Колиба је оригинално старогрчка реч, али су је Албанци највероватније позајмили из средњовековног грчког, као и Словени:
https://en.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CE%B1%CE%BB%CF%8D%CE%B2%CE%B7#Ancient_Greek
Албанци такође имају и своје речи за колибе које су користили планински пастири, нпр. bun и banë:
https://en.wiktionary.org/wiki/bun#Albanian
https://en.wiktionary.org/wiki/ban%C3%AB
Дакле никада не треба гледати само једну реч, већ и могуће синониме, који често буду из протоалбанског извора.
Што се тиче термина за сточарство ситне стоке, то не може тек тако бити неко апстрактно протоалбанско наслеђе које су они одједном "избунарили" након пресељења у област Арбанона. Превише је специјализовано и издетаљисано за тако нешто, плус ту већина термина нису позајмице, већ њихове домаће речи, тако да је јасно да је то привредна област којом су се дуго и специјализовано бавили. Сам назив утврђења Stronges, које се доводи у вези са shtrungë, прилично специјализованим термином за специјализовани "ходник" унутар тора у који се стока утерује, говори о томе да су се и у својој прадомовини рани Албанци, али вероватно и њихови преци, бавили овим специјализованим начином сточарења који подразумева трансхумантно сточарење.
Ово за дивље говече је занимљиво, али као што рекох, најспецијализованију терминологију албански има за сточарство са овцама и козама. Сигурно нису само њих гајили, већ и говеда, коње, можда и свиње, али су им овце и козе били примарни, тј. главна привредна грана.
Планински бор је специјализовани назив за одређену врсту бора, али си пропустио да поменеш да им је општи назив за бор, pishë, протоалбанског порекла, као и назив за јелу, bredh, који су пренели Источним Романима (brad у румунском), што су све четинари који расту на великим надморским висинама.
Као што рекох у некој од претходних објава, Шоплук се налази на рути трансхумантних сточара вероватно још од времена праисторије. То је пут који од Балканских планина води преко Шоплука и западних делова Родопа ка Шари, Корабу и даље на југ ка Пинду, све до Тесалије. То је пут који су до скоро користили и Цинцари који су се бавили сточарством и потпуно специјализовани трансхумантни сточари Каракачани. Не видим зашто се неко ко се налази на том путу не би бавио истом привредном граном као и каснији настављачи те традиције. То је можда и добар индикатор да су на тај начин рани Албанци могли претходно да се упознају са Арбаноном и његовим предностима.
Да ли је
bun "колиба" оригинална реч у албанском? Тешко. Погледај реч
bunja у далмато-романском која има различита значења:
- пастирска колиба у пољу грађена од тесаног камена у сухозиду, елипсаста у основи и у засводу,
- отвор у зиду,
- рупа (земуница) у земљи као вид привременог склоништа.
Реч
bunja је доста заступљена и на јадранским острвима пре свих на Брачу и Хвару. Петар Скок је доводи у везу да италијанским
bugna "тесани камен", "кошница", "плетена корпа". Има теорија да се етноним
Буњевац изводи из ове речи. Рецимо у Војводини, bunja може бити и отвор у земљи у који се постави шаша и слама по дну, а около стабљике кукуруза на који се опет набаца слама, као вид повременог склоништа. По Скоку може имати и везу са француском речју
bouniau "становање".
Албанско bun и романско bunja могу имати везу и са старогрчким
βουνός "хумка", односно са српским
буњиште "место поред штале где се одлаже стајњак".
У сваком случају, ова везаност пре све за Балкан bunja/bun, многе лингвисте наводи да је реч не-индоврепског порекла, тако да је само питања када је ушла у албански вокабулар као позајмица. Видим да се на wiktionary албанско
bun доводи у везу са илирском реконструкцијом
*bounon, мада нисам нашао значење ове речи. Опет све указује да је пастирска колиба као један од основних појмова у катунском/алпском псаторализму позајмљена реч у албанском.
Што се тиче назива дрвећа, мене не чуди да они имају очуване речи за најпознатије врсте (буква, храст, бор, јела итд.) то су, просто, широко распростањене врсте, али ме чуди да једну врсту, као што је планински бор, које има само на Балкану, Карпатима и Алпима и која је високо планинска, карактеристичног изгледа, такви, ајд' да кажем, "профи" трансхумантни и катунски сточари не познају.