свог раног одвајања и специфичности у односу на N1 буде проглашена новом хаплогрупом (хаплогрупа U?); слична ствар се десила са новогвинејском хаплогрупом S (до 2008. се звала K5) и хаплогрупом Т (до 2008. се звала K2).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Зрно јануар 22, 2017, 01:46:09 поподне
Ја сам мишљења да се од већине осталих N, који су у новој номенклатури означени као N1, одвојила још за време палеолита, пре око 20 000 година, вероватно негде на простору средње Азије, одакле је мигрирала ка западу, тј. ка Европи, док су N1 отишли на исток, до Индокине и јужне Кине, где су доживели популацијски бум и потом кренули ка северу, све до Сибира, док су неки од њих доспели и у источну Европу (каснија угрофинска племена). По свему судећи, N2 тј. N-P189.2 у овим азијско-европским "сеобама у обрнутом смеру казаљке на сату" уопште нису учествовали јер су се раније одвојили. Мени делује да би они могли бити једна од оних ретких палеолитских европских хаплогрупа, као што су C-V20 (не она монголска C-M217) и А-М31; овде наравно не рачунам хаплогрупу I која је исто европско-палеолитска али широко распрострањена. Могуће је да су они на простор источне и/или југоисточне Европе дошли још за време палеолита. N-Y6503 која је нађена код једног скелета у мађарском Потисју (некропола Мезочат културе, 10-9. век п.н.е, рано гвоздено доба) се колико сам разумео налази узводно у односу на N-P189.2, међутим тај скелет није био позитиван на N-P189.2, што ме наводи на помисао да тај појединац није био предак наших N-P189.2 већ њихов "старији брат" (N-Y6503*), тј. једна од паралелних грана у односу на N-P189.2, али исто припадник новодефинисане N2. Његова аутозомална ДНК није имала "европске неолитске" примесе, па је на основу тога и археолошке културе којој је припадао (Мезочат културу мађарски археолози везују за "Тракокимерце", степско-номадску популацију која се из источноевропских степа спустила ка Балкану почетком гвозденог доба, под притиском новопридошлих Скита са истока) закључено да N2 није могла да буде од палеолита на Балкану. Међутим, N-P189.2 није морала доћи са "Тракокимерцима", већ је можда баш то огранак који се још у палеолиту одвојио од осталих N2 и населио на Балкану. Чак и ако грешим за Балкан, опет стоји да су N2 на простору источне Европе врло рано, вероватно још од палеолита. За разлику од већине осталих хаплогрупа, N-P189.2 су "једва преживљавали" хиљадама година (још један пример тог "преживљавања" је појединац-родоначелник I2a1b CTS10228, чији су преци "једва преживљавали" хиљадама година преносећи свој хаплотип кроз врло мали број лоза, без значајног разгранавања и демографских експлозија, све до CTS10228 чији су потомци доживели демографску експлозију), док нису доживели демографску "мини-експлозију" на Балкану, и то током средњег века. Не би ме чудило да у неком будућем времену, када се буде располагало са више тестираних који имају овај хаплотип, N2 због свог раног одвајања и специфичности у односу на N1 буде проглашена новом хаплогрупом (хаплогрупа U?); слична ствар се десила са новогвинејском хаплогрупом S (до 2008. се звала K5) и хаплогрупом Т (до 2008. се звала K2).

И ја сам размишљао о могућности да ова наша уопште и није хаплогрупа N, али нисам хтео да лупам, будући да сам аматер на овом пољу.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Зрно јануар 22, 2017, 01:52:22 поподне
Сад ми није нешто јасно. Раније се сматрало да је ово најстарији огранак од N. Какво је сад стање, пошто се наводи као N2?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 22, 2017, 02:23:17 поподне
Сад ми није нешто јасно. Раније се сматрало да је ово најстарији огранак од N. Какво је сад стање, пошто се наводи као N2?

Утврдили су да је, након издвајања хаплогрупе N из предачке хаплогрупе NO (друга хаплогрупа која се издвојила из NO је О, која је данас најраспрострањенија хаплогрупа међу источноазијским народима, Кинезима, Јапанцима, Корејцима и другим, као и међу аустронезијским народима, Меланежанима, Микронежанима, Полинежанима, итд.), дошло врло рано и до одвајања N1 и N2; N1 данас сачињава више од 99% свих N лоза на светском нивоу, N2 је присутна само на Балкану и код неколико појединаца из Словачке, Мађарске, Румуније, Италије и САД. Цела прича о миграцијама N хаплогрупе која је до скоро важила (настанак у Индокини, миграција на север у Сибир, потом на запад) сада важи само за N1, док је наша N2 имала изгледа потпуно другачије кретање.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Полић јануар 22, 2017, 04:34:37 поподне
И ја сам размишљао о могућности да ова наша уопште и није хаплогрупа N, али нисам хтео да лупам, будући да сам аматер на овом пољу.
Мене занима критеријум по коме се оређује нека хаплогрупа, значи, до кад је то само огранак неке постојеће, а када се стичу услови да се одређена да кажем, грана, прогласи за одвојену халпогрупу?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Иван Вукићевић јануар 22, 2017, 05:15:14 поподне
Мене занима критеријум по коме се оређује нека хаплогрупа, значи, до кад је то само огранак неке постојеће, а када се стичу услови да се одређена да кажем, грана, прогласи за одвојену халпогрупу?
Хаплогрупе су првобитно одређене на основу врло малог броја података и по свој прилици се више неће мењати тј. сваки SNP који данас припада некој хаплогрупи ће у њој и остати. Врше се прегруписавања у оквиру хаплогрупа попут овог иако би у многим случајевима ближе реалности било издвајање нових хаплогрупа. Најбољи пример колико је тренутна подела на хаплогрупе лоша је што су у Е хаплогрупи и црнци и белци.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 22, 2017, 05:22:05 поподне
Мене занима критеријум по коме се оређује нека хаплогрупа, значи, до кад је то само огранак неке постојеће, а када се стичу услови да се одређена да кажем, грана, прогласи за одвојену халпогрупу?

Нисам сигуран, мислим да има везе са бројем тестираних из одређене хаплогрупе, тј. њеног огранка. Ако се одређени огранак по вредностима крене све више да удаљава од неког модала везаног за ту хаплогрупу, што наравно зависи од броја тестираних људи са тим "удаљавајућим" вредностима, онда се стичу услови да се "прогласи" нова хаплогрупа, мени барем тако делује. Свака хаплогрупа има свог "претка", па је тако предак од N хаплогрупа NO (нисам сигуран да ли постоји неки живи припадник ове хаплогрупе), а хипотетички говорећи, ако би се испоставило да N2 има довољно "материјала" да би се прогласила новом хаплогрупом, онда би њен предак, наравно, била хаплогрупа N.
Хаплогрупа S која је присутна искључиво у брдским областима Нове Гвинеје се до 2008. године звала К5, док није било довољно тестираних; када се тај број повећао, схватили су да је то посебна хаплогрупа, а не само огранак. Слично је и са хаплогрупом Т (бившом К2).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Полић јануар 22, 2017, 05:23:43 поподне
Хаплогрупе су првобитно одређене на основу врло малог броја података и по свој прилици се више неће мењати тј. сваки SNP који данас припада некој хаплогрупи ће у њој и остати. Врше се прегруписавања у оквиру хаплогрупа попут овог иако би у многим случајевима ближе реалности било издвајање нових хаплогрупа. Најбољи пример колико је тренутна подела на хаплогрупе лоша је што су у Е хаплогрупи и црнци и белци.
Хвала на одговору, донекле ми је јасније. Уствари, подела је ипак договорна, и не постоји неки егзактан критеријум за њу. Не само да су у Е групи црнци и белци, него и прелазне варијанте као што су становници Магреба :). Али и група Н, и у њој су присутни белци са североистока Европе, тј. угрофинци, и народи далеког истока који су жуте расе, као и онај крак Р1б у Африци...има и код других група тих расних преклапања.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 22, 2017, 05:32:32 поподне
Хвала на одговору, донекле ми је јасније. Уствари, подела је ипак договорна, и не постоји неки егзактан критеријум за њу. Не само да су у Е групи црнци и белци, него и прелазне варијанте као што су становници Магреба :). Али и група Н, и у њој су присутни белци са североистока Европе, тј. угрофинци, и народи далеког истока који су жуте расе, као и онај крак Р1б у Африци...има и код других група тих расних преклапања.

То само показује да је концепт расе из 19. века (мултирегионална хипотеза, свака од људских "раса" је потекла од посебне врсте хоминида) одавно превазиђен.  ;)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја јануар 22, 2017, 06:05:30 поподне
Скелет из Мезочат културе је припадао грани паралелној са нашом N-P189.2, али како су се те две гране раздвојиле пре око 22000 година не можемо на основу њега доносити никакве закључке о нашој N-P189.2. Не може се искључити да је била присутна у Европи још за време палеолита, али мислим да би у том случају била кудикамо раширенија, као што је случај нпр. са C1a2-V20. Занимљиво је да два до сада најстарија тестирана скелета (Уст-Ишим из Западног Сибира 45480-40560 п.н.е. и Оасе1 из Румуније 39640-35580 п.н.е.) припадају истој хаплогрупи - K-M2335 (https://www.yfull.com/tree/K-M2335/), из које је проистекла хаплорупа NO. Вероватно су се припадници ове гране раширили у разним правцима, али је јединo популација која је отишла у Источну Азију била успешна, док популације којима су припадали Уст-Ишим и Оасе по свој прилици нису оставиле потомство које је преживело до данас.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Иван Вукићевић јануар 22, 2017, 06:33:33 поподне
То само показује да је концепт расе из 19. века (мултирегионална хипотеза, свака од људских "раса" је потекла од посебне врсте хоминида) одавно превазиђен.  ;)
То је био само један од покушаја да се објасни разлика у боји коже између раличитих група народа, има и других. Али чињеница је да хаплогрупе у принципу прате устаљену расну поделу (белци, црнци, азијати) сем у пар изузетака где су генетичари очигледно погрешно груписали поједине гране. Основна је логика да су белци и црнци могли да имају заједничког претка јако давно те да груписање једних и других у исту хаплогрупу није добро решење.
Конкретно о Е хаплогрупи је говорио раније и Невски, тако да ћу га цитирати:
Лоза Е1б1б В13 (а Бога ми, и йош неки подогранци од лозе Е) йе врло дуго у Европи, много тисушт годин. Афричка йе колико су и све остале европске лозе. При додѣљивању имен мушким лозам начињена йе велика неправда многобройним огранкомъ данас се називайућим словом Е, йер йе их веза много давния него ли огранкомъ лоз Ф-Т, койим су, и поред далеко скорийе везе међу њими, додѣљивана различита слова. Тако да се стиче лажан утисак да су рецимо Е1а и Е1б ближи него ли, на примѣр Р и Ку или И и Й,  или Н и О.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel јануар 22, 2017, 07:07:46 поподне
Занимљиве анализе. Ова грана свакако остаје једна од најинтригантнијих на овим просторима. Када разматрамо њено географско порекло требало би имати у виду и чињеницу да је становништво источне, југоисточне и централне Азије знатно слабије покривено генетским тестирањима. Индивидуална тестирања су готово занемарљива када се узме у обзир укупно становништво и махом се врше од стране људи азијског порекла који живе на западу. Анонимна тестирања у склопу научних истраживања се све чешће појављују у последње време и нека од њих се заиста труде да прошире покривеност и обухвате мање етничке заједнице, мада је то још увек недовољно. Велики број тих мањих етничких/лингвистичких заједница су вековима изоловане од мешања са другим популацијама, у неприступачним пределима, и питање је какве би се хаплогрупе тамо могле наћи.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel јануар 22, 2017, 07:36:01 поподне
То је био само један од покушаја да се објасни разлика у боји коже између раличитих група народа, има и других. Али чињеница је да хаплогрупе у принципу прате устаљену расну поделу (белци, црнци, азијати) сем у пар изузетака где су генетичари очигледно погрешно груписали поједине гране. Основна је логика да су белци и црнци могли да имају заједничког претка јако давно те да груписање једних и других у исту хаплогрупу није добро решење.
Конкретно о Е хаплогрупи је говорио раније и Невски, тако да ћу га цитирати:

Именовање и груписање Y хаплогрупа је чисто техничко питање које се базира на одређеним мутацијама на Y хромозому и не видим да је боја коже (или скуп неких других физичких карактеристика одређених низом мутација на другим хромозомима) ту параметар од било каквог значаја. Примери које је Полић навео то јасно показују. Истина је да у неким случајевима то почетно слово не представља најбоље филогенетску блискост, али говорити о ”начињеној великој неправди” због тога...

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 22, 2017, 07:44:13 поподне
Скелет из Мезочат културе је припадао грани паралелној са нашом N-P189.2, али како су се те две гране раздвојиле пре око 22000 година не можемо на основу њега доносити никакве закључке о нашој N-P189.2. Не може се искључити да је била присутна у Европи још за време палеолита, али мислим да би у том случају била кудикамо раширенија, као што је случај нпр. са C1a2-V20. Занимљиво је да два до сада најстарија тестирана скелета (Уст-Ишим из Западног Сибира 45480-40560 п.н.е. и Оасе1 из Румуније 39640-35580 п.н.е.) припадају истој хаплогрупи - K-M2335 (https://www.yfull.com/tree/K-M2335/), из које је проистекла хаплорупа NO. Вероватно су се припадници ове гране раширили у разним правцима, али је јединo популација која је отишла у Источну Азију била успешна, док популације којима су припадали Уст-Ишим и Оасе по свој прилици нису оставиле потомство које је преживело до данас.

Шта је са А-М31, колико је она раширена у западној Европи? Стекао сам утисак да су и C-V20 и A-M31 у Европи присутне у малим процентима, нешто слично као N2 код нас, те ми зато личи да је она неки реликт из давних времена. Ово што си написао за К-М2335 ме још више уверава да је палеолитски сценарио за N2 у Европи (источној и/или југоисточној) могућ. По свему судећи, N-P189.2 су доживели демографски раст само у последњих 600 година, колики је TMRCA прорачун за више наших тестираних N2 породица. Пре тога је код њих био присутан онај "barely surviving" сценарио. Било би добро када би могли да се докопамо маркера од оних Моравских Влаха што их је Синиша недавно помињао, прво да се види да ли је N хаплогрупа која се код њих јавља у солидном проценту N-P189.2 или нека друга, а ако јесте, онда да се упореде са српским N-P189.2. Мислим да би онда ствари биле много јасније.

Цитат
Занимљиве анализе. Ова грана свакако остаје једна од најинтригантнијих на овим просторима. Када разматрамо њено географско порекло требало би имати у виду и чињеницу да је становништво источне, југоисточне и централне Азије знатно слабије покривено генетским тестирањима. Индивидуална тестирања су готово занемарљива када се узме у обзир укупно становништво и махом се врше од стране људи азијског порекла који живе на западу. Анонимна тестирања у склопу научних истраживања се све чешће појављују у последње време и нека од њих се заиста труде да прошире покривеност и обухвате мање етничке заједнице, мада је то још увек недовољно. Велики број тих мањих етничких/лингвистичких заједница су вековима изоловане од мешања са другим популацијама, у неприступачним пределима, и питање је какве би се хаплогрупе тамо могле наћи.
И ово остаје као могућност, мада ми се чини да N2 нису били "сапутници" од N1; у југоисточној Азији где се јавља највећа разноврсност N хаплотипова није пронађен ниједан N2. Можда су они "остатак" од N који није са другима кренуо путем ЈИ Азије, већ је остао у централној Азији (хипотетички говорећи, мислим да је тај простор био "прадомовина" N хаплогрупе), па се заједно са индоевропским племенима или каснијим туркијским народима домогао Европе, али ми је ипак изгледнији палеолитски сценарио.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Селаковић јануар 22, 2017, 07:58:27 поподне
Нисам упућен претерано у ову свеобухватну Y-ДНК историју, али ако је потребно преименовање, а изгледа да јесте, онда ево моје мишљење.

Никако не треба узимати као критеријуме за поделу ипсилон-стабла категорије као што су расе, географске расподеле, језици, боје очију и сличне ствари. Ипсилон хромозом и његове мутације не познају ове категорије. Треба се чврсто држати природних молекуларно-биолошки, математичких и статистичких наука, које су иначе и откриле, описале и објасниле промене на ипсилон-хромозому и механизме њиховог настанка.

Дакле, треба узети неку фиксну вредност старости и то треба бити једини суд. На пример, све што је старо 5000 година је хаплогрупа за себе. Или, све што је старо 10 000 или 20 000 година је хаплогрупа за себе.

А за сада, када је познато да су нека "слова" која означавају хаплогрупе (А, Б или Е) много старија од неких других (Р или Н на пример), онда их не треба много примати "к срцу" већ са знањем да су ово посве различите категорије.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Селаковић јануар 22, 2017, 08:31:04 поподне
Нисам упућен претерано у ову свеобухватну Y-ДНК историју, али ако је потребно преименовање, а изгледа да јесте, онда ево моје мишљење.

Никако не треба узимати као критеријуме за поделу ипсилон-стабла категорије као што су расе, географске расподеле, језици, боје очију и сличне ствари. Ипсилон хромозом и његове мутације не познају ове категорије. Треба се чврсто држати природних молекуларно-биолошки, математичких и статистичких наука, које су иначе и откриле, описале и објасниле промене на ипсилон-хромозому и механизме њиховог настанка.

Дакле, треба узети неку фиксну вредност старости и то треба бити једини суд. На пример, све што је старо 5000 година је хаплогрупа за себе. Или, све што је старо 10 000 или 20 000 година је хаплогрупа за себе.

А за сада, када је познато да су нека "слова" која означавају хаплогрупе (А, Б или Е) много старија од неких других (Р или Н на пример), онда их не треба много примати "к срцу" већ са знањем да су ово посве различите категорије.

Или, на пример, све што је неким довољно дугим "уским грлом" одвојено од најближих сродника, да буде хаплогрупа за себе.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Иван Вукићевић јануар 22, 2017, 08:37:02 поподне
Никако не треба узимати као критеријуме за поделу ипсилон-стабла категорије као што су расе, географске расподеле, језици, боје очију и сличне ствари.
Нико то ни не предлаже. Само сам констатовао да чак и тренутна подела на хаплогрупе која је пуна недостатака у великој мери прати расну поделу. Јасно је да би једино старост и начин гранања требало да буду критеријуми по којима су дефинисане хаплогрупе. А тренутно стање је далеко од тога што наводи људе на потпуно погрешне закључке слично попут погрешне поделе на динарик север и динарик југ.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Селаковић јануар 22, 2017, 08:43:23 поподне
Нико то ни не предлаже. Само сам констатовао да чак и тренутна подела на хаплогрупе која је пуна недостатака у великој мери прати расну поделу. Јасно је да би једино старост и начин гранања требало да буду критеријуми по којима су дефинисане хаплогрупе. А тренутно стање је далеко од тога што наводи људе на потпуно погрешне закључке слично попут погрешне поделе на динарик север и динарик југ.

Слажемо се потпуно. Али неко је написао да у Е хаплогрупи има, парафразирам "и црнаца и белаца, што је незгодно јер итд...". Вероватно треба применити исти критеријум који је примењен на неке млађе хаплогрупе и исцепкати хаплогрупу Е и друге старије групе, али то што су у тренутној хаплогрупи Е и црнци и белци не треба наводити као критеријум без детаљног објашњења (иако ја знам да је то писац с разумевањем суштине написао), да не би исто неко погрешно закључивао из само те тезе.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 22, 2017, 10:09:09 поподне
Шта је са А-М31, колико је она раширена у западној Европи? Стекао сам утисак да су и C-V20 и A-M31 у Европи присутне у малим процентима, нешто слично као N2 код нас, те ми зато личи да је она неки реликт из давних времена. Ово што си написао за К-М2335 ме још више уверава да је палеолитски сценарио за N2 у Европи (источној и/или југоисточној) могућ. По свему судећи, N-P189.2 су доживели демографски раст само у последњих 600 година, колики је TMRCA прорачун за више наших тестираних N2 породица. Пре тога је код њих био присутан онај "barely surviving" сценарио. Било би добро када би могли да се докопамо маркера од оних Моравских Влаха што их је Синиша недавно помињао, прво да се види да ли је N хаплогрупа која се код њих јавља у солидном проценту N-P189.2 или нека друга, а ако јесте, онда да се упореде са српским N-P189.2. Мислим да би онда ствари биле много јасније.

Послао сам пре око месец дана емајл контактној особи са тог истраживања али још нема одговора.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel јануар 23, 2017, 02:00:18 пре подне
Скелет из Мезочат културе је припадао грани паралелној са нашом N-P189.2, али како су се те две гране раздвојиле пре око 22000 година не можемо на основу њега доносити никакве закључке о нашој N-P189.2. Не може се искључити да је била присутна у Европи још за време палеолита, али мислим да би у том случају била кудикамо раширенија, као што је случај нпр. са C1a2-V20. Занимљиво је да два до сада најстарија тестирана скелета (Уст-Ишим из Западног Сибира 45480-40560 п.н.е. и Оасе1 из Румуније 39640-35580 п.н.е.) припадају истој хаплогрупи - K-M2335 (https://www.yfull.com/tree/K-M2335/), из које је проистекла хаплорупа NO. Вероватно су се припадници ове гране раширили у разним правцима, али је јединo популација која је отишла у Источну Азију била успешна, док популације којима су припадали Уст-Ишим и Оасе по свој прилици нису оставиле потомство које је преживело до данас.

Интересантни подаци Црна Гујо.
Колико видим из оригиналног рада, за Оасе1 су успели да утврде само да припада хаплогрупи F која је ”предачка” не само за NO већ за читав низ хаплогрупа: G, H, I, J, R, N, O идр.

Цитат
We found no evidence that Oase 1 belongs to specific sub-haplogroups of F, as it carries the ancestral allele at all previously described diagnostic mutations for these haplogroups.
...
No evidence of membership in G
...
No evidence of membership in H
...
No evidence of membership in IJ
...
We could not test whether Oase 1 is part of macrohaplogroups GHIJK, HIJK, K or K(xLT), as none of the SNPs diagnostic for them are covered by deaminated fragments in Oase 1.

Такође и за Уст-Ишим изгледа да су у изворном раду успели само да потврде да узорак припада хаплогрупи K(xLT) тј. К-М526, која је предачка за R, Q, N i O.

Цитат
The Ust’-Ishim Y-chromosome carries no additional mutations belonging to any of the sub-haplogroups of K(xLT); however, there are 6 additional mutations that are not observed in the 23 present-day humans to which we compare.

Не знам да ли су можда касније поновили анализе и успели да ипак дођу до млађе мутације K-M2335?

Бацио сам поглед и на неколико радова који се баве пореклом и разноврсношћу унутар хаплогрупе N у источној и југоисточној Азији. Настанак мутација које дефинишу N хаплогрупу се према њиховом мишљењу везује за јужну Кину (http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0066102 (http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0066102)). Време настанка изводе на основу варијација STR вредности и процењују га на пре око 16500 год. Ја бих се ипак пре држао процене са YFull-а и ове студије (http://www.cell.com/ajhg/abstract/S0002-9297(16)30160-4 (http://www.cell.com/ajhg/abstract/S0002-9297(16)30160-4)) који рачунају време настанка хаплогрупе N пре око 22 000 година. Ови радови не дају објашњење настанка балканске гране. Већина је чак ни не спомиње.

Почетна гранања на N стаблу су се показала као тешка за одређивање, слично као у случају Е-V13. Као дефинишући SNP за грану N1 се у радовима до 2014. користио LLY22g, који се у међувремену показао као несигуран и замењен је комбинацијом CTS11499/L735/M2291. Међутим, готово сви радови који се баве SNP анализом источноазијских узорака немају укључену ову нову SNP комбинацију тако да је међу узорцима који су у њима дефинисани као M231* (тј. N*) или LLY22g* (тј. N1*) немогуће утврдити да ли се ту евентуално крије и неко рано гранање као наш Y6503 или су сви заправо N1*. Једини рад за који сам нашао да укључује тестирање поузданијих SNP-ова је: https://arxiv.org/abs/1504.06463 (https://arxiv.org/abs/1504.06463). Он нема узорака означених као M231*, али је и покривеност јужних области Кине знатно лошија.

Укратко, на основу доступних података не можемо са поузданошћу тврдити да у источној Азији нема подгране N2 (N-Y6503) која укључује и балканске узорке. Нисам гледао колико добро су испитане популације у Сибиру и централној Азији.

Теорија коју је изнео НиколаВук је могућа, али она подразумева изузетно дуг "barely surviving" период, вероватно уз вишеструка уништења популације са малим бројем преживелих мушкараца. Када бисмо нашли бар још неко локално ”жариште” N2 негде у Европи, тако да се време до најближег заједничког претка помери на пар хиљада година, то би био добар знак у прилог овој теорији. Таква је ситуација и са другим хаплогрупама за које се сматра да су населиле Европу у палеолиту као што су C-V20 и разни малобројни огранци I2 раштркани широм Европе.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја јануар 23, 2017, 02:34:15 пре подне
Интересантни подаци Црна Гујо.
Колико видим из оригиналног рада, за Оасе1 су успели да утврде само да припада хаплогрупи F која је ”предачка” не само за NO већ за читав низ хаплогрупа: G, H, I, J, R, N, O идр.

Такође и за Уст-Ишим изгледа да су у изворном раду успели само да потврде да узорак припада хаплогрупи K(xLT) тј. К-М526, која је предачка за R, Q, N i O.

Не знам да ли су можда касније поновили анализе и успели да ипак дођу до млађе мутације K-M2335?

У радовима се углавном не тестирају сви СНП-ови, већ само мањи број основних, а и нови СНП-ови се константно откривају па је сигурно да ни Оасе ни Уст-Ишим нису тестирани на све. Оасе је иначе узорак слабог квалитета, али има једно очитавање СНП-а Z4842/M2308/V1371 који је на истом нивоу као и М2335, и што је врло битно очитавање се налази на средини секвенце па се може искључити да је последица оштећења ДНК. Са друге стране, Уст-Ишим је далеко најквалитетнији древни узорак анализиран до сад, и он има чак 25 очитавања истог тог СНП-а, тако да ту нема дилеме.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel јануар 23, 2017, 02:59:05 пре подне
У радовима се углавном не тестирају сви СНП-ови, већ само мањи број основних, а и нови СНП-ови се константно откривају па је сигурно да ни Оасе ни Уст-Ишим нису тестирани на све. Оасе је иначе узорак слабог квалитета, али има једно очитавање СНП-а Z4842/M2308/V1371 који је на истом нивоу као и М2335, и што је врло битно очитавање се налази на средини секвенце па се може искључити да је последица оштећења ДНК. Са друге стране, Уст-Ишим је далеко најквалитетнији древни узорак анализиран до сад, и он има чак 25 очитавања истог тог СНП-а, тако да ту нема дилеме.

Захваљујем на појашњењу.  :)

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 23, 2017, 11:29:46 пре подне
Теорија коју је изнео НиколаВук је могућа, али она подразумева изузетно дуг "barely surviving" период, вероватно уз вишеструка уништења популације са малим бројем преживелих мушкараца. Када бисмо нашли бар још неко локално ”жариште” N2 негде у Европи, тако да се време до најближег заједничког претка помери на пар хиљада година, то би био добар знак у прилог овој теорији. Таква је ситуација и са другим хаплогрупама за које се сматра да су населиле Европу у палеолиту као што су C-V20 и разни малобројни огранци I2 раштркани широм Европе.

Зато ће бити права посластица ако се испостави да је N код моравских Влаха управо N-P189.2. Остаје нам да се надамо да ће аутор/аутори чланка да одговоре Узију и пошаљу му маркере.  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић јануар 24, 2017, 02:48:02 пре подне
Скелет из Мезочат културе је припадао грани паралелној са нашом N-P189.2, али како су се те две гране раздвојиле пре око 22000 година не можемо на основу њега доносити никакве закључке о нашој N-P189.2. Не може се искључити да је била присутна у Европи још за време палеолита, али мислим да би у том случају била кудикамо раширенија, као што је случај нпр. са C1a2-V20. Занимљиво је да два до сада најстарија тестирана скелета (Уст-Ишим из Западног Сибира 45480-40560 п.н.е. и Оасе1 из Румуније 39640-35580 п.н.е.) припадају истој хаплогрупи - K-M2335 (https://www.yfull.com/tree/K-M2335/), из које је проистекла хаплорупа NO. Вероватно су се припадници ове гране раширили у разним правцима, али је јединo популација која је отишла у Источну Азију била успешна, док популације којима су припадали Уст-Ишим и Оасе по свој прилици нису оставиле потомство које је преживело до данас.
Поред IR1 скелета Мезочат културе гвозденог доба (датираних костију 980-930. г. пне) на табели сајта http://www.ancestraljourneys.org/ironagedna.shtml , налазе се још два, отац и син, Скитско-Сибирске Пазирик културе из Алтаја са Укок висоравни, припадника N хаплогрупе (400-200 г. пне). Уз ове податке приложен је линк ка научном раду А. С. Пилипенка и др. https://www.researchgate.net/publication/301548191_Pilipenko_2015_A_PALEOGENETIC_STUDY_OF_PAZYRYK_PEOPLE_BURIED_AT_AK-ALAKHA-1_THE_ALTAI_MOUNTAINS_in_russian , у којем су аутори дали налаз 17 маркера Y-DNA одредивши их припадношћу N хаплогрупи.
Чепркајући по мрежи по овим подацима на http://wikivisually.com/wiki/Scytho-Siberian_culture , наиђох да су ова два скелета одређена као припадници "haplogroup N1b-P43" управо се позивајући на овај Пилипенков рад у којем нисам могао примјетити такав податак ?
Пилипенко је дао ове маркере за Скелет 1 : DYS19 , DYS385a/b , DYS389I , DYS389II , DYS390 , DYS391 , DYS392 , DYS393 , DYS437 , DYS438 , DYS439 , DYS44 , DYS456 , DYS458 , DYS635 , YGATAH4 са припадајућим вредностима редом : 14, 12/13, 13, 29, 23, 10, 14, 13, 14, 10, 10, 18, 15, 16, 24, 12.
Моји маркери се поклапају у 6 са овим Скитом а осталих 11 иду +1 / -2 у вриједности разлике. Може ли ко анализирати ове маркере и дати коментар ?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црна Гуја јануар 24, 2017, 03:32:50 пре подне
Поред IR1 скелета Мезочат културе гвозденог доба (датираних костију 980-930. г. пне) на табели сајта http://www.ancestraljourneys.org/ironagedna.shtml , налазе се још два, отац и син, Скитско-Сибирске Пазирик културе из Алтаја са Укок висоравни, припадника N хаплогрупе (400-200 г. пне). Уз ове податке приложен је линк ка научном раду А. С. Пилипенка и др. https://www.researchgate.net/publication/301548191_Pilipenko_2015_A_PALEOGENETIC_STUDY_OF_PAZYRYK_PEOPLE_BURIED_AT_AK-ALAKHA-1_THE_ALTAI_MOUNTAINS_in_russian , у којем су аутори дали налаз 17 маркера Y-DNA одредивши их припадношћу N хаплогрупи.
Чепркајући по мрежи по овим подацима на http://wikivisually.com/wiki/Scytho-Siberian_culture , наиђох да су ова два скелета одређена као припадници "haplogroup N1b-P43" управо се позивајући на овај Пилипенков рад у којем нисам могао примјетити такав податак ?
Пилипенко је дао ове маркере за Скелет 1 : DYS19 , DYS385a/b , DYS389I , DYS389II , DYS390 , DYS391 , DYS392 , DYS393 , DYS437 , DYS438 , DYS439 , DYS44 , DYS456 , DYS458 , DYS635 , YGATAH4 са припадајућим вредностима редом : 14, 12/13, 13, 29, 23, 10, 14, 13, 14, 10, 10, 18, 15, 16, 24, 12.
Моји маркери се поклапају у 6 са овим Скитом а осталих 11 иду +1 / -2 у вриједности разлике. Може ли ко анализирати ове маркере и дати коментар ?

Према Невгену хаплотип овог Скита 100% припада наведеној хаплогрупи N1b, па га нема смисла поредити са вашим N1a-хаплотипом с обзиром да су се ове две гране раздвојиле пре око 22000 година.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel јануар 24, 2017, 04:45:07 пре подне
Цитат: Rigel  Јануар 23, 2017, 02:00:18 пре подне
Теорија коју је изнео НиколаВук је могућа, али она подразумева изузетно дуг "barely surviving" период, вероватно уз вишеструка уништења популације са малим бројем преживелих мушкараца. Када бисмо нашли бар још неко локално ”жариште” N2 негде у Европи, тако да се време до најближег заједничког претка помери на пар хиљада година, то би био добар знак у прилог овој теорији. Таква је ситуација и са другим хаплогрупама за које се сматра да су населиле Европу у палеолиту као што су C-V20 и разни малобројни огранци I2 раштркани широм Европе.

_____________________________________________

Зато ће бити права посластица ако се испостави да је N код моравских Влаха управо N-P189.2. Остаје нам да се надамо да ће аутор/аутори чланка да одговоре Узију и пошаљу му маркере.  :)

Тек сам сада схватио да заправо већ имамо један такав случај. Условно речено. :)  Reace, Американац непознатог али претпостављамо европског порекла, је још раније урадио BigY и припада грани N-Y6503>P189.2*. На YFull-у је означен као YF01795 и са балканском подграном имао је најскоријег заједничког претка, према процени, пре 4200 година.

https://www.yfull.com/tree/N-Y6503/ (https://www.yfull.com/tree/N-Y6503/)

Италијан DiCesare је, према хаплотипу, нешто ближи балканској грани, али прилично удаљен од Reace-а. За њега немамо процену TMRCA са балканском граном на основу нових SNP-ова.

Било би занимљиво да знамо географско порекло Reace-а, али је то немогуће док се не појави сличан хаплотип. Међутим, за разматрање теорија о пореклу гране N-Y6503 и времена њеног појављивања у Европи, значајна је информација да негде у Европи (ако претпоставимо да је Reace европског порекла!) постоји или је барем до скоро постојао род удаљен око 4200 година од балканске гране. То је још далеко од палеолита, али ипак иде знатно дубље у прошлост од старости саме балканске гране.

Ко зна, можда се испостави да Reace потиче од поменутих моравских Влаха.  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 24, 2017, 09:53:10 пре подне
Тек сам сада схватио да заправо већ имамо један такав случај. Условно речено. :)  Reace, Американац непознатог али претпостављамо европског порекла, је још раније урадио BigY и припада грани N-Y6503>P189.2*. На YFull-у је означен као YF01795 и са балканском подграном имао је најскоријег заједничког претка, према процени, пре 4200 година.

https://www.yfull.com/tree/N-Y6503/ (https://www.yfull.com/tree/N-Y6503/)

Италијан DiCesare је, према хаплотипу, нешто ближи балканској грани, али прилично удаљен од Reace-а. За њега немамо процену TMRCA са балканском граном на основу нових SNP-ова.

Било би занимљиво да знамо географско порекло Reace-а, али је то немогуће док се не појави сличан хаплотип. Међутим, за разматрање теорија о пореклу гране N-Y6503 и времена њеног појављивања у Европи, значајна је информација да негде у Европи (ако претпоставимо да је Reace европског порекла!) постоји или је барем до скоро постојао род удаљен око 4200 година од балканске гране. То је још далеко од палеолита, али ипак иде знатно дубље у прошлост од старости саме балканске гране.

Ко зна, можда се испостави да Reace потиче од поменутих моравских Влаха.  :)

Reace је урадио Family Finder, у резултатима му сигурно постоји неко из прађедовског завичаја. Проблем је у томе што је он веч 3-4 генерација Американаца па има више од хиљаде поклапања. Саветовао сам му како да направи ФФ триангулацију да дође до мањег броја потенциалних поклапања за прађедов стари завичај.

Reace је 100% европског порекла.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук јануар 24, 2017, 12:01:43 поподне
Поред IR1 скелета Мезочат културе гвозденог доба (датираних костију 980-930. г. пне) на табели сајта http://www.ancestraljourneys.org/ironagedna.shtml , налазе се још два, отац и син, Скитско-Сибирске Пазирик културе из Алтаја са Укок висоравни, припадника N хаплогрупе (400-200 г. пне). Уз ове податке приложен је линк ка научном раду А. С. Пилипенка и др. https://www.researchgate.net/publication/301548191_Pilipenko_2015_A_PALEOGENETIC_STUDY_OF_PAZYRYK_PEOPLE_BURIED_AT_AK-ALAKHA-1_THE_ALTAI_MOUNTAINS_in_russian , у којем су аутори дали налаз 17 маркера Y-DNA одредивши их припадношћу N хаплогрупи.
Чепркајући по мрежи по овим подацима на http://wikivisually.com/wiki/Scytho-Siberian_culture , наиђох да су ова два скелета одређена као припадници "haplogroup N1b-P43" управо се позивајући на овај Пилипенков рад у којем нисам могао примјетити такав податак ?
Пилипенко је дао ове маркере за Скелет 1 : DYS19 , DYS385a/b , DYS389I , DYS389II , DYS390 , DYS391 , DYS392 , DYS393 , DYS437 , DYS438 , DYS439 , DYS44 , DYS456 , DYS458 , DYS635 , YGATAH4 са припадајућим вредностима редом : 14, 12/13, 13, 29, 23, 10, 14, 13, 14, 10, 10, 18, 15, 16, 24, 12.
Моји маркери се поклапају у 6 са овим Скитом а осталих 11 иду +1 / -2 у вриједности разлике. Може ли ко анализирати ове маркере и дати коментар ?

Ови N1b-P43 се по новој номенклатури називају N1a2b. Изгледа да је цела бивша N1b преименована у N1a2, N1c је сада N1a1, док су "нови" N1b грана дефинисана СНП-ом F2930; ти F2930 су или новооткривена, или новодефинисана грана.

Цитат
Reace је 100% европског порекла.

Свакако врло значајан податак.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Стакић јануар 28, 2017, 08:24:36 поподне
Ја сам Стакић који припада овој хаплогрупи. Занимљиво је пратити како пристижу нови резултати. Надам се да ће се тиме разјаснити порекло, токови миграција и слично. У овом тренутку је један мали проценат истраживања спроведен и питање је каква нас све изненађења чекају.

п.с. Данас сам био на скупштини Друштва српских родословаца "Порекло" и имао прилику да упознам неке од вас и уживо.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Nebo јануар 28, 2017, 09:02:48 поподне
Данас сам био на скупштини Друштва српских родословаца "Порекло" и имао прилику да упознам неке од вас и уживо.

Добро дошао!
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 29, 2017, 12:27:34 пре подне
Ја сам Стакић који припада овој хаплогрупи. Занимљиво је пратити како пристижу нови резултати. Надам се да ће се тиме разјаснити порекло, токови миграција и слично. У овом тренутку је један мали проценат истраживања спроведен и питање је каква нас све изненађења чекају.

п.с. Данас сам био на скупштини Друштва српских родословаца "Порекло" и имао прилику да упознам неке од вас и уживо.

Добро нам дошао и хвала на јављању!

Ваши су СТР резултати занимљиви пошто сте једини тестирани N-P189.2 који има на маркеру DYS389ii = 28 а да је маркер DYS389i = 14. Иначе у маркер DYS389ii су додати и резултати са маркера DYS389i.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Зрно јануар 29, 2017, 10:44:53 пре подне
Ја сам Стакић који припада овој хаплогрупи. Занимљиво је пратити како пристижу нови резултати. Надам се да ће се тиме разјаснити порекло, токови миграција и слично. У овом тренутку је један мали проценат истраживања спроведен и питање је каква нас све изненађења чекају.

п.с. Данас сам био на скупштини Друштва српских родословаца "Порекло" и имао прилику да упознам неке од вас и уживо.

Стакићу, молим те промени своје име на форуму из "стакић" у "Стакић".
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vidoje 013 јануар 29, 2017, 12:08:10 поподне
 И ја желим добродошлицу Стакићу. Јуче смо се видјели на  Скупштини. Размијенисмо пар ријечи о Википедији, питах за једног администратора, а најважније, заборави да га питам: је ли он  математичар по образовању? Да не ширим даљу причу.  Све ми се чини да јесте.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Стакић јануар 29, 2017, 08:26:50 поподне
Хвала свима.

Добро нам дошао и хвала на јављању!

Ваши су СТР резултати занимљиви пошто сте једини тестирани N-P189.2 који има на маркеру DYS389ii = 28 а да је маркер DYS389i = 14. Иначе у маркер DYS389ii су додати и резултати са маркера DYS389i.

Шта то тачно значи? Видим да је пар тих маркера код већине у овој хаплогрупи 14 и 29.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi јануар 29, 2017, 10:39:03 поподне

Шта то тачно значи? Видим да је пар тих маркера код већине у овој хаплогрупи 14 и 29.

У тако блиској хаплогрупи то ни не треба значит нешто пуно, само да су ваши резултати специфични по том маркеру. Ако че се икад радити детаљније истраживање наше N-Y7310 гране онда наравно то и може значити нешто.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 02, 2017, 10:37:01 пре подне
Пронађен први расцеп на подоста стабилном СНП маркеру у нашој N-Y7310 подграни. Јокић и Узелац FGC28483+, Тушек FGC28483-
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 02, 2017, 10:45:24 поподне
Пронађен први расцеп на подоста стабилном СНП маркеру у нашој N-Y7310 подграни. Јокић и Узелац FGC28483+, Тушек FGC28483-

Заборавих напоменути раније да је и онај непознати GRC13294033 у нашој подграни FGC28483-
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић фебруар 03, 2017, 01:02:12 пре подне
Заборавих напоменути раније да је и онај непознати GRC13294033 у нашој подграни FGC28483-

Половином септембра Небојша нам је дао линкове ка раду гдје се помиње непознати GRC13294033 дефинисан као "mixed origin''.

У овом раду се помиње узорак са том ознаком (mixed origin):

http://www.cell.com/cms/attachment/2061648621/2063161143/mmc1.pdf

http://www.cell.com/cms/attachment/2061648621/2063161146/mmc3.xlsx

Uvidom u pomenuti rad grupe autora u The American Journal of Human Genetics, Volume 99, Human Y Chromosome Haplogroup N, datom na 18 strana o pomenutom uzorku našao sam slijedeće podatke:

Na 2. strani rada tabelu razgranatog filogenetskog NO stabla sa pripadajućih 97 uzoraka (Figure S1: Detailed phylogenetic tree of Y-chromosome haplogroup N based on 97 high coverage sequences.).
Početak NO stabla na vremenskoj liniji definisanog otprilike 42-43000 godina od danas ( dalje o/d ), ogranak O definisan oko 35000 g. o/d (sa pripadajuća 3 uzorka od 97, Burmese, Lebbo i Murut porijekla),
ogranak N definisan oko 25-26000 g. o/d sa pripadajuće dvije grane N5 i N2’4.
N2’4 grana definisana je oko 20000 g. o/d i kroz svoje dvije nizvodne grančice N2’3 i N4 obuhvatila je 93 uzorka azijskog i evropskog porijekla od 97.
N5 granu definisanu istodobno ogranku N, oko 25-26000 g. o/d , sa pripadajućim jednim uzorkom od 97, uzorak je identifikovan kao mixed origin GRC13294033. Jedan jedini uzorak koji nije definisan geografskim porijeklom od 97 uvrštenih u tabelarni Figure S1 prikaz. (!)

Na 4. strani rada tabelu (Figure S2. Refined topology of Y-chromosome haplogroup N based on re-sequencing 6.2 Mbp in 94 individuals described in Table S1. Mutation counts and branching defining markers (included in counts) are shown on the branches. Dashed line indicates known branch without sequence data.).
N ogranak definisanog markerom M231 (74) iz kojeg se razdvajaju dvije grančice , lijeva B481 (28) N1’4 i desna B482 (115) N5. Desna grančica N5 završava sa identifikacijom jednog uzorka (Sample Identifier : Mixed origin sample , Mixed origin).

Na 11. strani rada tabelu (Table S1. List of high coverage samples and their geographic affiliations) u kojoj na 13. strani pod rednim brojem 94 nalazimo podatke : Mixed origin (Population), unknown (Country of origin), unknown (Region of origin), N5 (Haplogroup), - (latitude), - (longitude), GRC13294033 (Sequence ID), This study (Source).

Zanimljivo je i to što su podaci o uzorku ovog nepoznatog i miješanog porijekla, u pomenutom radu ove grupe autora (The American Journal of Human Genetics, Vol. 99, Issue 1, p163–173 Published in issue: July 07, 2016) definisanog N5 haplogrupom i markerom B482, smješteni u filogenetsko stablo NO-M214 na sajtu http://www.secret-bases.co.uk/wiki/Haplogroup_N-M231
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 05, 2017, 11:19:12 поподне
Након три Биг Ипсилона и четри YFull анализе наша N-Y7310 подграна изгледа овако. Ово ми је први покушај анализе СНПова па ако има неко искуснији покоји савет нека слободно остави коментар или пошаље ПП.

(https://s29.postimg.org/9qjbbqjpj/SNP.jpg)

Захваљујем Давору на упутама за проналажење СНП података.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милан Степановић фебруар 06, 2017, 08:53:55 пре подне
Било би добро када би нас више имало анализе на већем броју маркера од овог који је тренутно остварљив у Београду (23), а ствари би са нашом граном ове ХГ биле кудикамо јасније. Ипак, очито је да се ради о знатно већем роду него што је то у први мах изгледало (посебно из западнијих српских области у Хрватској и Босни, те на основу јављања, уз две традиционалне пивске крсне славе св. Јована и св. Николе, и треће знатно присутне у овом роду - Св. Ђорђа). Како је, ипак, реч о малој и скоро ендемичној европској подгрупи једне ХГ, ограниченој углавном на једну народност и на један релативно узан географски простор, њена свестранија анализа би била драгоцен допринос и етногенези Срба и генетичкој повесници настанка препознатљивих европских ХГ.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 06, 2017, 09:28:58 пре подне
Неко је јуче на некој од тема о Војводини поменуо и Јокиће из Сивца као старосједилачку породицу у Бачкој. Не могу сад да неђем, мислим да се спомињу као досељеници из Сентивана или сл.

Нисам схватио да ли се у том случају Јокићи N-P189.2 сматрају старосједиоцима у Бачкој још прије 1690?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 06, 2017, 10:37:31 пре подне
Неко је јуче на некој од тема о Војводини поменуо и Јокиће из Сивца као старосједилачку породицу у Бачкој. Не могу сад да неђем, мислим да се спомињу као досељеници из Сентивана или сл.

Нисам схватио да ли се у том случају Јокићи N-P189.2 сматрају старосједиоцима у Бачкој још прије 1690?

Писао је P56 на теми о Србима у Бачкој и Брањи. Ево шта је P56 написао:

http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm
По народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било.

Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин, Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 06, 2017, 10:40:20 пре подне
Јавио ми јутрос један од N North Eurasian YDNA Project администратора да че бити промене у нашој подграни на YFull стаблу.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милан Степановић фебруар 06, 2017, 10:47:35 пре подне
Неко је јуче на некој од тема о Војводини поменуо и Јокиће из Сивца као старосједилачку породицу у Бачкој. Не могу сад да неђем, мислим да се спомињу као досељеници из Сентивана или сл.

Нисам схватио да ли се у том случају Јокићи N-P189.2 сматрају старосједиоцима у Бачкој још прије 1690?

То је тешко утврдити. Јокића нема на пописима становника Сивца 1714, 1715, 1720, 1721, 1722, 1725/26, 1728. и 1741-43, а први пут се на неком попису Сивца ово презиме помиње 1752. године, када је записан Стеван Јокић. Једини Сентиванци који су овде досељавани били су они који су раније живели у оближњем Сентивану Пригревици, али ни тамо Јокића нема ни на једном од бројних пописа села до 1760. године. Чињеница је и да је знатан део староседелаца (из времена пре Велике сеобе) касније бележен топонимским презименима (по месту затицања или досељења из околине) и веома су ретки они који су задржали стара породична презимена, ако су их уопште и имали или их се сећали. Половином 18. века немали број српских породица доселио се у северозапдну Бачку из Барање и севернијих мађарских насеља, па се и ту можда може потражити порекло ове породице. Свакако, тешко је просудити да ли су Јокићи стигли овамо пре Велике сеобе, штавише то је прилино мала вероватноћа (али зато има породица које су овде поуздано живеле у време турске управе о чему сведоче било турски дефтери, било касније њихове изјаве аустријским жупанисјким и коморским властима, и тачно се зна које су). 
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милан Степановић фебруар 06, 2017, 11:46:55 пре подне
Писао је P56 на теми о Србима у Бачкој и Брањи. Ево шта је P56 написао:

http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm
По народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било.

Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин, Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић).

Треба бити опрезан према предањима или трвдњама неког чике о стварима које су се догодиле два и по века раније. Јокићи су у Сивцу били десет године пре пресељења Пригревчана, а Мајски (раније Мајински) пореклом су са пустаре Мајне код Шебешића, недалеко од Суботице и у Сивцу су од самог почетка 18. века, пола века пре пресељења дела некадашњих становника Сентивана Пригревице. Ни знатан део осталих наведених презимена из тог Сентиванског шора не поклапа се са презименима записаним у Сентивану Пригревици између 1714. и 1760. године. Зато се не треба много ослањати на предање, већ на архивске изворе (пописе, урбаријалне и пореске књиге) којих је заиста било много за насеља у Бачкој током 18. века. Они су, уз сачуване црквене протоколе (који су овде, у нашим црквама, установљени већ од почетка четрдесетих година 18. века) једин и поуздан изворник за сигурно утврђивање порекла породица.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel фебруар 06, 2017, 04:41:06 поподне
Након три Биг Ипсилона и четри YFull анализе наша N-Y7310 подграна изгледа овако. Ово ми је први покушај анализе СНПова па ако има неко искуснији покоји савет нека слободно остави коментар или пошаље ПП.

(https://s29.postimg.org/9qjbbqjpj/SNP.jpg)

Захваљујем Давору на упутама за проналажење СНП података.

Одлично. Драго ми је да се мој BigY купон исплатио. Новодефинисани СНП и нова подграна.  :)  8)

Значи да је, према формули коју користи YFull, најскорији заједнички предак Узелца и Јокића живео пре око 500 година, док TMRCA за Y7310 остаје око 600 година. Овај мистериозни узорак мешаног порекла има 5 нових СНП-ова.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Милан Степановић фебруар 06, 2017, 07:42:24 поподне
Неко је јуче на некој од тема о Војводини поменуо и Јокиће из Сивца као старосједилачку породицу у Бачкој. Не могу сад да неђем, мислим да се спомињу као досељеници из Сентивана или сл.

Нисам схватио да ли се у том случају Јокићи N-P189.2 сматрају старосједиоцима у Бачкој још прије 1690?

Мој пријатељ Жарко Мајски, који је свесрдно архивски проучио порекло своје породице у Сивцу кроз црквене протоколе, домовнике и коморско-урбаријалне пописе, и који веома добро познаје старе сивачке српске породице, наводи ми да сивачки Јокићи потичу од неке Јоке удовице, записане у домовнику сивачке цркве половином 18. века, а иста њена деца и снаје са тог пописа у домовнику, касније су у црквеним протоколима писана са презименом Јокић. Крсна слава сивачких Јокића је Св. Никола. Дакле, сада тек не можемо ни да наслутимо да ли су Јокићи (тачније њихови преци) били овде пре Велике сеобе или су досељени у њој (или након ње). Ипак, крсна слава се слаже са могућношћу порекла из Пиве (Руђићи).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 06, 2017, 09:08:45 поподне
Одлично. Драго ми је да се мој BigY купон исплатио. Новодефинисани СНП и нова подграна.  :)  8)

Да, исплатило се.  Захваљујем још једном на датом купону. :)

У не толико далекој будучности че нам требати још по који Биг Ипсилон купон, посебно онај за $100, па ако се који нађе... :D
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel фебруар 07, 2017, 12:20:33 пре подне
Да, исплатило се.  Захваљујем још једном на датом купону. :)

У не толико далекој будучности че нам требати још по који Биг Ипсилон купон, посебно онај за $100, па ако се који нађе... :D

Било ми је задовољство. Следећи попуст на FTDNA ће бити за ”ДНК дан” 25. априла, па почните на време да планирате.  ;)

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Предраг56 фебруар 07, 2017, 10:09:49 поподне
Треба бити опрезан према предањима или трвдњама неког чике о стварима које су се догодиле два и по века раније. Јокићи су у Сивцу били десет године пре пресељења Пригревчана, а Мајски (раније Мајински) пореклом су са пустаре Мајне код Шебешића, недалеко од Суботице и у Сивцу су од самог почетка 18. века, пола века пре пресељења дела некадашњих становника Сентивана Пригревице. Ни знатан део осталих наведених презимена из тог Сентиванског шора не поклапа се са презименима записаним у Сентивану Пригревици између 1714. и 1760. године. Зато се не треба много ослањати на предање, већ на архивске изворе (пописе, урбаријалне и пореске књиге) којих је заиста било много за насеља у Бачкој током 18. века. Они су, уз сачуване црквене протоколе (који су овде, у нашим црквама, установљени већ од почетка четрдесетих година 18. века) једин и поуздан изворник за сигурно утврђивање порекла породица.


Па видите, од 26 побројаних презимена три су сасвим извесна Белини, Грујини и Сувајџићи. А то казивање, на које случајно наиђох, се у потпоности поклапа са казивањем пок. Иванке Митровић која је била у родбинским везама са све три фамилије.Њен отац Душан Белин се иселио још  1922-1924.године из Сивца за Бели Манастир, а одатле су 1941.године избегли за Београд. Није имао мушко потомство. Отац Никола му се иселио за УСА и никада се није вратио у Сивац. Једна сестра по оцу му се  удала у фамилију Сувајџић, и изродила сина Миладина Сувајџића, који је касније био шеф железничке станице у Ковачици. Није имао деце, нити браћу. А друга у Бачки Брестовац за Станка Русова. Ја сам само записао њено казивање. Тако су се ородили Белини и Сувајџићи, а Белини и Грујини женидбом са девојком из  фамилије по оцу Бузајџин, а по мајци Грујин. Значи они не происходе једни од других (!), али су се стари очигледно добро знали. Било је фасцинанто када су одједном сви они изронили из дубине заборава кроз казивање  сивачког проте.
Јокићи. Треба проверити са протом да нису Јовићи. Али не верујем у грешку.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 11, 2017, 08:07:44 поподне
Изашао нови YFull tree, додана нова подрана N-FGC28483. TMRCA за Y7310  подграну по новом 950 ybp, раније 600 ybp.

https://www.yfull.com/tree/N/
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel фебруар 11, 2017, 08:33:47 поподне
Одлично. Драго ми је да се мој BigY купон исплатио. Новодефинисани СНП и нова подграна.  :)  8)

Значи да је, према формули коју користи YFull, најскорији заједнички предак Узелца и Јокића живео пре око 500 година, док TMRCA за Y7310 остаје око 600 година. Овај мистериозни узорак мешаног порекла има 5 нових СНП-ова.

Изашао нови YFull tree, додана нова подрана N-FGC28483. TMRCA за Y7310  подграну по новом 950 ybp, раније 600 ybp.

https://www.yfull.com/tree/N/

Колико видим, овај неочекивани пораст TMRCA за Y7310 подграну није последица Uzi-јевог узорка, већ повећаног броја откривених SNP-ова за мистериозни узорак GRC13294033. У прошлој верзији стабла су рачунали само 5 нових, поузданих SNP-ова, а сада су их нашли 13. Тако велика бројка значајно одудара од остала три узорка под Y7310, који имају 2, 3 и 4 нова SNP-а.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 11, 2017, 08:55:56 поподне
Колико видим, овај неочекивани пораст TMRCA за Y7310 подграну није последица Uzi-јевог узорка, већ повећаног броја откривених SNP-ова за мистериозни узорак GRC13294033. У прошлој верзији стабла су рачунали само 5 нових, поузданих SNP-ова, а сада су их нашли 13. Тако велика бројка значајно одудара од остала три узорка под Y7310, који имају 2, 3 и 4 нова SNP-а.

Да тако изгледа. Видим Coverage (BP)  за тај узорак је вечи него код осталих тестираних.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 22, 2017, 10:18:16 поподне
Има још

First Name:   William
Last Name:   Wood
Year Born:   About 1742
Year Died:   
Country of Origin:   Malborough, Devon or Devonshire, England
Latitude:   
Longitude:   


Additional information about Paternal Line:
Most ancestors born in Malborough, Devon, England including William WOOD (b. 1742). His father was William Wood (birthplace unknown) circa 1710. He married Joan Phillips in Malborough 1n 1739 and died in Malborough 1784.


DYS 393      DYS 390      DYS 19/394      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 426      DYS 388      DYS 439      DYS 389-1   
14   25   15   10   11   15   11   12   11   14
DYS 392   DYS 389-2   DYS 458   DYS 459a   DYS 459b   DYS 455   DYS 454   DYS 447   DYS 437   DYS 448
14   28   17   9   9   11   12   25   14   21
DYS 449   DYS 464a   DYS 464b   DYS 464c   DYS 464d   DYS 460   GATA H4   YCA IIa   YCA IIb   DYS 456
31   13   13   14   15   11   11   18   19   14
DYS 607   DYS 576   DYS 570   CDY a   CDY b   DYS 442   DYS 438   DYS 531   DYS 578   DYS 395S1a
14   19   17   35   37   13   10   11   8   15
DYS 395S1b   DYS 590   DYS 537   DYS 641   DYS 472   DYS 406S1   DYS 511   DYS 425   DYS 413a   DYS 413b
17   8   12   10   8   10   10   12   20   21
DYS 557   DYS 594   DYS 436   DYS 490   DYS 534   DYS 450   DYS 444   DYS 481   DYS 520   DYS 446
18   12   12   12   15   7   14   24   22   13
DYS 617   DYS 568   DYS 487   DYS 572   DYS 640   DYS 492   DYS 565
12   11   14   11   12   12   11

Haplogroup   Probability   Fitness   Fitness 2
1   N1a P189.2+    9.48   17.52   0.24
2   N1c    0   12.81   0.25
3   R1a (for 67+ markers, try level for R1a-s, 70+ subclades)    0   9.84   0.21
4   R2    0   9.57   0.23
5   R1b (for 67+ markers, try level for R1b-s, 160+ subclades)    0   8.87   0.18
6   Q M346>M3    0   8.85   0.26

Успео наговорит овог тестираног да узмемо преко нашег N-P189.2 пројекта тест за СНП P189.2. Ако че се потврдит да је позитиван онда верујем да су можда нјегови преци дошли у Енглеску са Римљанима. Некако ми се чини да му је најближи по маркерима онај Талијан ДиЦесаре, иако су доста далеко. Што би на крају и требали бити ако су им се преци раздвојили пре 1500 година и више.

Резултати би требали дочи за пар седмица.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 22, 2017, 11:04:41 поподне
Зато ће бити права посластица ако се испостави да је N код моравских Влаха управо N-P189.2. Остаје нам да се надамо да ће аутор/аутори чланка да одговоре Узију и пошаљу му маркере.  :)

Аутор на жалост још није одговорио. Можда више нема доступа емајл адреси на коју сам послао упит. У сваком случају на ФТДНА се појавио један тестирани N са овог подручја и испао је BY6007. Тако да можда ови моравски Влахи ипак нису N-P189.2.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Sergio фебруар 23, 2017, 12:00:27 пре подне
Успео наговорит овог тестираног да узмемо преко нашег N-P189.2 пројекта тест за СНП P189.2.

Прави си дипломата.   :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 23, 2017, 12:44:53 пре подне
Прави си дипломата.   :)

Хвала. Није тешко кад се мора, корак по корак, да се разјасни мало та наша N-P189.2 грана.  :D

Ово иде у приллог тој теорији јер није далеко од краја одакле је тај Енглез. http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-devon-31313465
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук фебруар 23, 2017, 10:47:14 пре подне
Хвала. Није тешко кад се мора, корак по корак, да се разјасни мало та наша N-P189.2 грана.  :D

Ово иде у приллог тој теорији јер није далеко од краја одакле је тај Енглез. http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-devon-31313465

Могуће, Девон и Корнвол су поред Велса били једно од прибежишта романо-британске и келтске популације приликом досељавања Англосаксонаца. У Корнволу се развио и посебан језик, корнски (Cornish), који припада келтској породици језика (мислим да је данас изумро), а из Девона и Корнвола се део становништва у раном средњем веку иселио у Бретању у данашњој Француској, где и даље постоји бретонски језик (потекао од тих острвских досељеника, дакле није потомак галског језика којим се говорило у данашњој Француској пре доласка Рима). Ово би можда значило да се N-P189.2 ширила или са Келтима или са Римљанима, мада сматрам да је вероватнија друга хипотеза. Време ће показати.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo фебруар 23, 2017, 07:32:27 поподне
Успео наговорит овог тестираног да узмемо преко нашег N-P189.2 пројекта тест за СНП P189.2. Ако че се потврдит да је позитиван онда верујем да су можда нјегови преци дошли у Енглеску са Римљанима. Некако ми се чини да му је најближи по маркерима онај Талијан ДиЦесаре, иако су доста далеко. Што би на крају и требали бити ако су им се преци раздвојили пре 1500 година и више.

Резултати би требали дочи за пар седмица.

Не знам јеси ли скоро отварао П189.2 пројекат на фтдна имамо два рођака Енглеза , Пулибланка и Вуда (старије презиме Пулибланк) :) сврстани су у засебну грану. Ако добро разумем напомену, најстарији познати предак им је рођен 1530 г. Овако одокативно чини ми се да су нам малкице ближи него Рис...

Ово је према мом мишљењу тас на ваги који додатно вуче у корист предсловенског порекла наших П189.2
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo фебруар 23, 2017, 08:48:58 поподне
ово је велики скок напред што се тиче наше групе!

(http://www.image-share.com/upload/3453/127.jpg)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 23, 2017, 09:35:18 поподне
Не знам јеси ли скоро отварао П189.2 пројекат на фтдна имамо два рођака Енглеза , Пулибланка и Вуда (старије презиме Пулибланк) :) сврстани су у засебну грану. Ако добро разумем напомену, најстарији познати предак им је рођен 1530 г. Овако одокативно чини ми се да су нам малкице ближи него Рис...

Ово је према мом мишљењу тас на ваги који додатно вуче у корист предсловенског порекла наших П189.2

Да, знам. Ја сам их наговорио да се пријаве у пројекат и да се могу тестрати на P189.2.  :D

Покушавао сам и са ДиЦесаром али изгледа да човек није више заинтересиран за истраживање порекла. Али пошто је он веч тестиран (и позитиван) на P189.2 могли би га онда тестирати само на Y7316. Што че се и направити са овим Wood ако испадне позитиван на P189.2.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Селаковић фебруар 23, 2017, 09:41:44 поподне
Ова ваша П189.2 је изгледа чудесан скуп уских грла, како у праисторији, тако и у последњем миленијуму.

Момци, на који век бисте ставили велике паре у кладионици за рођење претка српских (балканских) П189.2?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo фебруар 23, 2017, 10:06:13 поподне
Да, знам. Ја сам их наговорио да се пријаве у пројекат и да се могу тестрати на P189.2.  :D

Покушавао сам и са ДиЦесаром али изгледа да човек није више заинтересиран за истраживање порекла. Али пошто је он веч тестиран (и позитиван) на P189.2 могли би га онда тестирати само на Y7316. Што че се и направити са овим Wood ако испадне позитиван на P189.2.
нисам се нешто много удубљивао али ми личи на голо око да нам је мало ближи него Рис, па би требао бити позитиван на П189.2... Мада опет појавили су се на јако чудном месту (ако се испостави да су позитивни), не видим никакавог "заједничког делиоца" између Рјазана, Балкана, средње Италије и Девона
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић фебруар 23, 2017, 10:25:23 поподне
Ова ваша П189.2 је изгледа чудесан скуп уских грла, како у праисторији, тако и у последњем миленијуму.

Момци, на који век бисте ставили велике паре у кладионици за рођење претка српских (балканских) П189.2?

Чини ми се да је дошао са Норманима (и претком браће Дробњака  :D) у некој од њихових експедиција на источној обали Јадрана, биће за вријеме српског краља Константина Бодина 1081.-1101. којему је жена и краљица била Јаквинта Норманка. Почевши од 1081. године је Роберт Гвискар, вођа Нормана из јужне Италије пружао краљу Бодину помоћ у освајању Рашке и Босне на чије је чело за жупане тада постављао своје дворјане Стефана, Вукана и Марка ...
Дакле стављам свих 5£ које имам на 11. вијек.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Normannen.png/1024px-Normannen.png)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Sergio фебруар 23, 2017, 10:32:37 поподне
Чини ми се да је дошао са Норманима (и претком браће Дробњака  :D) у некој од њихових експедиција на источној обали Јадрана ...

Интересантна теорија.  :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 23, 2017, 10:40:06 поподне
нисам се нешто много удубљивао али ми личи на голо око да нам је мало ближи него Рис, па би требао бити позитиван на П189.2... Мада опет појавили су се на јако чудном месту (ако се испостави да су позитивни), не видим никакавог "заједничког делиоца" између Рјазана, Балкана, средње Италије и Девона

Пронашао сам неколико потенциалних П189.2 Француза па је могуча и ова теорија коју је малопре поставио Црнчевић.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Рамбослав фебруар 23, 2017, 10:53:45 поподне
Пронашао сам неколико потенциалних П189.2 Француза па је могуча и ова теорија коју је малопре поставио Црнчевић.

Ако су Французи пореклом из околине Шалона (Шампања) Châlons-en-Champagne, извесно је и Хунско порекло.

https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_the_Catalaunian_Plains
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Attila_in_Gaul_451CE.svg/300px-Attila_in_Gaul_451CE.svg.png)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 23, 2017, 11:22:46 поподне
Ако су Французи пореклом из околине Шалона (Шампања) Châlons-en-Champagne, извесно је и Хунско порекло.

https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_the_Catalaunian_Plains
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Attila_in_Gaul_451CE.svg/300px-Attila_in_Gaul_451CE.svg.png)

Један је оставио Bordeaux, France као земљу порекла, други само France.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 23, 2017, 11:43:33 поподне
Задњи резултати заиста иду у прилог присуства N1a P189 на Балкану још из времена Рима.

Међутим, треба имати у виду да је веза са тестираним Pullyblank из Девона давнашња, рекао бих бар 4000 година. Pullyblank је нешто ближи Reace-u од балканских P189, али не пуно ближи. Балканско-карпатској групи је опет најближи Ди Чезаре, али и он им је далек бар 3000 година. Укратко, пуно давно раздвојених грана на подручју Старог Рима, што би говорило у прилог старости ове хаплогрупе на том подручју.

За анализу наших haplotipova кључна је и даље веза са Молnaром и Козмом са Карпата, затим са Ди Чезарем, а тек на крају са енглеским хаплотиповима. Ова прича око Нормана не изгледа ми реална управо због старости свих ових грана.

Иначе, презиме Pullyblank је прилично карактеристично и ограничено на подручју Девона, а чини се и прилично старо. Ево шта се може наћи о томе:

"As with a lot of surnames, the capacity for variant spellings is huge. The first person with the name, found so far, was a Robert Polliblanke who became a monk in 1316. But by the time of the regular birth, death and marriage parish registrations in the mid 1500's, the name had evolved to Pulliblank, entirely in Devon, with many other spellings following in later centuries, the most being PULLEYBLANK and POLYBLANK.  They spread across the south of England to London, and off to Canada, US and Australia."
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Рамбослав фебруар 24, 2017, 12:12:04 пре подне
Задњи резултати заиста иду у прилог присуства N1a P189 на Балкану још из времена Рима.

Међутим, треба имати у виду да је веза са тестираним Pullyblank из Девона давнашња, рекао бих бар 4000 година. Pullyblank је нешто ближи Reace-u од балканских P189, али не пуно ближи. Балканско-карпатској групи је опет најближи Ди Чезаре, али и он им је далек бар 3000 година. Укратко, пуно давно раздвојених грана на подручју Старог Рима, што би говорило у прилог старости ове хаплогрупе на том подручју.

За анализу наших haplotipova кључна је и даље веза са Молnaром и Козмом са Карпата, затим са Ди Чезарем, а тек на крају са енглеским хаплотиповима. Ова прича око Нормана не изгледа ми реална управо због старости свих ових грана.

Иначе, презиме Pullyblank је прилично карактеристично и ограничено на подручју Девона, а чини се и прилично старо. Ево шта се може наћи о томе:

"As with a lot of surnames, the capacity for variant spellings is huge. The first person with the name, found so far, was a Robert Polliblanke who became a monk in 1316. But by the time of the regular birth, death and marriage parish registrations in the mid 1500's, the name had evolved to Pulliblank, entirely in Devon, with many other spellings following in later centuries, the most being PULLEYBLANK and POLYBLANK.  They spread across the south of England to London, and off to Canada, US and Australia."

PULLYBLANK незвучи енглески, многа стара и редка енглеска презимена имају француско-норманску позадину >>> POUILLY BLANC
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 24, 2017, 10:27:24 пре подне

За анализу наших haplotipova кључна је и даље веза са Молnaром и Козмом са Карпата, затим са Ди Чезарем, а тек на крају са енглеским хаплотиповима. Ова прича око Нормана не изгледа ми реална управо због старости свих ових грана.


Синиша, захваљујем на детаљном коментару.

Овај Молнар ми се чини доста близу наших N-P189.2, по СТР маркерима. Не би ме чудило ако испадне да је Молнар један од не тако давних изсељеника са подручја западног Балкана. Молнар има један занимљив СТР маркер, DYS520 = 21. Док овај Козма има  DYS448 = 21 i DYS590 = 7. Па мислим да че нам више бити кључна веза са Козмом.

Једном раније сам споменуо да је у селу не тако далеко од Молнара, такоречи 'преко брда' у Левочи неки Узелац крстио дете средином 19. века. А исто тако постоји неки Мацура у истом селу код Молнара. У околним селима има чак и презиме Сербин те нека остала која би могла старином бити са подручја западног Балкана.

http://www.cisarik.com/cemetery-sarisskejastrabie.htm

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Синиша Јерковић фебруар 24, 2017, 10:34:23 пре подне
Синиша, захваљујем на детаљном коментару.

Овај Молнар ми се чини доста близу наших N-P189.2, по СТР маркерима. Не би ме чудило ако испадне да је Молнар један од не тако давних изсељеника са подручја западног Балкана. Молнар има један занимљив СТР маркер, DYS520 = 21. Док овај Козма има  DYS448 = 21 i DYS590 = 7. Па мислим да че нам више бити кључна веза са Козмом.

Једном раније сам споменуо да је у селу не тако далеко од Молнара, такоречи 'преко брда' у Левочи неки Узелац крстио дете средином 19. века. А исто тако постоји неки Мацура у истом селу код Молнара. У околним селима има чак и презиме Сербин те нека остала која би могла старином бити са подручја западног Балкана.

http://www.cisarik.com/cemetery-sarisskejastrabie.htm

Да, могуће је та каснија веза. Иначе Козма је из мјеста Радоц, на самој граници са Украјином и тим русинским подручјем. Мада то све личи на неку балканско-карпатску везу која може бити и старија од евентуалних српских сеоба из 15. 16. вијека. Ништа не треба искључити. Видим да су и старост балканске гране на Y Full повећали на 950 година.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 24, 2017, 02:37:53 поподне
Да, могуће је та каснија веза. Иначе Козма је из мјеста Радоц, на самој граници са Украјином и тим русинским подручјем. Мада то све личи на неку балканско-карпатску везу која може бити и старија од евентуалних српских сеоба из 15. 16. вијека. Ништа не треба искључити. Видим да су и старост балканске гране на Y Full повећали на 950 година.

Ево шта је написао администратор Козминих резултата.

Orbán Kozma is one of the "Bukovina Székely". These people settled in five Hungarian villages of Bukovina (now NE Romania) in the 1780s. Most of them were Hungarian-speaking Székely people from Transylvania (the area around Miercurea Ciuc). However, we have not established the origin of Simon Kozma, the ancestor of Orbán. All we know is that he settled in Bukovina by 1790, Simon was born about 1740, according to the age on his death record.

Молнар је пореклом из Sarisske Jastrabie у Словачкој.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша фебруар 24, 2017, 02:51:18 поподне
Ево шта је написао администратор Козминих резултата.

Orbán Kozma is one of the "Bukovina Székely". These people settled in five Hungarian villages of Bukovina (now NE Romania) in the 1780s. Most of them were Hungarian-speaking Székely people from Transylvania (the area around Miercurea Ciuc). However, we have not established the origin of Simon Kozma, the ancestor of Orbán. All we know is that he settled in Bukovina by 1790, Simon was born about 1740, according to the age on his death record.

Не знам да ли може бити од помоћи, али у том крају (Miercurea Ciuc, Lăzarea) постоји и Секељ M205 са истим презименом (Козма).

Ово евентуално може бити интересантно ако се узме у обзир да је припадницима N1a и J2b1 једна од матица на простору СЗ Црне Горе (Кричак, Пива).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 24, 2017, 03:04:54 поподне
Не знам да ли може бити од помоћи, али у том крају (Miercurea Ciuc, Lăzarea) постоји и Секељ M205 са истим презименом (Козма).

Ово евентуално може бити интересантно ако се узме у обзир да је припадницима N1a и J2b1 једна од матица на простору СЗ Црне Горе (Кричак, Пива).

Да, ово зна имати везе. Сачекат чемо да Козма (П189.2) направи Биг Ипсилон па че онда ствари бити мало јасније.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel фебруар 24, 2017, 03:05:13 поподне
нисам се нешто много удубљивао али ми личи на голо око да нам је мало ближи него Рис, па би требао бити позитиван на П189.2... Мада опет појавили су се на јако чудном месту (ако се испостави да су позитивни), не видим никакавог "заједничког делиоца" између Рјазана, Балкана, средње Италије и Девона

Да ли се овде мисли на Рјазањ у Русији? Нисам знао да је тамо пронађен неко N-P189.2.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 24, 2017, 03:10:35 поподне
Не знам йе ли ко примѣтио руски Н1а узорак, из збирке 512 узорака на 17 ознакъ Роеввера из 2008 године.

Наш "рођо" йе из Рязањскога края и има пет одступаний од наших срѣдњих врѣдностий на 17 ознакъ. Одступа на 385 за двѣ врѣдности, има "Р1-овске" 11-14, затим 15 мѣсто 14 на ДЫСу 19, 19 мѣсто 18 на 458-ици, и 21 мѣсто 20 на 448.

Рађено йе и нешто основних Пойединачних Йезгровничких Разноликостий. Потврдан йе на два, стрпан йе у К.

; DYS456   DYS389I   DYS390   DYS389II   DYS458   DYS19   DYS385   DYS393   DYS391   DYS439   DYS635   DYS392   GATA-H4   DYS437   DYS438   DYS448   ;   Pop   YAP   RPS4Y   M89   M9   M45   M124   M173   M17   TAT   M201   M170   M172   Haplogroup

14   14   24.3   29   19   15   11   14   14   10   12   21   14   12   14   10   21   ;   Ryazanskaja   -   -   +   +   -   -   -   -   -   -   -   -   K

Има, Невски га пронашао.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Rigel фебруар 24, 2017, 04:44:29 поподне
Има, Невски га пронашао.

Хвала. Заборавих на тај узорак из Русије. Нисмо га дуго помињали овде.

Широка распрострањеност и велика старост, а опет тако мали број људи унутар ове гране.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић фебруар 24, 2017, 06:44:57 поподне
Писано је подоста уназад на теми о предачкој нам N-Y6503 , односно о дјечаку IR1 из сјеверне Мађарске као и узорку RISE554 са Афтонове Горе у Сибиру. Читајући помало https://www.researchgate.net/publication/278327861_Population_genomics_of_Bronze_Age_Eurasia , као и дијалог на http://forum.molgen.org/index.php/topic,284.615.html , податак о заједничкој старости (~900 г. пне) ових међусобно географски веома удаљених археоостатака исте хаплогрупе није посебно наглашен на овом форуму. Можда нам и овај детаљ помогне у склапању мозаика приче о поријеклу наше N-P189.2
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Рамбослав фебруар 24, 2017, 08:22:41 поподне
Mitochondrial Haplogroup Analyses of the Madia Gond Tribe: Tracking the Past Events of Prehistory of India .2011

Presence of haplogroup T1 in the Madia Gond and Baluch, and its exact identity with population inhabiting in and around Mediterranean region points towards Neolithic linkages between these populations. Further, occurrence of rare haplogroup N1a in one of the Baluch individual and its identity with 7500 old Neolithic farmer sequences from Europe further reinforce dispersal of human from the Fertile Crescent region.

(http://i.imgur.com/GCDTAQm.png)

http://www.krepublishers.com/02-Journals/T-Anth/Anth-13-0-000-11-Web/Anth-13-2-000-11-Abst-Pdf/Anth-13-2-095%20-11-687-Baig-M/Anth-13-2-095%20-11-687-Baig-M-Tt.pdf
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Сремац фебруар 24, 2017, 08:40:48 поподне
Mitochondrial Haplogroup Analyses of the Madia Gond Tribe: Tracking the Past Events of Prehistory of India .2011

Presence of haplogroup T1 in the Madia Gond and Baluch, and its exact identity with population inhabiting in and around Mediterranean region points towards Neolithic linkages between these populations. Further, occurrence of rare haplogroup N1a in one of the Baluch individual and its identity with 7500 old Neolithic farmer sequences from Europe further reinforce dispersal of human from the Fertile Crescent region.

(http://i.imgur.com/GCDTAQm.png)

http://www.krepublishers.com/02-Journals/T-Anth/Anth-13-0-000-11-Web/Anth-13-2-000-11-Abst-Pdf/Anth-13-2-095%20-11-687-Baig-M/Anth-13-2-095%20-11-687-Baig-M-Tt.pdf

Жико,
у раду је реч о митохондријској хаплогрупи N1a.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Рамбослав фебруар 24, 2017, 08:49:45 поподне
Жико,
у раду је реч о митохондријској хаплогрупи N1a.

Да, само се питам одакле им подаци (у 2011.г.) за Serbian Neolithic farmer?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић фебруар 25, 2017, 05:41:13 поподне
Један је оставио Bordeaux, France као земљу порекла, други само France.

Uzi погледајте новост на фтдна , https://www.familytreedna.com/public/P1892/default.aspx?section=yresults , постављен је онај Francois Dubois, Bordeaux France, чије сте маркере објавили на теми 07.12.2016., смјештен је у нову засебну Branch 2 између Reace-a и Девонаца. Наша балканска група је добила Branch 4. Права је штета што Di Cesare нема интереса за учешћем у овој потрази за идентитетом N-P189.2
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi фебруар 25, 2017, 06:18:07 поподне
Uzi погледајте новост на фтдна , https://www.familytreedna.com/public/P1892/default.aspx?section=yresults , постављен је онај Francois Dubois, Bordeaux France, чије сте маркере објавили на теми 07.12.2016., смјештен је у нову засебну Branch 2 између Reace-a и Девонаца. Наша балканска група је добила Branch 4. Права је штета што Di Cesare нема интереса за учешћем у овој потрази за идентитетом N-P189.2

Да знам, хвала. Јуче је додан. Наручит че се СНП тест на маркеру N-P189.2 за њега у наредних пар дана.

Траже се још ова двојица тестираних да им се наручи тест за СНП N-P189.2, јер су и они потенциални N-P189.2.:
James Nindel         12   24   14   10   11   16   12   12   12   14   14   29
Edward Narrow   About 1900 -1960   France   14   25   15   10   12   15   11   12   12   14   14   29

Кад се их покуша контактирати преко ysearch нема одговора.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 03, 2017, 08:40:24 пре подне
Davor Čorak 161   1   Z2001   25,433   12/2/2016

Чорак је пореклом из Крбаве, као и онај I2a DN. Имамо ли његове маркере?
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo март 03, 2017, 11:23:58 пре подне
Чорак је пореклом из Крбаве, као и онај I2a DN. Имамо ли његове маркере?
То је Давор са нашег форума, Чорак му је презиме по мајци, Тушек је по биолошком оцу
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 03, 2017, 11:39:06 пре подне
То је Давор са нашег форума, Чорак му је презиме по мајци, Тушек је по биолошком оцу

Хвала, Ђорђо. Потпуно сам заборавио да смо још пре неколико година причали о томе.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић март 03, 2017, 12:15:16 поподне
Генетска слика Срба из Босне и Херцеговине                  
порука Небојша послато Март 02, 2017, 08:17:24 поподне                  
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1331.msg42442#msg42442                  

R1a      71      33.333%
I2a       62      29.108%
E1b       25      11.737%
J2b       15      7.042%
I1         13      6.103%
J1         9      4.225%
N1a      8      3.756%
J2a       4       1.878%
R1b      3      1.408%
G2a      2      0.939%
Q1b      1      0.469%
         213      100.000%
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша март 03, 2017, 12:25:56 поподне
Генетска слика Срба из Босне и Херцеговине                  
порука Небојша послато Март 02, 2017, 08:17:24 поподне                  
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1331.msg42442#msg42442                  

R1a      71      33.333%
I2a       62      29.108%
E1b       25      11.737%
J2b       15      7.042%
I1         13      6.103%
J1         9      4.225%
N1a      8      3.756%
J2a       4       1.878%
R1b      3      1.408%
G2a      2      0.939%
Q1b      1      0.469%
         213      100.000%

На основу днк пројекта (с обзиром да највећи бр. резултата иде одатле), то је битно нагласити. ;) У међувремену су убачени Дугић I1 и Петковић I2a (без маркера), па је узорак сада 215.

Конкретно N1a је вероватно јача од 3.8%. На истраживању за БиХ Србе (узорак 81) је 6.2%. На другом истраживању за БиХ (узорак 100, сви народи) је 5%, а код муслимана из Тузле је 4% (узорак такође 100).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi март 11, 2017, 10:04:00 поподне
Има још

First Name:   William
Last Name:   Wood
Year Born:   About 1742
Year Died:   
Country of Origin:   Malborough, Devon or Devonshire, England
Latitude:   
Longitude:   


Additional information about Paternal Line:
Most ancestors born in Malborough, Devon, England including William WOOD (b. 1742). His father was William Wood (birthplace unknown) circa 1710. He married Joan Phillips in Malborough 1n 1739 and died in Malborough 1784.


Дошли резултати, Wood је испао позитиван на N-P189.2.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo март 12, 2017, 11:26:25 пре подне
Дошли резултати, Wood је испао позитиван на N-P189.2.
Значи ипак су нам Енглези рођаци :) ово доста шири причу о нашој хаплогрупи
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић март 12, 2017, 01:06:17 поподне
Желим се захвалити господину Николи Јанковићу поријеклом из Ужица, на списковима људи с којима има највише преклапања на 23andMe, а које је подијелио са нама на теми форума (Y-ДНК резултати са 23andme и остали (без хаплотипова) , http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1193.0). Из тих спискова издвојио бих овдје оне људе који се односе на Српски N-P189.2

Искуцао сам са 23andme податке о људима с којима имам највише прѣклапања.

Тео Удовчић, 0,25%, N-P189.2

Ево још неких, налетѣх на подоста ових N-P189.2, баш чудно...

Богић Јокановић, N-P189.2
Theodore Polovina, Хрватска, Лика, Далмација, N-P189.2
Александар Кецојевић, N-P189.2
Оливер Крсмановић, Мокра Гора, N-P189.2


Још неки носиоци N-P189.2 који су се уредно потписали:

Ђорђе Бабић, Хрватска, N-P189.2
Борис Гаврић, Хрватска, Босна и Херцеговина, N-P189.2
Nicholas Stetic, Осијек, Тења, Бела Лоза, Загреб, Лика, Славонија, N-P189.2

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi март 12, 2017, 02:03:40 поподне
Желим се захвалити господину Николи Јанковићу поријеклом из Ужица, на списковима људи с којима има највише преклапања на 23andMe, а које је подијелио са нама на теми форума (Y-ДНК резултати са 23andme и остали (без хаплотипова) , http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1193.0). Из тих спискова издвојио бих овдје оне људе који се односе на Српски N-P189.2

Хвала Црнчевић! Да барем имамо и емајл контак од ових тестираних.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi март 19, 2017, 01:58:10 поподне
Распоред хаплогрупе N1a на основу Српског днк пројекта и 23andMe

(https://s17.postimg.org/4jjq0dvnz/N1a.jpg)


Бројем 2 означени су тестирани са 23andMe:

- Зубић, Благај, Купрес
- Штетић, Лика. По свему судећи из Врховина, где су били бројни и Узелци N1a
- Половина, Лика (околина Лапца, или Острвица крај Госпића)


На основу досадашњих резутата, може се закључити да су се припадници N1a из Старе Херцеговине највише исељавали ка Крајини и низ Дрину.

Сад видим да су по предању тестирани Зубић из Благаја и тестирани Малешевић из Гламоћа један род. Генетика потврдила предање.

Зубића је старо презиме Малешевићи. Крајем 18. века довела је баба Зуба из Гламоча два сина: Јована и Арсенија и неколико кћери. На месту где су сада Зубићи био је Илија Шарвала. Арсеније да субаши Мехмед-аге Тулића по кацу масног сира и кајмака, те он дигне Шарвале а намести Зубиће. Славе Св. Јована. Од Арсенија данас има тринаест, а од Јована десет кућа.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље

http://www.poreklo.rs/2013/09/21/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91enovci-kupres/



Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић април 01, 2017, 02:08:10 пре подне
Нови припадници N хаплогрупе са теме форума Y-ДНК резултати са 23andme и остали (без хаплотипова) (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1193.220).

Хаплогрупа N (већина вероватно N1a)


1. Стеван Бајић, Радљевац, Книн. Бајићи из Радљевца славе Св. Јована. Пореклом су из Босне (17. век).

2. Драгољевић, Купрес, БиХ. Презимена: Панић, Костовић. Драгољевићи су пореклом из Бањана (хаплогрупа одговара). Међу купрешким Драгољевићима се помиње и презиме Панић. У том крају већ постоји род Зубић-Малешевић, такође N1a.

3. Удовчић, САД. Презимена: Згоњанин, Космајац.

4. Ђорђе Бабић, Хрватска

Први Стевањштак међу N-P189.2 (Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.3380)), добро нам дошао!

Ђилас, Стевањдан, Бијељина

Припада хаплогрупи N-P189.2. Од тестираних из опшег рода најближи су му Гаговић (3/23), Шаљић, Јовановић, Радовић и Шкундрић (4/23), и Ашкраба (3/19). Има неколико карактеристичних вредности: DYS393=13 (сви остали имају 14), DYS576=16 (сви остали 17 и више), вредност DYS458=17 дели само са Ашкрабом (сви остали 18), а вредност DYS389II=28 само са Гаговићем (сви остали 29 и више).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: П април 13, 2017, 09:57:47 поподне
Малочас ми је овај човек одговорио, зове се Brian Klick, али је пореклом Србин и каже да му је презиме било "Klickovich" (нисам сигуран да ли је то Кличковић или Кликовић). Претрагом на брзака на гуглу сам нашао да су Кличковићa има у Глини. Молим ако неко зна нешто више о Кличковићима или Кликовићима да напише, пошто сам обећао човеку да ћу му помоћи. Са мном има поклапања 12/12, 24/25, 33/37.

Тестирани Кличковић је поријеклом из Трепче код Вргинмоста (Банија).
Крсна слава банијских Кличковића је Ђурђевдан.
Занимљиво је да су Кличковићи током XVIII вијека биљежени прво као Кричковићи, а потом као Кличковићи.
Потврђени су на Банији још 1736. године, када се помиње поп Максим Кричковић.

Дакле, Кличковић (раније Кричковић), Трепча, општина Вргинмост (Банија), Ђурђевдан.
Битно је напоменути да већ имамо тестиран овај род у једном необјављеном истраживању и да се ради о другој хаплогрупи која је такође карактеристична за Крајину.
Имамо већ неколико примјера гдје у једном роду постоји више хаплогрупа (нпр. Кецмани).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi април 14, 2017, 12:22:55 пре подне
Тестирани Кличковић је поријеклом из Трепче код Вргинмоста (Банија).
Крсна слава банијских Кличковића је Ђурђевдан.
Занимљиво је да су Кличковићи током XVIII вијека биљежени прво као Кричковићи, а потом као Кличковићи.
Потврђени су на Банији још 1736. године, када се помиње поп Максим Кричковић.

Дакле, Кличковић (раније Кричковић), Трепча, општина Вргинмост (Банија), Ђурђевдан.
Битно је напоменути да већ имамо тестиран овај род у једном необјављеном истраживању и да се ради о другој хаплогрупи која је такође карактеристична за Крајину.
Имамо већ неколико примјера гдје у једном роду постоји више хаплогрупа (нпр. Кецмани).

Одакле та податак да је тестирани из Трепче код Вргинмоста? Колико сам ја упознат са ситуацијом, тестирани каже да му је прадеда дошао из Србије у Америку. И то је све што зна о својим Кличковићима.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: П април 14, 2017, 05:39:37 пре подне
Одакле та податак да је тестирани из Трепче код Вргинмоста? Колико сам ја упознат са ситуацијом, тестирани каже да му је прадеда дошао из Србије у Америку. И то је све што зна о својим Кличковићима.

Имам своје методе. :)

Добио сам електронску адресу тестираног (Brian Klick) и послао сам му поруку. Прије него што је одговорио провукао сам његову електронску адресу кроз гугл претрагу и тако нашао пар занимљивих линкова, а преко једног од њих сам сазнао гдје је тестирани ишао у средњу школу (Hagerstown, Maryland). Онда сам тражио најстаријег човјека са презименом Klick у том мјесту и пронашао сам човјека под именом Russell Klick (1988-1952):
https://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=120117849

Онда сам исто име (Russell Klick) уписао у претрагу на сајту www.familysearch.org и добио да се поменути човјек потписивао и као Russell Vasily Klick и који је поријеклом из Ласиње у Југославији:
(https://s23.postimg.org/blnicl1nf/record-image_S3_HT-68_F9-1_R8.jpg)
(https://s28.postimg.org/aaut871l9/Untitled.jpg)

Кличковића је до Другог свјетског рата било у Трепчи (матица), Дугом Селу Ласињском и Стипану (сва ова села спадала су под општину Ласиња).

Потом сам на истоименом сајту потражио Василија Кличковића и пронашао сам двојицу (један рођен око 1893, други рођен око 1888 године). Даљом претрагом утврдио сам да је наш Василије (1888) рођен у Трепчи, а да му је мајка од Радовића (презиме присутно у Трепчи и у Дугом Селу Ласињском).

Након тога јавио ми се и сам тестирани који је потврдио да је управо Russell Vasily Klickovich његов предак, да су Василијеви родитељи Ђуро Кличковић и Ана Радовић, а да је породица прво живјела у Пенсилванији, да би касније прешла у Мериленд (што се поклапа са информацијама из докумената о Василију).
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша април 14, 2017, 10:30:20 пре подне
Имам своје методе. :)

Добио сам електронску адресу тестираног (Brian Klick) и послао сам му поруку. Прије него што је одговорио провукао сам његову електронску адресу кроз гугл претрагу и тако нашао пар занимљивих линкова, а преко једног од њих сам сазнао гдје је тестирани ишао у средњу школу (Hagerstown, Maryland). Онда сам тражио најстаријег човјека са презименом Klick у том мјесту и пронашао сам човјека под именом Russell Klick (1988-1952):
https://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=120117849

Онда сам исто име (Russell Klick) уписао у претрагу на сајту www.familysearch.org и добио да се поменути човјек потписивао и као Russell Vasily Klick и који је поријеклом из Ласиње у Југославији:
(https://s23.postimg.org/blnicl1nf/record-image_S3_HT-68_F9-1_R8.jpg)
(https://s28.postimg.org/aaut871l9/Untitled.jpg)

Кличковића је до Другог свјетског рата било у Трепчи (матица), Дугом Селу Ласињском и Стипану (сва ова села спадала су под општину Ласиња).

Потом сам на истоименом сајту потражио Василија Кличковића и пронашао сам двојицу (један рођен око 1893, други рођен око 1888 године). Даљом претрагом утврдио сам да је наш Василије (1888) рођен у Трепчи, а да му је мајка од Радовића (презиме присутно у Трепчи и у Дугом Селу Ласињском).

Након тога јавио ми се и сам тестирани који је потврдио да је управо Russell Vasily Klickovich његов предак, да су Василијеви родитељи Ђуро Кличковић и Ана Радовић, а да је породица прво живјела у Пенсилванији, да би касније прешла у Мериленд (што се поклапа са информацијама из докумената о Василију).

Свака част, Петре! Експерт си да нађеш Банијца, где год се он сакрио.

И веровао сам да су ови заправо Кричковићи. Ево мог поста из јуна 2016.:

Можда треба поменути и презиме Klickovich N1a из СДП. Ово презиме се свакако може протумачити као Кличковић, што се аутоматски доводи у везу са Кричковићима.

Презиме Кричковић је веома раширено на простору Крајине, па је реално да и међу њима има више хаплогрупа. Друга опција је да су неки родови, међусобно несродни, заједно кренули из старе постојбине, што мислим да је мање вероватно.

Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi април 14, 2017, 11:02:34 пре подне
Имам своје методе. :)

Добио сам електронску адресу тестираног (Brian Klick) и послао сам му поруку. Прије него што је одговорио провукао сам његову електронску адресу кроз гугл претрагу и тако нашао пар занимљивих линкова, а преко једног од њих сам сазнао гдје је тестирани ишао у средњу школу (Hagerstown, Maryland). Онда сам тражио најстаријег човјека са презименом Klick у том мјесту и пронашао сам човјека под именом Russell Klick (1988-1952):
https://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=120117849

Онда сам исто име (Russell Klick) уписао у претрагу на сајту www.familysearch.org и добио да се поменути човјек потписивао и као Russell Vasily Klick и који је поријеклом из Ласиње у Југославији:


Кличковића је до Другог свјетског рата било у Трепчи (матица), Дугом Селу Ласињском и Стипану (сва ова села спадала су под општину Ласиња).

Потом сам на истоименом сајту потражио Василија Кличковића и пронашао сам двојицу (један рођен око 1893, други рођен око 1888 године). Даљом претрагом утврдио сам да је наш Василије (1888) рођен у Трепчи, а да му је мајка од Радовића (презиме присутно у Трепчи и у Дугом Селу Ласињском).

Након тога јавио ми се и сам тестирани који је потврдио да је управо Russell Vasily Klickovich његов предак, да су Василијеви родитељи Ђуро Кличковић и Ана Радовић, а да је породица прво живјела у Пенсилванији, да би касније прешла у Мериленд (што се поклапа са информацијама из докумената о Василију).

Свака част Петре! До твог истраживачког 'похода' Трепча је била само претпоставка за постојбиу тестираног. Сад мислим да се слободно може унети ко место порекла у табелу СДП, заједно са славом.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Зрно април 14, 2017, 11:13:15 пре подне
Свака част за проналажење тачног места порекла. Ипак бих узео са резервом тврдњу да је презиме Кличковић настало од Кричковић. Немамо никакав конкретан доказ, осим тога да је био неки поп Кричковић на Банији, која је широк појам у односу на то село. И мислим да је врло редак случај такве транформације презимена, када замењена слова уопште нису слична.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: П април 14, 2017, 12:06:06 поподне
Свака част за проналажење тачног места порекла. Ипак бих узео са резервом тврдњу да је презиме Кличковић настало од Кричковић. Немамо никакав конкретан доказ, осим тога да је био неки поп Кричковић на Банији, која је широк појам у односу на то село. И мислим да је врло редак случај такве транформације презимена, када замењена слова уопште нису слична.

Зрно, рекох већ да имамо једног тестираног Кличковића из тог рода на једном необјављеном истраживању.
Имао сам добар разлог да се темељно бавим овим родом, па можете претпоставити о којој се хаплогрупи ради.

Помињање Кричковића, а не Кличковића у том крају имамо на неколико мјеста.
- поп Максим Кричковић (1736)
(https://s28.postimg.org/kgbgw6ae5/image.png)
Исти човјек помиње се неких 30-ак година касније у Утињи на Кордуну.

- поп Вучко Кричковић (XVIII вијек)
(https://s24.postimg.org/z97ntb1hx/image.jpg)

- 1797. године Иван Кричковић поклања двије књиге стипанској цркви за душу свог сина Арсенија

Сама Трепча која је матица Кличковића припадала је стипанској парохији, тако да ту нема промашаја.
(https://s3.postimg.org/jda947vqb/Untitled.jpg)
Црвеном бојом обиљежио сам мјеста у којима је било Кличковића прије Другог рата, а плавом бојом обиљежио сам мјеста гдје се помињу Кричковићи током XVIII вијека.


Обрнуту појаву имамо у Босанској крајини, гдје се лички Кричковићи (који су се ту населили током XIX вијека), временом почињу називати Кличковићима.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: vojislav.ananic април 14, 2017, 12:06:27 поподне
Кричковића је било највише у Лици, у селу Могорић.
У подрубрици "ТРАЖИ", укуцајте - Госпић и околна села - и тамо код списка личких солунских добровољаца, наћи ћете и насеље Могорић са Кричковићима.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: НиколаВук април 14, 2017, 12:34:56 поподне
Прелазак "л" у "р" или обрнуто "р" у "л" уопште није необичан и јавља се у многим језицима. Типичан пример у српском је када људи греше при формирању упитне речце "јел'" од "је ли", па уместо тога кажу "јер".
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша април 14, 2017, 12:52:21 поподне
Прелазак "л" у "р" или обрнуто "р" у "л" уопште није необичан и јавља се у многим језицима. Типичан пример у српском је када људи греше при формирању упитне речце "јел'" од "је ли", па уместо тога кажу "јер".

Или овај што је пописивао није знао да каже "р". Либа либи глизе леп. :)

Кричковића са славом Св. Никола било је прилично на простору Босанске Крајине. Ту је 1882. пописано и презиме Кличко, са истом славом.

У Банатском Карађорђеву помињу се исељеници из тих крајева. На списку је и презиме Кличковић:
(https://books.google.rs/books/content?id=AoSwAAAAIAAJ&pg=PA32&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8&sig=ACfU3U1fqoWAVxER0Sa5t0Qeovw3sr17oA&edge=0)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Зрно април 14, 2017, 01:03:05 поподне
Прелазак "л" у "р" или обрнуто "р" у "л" уопште није необичан и јавља се у многим језицима. Типичан пример у српском је када људи греше при формирању упитне речце "јел'" од "је ли", па уместо тога кажу "јер".

То што си дао за пример је чиста неписменост, јер ти који праве такве грешке, не знају шта уопште значи "јер", а шта "јел", па зато мешају. Али, баталимо сад ту причу :)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: П април 14, 2017, 01:12:20 поподне
Управо ми стигоше скенови из Новог Сада везани за род Кличковића/Кричковића из Трепче:
- 1762. година
(https://s22.postimg.org/cp8xyec4x/scan0001.jpg)
- 1797. година
(https://s30.postimg.org/sodoqlqw1/scan0003.jpg)
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Небојша април 16, 2017, 07:35:00 поподне
Истраживање: Y chromosome STR polymorphisms in a Serbian population sample

узорак: 114

N1a: 0.9%

Хаплотип: 14 25 14 10 12-16 ? ? ? 14 14 29

Запала ми је за око мутација на маркеру 385a. Наши N1a ту углавном имају вредност 11. Не сећам се да ли је на затвореном делу форума било резултата са овом вредношћу. Мислим да сам видео ту комбинацију 12-16 на неком анонимном истраживању.

Не мора ништа специјално да значи, с обзиром да је реч о једном од бржих маркера.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић април 19, 2017, 02:03:37 пре подне
Прелиставао сам тему Српски N-P189.2 (свих 27 страна  :D) уназад, но нисам примјетио да смо имали идентификован узорак id:YF01795 са yfull као Холанђанина. Примјетно је да и сада кад се погледа на http://yfull.com/tree/N/ , једини YF01795 нема ознаку поријекла. На форуму Anthrogenica половином 2014. године отворена је тема Big Y results for N-P189.2 show 326 novel variants, гдје се налази тридесетак интересантних постова, а кратак пост Igmayka од 03.12.2014. године гдје нам је открио рођака из Холандије преносим :

Igmayka Gold Class Member
YFull has released a new haplotree for N (http://yfull.com/tree/N/), now based on 3 Big Y BAM files from N-P189.2 as well as the ancient sample of Hungarian N-Y6503. Here is how the SNP counts stand. I have included a translation into elapsed time, presuming the usual equivalence for Big Y BAM files analyzed by YFull (140-150 years per SNP):
The two Balkan N-P189.2 men diverged 420-450 years ago.
The Balkan men diverged from the Dutch N-P189.2 man 3600-3900 years ago.
N-P189.2 diverged from the ancient Hungarian N-Y6503 sample 8800-9400 years ago.
N-Y6503 diverged from the rest of N (N-Z7462 or N-L735) 23100-24700 years ago.
Last edited by lgmayka; 12-03-2014 at 03:16 PM.

Тема се може прегледати на:  http://www.anthrogenica.com/archive/index.php/t-2277.html
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi април 19, 2017, 11:28:09 пре подне
Прелиставао сам тему Српски N-P189.2 (свих 27 страна  :D) уназад, но нисам примјетио да смо имали идентификован узорак id:YF01795 са yfull као Холанђанина. Примјетно је да и сада кад се погледа на http://yfull.com/tree/N/ , једини YF01795 нема ознаку поријекла. На форуму Anthrogenica половином 2014. године отворена је тема Big Y results for N-P189.2 show 326 novel variants, гдје се налази тридесетак интересантних постова, а кратак пост Igmayka од 03.12.2014. године гдје нам је открио рођака из Холандије преносим :

Igmayka Gold Class Member
YFull has released a new haplotree for N (http://yfull.com/tree/N/), now based on 3 Big Y BAM files from N-P189.2 as well as the ancient sample of Hungarian N-Y6503. Here is how the SNP counts stand. I have included a translation into elapsed time, presuming the usual equivalence for Big Y BAM files analyzed by YFull (140-150 years per SNP):
The two Balkan N-P189.2 men diverged 420-450 years ago.
The Balkan men diverged from the Dutch N-P189.2 man 3600-3900 years ago.
N-P189.2 diverged from the ancient Hungarian N-Y6503 sample 8800-9400 years ago.
N-Y6503 diverged from the rest of N (N-Z7462 or N-L735) 23100-24700 years ago.
Last edited by lgmayka; 12-03-2014 at 03:16 PM.

Тема се може прегледати на:  http://www.anthrogenica.com/archive/index.php/t-2277.html

Ово ти је из 2014, па су се ствари веч мало промениле од тада. YF01795 ти је Американац Реаце, и нема везе са Холандијом. Тако да незнам одакле овом lgmayka да је YF01795 'Dutch N-P189.2 man', кад ни сам Реаце незна своје порекло.

А и за ова два 'Balkan N-P189.2' YFull сад показује да су 900 година разлике а не 420-450.

Иначе, у ФТДНА лабораторији се тренутачно обрађују три N-P189.2 Биг Ипсилона. Надам се да че завршит анализу до краја следечег месеца.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Đorđo април 19, 2017, 09:40:21 поподне
Reace је холандско презиме па вероватно одатле су мислили да је Холанђанин
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Uzi април 19, 2017, 10:22:04 поподне
Reace је холандско презиме па вероватно одатле су мислили да је Холанђанин

Можда.

Reace каже да је његово презиме најчешче у Вејлсу, а и да његов предак није знао које је њихово право презиме јер је одрастао без родитеља.
Наслов: Одг: Српски N-P189.2
Порука од: Црнчевић април 25, 2017, 05:08:43 поподне
Добра табела на теми Y-ДНК резултати са 23andme и остали (без хаплотипова)


Има преко 300 тестираних са ових простора. Ако неко види још неки резултат, нека јави, па да га убацимо. Сада се може евентуално урадити статистика. Мислим да не би одударала пуно од онога што иначе имамо.

Издвојио бих из Небојшине табеле припаднике N хаплогрупе који се ту налазе, њих једанаесторица уз 303 тестираних, приказаних у 16 хаплогрупа, чине 3,63% узорка.

Р.б.   Презиме   Крсна слава   Место порекла           Хаплогрупа
1      Јокановић                        Пива/ЦГ                           N
2      Бајић                                Радљевац/Книн/ХР         N
3      Штетић                             Лика/ХР                           N
4      Половина                         Лика/ХР                           N
5      Зубић        Св. Јован       Благај/Купрес/БиХ         N
6      Удовчић                           Хрватска                          N
7      Вуковић                          БиХ                                  N
8      Бабић                               Хрватска                          N
9      Гаврић                              Хрватска                          N
10    Крсмановић                     Мокра Гора/СРБ              N
11    Драгољевић                     Купрес/БиХ                     N   

Поредио сам листу са претходно донешеним презименима припадника N хаплогрупе (Небојша  Март 31, 2017; Никола Јанковић  Март 09, Март 10, 2017; такође са 23andme) и установио овдје два нова : Зубић и Вуковић.