Хипотеза о пореклу имена Бурмаз (први део).
Име Бурмаз води порекло од првобитног облика Brumas, који се помиње у дубровачким архивама крајем 13. и током 14. века. Овај назив може бити аутохтоно приморско презиме настало из локалних далматинских термина. У приморским крајевима добро су познати изрази брума (риболовачки мамац), брумати (маглити, говорити нејасно), док се брумаш користи за некога ко је лукав те се каже „он је стари брумаш“. Могуће је да је презиме настало као надимак везан за занимање или карактеристику неког претка.
Напомена о етимологији прихваћеној у литератури: Етимологија презимена Бурмаз, како је анализирао Петар Скок, није заснована на подацима из дубровачких архива, већ на облику Бурмад, који је забележен у Дечанским хрисовуљама око 1330. године, а објављен у Гласнику Српског ученог друштва (1880). Скок је у свом Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика (1971) навео ово презиме ослањајући се на раније радове Ђуре Даничића и референцу ARj I, 742, без увида у дубровачке документе где се јавља старији облик Brumas. Његова етимолошка хипотеза повезује презиме са албанским "burrë i madh" (велики човек), али је ова анализа заснована на каснијем облику Бурмаз, а не на старијем облику Брумас. Поред тога, упоредна анализа показује да су Брумаси били присутни у дубровачком залеђу крајем 13. века, док је Бурмад забележен у Кушеву 1330. године, што представља две истовремене појаве на удаљености од око 150 километара, без јасне миграционе везе.
Презиме Брумас први пут се бележи у дубровачким архивама 1297. године, а тај облик се задржава скоро цео наредни век. Само један изузетак налази се у катуну 1335. године, али се убрзо враћа у стандардизовану употребу. С обзиром на то да уписе врши више различитих нотара, мало је вероватно да је дошло до колективне грешке, што сугерише да је Брумас био оригинални облик имена у дубровачком окружењу. Тек од 15. века уочава се постепена транзиција ка облику Бурмас, што се поклапа са њиховим територијалним и временским удаљавањем од Дубровника. То указује да је током времена дошло до фонетске адаптације или губитка првобитног значења имена, било кроз народни изговор, било кроз локалне језичке утицаје.
При првом појављивању у дубровачким документима, род Брумас није везан искључиво за катунску организацију, већ се помињу и појединци изван катуна, међу којима су Радин (Радун), Micho, Братослав, Првослав, Станоје, Ghin, Jane (Јане), Богун, Браноје, Новак, Радоје и Прибил. Радин се први пут бележи 1306. године као "nepotem" Брумаса, што углавном значи синовац, али може означавати и сестрића или унука. Micho се помиње једноставно као Брумас, док Братослав има патронимик Brumassio. Ове чињенице сугеришу да је род Брумас у овом периоду већ имао стабилну структуру са истакнутим појединцима, а њихова имена углавном припадају словенском ономастичком корпусу, што указује на словенско порекло, без очигледног утицаја романских или албанских елемената у именослову.
Напомена о календарском имену Ghin: У дубровачким архивским документима из 1321. и 1322. године помињу се Bogdan filius Ghini de Brumas и Ghin filius de Brumas, што указује на употребу имена Ghin у оквиру рода Брумас. Александар Лома, у свом раду о ономастичким аспектима имена Матаруга, указује на присуство календарских имена у средњовековној ономастици. Име Ghin је повезано са именом Јован (лат. Johannes), што је често име у хришћанској традицији. Ова појава сугерише да је употреба календарских имена била распрострањена у том периоду, што може указивати на одређене културне и религијске утицаје у именовању унутар рода Брумас иако су имена у овом роду углавном словенског порекла. Поред тога, облик Ghin био је популаран у Дубровнику и околини током 13. века, што указује на романско-латинску ономастичку традицију присутну у том подручју (Џино/Џоно од Иван/Јован).