Аутор Тема: Црквене матичне књиге  (Прочитано 23036 пута)

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 406
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #140 послато: април 01, 2018, 01:08:08 пре подне »
Слово В
Дешава се да буде још мање... водоравна и две усправне неповезане.

Цитат
Реч која почиње са Јев
"Руско" е, у читању "је", јесте честа појава. Јекатерина и Јелена ћете да пронађете колико хоћете.

Цитат
Слово ж

део речи иза слова а који означава кс

Слово Т
Могу да претпоставим да је име Максим  ;)

Цитат
Дешава се да се "ушуња" и право мало латинично т.

Цитат
Слово У


Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #141 послато: април 01, 2018, 01:18:56 пре подне »
Од првих слова само ми је Ж било нејасно... а слово В смо Ојлер и ја имали прилике више пута видети у једном рукопису с почетка 17. века. :)

Истина, не бих умео да растумачим на прву ни ова "два" последња слова.

Мени ништа није било јасно на почетку. ;D Кад се сетим кад сам видео име Јефтимије/Јевтимије на црквенословенском глава ме је 3 дана болела. ;D ;D
И сама та чињеница да једно слово даје слог ми је била занимљива. :)
Најбољи савет за читање старих књига је - да их пуно прочитате :)

Још ако је неко у прилици да барем двапут прочита исту књигу...
Управо то..али ко креће у ту причу за таквог је сваки савет значајан и због очувања живаца ,вида и воље за сваки даљи наставак истраживања. ;D
Дешава се да буде још мање... водоравна и две усправне неповезане.
"Руско" е, у читању "је", јесте честа појава. Јекатерина и Јелена ћете да пронађете колико хоћете.
Могу да претпоставим да је име Максим  ;)
Дешава се да се "ушуња" и право мало латинично т.

То сам виђао ал баш ретко..углавном је овако као слово делта и подсећа на ћирилично д само без доњих наставака..ово нисам знао ал изгледа да је слична прича као и за оно јат(што личи на слово А а чита се ја)..Око соколово ,Драгутин Матић да ти позавиди .;) Али већ сам поставио слику са курђупом Максом па је можда и сува логика и памћење уз то у питању. :D Шалим се,то ми је био онако првокласан пример за то слово. :) И то са мало латинично т сам виђао,додуше у каснијим матицама и то често уз представљање почетног слова Н исто каошто пишемо  велико писано латинично слово Н.
« Последња измена: април 01, 2018, 01:21:30 пре подне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #142 послато: април 01, 2018, 01:49:30 пре подне »
Zbog ovog je meni glupo kako recimo Familysearch pravi indekse.  Uzme jednu matičnu knjigu, podijeli po 10 stranica na nas dvadesetak i onda svatko prepisuje jedan dio.  To je vrlo neracionalno.  Jednom kad se osoba navikne na rukopis, ta osoba treba sve prepisati.  Popovi su na parohijama znali biti 10-15 godina.  To je sve isti rukopis, iste specifičnosti, iste sitne "mušice."  Da ne pričam da se naravno vrte ista prezimena i imena. 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #143 послато: април 01, 2018, 01:10:40 поподне »
Zbog ovog je meni glupo kako recimo Familysearch pravi indekse.  Uzme jednu matičnu knjigu, podijeli po 10 stranica na nas dvadesetak i onda svatko prepisuje jedan dio.  To je vrlo neracionalno.  Jednom kad se osoba navikne na rukopis, ta osoba treba sve prepisati.  Popovi su na parohijama znali biti 10-15 godina.  To je sve isti rukopis, iste specifičnosti, iste sitne "mušice."  Da ne pričam da se naravno vrte ista prezimena i imena.
Скроз се слажем са тобом. :) Буквално је тако као што си рекао да начин писања,не само рукопис већ и информације које се добијају зависе од свештеника који је водио матице.Тако је један свештеник у месту Опово волео да у матицама крштених и венчаних особи која се крсти/венчава напише презиме по угледу на очево име,иако је друга половина 18.века у питању,време када су се презимена већ усталила због многих аустријских пописа,што граничара што цивила.Други свештеник који се смењивао са овим првим(наизменично су водили књиге и вршили обреде венчања/крштења) волео да упише то већ устаљено презиме,а како не би било забуне увек је записивао и име оца те особе иза/испод.Када се ове матице споје доста добрих информација може да се добије..мада оно што примећујем то је да тек од 1825+ почињу да бележе број година у матицама венчаних и умрлих што до тада нису радили па због тога за период пре овога постоји доста шпекулација.То сам уочио и у матицама за Банат,а богами и за Срем..макар у оним матицама које сам ја имао прилике да гледам.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7038
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #144 послато: април 01, 2018, 01:55:31 поподне »
Мени ништа није било јасно на почетку. ;D Кад се сетим кад сам видео име Јефтимије/Јевтимије на црквенословенском глава ме је 3 дана болела. ;D ;D
И сама та чињеница да једно слово даје слог ми је била занимљива. :)

Иста мета, исто одстојање, била је и за мене као истраживача почетника, прво је запело на имену Јефтимије. Сећам се да сам га само завео као "Јероним", и да сам тако водио то име до краја истраживања, иако сам касније на читкијим записима већ успео да одногнетнем и слово и име. ;D 8)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #145 послато: април 01, 2018, 03:36:53 поподне »
Иста мета, исто одстојање, била је и за мене као истраживача почетника, прво је запело на имену Јефтимије. Сећам се да сам га само завео као "Јероним", и да сам тако водио то име до краја истраживања, иако сам касније на читкијим записима већ успео да одногнетнем и слово и име. ;D 8)

Свашта ми је тада падало на памет. ;D Имам среће што су архивски радници одмах прискочили у помоћ јер сам тада континуирано око месец ипо дана одлазио у архив иначе нисам знао чак ни како да га запишем.. ??? ::) :D
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7038
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #146 послато: април 01, 2018, 07:07:17 поподне »
Свашта ми је тада падало на памет. ;D Имам среће што су архивски радници одмах прискочили у помоћ јер сам тада континуирано око месец ипо дана одлазио у архив иначе нисам знао чак ни како да га запишем.. ??? ::) :D

То је главно, зато сам му ја доделио шифру. ;D

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #147 послато: април 01, 2018, 09:51:31 поподне »
То је главно, зато сам му ја доделио шифру. ;D
Ја сам толико заблокирао да ми паде на памет да је неко грчко име у питању..шта ти је неискуство. :o ??? ;D
Поделићу и пар фотографија за које мислим да могу да припомогну у истраживању ,поготово што се тиче породичних односа,син,кћер,супруга.За сина и супругу нема проблема ,мада неки пут није назначено да је у питању син,већ се иза његовог имена и/или презимена налази име и/или презиме оца.


Пре неког времена сам поставио питање баш на овој теми које је значење ове скраћенице и добио сам одговор да значи овдашњи,у смислу становник овдашњи.

Друга варијанта која означава термин овдашњи.

Кћи

Исто означава ћерку


Обе фотографије означавају девичанство
« Последња измена: април 01, 2018, 09:55:07 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 406
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #148 послато: април 09, 2018, 11:01:42 пре подне »
Око бракова је корисно, поготово за жене... Ако је девојка, писаће девица, као што Делија каже. За даље је второ брачна, треће брачна... За мушкарце не пише момак, али пише број брака ако није први.
Нисам до сада видео брак после четвртог.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #149 послато: август 03, 2018, 02:14:53 поподне »
Савет за истраживаче које ће потреба за информацијама одвести до Румуније и румунских архива. Не знам како је у темишварском архиву али написаћу пар речи о арадском.
Арад је једно од културних центара српског народа од Велике Сеобе до размонтирања границе 1750-тих година.Као једна од најстаријих грађевина издваја се управо црква Светих апостола Петра и Павла грађена још 1702.године под Јованом Тукелијом/Текелијом.За све које црква интересује и за оне који би је радо посетили она је углавном.затворена па треба отићи до парохијског дома који је веома близу,или се треба чути са парохом и најавити долазак.Другар и ја смо имали срећу да је јуче на Илиндан било и српско крштење  па смо имали прилику да видимо прелепу унутрашњост цркве уз још увек присутне наше сународнике староседеце и потомке старих поморишких граничара.Ово је битно и за све који долазе колима јер је иза цркве  бесплатан паркинг,пошто је у самом граду врло мало паркинг места уз покварене аутомате а и смс служба за плаћање паркинг места изгледа да не ради баш како.треба.Српска црква се налази на око 200м од Историјског Архива што је најбоље од свега.
Квака са архивом је што је папирологија прилично умарајућа и треба издвојити 10-15 минута док се не попуне сви папири а плаћање(око 2е за сликање комплет 5 књига)-макар за Арад је врло компликовано да бе кажем идоотски и оно се врши само.у центру града ,како је нама реченно у некој згради поред Мекдоналдса(што је поприлично удаљено од архива-на око пола сата-45мин пешке па смо од плаћања и сликања комплетне 2 књиге због које смо дошли одустали.
За сам град до размонтирања границе битне су 2 цркве и уједно 2 матице које обухватају само крштене и умрле(без венчања)-матице Петропавловске цркве(број 85 1727-1735 са прекидима +1750-1760 тзв.српска црква) и матицеСветојованске цркве(број 25 1730-1760 тзв.румунска црква иако су у овом периоду у матице уписивали искључиво Срби-то се вид по именима родитеља и кумова-нажалост до 1750.године не помиње се ниједно презиме поред родитеља и кумова као и покојника већ само имена ! ).
Ово су уједно и најстарије матице за Поморишку границу које се чувају у архиву у Араду,све остале матице за друга места су за период после 1750.године,макар нам.је тако у архиву речено.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #150 послато: август 09, 2018, 07:48:00 поподне »
Мислим да сам већ постављао примерак старе матице из Петропавловске цркве Арада..иако сам мислио да је то примерак са почетка вођења матица(1728.година) ипак је у питању мало млађи део матице из 50-тих година 18.века.Тај примерак је уклоњен  али до наредног уклањања кога то интересује ће имати прилику да види како изгледају можда и најстарије православне матице које су се водиле,макар на овим просторима.


Врло прегледан ,очуван и разуммљив пример како су се водиле матице те 1728.године..само што би се након одређеног времена такав шаблон изгубио и уписивана су само имена без презимена +постоје рупе у месецима и годинама(непотпун период 1728-1735+празнина од 1735-1750)  што знатно смањује шансу да се из њих закључи нешто више и пронађе неки предак,осим ако човек нема среће. :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #151 послато: септембар 07, 2018, 03:11:28 поподне »
Људи може ли ми неко помоћи везано за црквене матичне књиге у Босанској(Српској) Костајници за период пре 1945.године..за разлику од банатске и сремске епархије где се лепо види ко је свештеник у парохији ,а у сремској епархији и бројеви телефона од свештеника, за овај део Републике Српске нисам успео да нађем ама баш никакве информације.
Схватам да матичне књиге за овај простор,уколико нису уништене почињу од 70-тих година 19.века,али ми је потребан неки контакт (телефон,мејл) од свештеника у Српској Костајници како би могао да видим шта од матица поседују и где се налази (да ли у Архиву у Бањалуци или једној од 3 цркве у Српској Костајници) .
Хвала унапред на помоћи !
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #152 послато: октобар 26, 2018, 07:33:21 поподне »
Може ли неко упућенији да ми каже постоји ли шанса да су сачуване матице за места Шавник,Косор у Кучима и Пљевљу?
Нешто сам гледао на сајту Државног архива Црне Горе у Цетињу али не нађох то што ми треба, тачније најстарије матице уопштено су са почетка 20.века.
Такође овде http://mitropolija.com/parohije-2/#p8 не нађох да уопште постоји црква у Косору(иако је скоро освештана црва Св.Јована на месту некадашње цркве која је пострадала) ,Шавнику па ни у Пљевљима , не знам каква су искуства са тих простора,постоје ли Матице у црквама и Домовни Протоколи и када су почеле да се воде. Хвала унапред на одговору.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • I1 P109
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #153 послато: октобар 26, 2018, 08:38:55 поподне »
Може ли неко упућенији да ми каже постоји ли шанса да су сачуване матице за места Шавник,Косор у Кучима и Пљевљу?
Нешто сам гледао на сајту Државног архива Црне Горе у Цетињу али не нађох то што ми треба, тачније најстарије матице уопштено су са почетка 20.века.
Такође овде http://mitropolija.com/parohije-2/#p8 не нађох да уопште постоји црква у Косору(иако је скоро освештана црва Св.Јована на месту некадашње цркве која је пострадала) ,Шавнику па ни у Пљевљима , не знам каква су искуства са тих простора,постоје ли Матице у црквама и Домовни Протоколи и када су почеле да се воде. Хвала унапред на одговору.
Што се тиче Шавника, могу да ти кажем да не постоји ништа старије од 80 година. Све старије књиге су архиву Црне Горе или у манастиру Морачи, а мало их има. Оно што је сачувано јер је доста тога нестало за швапске окупације. Шавничка црква није имала своју парохију све до релативно скоро и увек је потпадала под парохију села Превиш. Иначе, за тај крај Црне Горе може се наћи понека матична књига за период од 1830 до 1878 али ретко јер нису редовно вођене. Што се Пљеваља тиче мислим да се редовно воде матичне црквене књиге тек од 1912. Водиле су се и раније али мислим да су уредно вођене само у манстиру Св. Тројице код Пљеваља који је пљачкан неколико пута у задњих 100-110 година.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #154 послато: октобар 27, 2018, 09:53:12 поподне »
Што се тиче Шавника, могу да ти кажем да не постоји ништа старије од 80 година. Све старије књиге су архиву Црне Горе или у манастиру Морачи, а мало их има. Оно што је сачувано јер је доста тога нестало за швапске окупације. Шавничка црква није имала своју парохију све до релативно скоро и увек је потпадала под парохију села Превиш. Иначе, за тај крај Црне Горе може се наћи понека матична књига за период од 1830 до 1878 али ретко јер нису редовно вођене. Што се Пљеваља тиче мислим да се редовно воде матичне црквене књиге тек од 1912. Водиле су се и раније али мислим да су уредно вођене само у манстиру Св. Тројице код Пљеваља који је пљачкан неколико пута у задњих 100-110 година.

Хвала пуно на одговору. Да ли знаш каква је ситуација за село Косор у Кучима? На сајту митрополије Црногорско-Приморске нашао сам.оближно село Убље у Кучима али нисам нашао ништа везано за сам Косор.Каква је стање у том делу Црне Горе?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • I1 P109
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #155 послато: октобар 28, 2018, 11:07:53 пре подне »
Хвала пуно на одговору. Да ли знаш каква је ситуација за село Косор у Кучима? На сајту митрополије Црногорско-Приморске нашао сам.оближно село Убље у Кучима али нисам нашао ништа везано за сам Косор.Каква је стање у том делу Црне Горе?
Не бих знао. Мораш наћи неког ко познаје тај крај.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #156 послато: октобар 28, 2018, 11:40:43 пре подне »
Не бих знао. Мораш наћи неког ко познаје тај крај.

У сваком случају хвала ти !
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Змијање

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 44
  • I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #157 послато: новембар 28, 2018, 09:01:37 поподне »
Da li postoje crkvene matične knjige umrlih, rođenih i krštenih za mrkonjićki kraj?
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рћa довијека!" - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Змијање

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 44
  • I2-PH908
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #158 послато: децембар 01, 2018, 12:54:56 поподне »
Koliko je meni poznato crkvene matične knjige rođenih, umrlih i krštenih se vode redovno od 1885.godine u banjalučkom kraju. Da li sam u pravu? Ako nisam može li me molim te neko ispraviti.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рћa довијека!" - Петар II Петровић Његош

Ван мреже отацИванДелић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #159 послато: децембар 14, 2018, 07:39:41 поподне »
Поштовани,  пријатељи, браћо и сестре родословци!

Као православни свештеник морам да напоменем да се тим питањем доста дуго бавим и ево неких закључака до којих сам дошао. Данас је итекако могуће нпр. у Апатину извадити Извод из Матичне књиге рођених, умрлих или венчаних која се води у Врању. Дакле, нема никакве потребе да се путује до Врања. Разлог је врло једноставан - Централна база података из Матичних књига Републике Србије. Та база се, бар колико је мени познато, редовно ажурира и допуњава. Стигло се до негде 1880. године унатраг. Дакле унети су готово сви подаци од 1880. године до данас на територији скоро целе Србије (око 90% података из 70% Матичних служби), а циљ је доћи до 1837. године када су на територији тадашње Србије почеле да се воде Матичне књиге. Оне су за период 1837.-1870. налаз у локалним Архивима, од тада до данас се налазе у Матичним службама појединачних Општина.

Постоје формулари које сваки истраживач може да попуни и с тим оде у Општину и тамо тражи увид у Матичне књиге. То је једноставније од Архива. Зашто, питаће ме неко. Зато што су у Општинама књиге већ унете у базу и дигитализоване, спремне за претраживање. Може се замолити да, рецимо, одштампају све податке из Матичних књига рођених, умрлих и венчаних за одређено презиме. Наравно, пожељно је понудити им нпр. рис празног папира, на којима би било изведено штампање тих података, и сл. У Архивима је мало сложенија ситуација - тамо се нпр. добије диск са дигиталним сликама сваке странице књиге па се гледа на компјутеру. У 19. веку моја браћа свештеници су имали доста нечитак рукопис, па то гледање и тражење изискује доста времена, труда и пажње. Сећам се само једног од многих записа на које сам наилазио. Једна моја даља рођака је око 1870 година родила сина. У запису о његовом рођењу и крштењу у рубрици (квадратићу) књиге стоји да је отац "невједом" на црквено-словенском, мати... Бујошевић из Лука. Пуне три седмице сам потрошио на растумачивање једног јединог квадратића једне од 1.000 страна књиге рођених и умрлих (на свакој страни по 10 рођења и крштења са око 20 рубрика, што укупно чини око 200.000 квадратића). Ипак постоји и драж таквог гледања.

С Божијим благословом,
свештеник Иван Делић

П. С. Ако икоме треба помоћ око Матичних књига из Хрватске које је Архив Хрватске великодушно продао сајту www.familysearch.org  (не заносите се да је то било бесплатно, није ни у ком случају), јавите се поруком на мејл ivce970@gmail.com, пошто имам опцију да све слике пребацим на комп.