Аутор Тема: Српски N-P189.2  (Прочитано 199486 пута)

Ван мреже Латиновић Владимир

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #940 послато: март 14, 2020, 04:47:39 поподне »
Здраво! Име видите, из Петровца сам (опет је Босански...). Отац је рођен у селу Јасеновац, МЗ Бравско. То је свега пар километара од Кленовца (одатле је један од двојице Латиновића који су се тестирали). Слава је Јовањдан, као код свих Латиновића, колико ја знам. Читао сам у Зборнику од Рађеновића легенду о настанку презимена и нашем путу од Имотског (прије скоро 300 година) преко Грахова до Колунића (село код Петровца) и даље по петровачким селима. Нисам сигуран али мислим да сам код истог аутора читао о пријашњем презимену Богуновић. Што се тиче славе, уклапа се, али пар Богуновића које видјех, не уклапају се у изглед, сувише су црни у односу на нас (знам да и женска страна има утицај али ипак). Овдје на Пореклу видим да је тестирани Богуновић Ј хаплогрупа тако да се то не би уклапало. ФГЦ28435 упућује на Бањане. Премда је дјед умро прије мог рођења па од старијег породичног предања нема ништа, стриц ми је говорио да, колико он зна (да ли је читао или му је усменим предањем пренесено, не зна се), наши потичу из Црне Горе, негдје између Плава и Гусиња. Видим на форуму да је присутан и један Узелац, и код нас их има, не пуно (било је, тачније, послије рата, нисам сигуран). Видим да се гени поклапају али и ови које ја знам су мало тамнији. Исто се односи и на Штрпце.
Стриц ми је такође причао да има Латиновића испод Велебита који су прешли на католичанство. Такође, на фејсбуку сам нашао једног Мађара који је такође Латиновицс (било је племића за вријеме Угарске) али ме он убјеђује да је наше бивше презиме Латановић.
Пошто знам "да сте у току", замолио бих да, ако можете, напишете нешто о мом презимену и ако можете упоредите гене данашњих Бањана са данашњим Латиновићима.  И, на крају, нисам се тестирао па ме интересује гдје је најбоље да то урадим и шта да урадим (и цијена...), кад се одлучим на то?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5521
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #941 послато: март 14, 2020, 08:16:21 поподне »
Здраво! Име видите, из Петровца сам (опет је Босански...). Отац је рођен у селу Јасеновац, МЗ Бравско. То је свега пар километара од Кленовца (одатле је један од двојице Латиновића који су се тестирали). Слава је Јовањдан, као код свих Латиновића, колико ја знам. Читао сам у Зборнику од Рађеновића легенду о настанку презимена и нашем путу од Имотског (прије скоро 300 година) преко Грахова до Колунића (село код Петровца) и даље по петровачким селима. Нисам сигуран али мислим да сам код истог аутора читао о пријашњем презимену Богуновић. Што се тиче славе, уклапа се, али пар Богуновића које видјех, не уклапају се у изглед, сувише су црни у односу на нас (знам да и женска страна има утицај али ипак). Овдје на Пореклу видим да је тестирани Богуновић Ј хаплогрупа тако да се то не би уклапало. ФГЦ28435 упућује на Бањане. Премда је дјед умро прије мог рођења па од старијег породичног предања нема ништа, стриц ми је говорио да, колико он зна (да ли је читао или му је усменим предањем пренесено, не зна се), наши потичу из Црне Горе, негдје између Плава и Гусиња. Видим на форуму да је присутан и један Узелац, и код нас их има, не пуно (било је, тачније, послије рата, нисам сигуран). Видим да се гени поклапају али и ови које ја знам су мало тамнији. Исто се односи и на Штрпце.
Стриц ми је такође причао да има Латиновића испод Велебита који су прешли на католичанство. Такође, на фејсбуку сам нашао једног Мађара који је такође Латиновицс (било је племића за вријеме Угарске) али ме он убјеђује да је наше бивше презиме Латановић.
Пошто знам "да сте у току", замолио бих да, ако можете, напишете нешто о мом презимену и ако можете упоредите гене данашњих Бањана са данашњим Латиновићима.  И, на крају, нисам се тестирао па ме интересује гдје је најбоље да то урадим и шта да урадим (и цијена...), кад се одлучим на то?

Основна хаплогрупа Богуновића је по свему судећи J2a-M92>S8230. Изглед нема везе са Y-ДНК хаплогрупом, на њега утиче потпуно други скуп гена који се наслеђују и од мушких и од женских предака, и то скоријих. Ваша највероватнија најранија матица је простор Бањана или Пиве. Препоручио бих вам да сачекате акцију тестирања коју организује наше Друштво за Светски ДНК дан 25. априла и да се тада тестирате по 50% повољнијој цени (нормална цена је 13 000 динара, са попустом је 6500 динара).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #942 послато: март 14, 2020, 09:15:38 поподне »
Поздрав. Тестирани Латиновић из Кленовца је мој дјед, дакле то је породица моје мајке. Ујак је имао верзију предања о поријеклу из Бањана и да је раније презиме Бањанин, а то је писао Милан Дивјак Лички. Занимљиво, ДНК резултат је потврдио припадност бањанско-пивљанском роду, иако још увијек немамо тестиране Бањанине. Писање аутора да су Латиновићи од Бањаца се такође може узети као релевантно, види се да су повезани, али то не значи и да је раније презиме Бањац.

Кад је у питању Имотски, вјероватно се ради о прелазној фази. Након Кандијског рата Имотска и Вргорска Крајина припадају Млецима, након чега Турци вјероватно своју рају одатле пресељавају сјеверније у подручја која су испражњена након одласка великог броја људи у Лику.

Латиновићи сви потичу из Колунића и одатле се гранају и расељавају у околна села, по читавој петровачкој околини. Њихово ширење одговара предању о настанку презимена почетком 18. вијека (или крајем 17. вијека), кад настају и друга крајишка презимена, јер се до Лаудоновог рата 1788.-1791. шире по околини Петровца, а онда и у Подгрмеч. Мислио сам да Латиновићи у Дубици потичу од миграције након аустро-турског разграничења 1736. године, али ми је један тамошњи Латиновић рекао да су они дошли много касније. Латиновићи у Кочићево код Градишке долазе много касније, тј. након АУ окупације 1878. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9848
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #943 послато: март 14, 2020, 09:31:55 поподне »
Поздрав. Тестирани Латиновић из Кленовца је мој дјед, дакле то је породица моје мајке. Ујак је имао верзију предања о поријеклу из Бањана и да је раније презиме Бањанин, а то је писао Милан Дивјак Лички. Занимљиво, ДНК резултат је потврдио припадност бањанско-пивљанском роду, иако још увијек немамо тестиране Бањанине. Писање аутора да су Латиновићи од Бањаца се такође може узети као релевантно, види се да су повезани, али то не значи и да је раније презиме Бањац.

Има један Бањанин на 23andme, из Јошана, Удбина, слава Јовањдан, хаплогрупа N-P189.2 Поред тога има неколико Бањаца из Босанске Крајине и један Латиновић из Хрватске, сви такође N-P189.2. Ако томе додамо ове силне Бањце и Латиновиће из ДНК пројекта (са маркерима), тешко да носиоци сличних презимена у Крајини (посебно оних са кореном Бања) могу бити друга хаплогрупа. :)

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #944 послато: март 14, 2020, 09:48:58 поподне »
Извињавам се, нисам знао. Нема сумње, дакле, што сам и говорио, у њихове међусобне везе. Али ипак не можемо бити 100% сигурни без дубљих снп потврда да су Латиновићи од Бањанина или Бањаца, а можда нису ни од једних ни од других.

Ван мреже Латиновић Владимир

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #945 послато: март 14, 2020, 10:22:46 поподне »

Кад је у питању Имотски, вјероватно се ради о прелазној фази. Након Кандијског рата Имотска и Вргорска Крајина припадају Млецима, након чега Турци вјероватно своју рају одатле пресељавају сјеверније у подручја која су испражњена након одласка великог броја људи у Лику.

Латиновићи сви потичу из Колунића и одатле се гранају и расељавају у околна села, по читавој петровачкој околини. Њихово ширење одговара предању о настанку презимена почетком 18. вијека (или крајем 17. вијека), кад настају и друга крајишка презимена, јер се до Лаудоновог рата 1788.-1791. шире по околини Петровца, а онда и у Подгрмеч. Мислио сам да Латиновићи у Дубици потичу од миграције након аустро-турског разграничења 1736. године, али ми је један тамошњи Латиновић рекао да су они дошли много касније. Латиновићи у Кочићево код Градишке долазе много касније, тј. након АУ окупације 1878. године.

Ово око настанка презимена се нешто не уклапа јер већ тада имамо "кажу" Буњевце Латиновиће који су се прво покатоличили па мађаризирали. https://www.ravnoplov.rs/obesna-cud-backog-plemica/
Да ово није само прича из новина, онај Мађар, Латиновицс (Одон Геза), што сам га спомињао у свом посту, на профилу је имао слике чини ми се баш цркве која је у линку. Латиновић који се помиње је добио племићку титулу 1719. године. Мало је "пребрзо" преселити из Имотског у Бачку, промијенити презиме и заслужити титулу племића, а све то у пар година. А заслужили су је одсијецањем турских глава (видљиво на грбу породице са племићком титулом)...

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 886
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #946 послато: март 14, 2020, 11:22:45 поподне »
Можда би било боље да се одради Гама или Делта код YSEQ за Латиновиће, него још један тест на 23 маркера.

Ван мреже Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 293
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>Y89317->FGC28483-
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #947 послато: март 14, 2020, 11:46:27 поподне »
Ово око настанка презимена се нешто не уклапа јер већ тада имамо "кажу" Буњевце Латиновиће који су се прво покатоличили па мађаризирали. https://www.ravnoplov.rs/obesna-cud-backog-plemica/
Да ово није само прича из новина, онај Мађар, Латиновицс (Одон Геза), што сам га спомињао у свом посту, на профилу је имао слике чини ми се баш цркве која је у линку. Латиновић који се помиње је добио племићку титулу 1719. године. Мало је "пребрзо" преселити из Имотског у Бачку, промијенити презиме и заслужити титулу племића, а све то у пар година. А заслужили су је одсијецањем турских глава (видљиво на грбу породице са племићком титулом)...

Свакако постоји извјесна могућност да су преци овог "обесног бачког племића" поред презимена и племићку титулу са грбом доњели из Херцеговине? Да ли су, при том, "поњели" и хаплогрупу N2-P189.2>Y7310>FGC28435?  :) Аутору овдје поменутог текста, и покретачу овог одличног сајта Равноплов, госп. Милану Степановићу (члан нашег Друштва тестирани N-P189.2) вјерујем да ће овај податак представљати и "лични" мотив за још једну његову сјајну причу одгонетања поријекла сомборских породица?

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #948 послато: март 15, 2020, 12:25:59 пре подне »
Ово око настанка презимена се нешто не уклапа јер већ тада имамо "кажу" Буњевце Латиновиће који су се прво покатоличили па мађаризирали. https://www.ravnoplov.rs/obesna-cud-backog-plemica/
Да ово није само прича из новина, онај Мађар, Латиновицс (Одон Геза), што сам га спомињао у свом посту, на профилу је имао слике чини ми се баш цркве која је у линку. Латиновић који се помиње је добио племићку титулу 1719. године. Мало је "пребрзо" преселити из Имотског у Бачку, промијенити презиме и заслужити титулу племића, а све то у пар година. А заслужили су је одсијецањем турских глава (видљиво на грбу породице са племићком титулом)...

Док не тестирамо те племиће Латиновиће, не знамо да су повезани са нашима N-P189.2 који славе Јовањдан.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 886
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #949 послато: март 15, 2020, 12:58:24 пре подне »
Свакако постоји извјесна могућност да су преци овог "обесног бачког племића" поред презимена и племићку титулу са грбом доњели из Херцеговине? Да ли су, при том, "поњели" и хаплогрупу N2-P189.2>Y7310>FGC28435?  :) Аутору овдје поменутог текста, и покретачу овог одличног сајта Равноплов, госп. Милану Степановићу (члан нашег Друштва тестирани N-P189.2) вјерујем да ће овај податак представљати и "лични" мотив за још једну његову сјајну причу одгонетања поријекла сомборских породица?

Од недавно на YSEQ је могуће тестирати и FGC28435, па се за 15 еура то може лако проверити.   ;)

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772



Такође кад смо већ код новости, на YFull су након пар година коначно "пронашли" BY21835, то јест FT182494, који је код ФТДНА на истом нивоју као BY21835.

https://www.yfull.com/tree/N-FT182494/

Ван мреже Vlax

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #950 послато: април 24, 2020, 12:18:11 пре подне »
Ово око настанка презимена се нешто не уклапа јер већ тада имамо "кажу" Буњевце Латиновиће који су се прво покатоличили па мађаризирали. https://www.ravnoplov.rs/obesna-cud-backog-plemica/
Да ово није само прича из новина, онај Мађар, Латиновицс (Одон Геза), што сам га спомињао у свом посту, на профилу је имао слике чини ми се баш цркве која је у линку. Латиновић који се помиње је добио племићку титулу 1719. године. Мало је "пребрзо" преселити из Имотског у Бачку, промијенити презиме и заслужити титулу племића, а све то у пар година. А заслужили су је одсијецањем турских глава (видљиво на грбу породице са племићком титулом)...

Управо то је разлог због кога сумњам у повезаност бачких Буњеваца са крајишким. Тај помен Латиновића 1719. не уклапа се са причом о сеоби из Имотског 1740. Такође, за Буњевце углавном сматра да су у Бачку дошли у 17. веку и то као католици. А чини ми се да ни путања буњевачких сеоба не одговара баш претпостаљеној путањи Латиновића и Бањаца: (Бањани) - Имотски - Грахово - Дрвар - Колунић. То би значило раније раздвајање и већу старост презимена. Свакако би најбоље било кад би били тестирани ти мађарски Латиновићи, ако уопште има наследника тих племића.

Свакако постоји извјесна могућност да су преци овог "обесног бачког племића" поред презимена и племићку титулу са грбом доњели из Херцеговине? Да ли су, при том, "поњели" и хаплогрупу N2-P189.2>Y7310>FGC28435?  :) Аутору овдје поменутог текста, и покретачу овог одличног сајта Равноплов, госп. Милану Степановићу (члан нашег Друштва тестирани N-P189.2) вјерујем да ће овај податак представљати и "лични" мотив за још једну његову сјајну причу одгонетања поријекла сомборских породица?

Грб сигурно нису могли донети из Херцеговине, јер се ради о типичном мађарском грбу тога времена. Штит подељен на плаво и зелено поље, на средини штита људска или животињска фигура, челенка у облику хусара, мотив турске главе набијене на сабљу... то су све карактеристике угарске хералдике. Племићки статус су могли донети из завичаја, али мислим да би у том случају остало неких писаних трагова о њима. Вероватније је су га стекли ратним заслугама у Аустро-турском рату 1716-1718

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 887
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #951 послато: април 25, 2020, 09:11:41 поподне »
 Мислим да је ово неки вјероватни сценариј за N-FGC28435

пише Узелац :)
Кумани из Паноније су, заједно са угарским одредима,
учествовали у борби за власт између Уроша I и његовог сина Стефана Драгутина.
Она се завршила 1276. године одлучујућом битком у “земљи званој Гацко”,
односно на Гатачком пољу у Херцеговини
,18 a спољашња војна потпора била је
један од кључних чинилаца који је Драгутину обезбедио победу


 Ове гране нема још у Куншагу (29 узорак укупно са малом студијом) али има је код Секеља а и онај Словак има презиме Варгер, дакле мађарска основа Варга. Ово се збило прије око 750 г. а збило се у непосредној близини Бањана. А имамо и јављање презимена "Ногајевић" у Бањанима 1422. Такво презиме се могло јављати од 1266 кад је Ногај био фактор а битка је била 1276.

 Дакле мислим да су могли N-FGC28435 лако бити ти угарски одреди. Ове гране мислим и нема на централном и источном балкану. Дакле био је очито неки "скок" из мађарских подручја у потоње Бањане..

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #952 послато: април 25, 2020, 09:35:35 поподне »

 Дакле мислим да су могли N-FGC28435 лако бити ти угарски одреди. Ове гране мислим и нема на централном и источном балкану. Дакле био је очито неки "скок" из мађарских подручја у потоње Бањане..

а како гледаш на русинску везу? дакле, сродне хаплотипове на карпатима и оно што је синиша хипотетисао о преласку 'влашке' дружине из мађарске у српску државу (ако сам добро упамтио)? 

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 887
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #953 послато: април 25, 2020, 10:08:12 поподне »
а како гледаш на русинску везу? дакле, сродне хаплотипове на карпатима и оно што је синиша хипотетисао о преласку 'влашке' дружине из мађарске у српску државу (ако сам добро упамтио)?

 Не знам јавља ли се грана ова међу Русинима, баш сад тражио у оној студији Русина из Војводине, не видим неке кандидате. Колико видим има Секељ Козма, Warger члан пољског пројекта (?), презиме је очито са мађарском основом. И има Молнар из Словачке на мађарском пројекту као Мађар. Јер на њиховом пројекту Мађари "немађарских" (словачких итд) презимена иду у посебну категорију. Знам у анонимној да се јављају у Словачкој, Словачка је била дуго под мађарском влашћу.

 Нека влашка група са Карпата да се покрене насумице и дође баш у Бањане од свих ближих мјеста а и мјеста гдје су такве групе ишле ми се чини много мањом варијантом од битке на Гатачком пољу 1276. гдје су управо и мађарски одреди донијели превагу Драгутину.. А и TMRCA идентичан. (ако буде баш ово, кредит за YFull :) ) Углавном ово је специфичан догађај који се јесте десио тад и на том подручју и гдје јесу чини се учествовали људи са подручја одакле N-FGC28435 долази.

 Ово јављање рода "Ногајевић" у Бањанима 1422. мислим може значити да поријекло јесте у Карпатима ближе подручју Ногајевог утицаја, гдје опет има N-Y7310.

 Мађари и Русини иначе имају разних генетских преклапања.
« Последња измена: април 25, 2020, 10:12:22 поподне Zor »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1205
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #954 послато: април 25, 2020, 10:28:08 поподне »
презиме Ногајевић се 1434. помиње са још једним необичним презименом/надимком, које можда на половачко-куманско порекло  указује - Polucich > Palóc ?

Radiz Radosalich dictus Polucich et Giurach Marouich dictus Noghaeuich de Tergiuiste“ (02.01. 1434.g.), DAD,

дубровачки запис из 1434 о Ђураку Маровићу званом Ногајевићу из Трговишта заједно са Радићем Радосалићем званом Полуцић

https://en.wikipedia.org/wiki/Palóc
« Последња измена: април 25, 2020, 10:31:46 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #955 послато: април 25, 2020, 11:07:10 поподне »
А и TMRCA идентичан. (ако буде баш ово, кредит за YFull :) ) Углавном ово је специфичан догађај који се јесте десио тад и на том подручју и гдје јесу чини се учествовали људи са подручја одакле N-FGC28435 долази.

 Ово јављање рода "Ногајевић" у Бањанима 1422. мислим може значити да поријекло јесте у Карпатима ближе подручју Ногајевог утицаја, гдје опет има N-Y7310.

 Мађари и Русини иначе имају разних генетских преклапања.

а где стоје ови западни N-P189.2, они су ирелевантни за ову тезу (италијан, енглез, итд)?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 887
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #956 послато: април 25, 2020, 11:13:20 поподне »
а где стоје ови западни N-P189.2, они су ирелевантни за ову тезу (италијан, енглез, итд)?

 Да они су далеко преко 4000 г. мада не знам за тог Италијана гдје спада. Може се рећи углавном да је матица прије доласка у Бањане у познијем средњем вијеку тај карпатски простор, ирелевантно од тога гдје је евентуална ранија матица, био то запад (на шта можда ови Западњаци упућују), исток или опет Карпати дуже вријеме.

презиме Ногајевић се 1434. помиње са још једним необичним презименом/надимком, које можда на половачко-куманско порекло  указује - Polucich > Palóc ?

Radiz Radosalich dictus Polucich et Giurach Marouich dictus Noghaeuich de Tergiuiste“ (02.01. 1434.g.), DAD,

дубровачки запис из 1434 о Ђураку Маровићу званом Ногајевићу из Трговишта заједно са Радићем Радосалићем званом Полуцић

 Занимљиво нисам видио тог другог Ногајевића, изгледа да им је то надимак "звани" (dictus).
« Последња измена: април 25, 2020, 11:20:46 поподне Zor »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1205
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #957 послато: април 25, 2020, 11:31:57 поподне »
недоумица се отклања, ако би Ди Боа, (па и ) Пуллибланк и Нароу - аутосомално имали поклапања из визиготског доба и окружења у Аквитанији.
« Последња измена: април 25, 2020, 11:34:08 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 886
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #958 послато: април 26, 2020, 12:54:26 пре подне »
Мислим да је ово неки вјероватни сценариј за N-FGC28435

пише Узелац :)
Кумани из Паноније су, заједно са угарским одредима,
учествовали у борби за власт између Уроша I и његовог сина Стефана Драгутина.
Она се завршила 1276. године одлучујућом битком у “земљи званој Гацко”,
односно на Гатачком пољу у Херцеговини
,18 a спољашња војна потпора била је
један од кључних чинилаца који је Драгутину обезбедио победу


 Ове гране нема још у Куншагу (29 узорак укупно са малом студијом) али има је код Секеља а и онај Словак има презиме Варгер, дакле мађарска основа Варга. Ово се збило прије око 750 г. а збило се у непосредној близини Бањана. А имамо и јављање презимена "Ногајевић" у Бањанима 1422. Такво презиме се могло јављати од 1266 кад је Ногај био фактор а битка је била 1276.

 Дакле мислим да су могли N-FGC28435 лако бити ти угарски одреди. Ове гране мислим и нема на централном и источном балкану. Дакле био је очито неки "скок" из мађарских подручја у потоње Бањане..

Добро пише Узелац. :)   И мени се чини да би матица FGC28435 могла бити у Гатачком Пољу и околини. Узелцима је једно од предања, којег је записао Душан Узелац (Лика и Срби медачке општине), да су насељавали Гатачко Поље. А ту је и овај археогенетски FGC28435 из Цернице.


недоумица се отклања, ако би Ди Боа, (па и ) Пуллибланк и Нароу - аутосомално имали поклапања из визиготског доба и окружења у Аквитанији.

Нароу је преко YSEQ потврдио Y101945 (https://www.yfull.com/tree/N-Y101945/). Узео је данас и Биг Ипсилон, па ће се показати кад се је одвојио од Пуллибланка и Гаимана. Нема сумње да и Ди Боа, Ди Цезаре и Лафетере (Lafetière) припадају тој грани. Због разлике у маркерима, мислим да се Талијан (Ди Цезаре) први одвојио у Y101945 грани.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 886
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #959 послато: април 26, 2020, 01:33:06 пре подне »
Још један древни N2 узорак, додуше Р189.2-, из рада Sirak et al. 2020:

I14462/I14463; 1000-0 BC; Maanit uul, Ulziit sum, Bayankhongor aimag, Mongolia; Mongolia Bronze Age; N2-Y6503 (xP189.2)

Могуће је да припада грани Y147565 (паралелној са Р189.2), којој припадају и неолитски узорак DA247 са Бајкала, пре-Скитски/Кимерски узорак IR1 из Мађарске и модерни Алтајац ERS2478500 са YFull стабла.

Слажем се са Гујом, да овај узорак припада истој грани са DA247, IR1 и модерним Алтајацем.


mtDNA Haplogroup D4j1 древног монголског N2, према Supplemental Material из овог рада.
https://genome.cshlp.org/content/suppl/2020/03/12/gr.260141.119.DC1/Supplemental_Tables.xlsx
Прве утиске о бронзанодобној археологији покрајине Бајанхонгор (Bayankhongor aimag) као и округа Улзит (Ulziit sum) можемо стећи кроз преглед Чарлз Ронкоса из 2017. године
https://digitalcollections.sit.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=3593&context=isp_collection

Упркос уоченој карактеристичној појави повећане мобилности становништва ове археолошке епохе (~2500-400 BCE), изразито степског дијела Монголије, примјећен је и констатован снажан замах градње монументалних и масивних погребних конструкција тога подручја.
Јеленски камен (Deer stone), мегалитско надгробно обиљежје, које се ту појављује оставља некако најснажнији утисак обзиром на нека разматрања о поријеклу ових споменика и унутар кимерске археолошке културе?
https://en.wikipedia.org/wiki/Deer_stone

Ако сам добро схватио Supplemental Material, узорак је са подручја Алтаја, на граници Кине и Монголије. То подручје око Алтаја је вероватно и матица за N-Y6503 (xP189.2)

Latitude   Longitude
48.88333   87.73333

https://goo.gl/maps/rJa3HYY4btwJGS3H7