J2b-M205>A11525>Y22059

[Небојша]

Поента и јесте у томе да су они на граници две струје и да њихово порекло може бити и од црногорске и од вардарске струје с обзиром на поменуте мутације које иако нису толико поуздане као што кажете али се ипак поклапају са тим примерима из Македоније, Бугарске, Баније.
Дефинитивно у мом случају обе варијанте су могуће и за сада је незахвално врдити без доказа да су искључиво од црногорске струје иако је то врло могуће.

Да не би више нагађали о даљем пореклу породице Батоћанин, треба некако доћи до књиге:

"Копаоник: антропогеографска испитивања, Радослав Љ. Павловић"

Сигуран сам да овде постоји више података о миграцијама ове породице (групе родова), зато што је управо Копаоник етапна станица на путу до Трстеника.

[rajo]

Да не би више нагађали о даљем пореклу породице Батоћанин, треба некако доћи до књиге:

"Копаоник: антропогеографска испитивања, Радослав Љ. Павловић"

Сигуран сам да овде постоји више података о миграцијама ове породице (групе родова), зато што је управо Копаоник етапна станица на путу до Трстеника.

Ова књига никада није штампана. У архиву САНУ постоји заоставштина Р.Љ.Павловића, и у њој се налази рукописна верзија ове књиге. Можда негде постоји верзија спремна за штампу.

[Небојша]

Ова књига никада није штампана. У архиву САНУ постоји заоставштина Р.Љ.Павловића, и у њој се налази рукописна верзија ове књиге. Можда негде постоји верзија спремна за штампу.

Изгледа да је има у Народној

http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=DISP&id=1713521666122176&rec=4&sid=4

Видећу један дан после празника (пошто вероватно тад неће радити библ.) да одем и погледам књигу. Ако неко жели да му погледам још неке родове из тог краја, нека јави овде.

[НИКОЛА82]

Тражио сам ту књигу и изгледа да је штампан само мали тираж за потребе Сану и библиотеке у Крушевцу и Брусу. Надам се да су те информације тачне јер се спремам да добавим тај копију примерка из библиотеке у Брусу.
С обзиром да сам до сада прочитао неколико публикација за копаонички и жупски крај још увек нигде нисам нашао детаљније податке за свој род из Батота, све се своди на основно спомињање неколико родова који су се из Батота се раселили по Морави и Левчу али без помена даљег порекла. Уосталом то ме нимало не чуди јер су у публикацијама углавном обрађени родови који су се досељавали у 19. веку док ове старије родове називају старинцима.
Овог лета се спремам и да посетим Батоте поново и обавим мало истраживања.
Можда има више података у књизи Р. Павловића,видећемо.

[vidoje 013]

 Књига Копаоник - антропогеографска испитивања - Радослава Љ. Павловића је  штампана у тиражу: 200 комада.  Издавач Центар за културне делатности и библиотекарство општине Брус. 2012.година. Књигу је приредио Слободан Симоновић. Имао сам прилику да је прелистам.

[vidoje 013]

 Село Батоте је обрађено од стране 74 до стране 77. Павловић наводи следеће родове: Савићи - Радосављевићи ( Митров дан и Св. пророк Јеремија) и Стојићи (Св. Никола). У 17 вијеку се настанили: Ђурићи, Милошевићи, Јанићи, Бајагићи -Радоњићи ( Св. Архангел) Јанићи и Бајагићи прислужују "Вељи" Госпођиндан. Сви су од племена Мораче.. Пола вијека касније дошли су Кошутанци- Здравковићи.  ( СВ. архиђакон Стефан) они су од Крстојевића из Чајетине. Род са Чајетинцима у Александровачкој Жупи и Шајићима у Брусу. Најдаљом старином су од племена Куча. 
 Бошковићи - Андрејићи ( Св. Никола и Св. Агатоник). Од Ристе Мечкара су Ристићи, Марковићи, Ђокићи и Тодоровићи.
 Јочићи ( Св. Тома и Томина неђеља).
Бачићани - Миленковићи ( Св. Врачи).
Бургије - Бургићи ( Св. Јован).
Мехуљанци- Микуљанци (Св. Петка).
Николићи - Веселиновићи ( Св. Лука).
 Митровићи (Св. Алимпије  Столпиник).
Кулиза - Петровић (Св. Мина).
Кулиза -Радовановић ( Св. Мина Мрата).
Ђокић (Ђурђиц).
Маринковић и Минић (Томин дан и Томина неђеља).
Кричак - Савић  (Ђурђиц).
Радмановац (Св. Врачеви).
 У регистру родова и личних имена нема презимена Баточанин. У регистру мјеста  има  село Батоте.
 Пратећи исељавања из племена Шекулар у Србију,  наишао сам и на  ову књигу  Р. Љ. Павловића, професора и географа, једног од првих научних сарадника  Етнографског института САНУ Беград. Не знам да ли  ово може бити од помоћи?
Павловићева заоставшина откупљена је и чува се у Архиву Сану у Београду.

[Небојша]

Село Батоте је обрађено од стране 74 до стране 77. Павловић наводи следеће родове: Савићи - Радосављевићи ( Митров дан и Св. пророк Јеремија) и Стојићи (Св. Никола). У 17 вијеку се настанили: Ђурићи, Милошевићи, Јанићи, Бајагићи -Радоњићи ( Св. Архангел) Јанићи и Бајагићи прислужују "Вељи" Госпођиндан. Сви су од племена Мораче. Пола вијека касније дошли су Кошутанци- Здравковићи.  ( СВ. архиђакон Стефан) они су од Крстојевића из Чајетине. Род са Чајетинцима у Александровачкој Жупи и Шајићима у Брусу. Најдаљом старином су од племена Куча.

Хвала на подацима Видоје. Пуно нам је помогло ово. Батоћани би требало да су од ових Кошутинаца (иначе и тестирнаи Батоћанин је на FTDNA оставио податак да је најстарије презиме Кошутинац).

Видимо да је Николин осећај био добар. Помињу се Кучи, а то је близу Скадра. Ипак бих прво проверио ове "Чајетинце" из Александровца, пошто је у питању исти род.

[vidoje 013]

 Погрешно сам  написао: Шајић, треба: Чајић.

[Небојша]

Не нађох Чајетинце (родовско име) код Лутовца, али се помињу неки Крсотојевићи/Лисинци. Није наведена крсна слава, па стога не може да се успостави нека веза са овима из Бруса.

Ови Лисинци (некада Крстојевићи) воде порекло из Лисине (Рашка). Најдаљом старином су из околине Сопоћана. Крстојевићи су имали надимак Самокресовићи.

[vidoje 013]

 Павловић  за Кошутанце пише: "Један род с Кошутанцима -Здравковићима су Чајетинци у Доброљупцима у Александровачкој  Жупи и Чајићи у Брусу". Ријеч је о малом копаоничком селу Чајтина.  Павловић наводи:"Чајићи - Чајтинци, у Доброљупцима у Александровачкој Жупи и у варошици Брусу, као и Кошутанци или Здравковићи у Кошутици, у селу Батота су од Крстојевића из Чајтине".

[Небојша]

Павловић  за Кошутанце пише: "Један род с Кошутанцима -Здравковићима су Чајетинци у Доброљупцима у Александровачкој  Жупи и Чајићи у Брусу". Ријеч је о малом копаоничком селу Чајтина.  Павловић наводи:"Чајићи - Чајтинци, у Доброљупцима у Александровачкој Жупи и у варошици Брусу, као и Кошутанци или Здравковићи у Кошутици, у селу Батота су од Крстојевића из Чајтине".

Хвала још једном! Ово већ има логике (да су из неког места оближњег). Да их не тражимо без потребе у Чајетини на западу.

[vidoje 013]

 Због Ђоровића из Лисине ,који су тврдили да су поријеклом из Шекулара, консултовао сам Павловића. Павловић за ове Ђоровиће из Лисине наводи: "Ђоровић - Самокресовић ( Св. Јован зимњи и Св. Јован Претеча) старином су из Котора (ном. место акуз, је Которе) у Дреници. Пре Велике Сеобе доселили се у Јошаничку Бању -Бању. У Бањи је велики и разгранат род: Ђоровићи, Котурановићи, Ђековићи, Пајовићи и др." Давно сам читао Татомира Вукановића о Дреници. Богами ту има доста љутих Арнаута, који су поријеклом из Куча, а то је близу Скадра. Ја ово наводим, само  као основне претпоставке за  ваша  генетска упоређивања.

[vojinenad]

То презиме Крстојевићи мени указује на њихово највероватније порекло управо из правца Брда односно Црне Горе, тако ми просто звучи. Они надимци Кошутанци и Чајтинци ми имају призвук косовско-ресавског дијалекта.

[vidoje 013]

Небојша, велики проблем код  сада штампаних књига, па и ове Павловићеве, што немају лектора и коректора,  има пуно штампарских  и других грешака, ако се човјек не удуби, него дословно пренесе, настаје свашта. У књизи пише :Чајетинци,  а треба Чајтинци, итд.

[НИКОЛА82]

Поздрав за Видоја
Много Вам хвала за податке из Павловићеве књиге, таман сам се спремао да контактирам пријатеље из Бруса да ми погледају примерак у библиотеци кад видех вашу објаву.
Ово је коначно податак који сам тражио да попуним причу о Батоћанима пре Батота.
Моји Батоћани су од ових Кошутинаца-Здравковића из засеока Кошутице и сада видим траг да је њихов правац кретања из Чајетине са источне стране Копаоника а као старина се помињу Кучи.  А уз Батоћане и поменуту групу презимена додајем и Чајиће, Чајетинце и Здравковиће.
Игром случаја моја породица познаје Чајиће и Здравковиће из Бруса па ћу покушати да проверим неке податке.
Код Лутовца у опису Доброљубаца нема Чајетинаца али разлог томе је можда што су се Чајетинци одселили такође у трстенички крај јер знам за неколико породица Чајетинац у селима трстеничког краја и сутра ћу проверити њихову крсну славу и порекло.
Што се тиче Куча ту се ствар мало компликује јер је то једна јако хетерогена маса становништва различитог порекла са доста контрадикција. У групи  Куча-Мрњавчића се помињу фамилије које славе св. Стевана и које се везују за Скадар и претка Гојка Мрњавчића а затим се везују за северну Албанију али су они Е1б1 као и Орловићи који славе св.Стевана који су такође Е1б1.
Од почетка сам сумњао у везу са Морачом иако већина родова у Батотама и Жупи долази одатле.
Наводи се да Кучи-Мрњавчићи као главну славу славе св.Димитрија а да преслављају св.Стевана и да су други родови досељени у Куче узели славу св.Стефан од потиснутих староседелаца.
Постоји могућност да Кошутинци јесу потомци најстаријих Куча који су се махом иселили и изумрли у тим крајевима.

[НИКОЛА82]

Чајетина је заселак испод самог Сувог рудишта на западној падини Копаоника. Околна села су Шипачина, Ново село, Јариње, Лисина.
Некада давно је Чајетина била велико село и налазила се на локалитету Селиште где постоји старо српско гробље и остаци старе цркве.
Погледао сам у књизи "Ибар-антропогеографска проучавања" аутора Радомира М. Илића и у опису Чајетине пише да је некада било велико село али се становништво иселило тако да су забележене само две фамилије и нема помена о Крстојевићима на жалост.
Такође аутор наводи да је некада раније било доста винограда у тој подгорини али изгледа да је новодосељено становништво више сточарски оријентисано.

[vidoje 013]

 Никола, ту смо да подијелимо сазнања. Село се зове Чајтина и на карти, а не Чајетина. Видим, у књизи пише:Чајтина. Да ли се у народу чује Чајетина?

[vojinenad]

Да ли је исправно Чајетина и Чајтина, и да ли се тај назив доводи у везу са Чајићима?

[vojinenad]

Имам утисак да је село добило назив по неком Чајти кога су још звали и Чаја, па по њему касније Чајићи. Или је можда обрнуто?

[rajo]

Да ли је исправно Чајетина и Чајтина, и да ли се тај назив доводи у везу са Чајићима?

Како га зову сами становници не знам, али се село званично зове Чајетина