Црквене матичне књиге

[Amicus]

Покрећем ову тему, јер смо више пута уочили потребу да се на једном месту сакупе искуства из генеалошких истраживања на терену, као и да упутимо у иста све који су почетници на пољу класичних генеалошких истраживања.

Дакле, у црквене матичне књиге спадају:

- књиге крштених (углавном подаци о датуму и месту рођења, имену и презимену крштеног, именима родитеља и девојачким презимену мајке)
- књиге веначних (углавном подаци о узрасту венчаних, месту порекла, именима и презименима њихових родитеља, именима кумова)
- књиге умрлих (углавном подаци о имену и презимену умрлог, времену и узроку смрти, те ономе ко је пријавио смрт)

Поред ових књига, у црквама се могу наћи још и домовни протоколи, који су заправо пописи парохијана из неког времена (у њима су пописи домаћинстава, са именима и презименима пописаних, те што је најзначајније, њиховим сродничким односима, а ту су још и подаци о адреси становања, те датумима рођења, венчања, смрти пописаних).

На српском етничком простору, црквене матице не датирају све из истог времена, па тако они крајеви који су били под влашћу Млетачке и Аустрије, црквене матице поседују још од краја XVI века, док се на већем простору та пракса установљује у Хабзбуршкој монархији од 1776/1777. године.

Дакле, то би требало да вреди за већину простора који данас углавном знамо као бившу Аустро-Угарску.

Крајеви, јужно од Саве и Дунава имали су другачију судбину, и православне црквене матице се на њима почињу водити неуједначено, али углавном је то 19. век.

Па иако ово није нарочито корисно за нека дубља генеалошка испитивања, бар за наше време гледано, ипак је и то боље од судбине оних парохија које су страдале у протеклим ратовима, а где је архивска грађа уништена или опљачкана.

Такође, треба имати на уму да су након Другог светског рата, нове власти ради израде државних матица, одузеле немали број црквених матица, које до данас у већини случајева на простору бивше Југославије нису враћене њеним парохијама, иако су Република Хрватска и Република Србија донеле законе о повратку архивске грађе матичним парохијама.

Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској и Републици Хрватској, док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).

Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.

У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.

[Ранко Бубања]

Матичне књиге за село БУБАЊЕ

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFIxM01UMDVOOEk/view

[Amicus]

Уколико се неко буде сусрео са домовником с краја 19. века, вероватно ће то изгледати овако:





А у преводу би требало бити овако:





Домовник који сам ја изучавао, штампан је највероватније 1893. године, а водио се и кроз целу прву и део друге деценије 20. века.

[crni]

Они који су пореклом са простора некадашње Аустро-Угарске, имају најчешће ту срећу да добар део књига могу погледати и путем интернета, и то преко чувеног сајта FamilySearch.org (чије се базе и даље допуњују, а највише грађе објављено је за места у Мађарској и Републици Хрватској, док Републике Србије, БиХ, Црне Горе и БЈРМ у том регистру још увек нема).
Црквене матице 18. и већине 19. века тискане су на црквено-словенском језику, а негде од краја 19. века у употребу улази модерни српски језик, те се од тада црквене матице и штампају и воде на савременом српском језику.
У наставку ћемо поставити шаблоне свих црквених матица које се код нас јављају, и за оне на црквено-словенском написати преводе, ради лакшег разумевања и сналажења приликом истраживања црквених матичних књига.

Обилато сам користио у свом истраживању поријекла своје породице овај извор (и још га нисам исцрпио  ) уназад неколико година, гдје сам имао прилику излистати шест матичних књига за Биочић и једну за Дрниш од којих сам "прерадио" тек три, и нашао поменутих преко 100 Црнчевића, мојих предака. Овдје ћу прибиљежити које су то матичне књиге са бројем листова датих у загради поред наслова.
-Births (Rođeni) 1826-1838 (48)
-Births (Rođeni) 1839-1844 Marriages (Vjenčani) 1838-1839, 1838-1845 Deaths (Umrli) 1817-1823, 1819-1844 (74)
-Births (Rođeni) 1843-1857 (103)
-Deaths (Umrli) 1826-1835 (29)
-Marriages (Vjenčani) 1826-1830, 1832-1834, 1838 (22)
-Marriages (Vjenčani) 1843-1858 (35)
-Deaths (Umrli) 1826-1849 Births (Rođeni) 1836-1849 (273)
Напомињем да је последња, овдје дата, матична књига дрнишке парохије, а види се колики је то обим истраживачког материјала када саберете укупан број овдје датих листова 584, односно 1168 страница података исписаних на два писма и "више језика". Овдје приказаним Матичним књигама је тако обухваћен период од 1817. до 1858. године, а индиректно и прве деценије 18. вијека тамо гдје је забиљежена старост покојних ђедова и баба. Прилажем овдје слику са најстаријим листом из 1817. године, али са старијим записом из 14. новембра 1815. гдје стоји :

"На 14 ноемра 1815 вјенчасе Јаков син п Мишка Чоловића Станом ћери п Николе Кашића свидјатеља (свједоци / кумови) Шпиро Ћирић Максим Ожеговић свешченик Јоан Чоловић"



На лијевој страни се може запазити печат цркве св. апла Петра и Павла у Биочићу (Кланцу, Тепљуху) која се помиње у литератури с краја 17. вијека (око 1680. године).

[Amicus]

Браво Црнчевићу, а видим да си поставио и пример матичне књиге какав заборавих да поменем. То су оне настале у самосталној изради, и уколико рукопис није бајан... прилично је тешко тражити податаке у њима... и сам сам имао прилике да се сусретнем са истима, мада је то углавном било за неки кратки период, кад је по свему судећи стара књига била исписана, а нова није требована из епархије.

Наша држава и црква мислим да немају регистар сачуваних матичних књига Српске православне цркве, и то од њих и не можемо да очекујемо, али било би и те како пожљено да наше друштво формира одбор за та питања, и да се почне са пописивањем грађе и прављењем регистра. Формирањем регистра, почело би се и са прикупљањем до сада индексираног материјала, а и са радом на даљем са циљем потпуног индексирања ове врсте грађе.

[Rimidalv]

Архив Војводине - http://www.arhivvojvodine.org.rs/index.php/fondovi-i-zbirke/svi-fondovi-ci/892-rs-002-f-402

Архив Београда - https://www.arhiv-beograda.org/rs/%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-1721-1913.html

На сајту Архива Републике Српске нисам наишао на информацију да ли чувају црквене матичне књиге. - http://www.arhivrs.org/

Хрватски државни Архив - http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=1_5335

[Gallavant]

Архив Војводине - http://www.arhivvojvodine.org.rs/index.php/fondovi-i-zbirke/svi-fondovi-ci/892-rs-002-f-402

Архив Београда - https://www.arhiv-beograda.org/rs/%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-1721-1913.html

На сајту Архива Републике Српске нисам наишао на информацију да ли чувају црквене матичне књиге. - http://www.arhivrs.org/

Хрватски државни Архив - http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=1_5335

Ne do' Bog da može na internetu da se pročita šta je tačno u ovim fondovima.

Slažem se sa Amikusem da bi Društvo moglo da makar pokuša da napravi sveobuhvatan registar sačuvanih matičnih knjiga. Tema vredna još jednog "poduhvata"? Ili makar druge teme na forumu.

[Amicus]

Ne do' Bog da može na internetu da se pročita šta je tačno u ovim fondovima.

Slažem se sa Amikusem da bi Društvo moglo da makar pokuša da napravi sveobuhvatan registar sačuvanih matičnih knjiga. Tema vredna još jednog "poduhvata"? Ili makar druge teme na forumu.

То би било расипање енергије са малим учинком. Нама је потребан национали и друштвени пројекат који би био јасно дефинисан, и који би имао ко да води константно... постојала би дакле база, која би била референтна, а у којој би се убрзо нашла главнина података о тематској грађи, на основу којих бисмо се сви лакше сналазили, и на крају крајева лакше долазили до података, које смо на почетку и пошли да тражимо.

[Rimidalv]

Архив Шумадије у Крагујевцу - http://www.istorijskiarhivsumadije.com/clanci/fondovi-i-zbirke/fondovi-verskih-organizacija-vo.html

Информације о црквеним књигама у Архиву Суботице - https://suistorija.wordpress.com/2013/01/23/popis-crkvenih-maticnih-knjiga-u-fondu-f451-istorijskog-arhiva-subotica/

Архив Панчево - http://www.arhivpancevo.org.rs/fondmf.htm

Архив Кикинда - http://www.arhivkikinda.org.rs/Fondcrkve.aspx

Сајт Архива Зрењанина тренутно није у функцији, знам да сам видео тамо попис дигитализованих књига

На сајту Архива Ниша и Архива Црне Горе нисам нашао информације о црквеним матичним књигама.

[Тимар]

Све похвале нашем вриједном Амикусу  .
Свака ти част на толикој храбрости коју имаш.

Ја сам се у те воде пустио прије пет година радећи родослов својих Јелићана, и добро знам која је тежина у томе, али када је љубав велика и јака, онда умора нема.

Надам се да ће и остали наши чланови својим радом узети учешћа у овоме послу, гдје ће поред Српског ДНК пројекта, ово бити још један првенац од великог значаја по коме ће Порекло остати запамћено. Али ако тај терет остане само на леђима Амикуса и још једну-двојице, нема од тога ништа. 

[Rimidalv]

Архив у Ваљеву - http://www.istorijskiarhiv.rs/%D0%90.8.%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5

Архив у Врању - http://www.vranjearhiv.com/delatnosti/91.html

Архив у Белој Цркви - http://www.arhivbc.rs/index.php/fondovi-i-zbirke-ci

Архив у Јагодини -  327. Збирка матичних књига 1837    http://www.arhivja.org.rs/fondovi.html

Архив у Неготину - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/35

Архив у Неготину, одељење у Бору - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/34

Архив у Краљеву - http://arhivkraljevo.org.rs/spisak-crkvenih-maticnih-knjiga/

Архив у Ужицу - http://www.arhivue.org.rs/fondovi-i-zbirke#8

Архива Срема у Сремској Митровици - http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php

Нисам нашао сајтове од доста наших архива, неки нису у функцији.

[Amicus]

Све похвале нашем вриједном Амикусу  .
Свака ти част на толикој храбрости коју имаш.

Ја сам се у те воде пустио прије пет година радећи родослов својих Јелићана, и добро знам која је тежина у томе, али када је љубав велика и јака, онда умора нема.

Надам се да ће и остали наши чланови својим радом узети учешћа у овоме послу, гдје ће поред Српског ДНК пројекта, ово бити још један првенац од великог значаја по коме ће Порекло остати запамћено. Али ако тај терет остане само на леђима Амикуса и још једну-двојице, нема од тога ништа.

Хвала, Тимаре, али ја сам овде само глас немале већине, која стално говори како треба покренути ову тему, па кад нико не покреће, морао сам некако започети тај први уводни коментар.

Иначе, слажем се, од овога нити ће бити нити треба очекивати нешто ако се не уради у старту озбиљно, а пошто све ово воде озбиљни људи, нисам ни ја без разлга још једном поновио шта је потребно да би ово било неки фундамент.

Док се за то не створе услови, ова тема је првенствено покренута због новајлија, којима можемо изаћи у сусрет, за почетк, обезбеђујући преводе шаблона, са којим ће се сусрести када оду у архив или у своју парохију.

[Rimidalv]

Ако већ говоримо о неком пројекту од националног значаја, мислим да би се требале дигитализовати књиге које се налазе по парохијама.
Књиге које су у архивима се чувају по пропису, а разговарајући са људима сам чуо различита искуства везана за књиге које у парохијама, како за могућност истраживања, тако и за начин чувања.

[Делија]

Чини ми се ,ако не грешим да су што се Србије тиче само црквене матичне књиге Суботице доступне за претрагу преко интернета.
Да ли су у питању законска ограничења или нешто друго што кочи друге српске архиве да поставе књиге како би људима биле доступне?Мало је чудно да Хрвати на интернет каче матичне књиге за српско православно становништво које може да види било ко док код нас у архивима постоји ограничено радно време углавном од 9 до 1,тако да треба имати прво времена а после тога бити и фанатик па долазити данима и истраживати.Да ли по том питању постоје неке индикације да ће се у догледно време те црквене књиге поставити на интернет како би људи који трагају за својим пореклом ишли мало лакшим путем?

[Amicus]

Чини ми се ,ако не грешим да су што се Србије тиче само црквене матичне књиге Суботице доступне за претрагу преко интернета.
Да ли су у питању законска ограничења или нешто друго што кочи друге српске архиве да поставе књиге како би људима биле доступне?Мало је чудно да Хрвати на интернет каче матичне књиге за српско православно становништво које може да види било ко док код нас у архивима постоји ограничено радно време углавном од 9 до 1,тако да треба имати прво времена а после тога бити и фанатик па долазити данима и истраживати.Да ли по том питању постоје неке индикације да ће се у догледно време те црквене књиге поставити на интернет како би људи који трагају за својим пореклом ишли мало лакшим путем?

Ово што има на интернету, то су дитигализовани микрофилмови које су за Мађарску и Хрватску преснимили мормони (званично Црква Исуса Христа светаца последњих дана), на чијем сајту се те базе и налазе. Што се тиче других бивших југословенских република, питање је да ли је ишта од тога уопште и микрофилмовано? Мормони што се тиче трансакција тих микрофилмова, до моје посете, нису ни радили са Србијом, већ кад сам се заинтересовао за те микрофилмове, сређено је преко Загреба да их добијем, прво у Новом Саду, а затим и у Београду, али званично за тај посао они немају директну сарадњу са Србијом, иако овде имају своје цркве (Нови Сад и Београд, не знам да ли негде још имају?).

Мој неки лични утисак је да то и не постоји за остале, поготово не ове источне земље, и да ту неће бити друге могућности док се евентуално неко попут нас баш не намерачи, и седне некоме за врат, па да се покрене дигитализација тих књига на националном нивоу.

Наши архиви често и не знају шта имају, а где онда да говоримо о постојању нечега на националном нивоу, па такве ствари се вероватно више и нису радиле послеЦвијића и његових сарадника...

Ако већ говоримо о неком пројекту од националног значаја, мислим да би се требале дигитализовати књиге које се налазе по парохијама.
Књиге које су у архивима се чувају по пропису, а разговарајући са људима сам чуо различита искуства везана за књиге које у парохијама, како за могућност истраживања, тако и за начин чувања.

Ништа мање значајно питање, али све су прилике да ће пола пропасти, док се неко сети да спасе шта се спасти буде још могло. Баш сам имао лични пример да је током реконструкције цркве на тавану пронађена књига умрлих из XVIII века... и сад не знам где јој је боље било, у звонику или у парохијском дому, где је са осталим књигама у не баш идеалним климатским условима.

[Тимар]

Ништа мање значајно питање, али све су прилике да ће пола пропасти, док се неко сети да спасе шта се спасти буде још могло. Баш сам имао лични пример да је током реконструкције цркве на тавану пронађена књига умрлих из XVIII века... и сад не знам где јој је боље било, у звонику или у парохијском дому, где је са осталим књигама у не баш идеалним климатским условима.

Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Зато, позивам све наше добронамјерне чланове да посјете своје парохије, поразговарају са парохом, и спасе ово непроцјенљиво благо које имамо. То је част и дужност наша.

[Amicus]

Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Зато, позивам све наше добронамјерне чланове да посјете своје парохије, поразговарају са парохом, и спасе ово непроцјенљиво благо које имамо. То је част и дужност наша.

То је посебна прича да се књиге могу и изнети, ма уз какву дозволу... мени је такође познат један такав случај, иако знам да је лице било крајње одговорно, ја то ни по коју цену не бих дао изнети из просторија парохије где се књиге налазе. Али у исто време, да сам на месту пароха, слободно време бих искористио да индексирам све књиге, пре свега оне које су у "раскупусеном" стању, каквих сам нажалост такође имао прилике видети.

Наравно, кад не постоји неко ко званично води бригу о архивској грађи, њена судбина је у рукама људи добре воље, и ваш пример је свакако за похвалу... али све иначе указује на непостојање реда.

С једне стране, жалимо се на ратове, а овамо нам књиге пропадају у миру... немарношћу оних који су задужени да их чувају, био то архив или парохијски дом.

Подсећања ради, прошле године кад је изгорела црква Светог Саве у Њујорку, изгореле су и тамошње матице... само захваљујући некој паметној глави, која их је дигитализовала, данас има неког трага о духовном животу Срба у тој парохији... иначе, кретали би од нуле.

Али у сваком случају, да не буде да смо се овде скупили куђења ради, подсећам да нам циљ треба бити пре свега помоћ другима, и очување онога што је у нашој моћи да се сачува. Немарност ми не можемо спречити, можемо једино предупредити тужну судбину која многе од тих књига чека, тако што ћемо забележити да су неке матице постојале, и колико то буде у моћи целокупног друштва, оно што је некад у њима писало. Све друго је на леђима ово остатака од државе што имамо и истог тога што нам је остало од цркве, а од два таква тешка болесника, ми помоћи не можемо погледати.

[gillle]

Све матичне књиге са Севера Косова сада се налазе у Краљеву, и оне које сам тада прегледао (пре 6 - 7 година), биле су у јако добром стању. Најстарије су из времена "прве Србије", тачније из 1912. године.  Главни утисак је рукопис могу вам рећи да је  рукопис тадашњих свештеника за сваку похвалу, те ми исчитавање није представљало никакав проблем.

Поред оригиналних МАТИЧНИХ књига које се чувају (књиге крштених, венчаних и умрлих лица), прегледао сам и тзв. реконструисане књиге, одрађене након Другог рата.  Нажалост, и после Првог рата је било потребе за таквим пописом, међутим, остала је ненадокнадива штета за истраживаче.

Захваљујући љубазним чиновницима из Геодетског Републичког Завода у Београду, погледао сам и прве катастарске пописне листе домаћинстава, тачније, задруга. Већ у другом попису (кад је одрађен и авионски снимак, око 1972. године) скоро да није било заједница, углавном су то биле самосталне породице, тако да ми и није било тешко да установим "ко је од којиа"

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Што се тиче црквених књига, највише искуства имам са православним црквеним књигама са подручја Баније.

Према црквеним подацима са почетка XX вијека у већини банијских парохија црквене књиге су се водиле по реду од 1777. године. Нажалост, данас за већину парохија постоји свега неколико црквених књига из 1830-их или 1850-их година.
Добар примјер је парохија Брезово Поље (највећи дио времена обухватала села Брезово Поље, Брубно и Горњи Класнић), гдје су црквене књиге вођене по реду од 1777. године, најстарије сачуване су из 1857. године (чувају се у државном архиву у Загребу), док након њих имамо доступне црквене књиге тек од 1886. до 1940. године (црквене књиге настале од 1886. до 1899/1900. године чувају се у регионалном архиву у Сиску, док се црквене књиге настале од 1900. до 1940. године чувају у матичном уреду у Глини). Црквене књиге настале након 1950. године чувају се код глинског пароха.

Ево и примјера из црквених књига парохије Брезово Поље из 1857. године:
1. црквена књига рођених

2. црквена књига вјенчаних

3. црквена књига умрлих

[Делија]

Амикус, и самном је било тако. Када сам добио дозволу да прегледам црквене књиге, био сам запрепаштен. Свештено лице каже да нема појма колико тих књига има, а у овој парохији је 32 године. Књиге су махом све су у грозноме стању, страшно, да не кажем нешто друго. Тек када је дошао други, млађи парох, могао сам узети књигу коју год желим и послужити се колико ми је потребно. До сада смо ја и моја два пријатеља, осам књига однијели у приватну штанпарију, гдје су поново укоричене и изгледају као нове. Има још неколико које треба спасити, али мало ко је за то заинтересован.
Зато, позивам све наше добронамјерне чланове да посјете своје парохије, поразговарају са парохом, и спасе ово непроцјенљиво благо које имамо. То је част и дужност наша.

То је посебна прича да се књиге могу и изнети, ма уз какву дозволу... мени је такође познат један такав случај, иако знам да је лице било крајње одговорно, ја то ни по коју цену не бих дао изнети из просторија парохије где се књиге налазе. Али у исто време, да сам на месту пароха, слободно време бих искористио да индексирам све књиге, пре свега оне које су у "раскупусеном" стању, каквих сам нажалост такође имао прилике видети.

Наравно, кад не постоји неко ко званично води бригу о архивској грађи, њена судбина је у рукама људи добре воље, и ваш пример је свакако за похвалу... али све иначе указује на непостојање реда.

С једне стране, жалимо се на ратове, а овамо нам књиге пропадају у миру... немарношћу оних који су задужени да их чувају, био то архив или парохијски дом.

Подсећања ради, прошле године кад је изгорела црква Светог Саве у Њујорку, изгореле су и тамошње матице... само захваљујући некој паметној глави, која их је дигитализовала, данас има неког трага о духовном животу Срба у тој парохији... иначе, кретали би од нуле.

Али у сваком случају, да не буде да смо се овде скупили куђења ради, подсећам да нам циљ треба бити пре свега помоћ другима, и очување онога што је у нашој моћи да се сачува. Немарност ми не можемо спречити, можемо једино предупредити тужну судбину која многе од тих књига чека, тако што ћемо забележити да су неке матице постојале, и колико то буде у моћи целокупног друштва, оно што је некад у њима писало. Све друго је на леђима ово остатака од државе што имамо и истог тога што нам је остало од цркве, а од два таква тешка болесника, ми помоћи не можемо погледати.

Да се надовежем на ове приче јер изгледа да смо сви стекли сличан утисак када смо први пут видели где стоје књиге и како се са њима поступа.Ја сам ишао до Црепаје трипут да бих могао да видим и забележим све што ме занима,два пута сам био на тавану цркве и једанпут у канцеларији.Оно што је позитивно је што свештеници нису правили никакав проблем тако да сам на миру могао да погледам све што ме занима.Ипак да не знају шта поседују то је скроз тачно.Чак сам други пут када сам дошао видео црквене књиге и домовне протоколе који први пут када сам био нису биле изложени,ајде да кажем тако.За Црепају постоји чак прича да је свештеник који је иначе написао књигу о историји насеља и пореклу становништва ,у жељи да након дугогодишњег служења у месту мало подробније проучи најстарије књиге тј. Домовни протокол са краја 18. и почетка 19.века ,ту књигу однео кући и након његове смрти се губи траг том домовном протоколу.У књизи која се иначе зове Монографија Црепаја 1660-1918 он сам наводи да је за добијање података користио протоколе од 1800-1925.године чини ми се. Цела та прича око изгубљеног Протокола се могу рећи уклапа са оним што сам нашао на терену,јер је најстарији Протокол који је тренутно у цркви из 1833.године.

Конкретно отежавајуће је већ то што књиге,ако занемаримо архив нису на једном месту,или на тавану или канцеларији цркве.
Чуди ме чак да архиви нису узели домовне протоколе и дигитализовали,ипак су податки много концизнији него код осталих црквених матичних књига.Иначе књиге су заиста у лошем стању,корице потпуно прекривене буђи и влагом,странице делом поцепане и изгужване,хвала Богу па сам имао  среће да је оно што се тиче моје породице  било видљиво,али је стварно греота.
У тој просторији има доста и летописа ,ко зна шта би све могло да се нађе само да се доведе мало у ред.Лично сам се понудио ако буде било каквог премештања књига,уређивања простора или слично,мада тешко.