Аутор Тема: Бурмази  (Прочитано 27285 пута)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Бурмази
« Одговор #120 послато: август 08, 2018, 01:32:36 поподне »
Да су данас организовани као племе имали би једно 7-8000 припадника

симо

  • Гост
Одг: Бурмази
« Одговор #121 послато: август 08, 2018, 01:43:54 поподне »
Подручје нахије Бурмази (црвеном бојом) на основу турског пописа из 1533. године, као и нахије Љубиње из истог пописа (плавом бојом).
У оквиру нахије Бурмази записани су и Влаховићи (жутом бојом), али као посебно подручје са неколико засеока.

Подручје на којем су се развијали Бурмази највећим дијелом се подудара са  данашњом општином Љубиње, али прелази једним дијелом и на територију некадашње столачке општине. Из територијалног распореда Бурмаза јасно се види сточарски карактер њихове привреде, они на својеврстан начин заокружују Љубињско поље и још неке плодне заравни (Ивица) које припадају нахији, раније свакако и жупи Љубиње. Ова села у жупи Љубиње већ у првом турском попису из 1477. године раздјељена су тимар посадницима тврђава у околини (муслиманима дошљацима), а на подручју данашњег града Љубиња забиљежен је и ејдна хришћански тимарник (Милша). Сва околина Љубиња припадала је Бурмазима које се налазе у влашком статусу и по броју насеља, рекло би се да се ради о једној прилично бројној популацији.


симо

  • Гост
Одг: Бурмази
« Одговор #122 послато: август 08, 2018, 02:01:15 поподне »
Да се умешам и ја мало.  :) Што се тиче разлике између форме Бурмад и Бурмаз, та разлика не постоји, с обзиром да се ради о гласу који није ни "д" ни "з" у албанском језику, већ прелазна форма - dh. Изговара се управо тако, прелазно, као да хоћемо да изговоримо "д" са врхом језика између зуба; тај глас је истоветан грчкој делти (Δ, δ). Због оваквог изговора, у писмима која немају посебан симбол за овај глас се он пише или као "д" или као "з". Дакле име је несумњивог арбанашког порекла, поготово што је као такво посведочено и у писаним историјским изворима, а и по форми (у албанском се придев увек ставља након именице, у модерном језику "велики човек/мушкарац" би био burri i madh). Још један доказ "несталности" овог гласа је што се у румунском језику, у речима које имају своје албанске парњаке, овај глас увек јавља као "з", нпр. "рода (птица)" - barză (буквално - "бела", албански придев i bardhë/e bardhë - бео/бела). Што се тиче самог придева i madh, он је можда био основа за формирање назива трачког племена Меди (Maedi, Medi), које је током гвозденог доба живело на средњем току Струме; чувени вођа устанка робова Спартак је највероватније родом био из овог племена. Генетика, међутим, дефинитивно не иде у прилог албанском или чак влашком пореклу херцеговачких Бурмаза; пада ми на памет опција да је можда породична линија оснивача односно именитеља племена одувек била у мањини и да је по мушкој линији изумрла можда још током средњег века, о чему је Зор писао, али то су само спекулације и индиције, јер чвршћих доказа немамо. Или, с друге стране, ми имамо резултат тих "оригиналних" Бурмаза, али га још увек као таквог не препознајемо. ;)

Не бих знао да ли је Бурмад/Бурмаз баш тако сигурна етимологија, можда и јесте. Али видим да ни Милица Грковић није вјеровала у њу:
"алб. име Burmadh „велики човек". Мислим да није тачно мишљење да је име племена Бурмаз и презиме Бурмазовић истог
порекла. У средњем веку код Руса је забележено име Бурмас и през. Бурмасови (Вес. 55). – 111 КЗ 2263."

Небитно, поента је у томе да закључивање о поријеклу само на основу имена као методолошки принцип није исправно. Мимо влашких група у Херцеговини, има толико имена и међу српском властелом, којој би могли наћи романске, албанске или германске коријене. На подручју влаха Бурмаза се помиње и властеоска породица Шимраковић (за чије име се такође тврди албанска етимологија од алб- ShinMark- св.Марко), а гдје су још Калиманићи, Чихорићи, Вардићи, Трибутинићи што све нису словенски називи и коријени. Нећемо сад за све њих тврдити романско или албанско поријекло.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
Одг: Бурмази
« Одговор #123 послато: август 08, 2018, 02:11:17 поподне »
Зор, зар готово рјешење на основу једног Бурмада из пописа 1485. године? Какве везе има неки Бурмад у околини Скадра из 1485. године са херцеговачким Бурмазима, највећим влашким катуном у Херцеговини који су први пут забиљежени на подручју Херцеговине још почетком 14. вијека?

 Првествено сам мислио на оснивача катуна Бурмази, чији је син носио албанско име Ђин. Ђин син Бурмаза мени звучи као Арбанас, зар не? :)

Исто се односи и на име Јунак, које је прилично често код херецеговачких влаха, једна од родоначелника Бањана се такође звао Јунак,а има их још и по другим катунима.

 Није било често али је очито било у оптицају и у херцеговачко-влашком кругу. Но као што сам напоменуо било је у оптицају и код Албанаца. Осим код Бањана ту је и Богдан Јунаковић из Плишчића.

Прављење читавих конструкција на основу личних имена, која су била у оптицају у том периоду на поменутом простору, не чини ми се као смислен истраживачки поступак.

 Мислим да ако су имена јединствена и ако се таква имена јављају близу једно другог мени се то чини смисленим. Чињеница је да се име Клака јавља у непосредној близини јединог спомена имена Бурмад у дефтеру. Као и да се јавља у селу у којем је засвједочено и племе Груда. Осим Клакора код Бурмаза ја нисам видио у дубровачком архиву друге особе са тим коријеном.
 - Дакле код влаха Бурмаза имамо Клакора
 - Клака и Бурмад код Скадра су близу једно другог. Што су практично једини спомени тих имена које сам досад нашао.

Што се тиче Бурмаза, очигледно је да је понуђена албанска етимологија имена била примамљива за читав низ истраживача, али колико сам видио углавном се преносило мишљење да се ради о арбанашком катуну, а да се сем поменуте етимологије није ни нудило било какво друго објашњење о албанском поријеклу Бурмаза. Филиповић који је и сам Бурмазе сматрао арбанашким катуном, примјећује да Дубровчани Бурмазе зову власима, иако су веома добро у својим изворима разликовали Арбанасе и Влахе.


Такође примјетио бих да се у албанској зони јавља искључиво облик Burmad ( који има директно албанско објашњење) док је у херцеговачкој варијанти присутна варијанта Бурмаз (за коју је албанска етимологија само претпостављена). Тако се у турском попису 1533.  у скадарском санџаку појављује мезра Бурмат,а у херцеговачком Бурмаз. Повезницу Бурмад/Бурмаз је једном направио Јиречек и послије није довођена у питање, већ се углавном преписивала.

 Бурмаз/Бурмад је једно те исто, (скоро) сваки историчар и ономастичар који се икада дотакао Бурмаза имао је само једно мишљење. Изворни звук је ð који врло лако може прећи у "з" код говорника језика који не посједује овај фрикатив ð, као што је српски. Тако нпр. и Нијемци (кад говоре енглески) изговарају често "the"/ði као "zi".

 Ако је овај катун Ивана Клакора потенцијално везан са изворним Бурмазима/Арбанасима, обзиром на бројност може бити да данас нема њихових потомака.

 Опција два - Бурмази су се могуће селили (нисам гледао колико су они могли уествовати у мигрантским таласима), можда и неки други хаплотипови на другим подручјима могу имати везе с њима.

Није Мерген него Мрђен

 Да тако је превођен "Мерген" из дубровачког архива. И то име није било нарочито често. Сјећам се једног аутора да је рекао да је то једини спомен иако сам мислим нашао још пар.

Да се умешам и ја мало.  :) Што се тиче разлике између форме Бурмад и Бурмаз, та разлика не постоји, с обзиром да се ради о гласу који није ни "д" ни "з" у албанском језику, већ прелазна форма - dh.

 Да то је привидна разлика. dh као што рекох лако прелази у "з". А нпр. из арапског језика гдје постоји се код нас преводи увијек као "з". Слично "th" -> "т"

Генетика, међутим, дефинитивно не иде у прилог албанском или чак влашком пореклу херцеговачких Бурмаза; пада ми на памет опција да је можда породична линија оснивача односно именитеља племена одувек била у мањини и да је по мушкој линији изумрла можда још током средњег века, о чему је Зор писао, али то су само спекулације и индиције, јер чвршћих доказа немамо. Или, с друге стране, ми имамо резултат тих "оригиналних" Бурмаза, али га још увек као таквог не препознајемо. ;)

 Слажем се што се тиче генетике. Но чињеница је да је син оснивача катуна Бурмаза носио име Ђин, што сугерише на албанску свијест оснивача. Уколико бисмо преко ове ријетке форме Клака могли линију потомака Ђина Бурмазовог повезати са малим катуном Ивана сина Клакора, тај катун је имао само 9 особа 1477. г. Та лоза се врло лако могла угасити.

 Дакле мој приједлог је да је изворни Бурмаз био могуће Груда. Да додам томе у прилог осим што се Бурмад јавља у близини Клаке и Груда, исто је са Матагужима у Скадарском земљишнику, а 1330. у катуну Љеша Туза се јавља и један Матагуж уз Бурмада.

 PH908 могу бити потомци неких других припадника катуна Бурмази који се рано јављају са словенским именима, нпр. Злокруха, Помоћана.. У прилог томе, они немају генеолошке везе која се може утврдити са овим Ђином. Ђин је имао сина Богдана, али позније не налазим нешто о Богдану, барем од материјала који сам видио.

 Већ имамо барем 281 особу 1477. која се могу довести у везу са Бурмазима, а можда се и још покоји катун може придружити тој листи. Та бројност може сугерисати разнородност сама по себи.
« Последња измена: август 08, 2018, 02:17:39 поподне Zor »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5431
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Бурмази
« Одговор #124 послато: август 08, 2018, 02:12:45 поподне »
Не бих знао да ли је Бурмад/Бурмаз баш тако сигурна етимологија, можда и јесте. Али видим да ни Милица Грковић није вјеровала у њу:
"алб. име Burmadh „велики човек". Мислим да није тачно мишљење да је име племена Бурмаз и презиме Бурмазовић истог
порекла. У средњем веку код Руса је забележено име Бурмас и през. Бурмасови (Вес. 55). – 111 КЗ 2263."

Небитно, поента је у томе да закључивање о поријеклу само на основу имена као методолошки принцип није исправно. Мимо влашких група у Херцеговини, има толико имена и међу српском властелом, којој би могли наћи романске, албанске или германске коријене. На подручју влаха Бурмаза се помиње и властеоска породица Шимраковић (за чије име се такође тврди албанска етимологија од алб- ShinMark- св.Марко), а гдје су још Калиманићи, Чихорићи, Вардићи, Трибутинићи што све нису словенски називи и коријени. Нећемо сад за све њих тврдити романско или албанско поријекло.

Грковићка је мало "пристраснија" што се тиче Албанаца, то сам одавно приметио читајући њене радове.  :) Наравно, далеко је већи стручњак од гомиле њихових политичких "научника". Слажем се да се само на основу једног имена не може тврдити ништа сувисло, али је Зор нашао да се у тој линији Бурмаза, која је вероватно дала име племену, јављају још неки именски облици карактеристични за Арбанасе. Мене је нпр. исто бунило када се као војвода племена Никшићи јавља један Дракул, док су пре њега и после њега све сама словенска имена (осим ако не рачунамо двојако, словенско-влашко Радул). Да ли је то била нека мода узимања имена од (повремених) суседа или нешто друго, не бих знао рећи. У сваком случају, генетика савременог становништва које се доводи у везу са овим племенима није подударна са албанским или источнороманским становништвом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
Одг: Бурмази
« Одговор #125 послато: август 08, 2018, 02:23:29 поподне »
Не бих знао да ли је Бурмад/Бурмаз баш тако сигурна етимологија, можда и јесте. Али видим да ни Милица Грковић није вјеровала у њу:
"алб. име Burmadh „велики човек". Мислим да није тачно мишљење да је име племена Бурмаз и презиме Бурмазовић истог
порекла. У средњем веку код Руса је забележено име Бурмас и през. Бурмасови (Вес. 55). – 111 КЗ 2263."


 Јесте вјеровала је. :) Барем што се тиче Бурмада да је албански.

Милица Грковић: Имена у Дечанским хрисовуљама
Нови Сад 1983

У албанским насељима је забележено низ имена из старијег
албанског ономастикона као Гонома, Бурмад, Бусадоса, Писераћ итд., а
и неколико гентилних имена: Јегрьш, Куч, Туз.

симо

  • Гост
Одг: Бурмази
« Одговор #126 послато: август 08, 2018, 02:38:07 поподне »
Дакле мој приједлог је да је изворни Бурмаз био могуће Груда. Да додам томе у прилог осим што се Бурмад јавља у близини Клаке и Груда, исто је са Матагужима у Скадарском земљишнику, а 1330. у катуну Љеша Туза се јавља и један Матагуж уз Бурмада.

Зашто онда по истој овој аналогији не повезати топоним Клакорина у околини Пљеваља и Клакора који се спомиње међу власима Бобанима?
Или Бурмазе/Бурмаде у Бјелопавлићима, Алтину и Ђаковици са овима код Скадра и у Херцеговини?

Да ли су појаве тих имена на различитим локацијама довољна за извлачење оваквих закључака? Мислим да нису.

Не знам ни какве везе са овим има албанско племе Груде, чији преци на подручје своје данашње племенске територије стижу из албанске унутрашњости и формирају се као племе тек након 16. вијека, 200-300 година након првог помена Бурмаза у изворима.


Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
Одг: Бурмази
« Одговор #127 послато: август 08, 2018, 02:38:59 поподне »
Грковићка је мало "пристраснија" што се тиче Албанаца, то сам одавно приметио читајући њене радове.  :) Наравно, далеко је већи стручњак од гомиле њихових политичких "научника". Слажем се да се само на основу једног имена не може тврдити ништа сувисло, али је Зор нашао да се у тој линији Бурмаза, која је вероватно дала име племену, јављају још неки именски облици карактеристични за Арбанасе.

 Течко је испратити ове мање познате чланове катуна, али Клакор и Јунак у Бурмазима немају везе са главним линијама катунара, па стога могу заиста имати везе са Богданом сином Ђина, унуком Бурмаза. :) Клакор је био под катунаром Ненковаца његов човјек, али даље не знам о њему.

симо

  • Гост
Одг: Бурмази
« Одговор #128 послато: август 08, 2018, 02:47:15 поподне »
Јесте вјеровала је. :) Барем што се тиче Бурмада да је албански.

Милица Грковић: Имена у Дечанским хрисовуљама
Нови Сад 1983

У албанским насељима је забележено низ имена из старијег
албанског ономастикона као Гонома, Бурмад, Бусадоса, Писераћ итд., а
и неколико гентилних имена: Јегрьш, Куч, Туз.


Да, али није вјеровала да је Бурмаз настало од Бурмад.

На подручју Албаније облик Бурмаз не постоји, баш као ни облик Бурмад на подручју Херцеговине.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
Одг: Бурмази
« Одговор #129 послато: август 08, 2018, 02:51:57 поподне »
Зор:
Но чињеница је да је син оснивача катуна Бурмаза носио име Ђин, што сугерише на албанску свијест оснивача.

НиколаВук:
Да ли је то била нека мода узимања имена од (повремених) суседа или нешто друго, не бих знао рећи.

Зор је и јуче, пекјуче написао одговор Свевладу о немогућности повлачења паралеле између хрватских имена у Срба из Книна у 20. веку и албанских имена код влашких катунара у 14. веку...али, ја ту Зорову критику нисам разумео. Зашто је немогуће да су катунари узимали туђа имена у то време? Wолф је поменуо и пример Балдовин.
Ако може Зор, НиколаВук или било ко други да одговори, био бих му захвалан. Да ли је немогуће због културуолошких пракси везаних за социјални статус?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
Одг: Бурмази
« Одговор #130 послато: август 08, 2018, 02:57:17 поподне »
Зашто онда по истој овој аналогији не повезати топоним Клакорина у околини Пљеваља и Клакора који се спомиње међу власима Бобанима?
Или Бурмазе/Бурмаде у Бјелопавлићима, Алтину и Ђаковици са овима код Скадра и у Херцеговини?

 Ти Бурмази у Бјелопавлићима, Алтину и Ђаковици имају словенска имена редом. Они би могли бити у вези са Бурмазовићима, и претпостављам да немају везе с тим Бурмадима те да је њима само пренесено то име.

 Том Вукоти Бобану Клакор је био надимак.
"primo Vocotam dictum Clacor de Bobanis"

 Стога је занимљива етимолошка позадина овог имена, наставак -ор је изгледа романски но основу Клак сам видио само код Албанаца.


Да ли су појаве тих имена на различитим локацијама довољна за извлачење оваквих закључака? Мислим да нису.

 Колико видим овдје постоји спор око тога је ли оснивач херцеговачких Бурмаза био албанског поријекла. Ако јесте био албанског поријекла онда би се очекивала веза са неким албанским племенима, зар не. Ја сам покушао реконструисати које би то племе било.

 Нисам видио твоје мишљење о чињеници да син оснивача Бурмаза носи име Ђин. :) Једино што се ту може спочитати јесте што је уписан "Brumas", али оваква форма се јавља и касније код Бурмаза. :)
Crayslauus Brumas, ... de catono Brumasii


Не знам ни какве везе са овим има албанско племе Груде, чији преци на подручје своје данашње племенске територије стижу из албанске унутрашњости и формирају се као племе тек након 16. вијека, 200-300 година након првог помена Бурмаза у изворима.

 Родовско име Груда се спомиње у околини Скадра 1485. на овим локацијама на мапи, а спомиње се и у Скадарском земљишнику. Ако твој навод о Грудама као познијем племену извире из неких предања бојим се да Скадарски земљишник и дефтер Скадарског санџака ту имају предност. :)
 Или те Груде и ове Груде нису исто, али постојале су неке Груде код Скадра у 15. вијеку. :)


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Бурмази
« Одговор #131 послато: август 08, 2018, 02:57:29 поподне »
Ово је један несумњиво бурмашки џемат  из 1475


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Бурмази
« Одговор #132 послато: август 08, 2018, 03:02:48 поподне »
Подручје нахије Бурмази (црвеном бојом) на основу турског пописа из 1533. године, као и нахије Љубиње из истог пописа (плавом бојом).
У оквиру нахије Бурмази записани су и Влаховићи (жутом бојом), али као посебно подручје са неколико засеока.

Подручје на којем су се развијали Бурмази највећим дијелом се подудара са  данашњом општином Љубиње, али прелази једним дијелом и на територију некадашње столачке општине. Из територијалног распореда Бурмаза јасно се види сточарски карактер њихове привреде, они на својеврстан начин заокружују Љубињско поље и још неке плодне заравни (Ивица) које припадају нахији, раније свакако и жупи Љубиње. Ова села у жупи Љубиње већ у првом турском попису из 1477. године раздјељена су тимар посадницима тврђава у околини (муслиманима дошљацима), а на подручју данашњег града Љубиња забиљежен је и ејдна хришћански тимарник (Милша). Сва околина Љубиња припадала је Бурмазима које се налазе у влашком статусу и по броју насеља, рекло би се да се ради о једној прилично бројној популацији.




Тимарник Милиша је такође Бурмаз из огранка Ненковаца

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Бурмази
« Одговор #133 послато: август 08, 2018, 03:04:48 поподне »
Треба додати да 1475-1477 у Вођенима и Крушевици живе и Угарци.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
Одг: Бурмази
« Одговор #134 послато: август 08, 2018, 03:07:03 поподне »
Да, али није вјеровала да је Бурмаз настало од Бурмад.

На подручју Албаније облик Бурмаз не постоји, баш као ни облик Бурмад на подручју Херцеговине.

 Ја бих био отворен и руском тумачењу облика Бурмаз за херцеговачке Бурмазе, да није Ђина сина Бурмаза. :)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
Одг: Бурмази
« Одговор #135 послато: август 08, 2018, 03:23:20 поподне »
Треба додати да 1475-1477 у Вођенима и Крушевици живе и Угарци.

 Да, а други њихов катун је тада далеко у Љубомиру. Састајали су се љети на Зеленгори.


Тимарник Милиша је такође Бурмаз из огранка Ненковаца

 Ту размишљам о још једном катуну Богуна сина Милше, да није син тог Милише. Само и њихове локације нису сигурне. Зимују у Љуботници, "Иванци" , а љетују у мјесту "Вуче".

Ово је један несумњиво бурмашки џемат  из 1475

 100 %. Милобрат син Обрада сина Глеђа сина Висула који се помиње 1343.
 Али ту је и много већи катун његовог брата Радивоја, сина Обрада. Наравно љетују на Трескавици. Дуго је био катунар Радоје син Обрада прије 1477, мислим да би ово требао бити он.

 Од Ненковића ту је Радич син Богуша са исто великим катуном.

 Виђен син Брајана води Банчиће

 Дакле Бурмази у дефтеру 1477. имају бар 7 катуна:
Милобрат Обрад - Глеђевићи
Радивој Обрад    - Глеђевићи
Виђен Брајан      - Банчићи
Иваниш Долин   
Иван Клакор
Херак Радоња
Радич Богуш    -  Ненковићи

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Бурмази
« Одговор #136 послато: август 08, 2018, 03:27:07 поподне »
Занимљиво је да су све до осамдесетих година прошлог вијека сточари из угарачких села ишли на Зелебгору а из бурмашких на Трескавицу.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Бурмази
« Одговор #137 послато: август 08, 2018, 03:32:09 поподне »
Размишљао сам о томе да су Љуботница и Иванци у ствари Љубиње и Ивица. У самом Љубињу је морао бити један катун ѕбог велике некрополе стећака код цркве Рођења пресвете Богородице у самој чаршији. Вуче би могло бити Вучево. Причало се да су сељаци из Грабља у Љубињском пољу имали планину Вучево  али да су је изгубили због крварине.

симо

  • Гост
Одг: Бурмази
« Одговор #138 послато: август 08, 2018, 03:36:07 поподне »
Нисам видио твоје мишљење о чињеници да син оснивача Бурмаза носи име Ђин. :) Једино што се ту може спочитати јесте што је уписан "Brumas", али оваква форма се јавља и касније код Бурмаза. :)
Crayslauus Brumas, ... de catono Brumasii

Нисам се ни изјаснио да ли сматрам албанску опцију за Бурмазе валидном, само ствари покушавам сагледати са више страна. Овај помен Ђина је свакако вриједан пажње. Наравно, да бих оцијенио вриједност тог податка, морам видјети прво гдје се помиње, када, у ком контексту и да ли је веза са власима Бурмазима неспорна. Тек кад то провјерим, могу га узети у разматрање као чињеницу.

Родовско име Груда се спомиње у околини Скадра 1485. на овим локацијама на мапи, а спомиње се и у Скадарском земљишнику. Ако твој навод о Грудама као познијем племену извире из неких предања бојим се да Скадарски земљишник и дефтер Скадарског санџака ту имају предност. :)
 Или те Груде и ове Груде нису исто, али постојале су неке Груде код Скадра у 15. вијеку. :)

Име Груда се у поменутом попису помиње као име и име оца више појединаца, а не као родовско име и помиње се мјесто Груда, ти си писао о племену. Само мјесто Груда има прилично шарену антропономију и рекло би се да је православно 1485. године.  Нема назнака неке племенске организације на подручју Груда у том тренутку. А и да има и то је скоро 200 година послије првог помена Бурмаза у Херцеговини.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 841
Одг: Бурмази
« Одговор #139 послато: август 08, 2018, 03:41:34 поподне »
Занимљиво је да су све до осамдесетих година прошлог вијека сточари из угарачких села ишли на Зелебгору а из бурмашких на Трескавицу.