Код Бурмаза се јавља име Балдовин. Хоемо ли га повезиватса Норманима?
Јавља, да ако се јавља још таквих имена. Јавља се једном и Аладин. Видио сам то име негдје на западу такођер код далматинских катуна, вјероватно траг неких арапских инвазија.
За Бурмазе, имамо потврђену чињеницу из Дубровачког архива да се предак звао Бурмаз, могао је бити рођен око 1240, имао је сина Гина/Ђина, и унука Богдана.
Међутим чини се да онда долази до неких других утицаја у Бурмазима. Јављање неких словенских али и румунских форми. Нпр. гледајући на Бурмазе у 15. вијеку већина имена су словенска, али ако видимо линију катунара Глеђевића и Ненковића:
Глеђевићи Милобрат Обрад ,из дефтера 1477,
Радоје Обрад, ранији катунар, његов брат
Обрад син Глеђа, катунар
Глеђ син Висула, катунар
Висул, 1343. под катунаром Дерманом
Ненковићи Милиша и Радич синови Богуша, катунари 1477.(могуће преко имена Милиша да су повезани некако родбински са ранијим катунаром Милишом)
Стјепан Богета, катунар 1453
Милиша Ненковић, катунар 1438
Ненко син Крајслава, од 1398 се доста спомиње
Крајслав син Мергена, катунар 1376
Дакле предак Глеђевића је Висул а предак Ненковића је Мерген, и једно и друго румунска имена. Уз то имамо катунара Дермана/Дурмана још од 1343. са куманским или печенешким именом (које може лако ићи заједно са румунским).
Изгледа да је постојао првообитни албански слој, онда долази Владислав Бурмаз, који је био катунар од 1335 до 1366 и могуће потомак Бурмаза, али и овај Дерман се спомиње као катунар 1343., касније се спомиње и његов катун, као да је неки румунски елемент ту дошао и могуће преузео примат.
Ту је и словенски слој.
У раном слоју имена имамо 1335. и Милтена и Милосава потомке Злокруха, који се касније такођер помињу као катун.
Ту је и Помоћан од 1335. (Pomochianus Burmas).
У селу Убоско постоји натпис неког Помоћана, а катун Милобрата Обрадовог је 1477. зимовао у Убоском.
Мислим да су и Помоћани израсли у катун.
А такођер почетком 15. вијека из Бурмаза се издвојио и катун Прибца сина Николе.
Изгледа да су Бурмази били разнородни, и да се могу уочити два или три генетски вјероватно различита слоја, албански, румунски, словенски.
У Плавну код Книна одакле је већина мојих предака међу православним Србима је у прошлости било имена као што су: Јосип, Мате, Мијо, Стипан, Јаков, Марта итд. Марта је до пре Другог светског рата било врло често женско име. Истакнути Четник из Другог светског рата из Плавна се звао Јосип Курајица. Плавно је било 100% српско православно село.
Неко ко није из тог краја би на основу поменитих имена помислио да су људи са поменутим именима били католици, али то није случај.
Није исто раширеност имена на том подручју прије 100 или 500 година. Што се може видјети по турским дефтерима прије 400/500 година постојале су јасне разлике у распрострањености неких имена.
Твоја аналогија у слиучају Бурмаза се тешко може примјенити, у реду да су имена прелазила из групе у групу усљед контакта, али овдје имамо случај особе са албанским именом која у неалбанској средини даје сину албанско име.