Досад смо веома слабо обрађивали ову хаплогрупу, можда и из разлога што међу српском популацијом није значајније заступљена. Међутим у општој слици чини неизоставни дио и зато отварам тему, да се види каква јој је филогенетика и геногеографија. Покушаћу у краћим цртама да нaведем основне моменте везане за ову хаплогрупу.
-грана
М241 настаје око 8000 г пне на подручју Блиског истока. Настаје из хаплогрупе
Ј2- М12. Оригинално свакако, као и укупно хаплогрупа Ј, настала из групације палеолитских кавкаских ловаца сакупљача, који су се у блискоисточном неолиту проширили на подручје Плодног полумјесеца. У Западном Ирану, а на подручју културе
PPN (Pre-Pottery Neolithic) нађена је и прва стара Ј2- М12 старости
око 8000 г пне.- веома рано, већ у неолиту, једна грана М241 се одваја у источном правцу и преко Арабије, доспјева у Индију. Та источна грана присутна од Сирије, Кувајта, Сауди Арабије до Индије, Бангладеша и Шри Ланке дефинисана је СНП-ом
Z2444. Да је ова група веома рано дошла до Индије говори и њен ависока заступљеност међу неким индијским дравидским, па и јужноазијским племенским групама.
- друга грана М241, дефинисана СНП-ом
L283, да је нема и међу либанским Маронитима, могла би се назвати изразито европском. Остаје дилема да ли је L283 настала на европском тлу, па је Медитераном једна грана доспјела до либанских обала или је настала на подручју Либана, па се Медитераном ширила по Европи. Оно што је извјесно јесте да је експанзија гране L283 почела
у раном бронзаном добу око 3500 г пне и да се у првим фазама, рекло би се, ширила углавном Медитераном. Откривене су рецимо старе и ријетке гране на Сардинији и у Италији (анонимна истраживања).
- у другој, каснијој фази хаплогрупа се проширила практично по читавој Европи. Све указује да је њено ширење било везано прије за миграције бронзаног доба (досад није ни нађена у европском неолиту). Данас су највиши проценти присутни на Балкану ( међу Албанцима појединачно највиши), мада хаплогрупа има широку распрострањеност у практично свим европским земљљама, укључујући и Њемачку, УК и Скандинавију.
- оно што је интересантно за ову групе јесте стриктна и прилично стара подјела њене азијске и европске гране, без неких прелазних варијанти. Грана L283 је изразито европска, грана Z2444 је изразито азијска.
-такође јасно је да путања ове хаплогрупе до Европе иде морским путем, Медитераном, са Блиског истока заобилазећи простор Анадолије,а ове групе колико ми је познато, практично нема на Кавказу
У наставку ћу представити неке од карактеристичних грана као и варијанте ове хаплогрупе које се срећу код нас на Пројекту.