Могуће да је он неке речи "исхалуцинирао", али ипак ниси у праву у вези ове промене.
Узео сам "A concise historical grammar of the Albanian language : reconstruction of Proto-Albanian" од Владимира Орела како бих проверио ову твоју тврдњу, пошто ми није имала никакве логике, и као што сам и мислио, нашао сам промену која је теби промакла, јер си само тражио директну "трансформацију" латинског "i" у позајмицама, али не и како ствари стоје са позиционим променама вокала у латинским позајмицама. На страни 36 наведене књиге:

Дакле, и excipio би спадао у ову групу где је "i" у другом слогу, што би онда закономерно дало shqyp(oj), и каснијим развојем у тоскијском shqip(t)oj. Мистерија решена!
Само што није у питању мистерија, већ најизгледнији корен садашњег албанског етнонима, што је утврђено и у "Albanian etymological dictionary" од истог аутора. Код тебе сам приметио да волиш да проналазиш компликованија "решења", али овде за тим стварно није било потребе, довољно је било мало подробније проучити све вокалске промене које се јављају у латинским позајмљеницама у албанском. Иначе врло занимљива тема, само са вокалима су имали минимум три временски различита слоја позајмица из латинског.
Никола, твоје ревностно проверавање извора и литературе је за сваку похвалу. Ово је добар пример тога како се води ваљана дискусија.
Хајмо узети образац и примијенити је на ријечи excipere.
Образац:
1. Latin vowels devided by V значи : ако v
1 V v
2 (v=vocal) and v
2 = i --> у LPA настаје дифтонг ui који у каснијем стадију редовно даје y. Не заборави да се у античком латинском V изговара као енгл. W.
2. Latin vowels devided by cons that dropped : ако v
1 C v
2 (C=consonant)
e
x c i
p e r e --> у цијелој ријечи немаш ни једнога V тако да се не ради о образцу 1.
_
sh q y
p o j --> у цијелој ријечи немаш секвенцу
v1C
v2 у којој је Cons. dropped. Сви консонанти су очувани, дакле не ради се ни о образцу 2.
Стога твоја аргументација није смислена. Из твоје перспективе ја компликујем ствари, а из моје ја само имам око за финоћу.
Чисто експериментално симулирам хипотетски развој глагола excipere поштујући фонетско развиће током PA и LPA.
- полазна ријеч e x c ī p e r e / eks´ki:pere /, презентска основа e x c ī p i -
- глаголска група: - ој (Orel, 3.1.3.3. The majority of Latin verbs of the III conjugation assumed the suffix *аnj- in Albanian)
e x k i p -
a nj, али случијима најранијега преузимања може испасти и e x k i p -
e nj- редукција самогласника
1. Orel, posttonic inlaut vowels were all reduced to ë which is still preserved in the Old Albanian texts but completely lost afterwards.
2. Orel, Pretonic non-high vowels were also reduced (or lost in some cases)
тон је на -ī- или на другом слогу од почетка, предтонски и послетонски самогласници се редукују --> e x k i p a nj > x k i p a nj
- рефлекс тонскога самогласника
Orel, 1.2.4.11. The history of Latin -ī- Albanian is identical with that of short Lat 7 (see 1.2.3.9-10). In most cases, it gives Alb i. On the other hand, in several words borrowed at another stage of contacts we find Alb e as a reflex of i.
Тим бисмо добили x k i p o j ( усвајање из источнороманскога ) или x k e p e j ( усвајање из античнога латинскога )
Orel, 1.4.7.15 Clusters containing s reflect a complicated picture. Group x (= cs) yielded two reflexes. In some words fsh < x is found, similar to ft < ct. In other cases, the reflex is sh. This development is parallel to that of ct into jt, t.
sh k i p o j, а уколико рани латински одраз би био sh k e p e j, а ови би касније дали shqipoj или shqepej.
P би исто остало стабилно
Orel, 1.4.7.3. Labial consonants are well preserved in Latin loanwords. Latin p is rendered as Albanian p.
ЗакључакДок shqipoj јест присутан у тоск варијантама, оно води поријекло из изједначавања Y и I у тоск (нпр. kripë ~ krypë ‘salt’ < EPA krupa: Lith kraupus ‘rough’, Slav *krupa “groats”), али пошто гег чува старији облик shqypoj,
извођење из excipere није могуће по законитостима еволутивне фонологије албанскога језика.
Реконструкција
Aко се shqyp постепено обрће у старији облик морало би ићи овако > shquip > shkjup > shklup / shkulp, a shkluip отвара могућност образовања ui из "voc.-v-i".
Образложење
У албанском kl редовно даје рефлекс kj како показују примери
qep “to sew (together), to seize’ < EPA *klepa;
qye ‘summit, peak’ < EPA *k/aina to IE “Kloino- ‘slanting, skew’ (Goth gen. pl. A/aine ‘hill’)
quaj ~ quej ‘to call, to give a name’ < EPA "K/ausnja, a denominative based on IE *Kleyos ‘glory, word’: Skt sravas-, Gk клеос, Slav *slovo.
Арбереши понекада чувају klj* и glj*
Осим тога PIE слоготворно L / R у албанском су дали ru / lu и ri/li и тај самогласник могао се је вртјети око L / R. Тако је хипотетско klu могло постати из ранијега kul
PIE *gl̥seh₂ > EPA *gulsā > *gluxa > Alb gjuhë "tongue" (Arb/Arv gljuhë);
PIE *klep > EPA klepa > *kjep > qep "steal"
Водећи се овом логиком и условима shqyp се може реконструисати као is+ kup / klup / kulp (IE klp) или као проширена основа PIE kleu* (to hear) алб. quaj, quej.
Скок је везивао етноним с градом Shkupi (Скопје) можда водећи се истом мишљу да Y не може постати из I.