Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 706138 пута)

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1122
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1460 послато: Новембар 15, 2024, 07:58:13 пре подне »
Резултати за неколико узорака су постављени овде https://www.yfull.com/samples-from-paper/740/ .
Такође и на https://www.theytree.com/country/Ukraine .

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1461 послато: Новембар 25, 2024, 07:45:24 поподне »
The genomic portrait of the Picene culture provides new insights into the Italic Iron Age and the legacy of the Roman Empire in Central Italy

https://genomebiology.biomedcentral.com/articles/10.1186/s13059-024-03430-4

Узорци су из периода гвоздено доба - касна антика. Има неких 20-ак Y-DNA резултата, па се може рећи да су ови Римљани доминантно носиоци три хаплогрупе: R1b-L23 (око 50%), J2b-M12 (око 20%), након тога G2a-L1259, уз један узорак J1-M267.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1462 послато: Новембар 29, 2024, 04:32:15 поподне »
Social and genetic diversity in first farmers of central Europe

https://www.nature.com/articles/s41562-024-02034-z

Рад је доступан само уз претплату, али су прилози доступни бесплатно. Видим да су пронађени и узорци хаплогрупе E, што може бити занимљиво.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1463 послато: Новембар 29, 2024, 04:42:11 поподне »
Social and genetic diversity in first farmers of central Europe

https://www.nature.com/articles/s41562-024-02034-z

Рад је доступан само уз претплату, али су прилози доступни бесплатно. Видим да су пронађени и узорци хаплогрупе E, што може бити занимљиво.

Препринт је објављен још у јулу прошле године па се може ишчитати, вероватно ни нема неких битнијих измена у званичној верзији рада:

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.07.07.548126v1

Има нешто неолитских узорака из Србије, али је већина слабије покривености.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1464 послато: Новембар 29, 2024, 06:51:24 поподне »
Да ли је неко успио да разлучи ко су прави Батори међу овим узорцима.У овом открићу,Мађарима опет наклон и капа доле, има свега и R1b i I2a i Q i R1a,ко су прави?

Verovatno oni koji su N. Ako su, a smatra se da jesu, od Aba roda.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1465 послато: Новембар 29, 2024, 07:12:22 поподне »
Verovatno oni koji su N. Ako su, a smatra se da jesu, od Aba roda.
О коликом проценту вероватноће збориш?

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1466 послато: Новембар 29, 2024, 08:04:13 поподне »
99% jer uvek stoji onaj 1% da može a ne mora bit. Svuda piše da su iz Aba klana. Taj klan je odlično dokumentovan, a pri tome postoje i arheogenetski uzorci.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1467 послато: Децембар 02, 2024, 09:26:37 поподне »
Препринт је објављен још у јулу прошле године па се може ишчитати, вероватно ни нема неких битнијих измена у званичној верзији рада:

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.07.07.548126v1

Има нешто неолитских узорака из Србије, али је већина слабије покривености.

Хвала на информацији. Видим сада да су узорци већ неко време видљиви на FTDNA Discover. Узорак I27776 из масовне гробнице у Доњој Аустрији, настале вероватно након великог масакра, припада хаплогрупи E-L618. https://en.m.wikipedia.org/wiki/Massacre_of_Schletz

Прочитао сам препринт. Занимљиво је да је источни огранак LBK (Alföld Linearbankeramik Culture) културе имао значајно јачи WHG генетски удео, у просеку преко 10%, а код појединаца и до 35%. Други закључак је да се мешање EEF и WHG популација догодило пре око 8000 година и да није било родно пристрасно, иако су аутори закључили да су неолитске заједнице биле патрилокалне. Источни LBK је ипак доминантно у овом узорку имао хаплогрупу I2-M223>CTS10057>Z161, при чему су најдубље одређени узорци сврстани у дубљу грану https://www.yfull.com/tree/I-PH5234/, коју деле са њима савременим летонским ловцима сакупљачима. Пошто већ знамо да су најстарији узорци хаплогрупе I2-M223>CTS10057>Z161 пронађени у Лепенском Виру вероватно се у Летонији ради о мигрантима са Ђердапа.

Иначе доминантне хаплогрупе су свакако G2a, затим нешто ређе C1a2, T1a, J2a1 и H2, што је типично за неолитске земљораднике, пореклом из Анадолије. Можемо лако упоредити ове резултате са нешто старијим анадолским:

Female lineages and changing kinship patterns in Neolithic Çatalhöyük

Апстракт превод

Аргументи одавно сугеришу да је настанак раног пољопривредног друштва на Блиском Истоку и у Анадолији био повезан са култом „Богиње Мајке“. Међутим, докази за доминантну улогу жена у овим друштвима су оскудни. Проучавали смо друштвену организацију, обрасце мобилности и родно специфичне праксе у неолитској југозападној Азији користећи 131 палеогеном са источној хумке Чаталхујук (7100-5950 п.н.е.), великог насеља у централној Анадолији са непрекидним насељавањем и наизглед егалитарном структуром. Насупрот распрострањеним генетским доказима за патрилокалност у неолитској Европи, код појединаца из Чаталхојука нисмо пронашли индикације патрилокалне мобилности. Анализирајући генетске сродничке везе међу појединцима сахрањеним у истој кући (ко-сахране) у 35 зграда Чаталхојука, идентификовали смо блиске везе концентрисане унутар зграда и међу суседима у раном периоду Чаталхојука, слично онима у претходном пре-керамичком неолиту у југозападној Азији. Овај образац је ослабио током времена: до касног 7. миленијума п.н.е, малољетници сахрањени у истој згради ријетко су били блиско генетски повезани, иако су имали сличну исхрану. Ипак, током цијелог периода насељавања, генетске везе унутар зграда Чаталхојука биле су много чешће повезане преко мајчине линије него преко очеве. Такође смо идентификовали различит третман при сахрањивању женских малољетних лица у односу на мушке, са већом учесталошћу гробних прилога повезаних са женама. Наши резултати откривају како су се сродничке праксе мијењале, док су кључне женске улоге опстајале преко хиљаду година у великој неолитској заједници у западној Евроазији.

Y-DNA:

C-FT59486
C-Y83490
G-PF3148
J-M410
T-FGC37316
H-Y19966
T-FGC37316
T-FGC37316
G-PF3148
C-Y83490
H-Z19072
G-P287
J-Z27766
C-FT59486
G-PF3148
G-PF3148
C-Y83490
C-Y83490
J-Z6055
C-Y83490
J-Z6050
T-L208
C-V20
J-Z6050
H-Y19966
H-Y19966
C-Y83490
J-M410
G-PF3148
J-Z27766
J-PF4610
H-Y19966
T-L131
J-Z6055
T-L131
H-P96
T-L206
G-Y238
G-PF3148
C-Y83490
J-M410
C-V86
C-Y83490
H-Y19962
G-PF3148
J-M410
H-Y19966
C-Y83490
C-V86
T-FGC37316
H-Z19072
T-FGC37316


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1468 послато: Децембар 03, 2024, 02:57:52 пре подне »
Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages

Yediay et al.

The Indo-European languages are among the most widely spoken in the world, yet their early diversification remains contentious (1-5). It is widely accepted that the spread of this language family across Europe from the 5th millennium BP correlates with the expansion and diversification of steppe-related genetic ancestry from the onset of the Bronze Age (6,7). However, multiple steppe-derived populations co-existed in Europe during this period, and it remains unclear how these populations diverged and which provided the demographic channels for the ancestral forms of the Italic, Celtic, Greek, and Armenian languages (8,9). To investigate the ancestral histories of Indo-European-speaking groups in Southern Europe, we sequenced genomes from 314 ancient individuals from the Mediterranean and surrounding regions, spanning from 5,200 BP to 2,100 BP, and co-analysed these with published genome data. We additionally conducted strontium isotope analyses on 224 of these individuals. We find a deep east-west divide of steppe ancestry in Southern Europe during the Bronze Age. Specifically, we show that the arrival of steppe ancestry in Spain, France, and Italy was mediated by Bell Beaker (BB) populations of Western Europe, likely contributing to the emergence of the Italic and Celtic languages. In contrast, Armenian and Greek populations acquired steppe ancestry directly from Yamnaya groups of Eastern Europe. These results are consistent with the linguistic Italo-Celtic (10, 11) and Graeco-Armenian (1, 12, 13) hypotheses accounting for the origins of most Mediterranean Indo-European languages of Classical Antiquity. Our findings thus align with specific linguistic divergence models for the Indo-European language family while contradicting others. This underlines the power of ancient DNA in uncovering prehistoric diversifications of human populations and language communities.

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1469 послато: Децембар 03, 2024, 06:37:15 пре подне »
Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages

Yediay et al.

The Indo-European languages are among the most widely spoken in the world, yet their early diversification remains contentious (1-5). It is widely accepted that the spread of this language family across Europe from the 5th millennium BP correlates with the expansion and diversification of steppe-related genetic ancestry from the onset of the Bronze Age (6,7). However, multiple steppe-derived populations co-existed in Europe during this period, and it remains unclear how these populations diverged and which provided the demographic channels for the ancestral forms of the Italic, Celtic, Greek, and Armenian languages (8,9). To investigate the ancestral histories of Indo-European-speaking groups in Southern Europe, we sequenced genomes from 314 ancient individuals from the Mediterranean and surrounding regions, spanning from 5,200 BP to 2,100 BP, and co-analysed these with published genome data. We additionally conducted strontium isotope analyses on 224 of these individuals. We find a deep east-west divide of steppe ancestry in Southern Europe during the Bronze Age. Specifically, we show that the arrival of steppe ancestry in Spain, France, and Italy was mediated by Bell Beaker (BB) populations of Western Europe, likely contributing to the emergence of the Italic and Celtic languages. In contrast, Armenian and Greek populations acquired steppe ancestry directly from Yamnaya groups of Eastern Europe. These results are consistent with the linguistic Italo-Celtic (10, 11) and Graeco-Armenian (1, 12, 13) hypotheses accounting for the origins of most Mediterranean Indo-European languages of Classical Antiquity. Our findings thus align with specific linguistic divergence models for the Indo-European language family while contradicting others. This underlines the power of ancient DNA in uncovering prehistoric diversifications of human populations and language communities.

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1

Део из рада:

"...узимајући у обзир четири италске ИА групе одвојено (Пицене, Етрусцене, Итали_ИА_Романс, Итали_ИА_Апулиа) и груписане заједно на основу географске дистрибуције (Итали_ИА_Адриатиц, Итали_ИА_Тиррхениан), потврдили смо у оба случаја да се један талас порекла између ових група не може сматрати ( п -вредност = 1,4 × 10 −5 , за раздвојене групе и п-вредност = 2,2 × 10 -4 , за груписани тест), што чини групе које су пријављене оправданим. Када се моделују ИА групе са три изворне популације, мезолит Гвоздених врата Србије, мезолит Јамнаја и неолит Италије (Итали_Н), испада да јадрански народ има већи удео компоненте Јамнаја у поређењу са тиренским (Слика 3 Б; Додатни фајл 2 : Табела С8 и Табела С9)."

Да ли нас можете подсетити шта то беше  "мезолит гвоздених врата Србије"? Лично први пут чујем за овај појам (можда и кластер). Шта га карактерише? Колико га има код данашње популације у Србији, а колико на Балкану?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6531
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1470 послато: Децембар 03, 2024, 07:34:53 пре подне »
Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages

Yediay et al.

The Indo-European languages are among the most widely spoken in the world, yet their early diversification remains contentious (1-5). It is widely accepted that the spread of this language family across Europe from the 5th millennium BP correlates with the expansion and diversification of steppe-related genetic ancestry from the onset of the Bronze Age (6,7). However, multiple steppe-derived populations co-existed in Europe during this period, and it remains unclear how these populations diverged and which provided the demographic channels for the ancestral forms of the Italic, Celtic, Greek, and Armenian languages (8,9). To investigate the ancestral histories of Indo-European-speaking groups in Southern Europe, we sequenced genomes from 314 ancient individuals from the Mediterranean and surrounding regions, spanning from 5,200 BP to 2,100 BP, and co-analysed these with published genome data. We additionally conducted strontium isotope analyses on 224 of these individuals. We find a deep east-west divide of steppe ancestry in Southern Europe during the Bronze Age. Specifically, we show that the arrival of steppe ancestry in Spain, France, and Italy was mediated by Bell Beaker (BB) populations of Western Europe, likely contributing to the emergence of the Italic and Celtic languages. In contrast, Armenian and Greek populations acquired steppe ancestry directly from Yamnaya groups of Eastern Europe. These results are consistent with the linguistic Italo-Celtic (10, 11) and Graeco-Armenian (1, 12, 13) hypotheses accounting for the origins of most Mediterranean Indo-European languages of Classical Antiquity. Our findings thus align with specific linguistic divergence models for the Indo-European language family while contradicting others. This underlines the power of ancient DNA in uncovering prehistoric diversifications of human populations and language communities.

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1

Чини се да је рад радила сличан екипа као и онај рад о генези германских језика и да је примјењиван сличан метод IBD кластеровања што је одлично.

Примјетио сам да има солидан број J2b-M205 у бронзанодопском Сидону(Либан), од којих је један и A11525. Можда на крају буде и нешто дубље од тога. Да ли су и наши М205 даљим поријеклом Хананејци, Феничани?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1471 послато: Децембар 03, 2024, 07:54:17 пре подне »
Део из рада:

"...узимајући у обзир четири италске ИА групе одвојено (Пицене, Етрусцене, Итали_ИА_Романс, Итали_ИА_Апулиа) и груписане заједно на основу географске дистрибуције (Итали_ИА_Адриатиц, Итали_ИА_Тиррхениан), потврдили смо у оба случаја да се један талас порекла између ових група не може сматрати ( п -вредност = 1,4 × 10 −5 , за раздвојене групе и п-вредност = 2,2 × 10 -4 , за груписани тест), што чини групе које су пријављене оправданим. Када се моделују ИА групе са три изворне популације, мезолит Гвоздених врата Србије, мезолит Јамнаја и неолит Италије (Итали_Н), испада да јадрански народ има већи удео компоненте Јамнаја у поређењу са тиренским (Слика 3 Б; Додатни фајл 2 : Табела С8 и Табела С9).

Да ли нас неко може подсетити шта то беше  "мезолит гвоздених врата Србије"? Лично први пут чујем за овај појам (можда и кластер). Шта га карактерише? Колико га има код данашње популације у Србији, а колико на Балкану?

Моје питање је везано за овај рад

https://genomebiology.biomedcentral.com/articles/10.1186/s13059-024-03430-4

The genomic portrait of the Picene culture provides new insights into the Italic Iron Age and the legacy of the Roman Empire in Central Italy

Геномски портрет културе Пицене пружа нове увиде у италско гвоздено доба и наслеђе Римског царства у централној Италији

Мезолит гвоздених врата Србије?

Да ли је то овај рад?

https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/20528?locale-attribute=sr_RS

Mesolithic-neolithic transition in Iron Gates (Serbia): human activities from use-wear perspective

Ово је докторска дисертација Анђе Петровић

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1472 послато: Децембар 03, 2024, 07:55:53 пре подне »
Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages

Yediay et al.

The Indo-European languages are among the most widely spoken in the world, yet their early diversification remains contentious (1-5). It is widely accepted that the spread of this language family across Europe from the 5th millennium BP correlates with the expansion and diversification of steppe-related genetic ancestry from the onset of the Bronze Age (6,7). However, multiple steppe-derived populations co-existed in Europe during this period, and it remains unclear how these populations diverged and which provided the demographic channels for the ancestral forms of the Italic, Celtic, Greek, and Armenian languages (8,9). To investigate the ancestral histories of Indo-European-speaking groups in Southern Europe, we sequenced genomes from 314 ancient individuals from the Mediterranean and surrounding regions, spanning from 5,200 BP to 2,100 BP, and co-analysed these with published genome data. We additionally conducted strontium isotope analyses on 224 of these individuals. We find a deep east-west divide of steppe ancestry in Southern Europe during the Bronze Age. Specifically, we show that the arrival of steppe ancestry in Spain, France, and Italy was mediated by Bell Beaker (BB) populations of Western Europe, likely contributing to the emergence of the Italic and Celtic languages. In contrast, Armenian and Greek populations acquired steppe ancestry directly from Yamnaya groups of Eastern Europe. These results are consistent with the linguistic Italo-Celtic (10, 11) and Graeco-Armenian (1, 12, 13) hypotheses accounting for the origins of most Mediterranean Indo-European languages of Classical Antiquity. Our findings thus align with specific linguistic divergence models for the Indo-European language family while contradicting others. This underlines the power of ancient DNA in uncovering prehistoric diversifications of human populations and language communities.

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1

Ал ме обрадова Гујо, уз јутарњу кафу!

Коначно већи број старих налаза M205. Већина из Сидона у Либану (уз приличну разноврност подграна), где већ постоји древни M205 узорак од раније. Још важније, постоји и један J2b-M205>A11525 из места Lapithos, на Кипру, где и данас постоји висока концентрација ове хаплогрупе.

Још важнији налаз у овом раду, велики број J2a-Y14434>Y14439, род тзв. Дробњака J2a. Данас присутан махом у рашкој области, Западној Србији и Крајини. Један узорак такође са Кипра (Lapithos), али значајно већи број узорака из Грчке. Посебно са налазишта Voudeni (Западна Грчка). Видим да су Микењани оставили велики траг у овом крају, па се место углавном помиње у том контексту.

https://www.yfull.com/tree/J-Y14434/

https://en.wikipedia.org/wiki/Mycenaean_cemetery_of_Voudeni

Прегледаћу и остале хаплогрупе, али чини се значајан рад за неке наше староседелачке подгране.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1473 послато: Децембар 03, 2024, 09:52:55 пре подне »
Ал ме обрадова Гујо, уз јутарњу кафу!

Коначно већи број старих налаза M205. Већина из Сидона у Либану (уз приличну разноврност подграна), где већ постоји древни M205 узорак од раније. Још важније, постоји и један J2b-M205>A11525 из места Lapithos, на Кипру, где и данас постоји висока концентрација ове хаплогрупе.

Још важнији налаз у овом раду, велики број J2a-Y14434>Y14439, род тзв. Дробњака J2a. Данас присутан махом у рашкој области, Западној Србији и Крајини. Један узорак такође са Кипра (Lapithos), али значајно већи број узорака из Грчке. Посебно са налазишта Voudeni (Западна Грчка). Видим да су Микењани оставили велики траг у овом крају, па се место углавном помиње у том контексту.

https://www.yfull.com/tree/J-Y14434/

https://en.wikipedia.org/wiki/Mycenaean_cemetery_of_Voudeni

Прегледаћу и остале хаплогрупе, али чини се значајан рад за неке наше староседелачке подгране.


Nema xlsx sa presekom haplogrupa?
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

На мрежи Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1474 послато: Децембар 03, 2024, 10:51:52 пре подне »

Nema xlsx sa presekom haplogrupa?

Имаш у оквиру додатног материјала - ЛИНК. Мени, за сада, интересантна два узорка:

Узорак CGG_2_021249 је I-P37 из Каталоније (близу Барселоне) директно датиран око 1600. п.н.е

И узорак CGG_2_103750 илити чувени J-L283 из Молдавије, помињан још пре пар година кулоарски, датиран археолошки (не директно) на 2500. п.н.е. који сугерише да је J-L283 ипак дошла у Европу степским путем.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6531
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1475 послато: Децембар 03, 2024, 11:11:22 пре подне »
И узорак CGG_2_103750 илити чувени J-L283 из Молдавије, помињан још пре пар година кулоарски, датиран археолошки (не директно) на 2500. п.н.е. који сугерише да је J-L283 ипак дошла у Европу степским путем.

То само сугерише да је J-L283 била присутна на ширем балканском простору (гдје бих укључио и простор Молдавије) приликом продора Индоевропљана на исти. У раду су објављени и други узорци J-L283 из Италије и Грчке који немају степски IBD профил.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9194
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1476 послато: Децембар 03, 2024, 12:00:32 поподне »
Моје питање је везано за овај рад

https://genomebiology.biomedcentral.com/articles/10.1186/s13059-024-03430-4

The genomic portrait of the Picene culture provides new insights into the Italic Iron Age and the legacy of the Roman Empire in Central Italy

Геномски портрет културе Пицене пружа нове увиде у италско гвоздено доба и наслеђе Римског царства у централној Италији

Мезолит гвоздених врата Србије?

Да ли је то овај рад?

https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/20528?locale-attribute=sr_RS

Mesolithic-neolithic transition in Iron Gates (Serbia): human activities from use-wear perspective

Ово је докторска дисертација Анђе Петровић

У питању је мезолит Ђердапа (Култура Лепенског вира). Енглески термин за Ђердап је Iron Gates of Danube.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1477 послато: Децембар 03, 2024, 12:29:40 поподне »
Хвала Никола. :)
Мислим да је рад значајан.

"Population structure of the Italic IA and LA period. A PCA with the newly reported samples and a relevant subset of modern and ancient individuals from the literature (see also Additional file 3: Fig. S1). Modern samples are pictured in gray. B Unsupervised Admixture analysis at k = 4. Above, a subset of samples representing the four ancestral components that contributed to the European gene pool since the Bronze Age: Serbia Iron Gates Mesolithic (blue), Anatolian Neolithic (orange), Caucasus Hunter-Gatherers (CHG)/Iran Neolithic (purple), and Eastern Hunter-Gatherers (EHG)/Yamnaya (green); below, genetic make-up of the newly reported individuals"

А, само ми је мило да се помиње Serbia Iron Gates Mesolithic као појам.

Осим тога указује да су обрађени подаци са Лепенског вира и користе се у научним радовима као што је овај за Admixture analysis.

 
« Последња измена: Децембар 03, 2024, 12:38:56 поподне нцп »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1478 послато: Децембар 03, 2024, 04:51:57 поподне »
Интересантни су I2-M223>CTS616 узорци из Турске. Ова хаплогрупа је дубоко укорењена на простору Источног Медитерана и Балкана. Сећам се да смо спомињали да су једно од објашњења продори Келта, или та теза није одржива (било би и других хаплогрупа типичних за Келте).

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1479 послато: Децембар 04, 2024, 08:28:31 пре подне »

И узорак CGG_2_103750 илити чувени J-L283 из Молдавије, помињан још пре пар година кулоарски, датиран археолошки (не директно) на 2500. п.н.е. који сугерише да је J-L283 ипак дошла у Европу степским путем.

Што се тиче овог узорка, додао бих да ипак није први, јер је ове године већ публикован узорак I10206. У притог теорији да је ова хаплогрупа степског порекла иде и узорак из степе ZO1002 који је недавно публикован. Више о томе смо дискутовали на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=421.msg202549#msg202549