Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066

[Zor]

Јавља се и име "Абад". Звучи на нешто арапско, иранско (мјесто), нисам још нашао чув. паралелу.

 У једном грчком мјесту са осјетним присуством степских имена, налазимо име "Овадија". Нема сумње да се овдје ради o
https://en.wikipedia.org/wiki/Obadiah_(Khazar)

 

Такође да су неке групације тамошњих Влаха донели назив данашњој области Бихор?

 Ракоњци немају везе са Власима, а ако смо донијели назив Бихор, носиоци презимена Бихорац би можда почели мијењати презиме..

https://en.wikipedia.org/wiki/Bihar_(Khazar)

 То је иначе једна од опција поријекла назива области Бихар у Мађарској/Румунији.

[Zor]

 У османском дефтеру Паша санџака из 1568. г. у нахији Костур/Касторија јавља се село Колишта. Мишљење аутора је да је било код данашњег села Косинец (ту постоји мали проблем јер је село Косинец било у другој нахији).

 Постоји теза да је то исто село као раније неубицирано Кролишта, но анализом података дефтера из 1530. г. могу да потврдим да је село Колишта ипак ново село основано између 1530. и 1568. г.

 - Називи махала села по правилу, а и у то вријеме и на том простору носе назив родова. Паралеле су бројне и недвосмислене. Као махала у селу Колишта се тада јавља и махала Ракуништа/Раконишта.
 Обзиром да махала има 44 куће без додатних неожењених, овај род Ракун/Ракон мора имати старост која сеже доста дубље, у 15. па и у 14 в.

  У Ракуништу се јавља и ово лично име Андин, специфична варијанта Андроника подручја Костура које се јавља у Бороштици 1485. (гдје се јавља овај генетски кластер - Драговићи), овакво име не може бити резултат ничег другог до миграције и то недавне миграције са подручја Костура у Полимље, јер овог имена нема прије 15 в., када се 1421. јавља опет у Костуру.

 Уз то у селу Колишта се јавља и ријетко лично име "Дамир" као варијанта од "демир" жељезо, и варијанта имена "Домур" из Раждагиње (ова генетика опет) које се и у тој форми успут јавља у једном другом костурском селу.

 Овакве везе између Ракоњаца/Чаровића и Костурских Ракуна упућују на недвосмислене поријекловне везе између ових. Да додамо и име Зојо из Раждагиње које је још једно костурско локално име. Притом Андин није баш често име иако је костурско.
 

 - У Ракуништу имамо јављање личног имена Барич/Барч које је куманског коријена, (но могуће и другог степског поријекла. ), Barc се звао вођа Кумана дијацезе Куманије с почетка 13 в..
 Да је овакво име сјеверног поријекла говори и недалеко албанско село Барч (Barç ) код Корче.
 Дефтери кажу да је алтернативни, можда и стари назив села Барич/Барч било Форкач које је мађарског коријена. Имамо и тестиране на нивоу E-Y327944 испод  Z17107 мађарски род Форгач/Forgacs (куриозитет само). Код Барча су нађени средњевјековни аутозомално микенски узорци у Албанији који су патернално Роми.




 Популација села Колишта која је дошљачка показује најјаче, блиске и неспорне ономастичке паралеле са другим Костурским селом које је постојало и прије 1568., што ће рећи све указује да је насељавање Колишта доминантно било из правца тог такођер у то доба већег села. Те везе се огледају у неким врло специфичним и ријетким именима, нпр. Вотанијат/Ватандин, затим Аугустин (једина таква имена на цијелом подручју Костура), до неких недавних модификација грчких имена нпр. Ставила као ротацизам из р у л грчког имена Ставро. овакво име је и само могло настати у оквиру једне заједнице, а и на другим мјестима присуства овог имена налазимо сличне паралеле. Затим је ли, и име "Рако" једино присутно у том селу, обзиром да имамо ову махалу у Колиштима.

 Углавном нико не може оспорити да између становника ових села постоје јасне везе, а обзиром да Колишта није било 1530., онда је популација па и род Ракун/Ракон доспио из правца тог села.. 

 Успут то исто село је имало велики пад популације између дефтера из 1421./1440. и 1490. г. која коинцидира са јављањем у Полимљу рода Ракон (друго име мезре Споче је Ракон 1485. а друга имена провјерено и сигурно означавају родове, углавном дошљачке).

 Које је то село? Па шта мислите које би могло бити.

 Ради се о селу које се данас зове
Lithia , што је ново грчко име које су Грци дали 1926.  Стари назив овог села је Куманичево.

 У дефтеру 1421 или 1440. (новије информације упућују да је овај дефтер из 1421. што га чини најстаријим) било село Куманич, не у нахији Костур већ у сусједној нахији Колонја не Костур, но из контекста, гдје мустахфиз/стражар тврђаве Костур држи ово село као и сусједно Куманичеву јасно је да се ради о селу Куманич.
 
 Преко 40 кућа 1421/1440, само 10 око 1490.. што нема паралеле у окружењу у то вријеме јер села махом су добила популацију.. Емиграција је једино објашњење а видимо и која, по родовском имену и овим именима, из Куманичева у Бијело Поље рода Ракон (или Рагон о чему ћемо касније).

 Успут наречени спахија Шушман 1455. који се може везивати основано са Ракоњама и то као предак Ракоњаца, име Шушман се јавља 1421./1440. у оближњем селу Кондороби код Костура. Вјероватно нису иста особа, али то је варијанта Шишмана Грчке Македоније, и то потекла од грчког уписа овог имена Σούσμανις.


 Наставак слиједи..

[Zor]

 У селу Куманичево у 16 в. постоји јак ономастички алански утицај уз наравно кумански:

 - Кирсуд - Кирсит вођа Алана који је водио миграцију Алана у Византију 1305.
 - Зердин - очигледно од осет. зæрдæ (срце)

 Затим ту су префикси -ана

 Аначавдар. Ево сад знамо да је ово "Чавдар", име често код Бугара, знам и једног који се бави генетиком, који ми је говорио даје османлијског, ипак куманског поријекла. У селу Шишани недалеко од Куманичева коме је припадала и мезра Куманич, се у 15 в. јавља име Чавдар.

 Затим Анасор у истом селу, у једном оближњем Аназор. Ови префикси -ана су били заступљени код Алана, Сармата и значе негацију (Анафсиј, Анагај), али ту је и -ан.


 Да ли код Ракоњаца/Чаровића постоји нешто аланско?? Што би била свакако јасна индикација још једна доласка из Куманичева. Алански утицај на Балкану је много рјеђи од куманског. И ово у Куманичеву спада у групу најјачег таквог утицаја.

 Као што ћемо видјети код Алана има доста ових наставака -т на крају тако и код имена Кирсит које је изворно хунског поријекла.

 Када се јавља антропоним "Чар" по први пут? Ово су три најстарија спомена из 14. и 15 в.:

 1323. г. у првом попису Јаса из Мађарске јавља се   

Чарет син Амбултана  Јас/Алан (-ет је поменути суфикс.)

 У дефтеру Еубоје 1474. међу 121 села Еубоје јављају се уникално за Балкан два села у којима потпуно доминирају аланска имена очева или презимена. Несумњиво се ради о потомцима Алана досељених у Византију 1306.
 
 Аланска су села Вертера (које постоји и данас) , и Лагута - од осет. лæг - човјек, овакав антропоним је већ од 9 в. засвједочен код Алана.

 Такођер јављају се на Еубоји два антропонима Чара (Джара, евентуално читање Цара) у два села на Еубоји..

 Да видимо ситуацију:

1. Вертера:
 Кардица - осет. кард мач
 Орто Лаговиц- осет. æрта - три, осет. лæг - човјек

и наравно Лазар Чара

2. Лагута
Лагута - осет. лæг - човјек
Лагута - осет. лæг - човјек
Лагута - осет. лæг - човјек
Афидјат - осет. фид - отац

и наравно Тодор Чара

 Сад је јасно откуд онај Чарул у селу Котража 1477.

 Ово име се у форми Царин/Чарин јавља 1568. и у једној махали у Костуру, заједно са именом Андин

 Дакле презиме Чаровић и топоним Чаровина су аланског поријекла. 


 Још бруталних чињеница које руше оно што је већина вас овдје пискарала по теми. Десет Лома не може с овим чињеницама доказати да овај антропоним није алански.. Ви и разноразни тролови који су овај род помињали, често из фрустрације што ми у дебати ништа не можете сте своје завршили, сад се само игра онако како ја свирам, тј. како чињенице свирају..

 У исто вријеме јасан доказ да као према наведеним чињеницама Ракоњци/Чаровићи јесу из Куманичева јер то мјесто има алански утицај, а и такођер да се ради о мјешавини Кумана и Алана односно о асимилираним Аланима од стране Кумана.

 Иначе имена као Дамир/Демир/Домур, Томир/Тамир, би се могла сматрати и прије аланским а не куманским, иако су туркијска, вођа Алана у Бугарској је управо носио овакво име Темер почетком 14 в., док је код Кумана била заступљена сложеница..

 Археолошки јаке везе су постојале између Печенега и Алана. Највјероватније да су припадници ове генетике са доњег Дунава, јер је Печењевце насељено средимо 11 в. са доњег Дунава, а ови Кумани из Македоније по свој прилици такођер 1241. са доњег Дунава.

Према ономе што сад знам мӕ фыдæлтæ уыдысты Алантæ æмӕ Сæрмæттæ! 

<a href="https://www.youtube.com/v/7RzjulBYlEw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7RzjulBYlEw</a>

Така казах и така ще бъде


 https://zurnal.me/rade-liki-montenegrinsko-svirae-u-genetske-diple/

иако је подграна ЕВ13 настала негдје на Балкану у млађем каменом добу и ширила се читавом Европом током бронзаног доба, те њене миграције и присуство код Срба још нису разјашњене у довољној мјери, монтенегринска банална тумачења кажу да су из Африке. Па наравно, сви су из Африке, само је питање ко је кад дошао. Ето, за утјеху нек знају да је и Адолф Хитлер имао ту хаплогрупу, па можда то значи да су заправо Аријевци.

 Е па неки E-V13 Монтенегрини и јесу "Аријевци" Wolf.. 


 E-V13 код Јазига је 12 % на узорку од 50+, по малом узорку код Роксолана 9 %, не постоји никакав начин да неко докаже да ова грана нема везу са тим популацијама посебно кад у средњем вијеку очито има..

 Требао сам о овоме прво неким Осетинима и Куманима итд слати, али чујем да се спрема нека књига о Полимљу, ђе ће I assume нешто око овог рода ићи у етер о некаквим Кучима, старосједеоцима. Није проблем, јер ово су неке и за мене нове ствари од ове године, али такве неке конструкције и генерализације (нпр. за E-V13) у сучељавању с чињеницама могу само да имплодирају, и не вриједе апсолутно ништа..  Генерално у научној методологији пуно, пуно гријешите. Не користите историјске изворе првог реда, прво дефтере, који вам и говоре доста тога, ја вам могу испоставити рачун за све те грешке што неће добро изгледати за многе..

 За овај род постоји предање других родова о овоме "о Грцима" (које је објављено прије 20 г. а односи се на деценије прије), а и род заиста долази с територије данашње Грчке. А ово у предањима "о коњима", како другачије тумачити него о кочевник популацијама с овим чињеницама..
 

 Наставак око овог Рако/Раго, али не вечерас/данас..

[Ojler]

...
 Још бруталних чињеница које руше оно што је већина вас овдје пискарала по теми. Десет Лома не може с овим чињеницама доказати да овај антропоним није алански.. Ви и разноразни тролови који су овај род помињали, често из фрустрације што ми у дебати ништа не можете сте своје завршили, сад се само игра онако како ја свирам, тј. како чињенице свирају..

Ко је тебе наљутио пријатељу? Водиш скоро па монолог на овој теми ево сад ће осам година. Мислим да је преко 95% порука само твоје. За све то време једном ти је симо рекао да се не слаже са тобом. Нико се не упушта са тобом у полемике и не коментарише теорије које износиш. Могао си се једино посвађати сам са собом. Одакле оволика озлојеђеност и омаловажавање других?

[Zor]

Ко је тебе наљутио пријатељу? Водиш скоро па монолог на овој теми ево сад ће осам година. Мислим да је преко 95% порука само твоје. За све то време једном ти је симо рекао да се не слаже са тобом. Нико се не упушта са тобом у полемике и не коментарише теорије које износиш. Могао си се једино посвађати сам са собом. Одакле оволика озлојеђеност и омаловажавање других?

 Разговарајмо чињеницама. Не бих се сложио да је „монолог“ у том негативном контексту, ја добро пазим да у сваки упис унесем чињенице од релеванције колико је то год могуће.

 Није толико релевантно је ли монолог или дијалог већ чињенице које говоре. Имам такве чињенице, имам знање и компетенцију да их тумачим, и показао сам то на разним пољима. Могу ја многе теме на овом форуму претворити у властити монолог.. Посебно оне о родовима које поријекло изводе од В(в)лаха..

 Дотично неслагање је било са начином износа неких теза, која нису утемељена на чињеницама, а и без детаљне анализе сама по себи бизарна, некад и на личној основи. Ако неко такве паушалне и нетачне конструкције које нису чињенично поткријепљене лансира а при томе не одговара и прескаче моје уписе који имају чињеничну поткријепљеност он исказује непоштовање према мени лично.

 И наравно то представља увреду части. Зна се како се одговара на увреде части, у ЦГ, у Албанији, и на неким другим мојим омиљеним мјестима попут Сјеверног Кавказа. 

 Једном ми рече албански администратор, „надам се да си у праву за твоје добро“ поводом и тадашњих мојих теза о поријеклу, слажем се с тим. Искривљавање истине и лагање о властитом племенском поријеклу је нечасно. Може се „уживати“ у постојећем производу (иако данас може бити виртуалан али опет постоји). Мој је посао да се бавим истином, дакле чињеницама, а као што рече неко из Куча „истину није срамота прИчАт“. Ако се погријеши искрено без намјере то је у реду.

 Не могу да се отмем дојму, да је за многе од вас истраживање генеологије мјесто за неке друге циљеве, поглавито „утврђивањем националног бића“ покушајем хомогенизације истог, чиме се не-идеална поријекла стављају „под тепих“. Тај исти Албанац је говорио неким Албанцима словенског поријекла „прихвати то ко мушко“, без уобичајеног „ња, ња ња“..

 А мој упис свакако је намијењен и неким особама и ван овог форума, које су у немоћи вођења дебате посезале за увредама и бизарним конструкцијама.


 Знао сам и претјерати у одговорима тада, дијелом и јер сам имао сам неке унутрашње сумње у своје тезе, иако је било неких индиција, било је дима а не баш ватре, прво сам тражио дим из Софије, па код Лерина и ево у близини Лерина, Костуру је ипак пронађена ватра која је „спржила“ тезе осим моје, тако да ми је свеједно сада шта год ко мислио и рекао..
 Сматрам да ће ове и друге примарно научним путем утврђене чињенице (а не тезе) врло успјешно проћи научну скрутинизацију, од стране људи пуно компетентнијих од просјечног интернет форумаша. Детаљно полемисање о овим појавама (трагови степских популација на Балкану) и није фокус овог форума (логично), и излази ван компетенције истог. Не могу познаваоци материје равноправно разговарати са онима који то нису..

 Ово није научни скуп него интернет форум, али држимо се чињеница, што ја и практикујем од 2020. г. на овој теми бар у задњој трећини.

[НикПав]

Зоре, порекло твог рода не може бити другачије од осталих грана E-CTS9320, ма где год да су у међувремену завршиле. Ово није туркијска грана, засигурно, чак и ако су неке гране завршиле међу њима и после ширене са њима.

[Zor]

Зоре, порекло твог рода не може бити другачије од осталих грана E-CTS9320, ма где год да су у међувремену завршиле. Ово није туркијска грана, засигурно, чак и ако су неке гране завршиле међу њима и после ширене са њима.

 E-CTS9320 није наравно изворно туркијска, далеко од тога, мада неке гране јесу завршиле и код тих популација. А подсјећања ради један од тренутно најстаријих E-CTS9320 узорака је и позноантички узорак из културе која се сматра источноиранском Согдијском. Оно што је ширено с неком популацијом је такођер дио етногенезе те популације. Увијек се може поставити питање шта су били прије тога што су били у датом моменту, па и онда а шта прије тога и тако унедоглед.
 Боље питање је "шта је E-CTS9320", за позивање у некакво "E-CTS9320 братство". Нема неког идентитета без језика посебно у та доба, а језик носиоца мутације E-CTS9320 не постоји. То нити је био иначица нити рођак неких данашњих језика и језика популација којима се јесу шириле и многе гране E-CTS9320 као нпр. Римљана или Албанаца. Сигурно је нека варијанта трачког као иа за све V13 гране.

 Сад и многи "главни" Албанци покушавају да албанске V13 представе као врло позне дошљаке/"уљезе" у раноалбански етнос.

 Тако и тип који има велики утицај на википедији каже

Z17107 is not Albanian, the Albanian sub-clade is (possibly) BY4465, TMRCA: 150 AD.

 Да заиста оно са чиме се слажем с њим је и чињеница да неочекивано велики број V13 узорака показује везе са Анадолијом, тј. повезаност са трачким групама Анадолије. Те групе су и рано хеленизиране, и учествовале су и у грчкој колонизацији. Тако да свакаквих опција има за поријекло разних грана.
 Неке гране које данас изгледају балкански показују исто ове анадолске везе, а и нпр. високи проценат код V13 Грка су између осталог и Анадолци..

 Али оно што се може рећи за овај подкластер испод A24066 који карактерише 100 %
385b=17,
H4=11
385a=17

 је да показује итекако везе с тим популацијама. Постојао је род Ракон у Куманичеву, Костур и тај род је дошао у Полимље по многоструким доказима, а и генетски Ракоњци су блиски анонимном Македонцу. У исто вријеме ту је род који је удаљен којих 1000 или више година у селу Печењевце. Па је ту и овај неразјашњени Шабић у мјесту које има везу за степским популацијама (а и Шабић друге хг може се рећи да има везу).

 И је ли ту је ово посљедње о Аланима, који су опет неки лингвистички рођаци и овог E-CTS9320 узорка из Централне Азије. 

 Није V13 типична грана тих популација, но на довољно великом узорку, чак и код Алана сјверно од Кавзаза ће искочити V13 узорци. V13 је учествовала и позноантичким миграцијама на исток, па се налази у Черњаховској култури код Харкова.

[Zor]

 Добио сам информацију о роду Вила из села Тошћаница код Прозора да показује по маркерима сличности са нашом граном. Већ је негативан на FT193934.

 Изгледа да би могао бити од ове гране Ракоњаца. Анонимни хаплотипови блиски Ракоњцима се већ налазе код двоје Бошњака из Босне, овај или је нешто даљи (у рангу родова из Печењеваца, Бугара) или није никако ни Z17107.

 Занимљиво да постоји од раније тестирани Вила мислим из Јабланице (или је то претпоставка по презимену) који је I2a.

 У некој литератури се помиње долазак потенцијално од Бијелог Поља код Мостара, спекулалтивно некој вези са Вилићима из Гацка. По основи презимена овдје нема веза јер су Вилићи R1a M458, и носиоци ових презимена су врло разнородни.

 Ако би био од наше гране, обзиром да ова гране нема на том ширем подручју, има у Полимљу али код миграната са југоистока Балкана, вјероватно би се радило о османлијским миграцијама са истока. Конкретно дио мостарског Бијелог Поља држао је крајем 15 в. и Караџа из Трнова у Бугарској..  Посадника, спахија из тих предјела има доста широм БиХ у 15 в. Но и то није релевантно нарочито за Ракоњце, баш овај Македонац изгледа сигурно генетски ближе, радило би се о одвојеним миграцијама. Но код ових хаплотипова ближим Ракоњцима, вјероватно се ради о миграцијама из Полимља. Но било би добро да изолирамо нашу грану коначно. Досад није било нарочито интересовања од ових који су мене занимали. Вријеме је за нову рунду "преговора"..

[Zor]

 Иначе већ сам спомињао да је наставак -овић - евић знак да је презиме изведено од антропонима личног имена,, и то је лако доказиво. Тек у 17., 18. в. наставци -ић постају бројнији, но ови наставци често се изводе и од других основа, надимака, имена женске преткиње. Постоје нека имена код којих су и у давно доба били типични наставци на -ић, то је везано вјероватно за неке фонолошке факторе, можда и регионалне.

 зато је врло битно да су Ракоњцима сродни Чаровићи а не Чарићи. Јер је Чар антропоним и име претка, а по врло јасним доказима ово име је аланско.

 Највјероватније је изведено од глагола царун - живјети који је под туркијским утицајем прешао у ч јер алански изворно нема ч као што ни туркијски нема ц. Постоје и неки дијалекти дигора гдје се свако ц изговаракао ч, а не само пред предњим самогласницима као што је уобичајено.

 Ово име је и једна спона Јаса из Мађарске и византијских Алана који су 1302. под водством Кирсита дошли у Византију јер се претпостављало да су ове групе од истог или сличног извора. Тако да обзиром да се ово име не јавља другдје изгледа да јесте постојала веза међу њима. Нека веза јер засад ово је једина нека паралела између тих група.

 Та локација је Молдавија (са центром и граду Iași ), досад се претпостављало да је то била миграција Алана у 13 в. Међутим по неким археолошким доказима је на тај простор још у 10 в. доспјела нека групација која се сматра неком мјешавином Алана и Печенега. И доста раније је име ријеке Прут било Alanus fluvius.

 И зато је то од релеванције за овај кластер јер доњи Дунав је нешто заједничко и за Печењевце и за Куманичево.

  Иначе од неких веза са источним аланским популацијама, везе са Осетима су далеке.
Овај јаски род формира грану с Украјинцем из Луханска, али су Осети удаљени
https://www.yfull.com/tree/G-Y35918/

 Старији румунски род у Iași-у припада R-FT267311 са узорком из Адигеје непосредно испод
https://www.yfull.com/tree/R-YP449/

 Ова грана је најјача код Карачај-Балкара који сматрају а и други упућени сматрају да су потомци Алана, њихов језик је врло близак куманском, што опет асоцира на неке куманско-аланске везе као што се налазе и у Куманичеву, а и наравно доста куманских имена код Јаса у Мађарској. Обзиром да код класичних Кумана из степе генерално није било аланских имена, супротоно од овог што се налази код аланских група, обзиром на доминантан положај Кумана присуство аланских имена значи вјероватно и присуство "куманизованих Алана".

 Овај нови узорак из Русије је ипак изгледа неко новији са BigY, сад видим ту претка рођ. у 17 в. из Тамбовске области. Занимљиво и он има наше мутације на маркерима 389=13 - 29, 439=13 али није нешто ближи, још један случај конвергенције маркера.

 Око Албанаца, у овим селима Костура се код многих нађе и албанских имена, па тако и код Куманичева, само име Колишта, већ се ово име Коле почело јављати и код Бугара. Но генетски код најближих Албанаца из Девола има чак E-M34, E-V22 али нема V13, R-Z2705 се јавља од типичних грана.

[Aurelio]

Иначе већ сам спомињао да је наставак -овић - евић знак да је презиме изведено од антропонима личног имена,, и то је лако доказиво.

Значи презимена Поповић, Краљевић, Топаловић и Ковачевић су настала не од ковача, попа, краља или хрома човека, већ од предака који су носили лична имена Поп, Краљ, Топал и Ковач?

[Zor]

Значи презимена Поповић, Краљевић, Топаловић и Ковачевић су настала не од ковача, попа, краља или хрома човека, већ од предака који су носили лична имена Поп, Краљ, Топал и Ковач?

 Као што поменух ту постоје неки фонолошки фактори, дакле Поповић је много чешће од Попић. Топаловић од Топалића.

 Али ипак ако се гледа велика већина презимена на -овић , -евић и уради поређење са -ић разлика ипак постоји.
 Ево по 10 почетних на слово -а овдје са сајта

Аврамовић
Адамовић
Аздејковић
Ајковић
Аксентијевић
Анђелковић
Анђеловић
Анисијевић
Антонијевић
Антуновић

Албијанић
Андрејић
Александрић
Аларгић
Анђелић
Алексић
Анђић
Анђушић
Аничић
Анкарић

 у групи на -ић видимо топоним (Анкара), женско име (Анђа), (Анђела )

 На прву ми падају на памет презимена настала од имена преткиње и примарно завршавају на ић:
Роква - Роквић
Деспа - Деспић
Ђинђа - Ђинђић
Јагода - Јагодић

 Што се тиче Краљевића, чини се да јесте настало и од личног имена Краљ/Крал које се јавља од 15 в.

 Наравно код предметног презимена не ради се само о презимену Чаровић, већ и оближњем топониму Чаровина који и показује и директну везу са првим, а и ови топонимски наставци -овина указују примарно на патроним, односно и на род, управо наставак -ов представља индикацију у том смјеру. Мислим да зато и недостаје -ов код презимена по преткињи. (Душан-Душанов, Сандаљ, Сандаљев -- Марија Маријин, Јелена Јеленин)
 А и код тих наведених презимена претпостављени предак с занимањем/епитетом је опет мушкарац.


 И опет кључно, поменута основа се не јавља као било какав словенски антропоним, или занимање у свом врло бројном средњевјековном или раноосманском опусу, слично нема доказа за Влахе, Арбанасе или друге популације. У Бугарској се јавља као неки могуће словенски антропоним (од чар/чаролија) тек у 18 в. Сви најранији помени су у аланском контексту (14.-15 в.), или у непосредној близини таквих имена, или неком степском контексту. Вјероватно да је негативна асоцијација са магијом/вражбинама једног таквог имена у словенском окружењу спријечила настанак таквих имена..

[Aurelio]

Ово је не само грубо непознавање начина настанка презимена већ и саме граматике српског језика. 

Наравно да презимена настала од женског имена не могу да имају афикс -ов- или -ев- кад је то афикс за мушки род.  Човек не може да буде Деспов син или Јагодов син већ Деспин или Јагодин син.  Дужи облик презимена Деспић је Деспинић а не Десповић.

Исто тако тај афикс -ов или -ев нема ама баш никакве везе с тим да ли је презиме патронимичко или не.  Већа френквеција патронима међу презименима овог облика је просто резултат тога да су код Срба патронимска презимена општенито много чешћа но она по занатима или топонимима.  То је кад ода узмеш пресек најчешћих презимена која почињу словом К и онда тврдиш да су из неког разлога међу тим презименима много заступљенији патроними но друге врсте презимена.  Наравно да су много заступљенији!  Не можемо на основу оваквих података доносити закључке о правилима. 

[Zor]

Наравно да презимена настала од женског имена не могу да имају афикс -ов- или -ев- кад је то афикс за мушки род.  Човек не може да буде Деспов син или Јагодов син већ Деспин или Јагодин син.  Дужи облик презимена Деспић је Деспинић а не Десповић.

 Наравно.. Тако је и у бугарском, руском што се тиче истог.. Не схватате поенту..

Наравно да су много заступљенији!  Не можемо на основу оваквих података доносити закључке о правилима.

 ...а то је да самим тим по аутоматизму презиме на -овић/-евић има већу шансу да је изведено од патронимика од презимена на -ић.

 Наравно да можемо.
- Презимена на -овић/-евић нису изведена од имена преткиње.
- Презимена на -овић/-евић имају мању инциденцију занатских, и надимачких од презимена на -ић

 
 Ево неког узорка презимена која су од чешћих хаплогрупа:

занимања:
Ашћерић
Мајсторовић
Мутавџић
Чотрић
Чутурић
Доганџић
Екмечић
Јолџић
Калајџић


Надимачка презимена:
Бркић
Буквић
Голић
Медић
Међедовић
Сарић
Арамбашић
Гвоздић
Јазић
Курмазовић
Лисичић
Мазић
Пишталовић
Пјевић
Узуновић
Буднић
Главоњић
Гњидић
Ждралић
Звекић (?)
Зеленовић
Зимоњић
Копитић
Кубурић

 Видимо да таква презимена нису нарочито честа у поређењу са патронимиком, са чиме се слажемо. Моја поента је наставак на -овић/-евић повећава ионако велику шансу да је презиме патронимичко.

 Такођер изгледа да постоји тенденција да су патронимичка презимена на -ић чешће новијег датума од ових на -овић/-евић, гледајући по литератури на нека презимена која су настајала у 19 в.

 Топонимска презимена нисам помињао, она обично имају другачије и препознатљиве форме.

[Zor]

 Занимљив је и стари назив Ракоња: "Споче". Ипак у оригиналу нема никакав самогласник испред "сп", што опет повећава шансу да између "с" и "п" постоји неки кратки самогласник, па је тако код турске ауторице "Сепоче".

 Узимајући у обзир да је суфикс -оч чест код неких старијих личних имена на западу Балкана (Михоч, Радоч), а јавља се и јужније, могло би се узети да је основа -сп што би повлачило барем некадашњи предњи самогласник.
 Једина таква имена на Балкану се опет јављају на југоистоку, па и у Костуру,
-  Аспо <- Аспар/Аспарух

 Није на одмет поменути и аланска имена Аспар и посебно Аспак, у случају потоњег постоји и јача блискост.

 Ово је више спекулативно, обзиром на неке сличне форме по Албанији (племе Спачи), но није без потенцијалне релеванције.

 Друго име Ракон је наравно нешто друго. Иако наставак -ац повлачи топоним, тј. сам род се настанио нешто касније ту, алтернативно име по правилу повлачи присуство неке нове племенске заједнице на том мјесту што се види на многим примјерима (у истом дефтеру друго име села Васојевићи нпр.). Дакле иако 1485. ту није било житеља та манастирска земља Никољца је имала везу како са Ахмед-бегом сином Иса-бега тако и са неким племеном Ракон, с којим је наравно и Ахмед-бег морао имати неке везе.

 Спахија Шушман као хизмећар Иса-бега 1455. има наравно везе с њим. При томе он није "стари спахија", дакле он је спахија након око 1440.

 Потомци Шушмана имају везе са сином и унуком Ахмед-бега и на њихове земље се дотични насељавају крајем 16 в. или почетком 17 в. и онда се логички намеће да су потомци Шушмана отишли у Ракоње.

 У селу Штаваљ 1604. се помиње њива Рагон, а у селу Ковачи у нахији Јелеч јавља се баштина "Рагунић". 1604. Штаваљ има 3 њиве као и 1468. па пи могла та њива да датира у то доба. Ковачи нису поуздано убицирани, но ако су ови из Жежева онда су јако близу једног села које је држао Шушман. Нису предалеко и ако су Ковачи ЈЗ од Новог Пазара.

 Ово говорим због ових трагова по Македонији гдје се преплићу лична имена Раго и Рако на том подручју у 15./16. в.
 Кад сам то уочио онда је било логично и довести у везу Ракоње са поменутим.

 Ова имена се у Македонији јављају скоро увијек заједно са неким куманским и степским именима што изазива сумњу да се ради о варијанти нпр. словенског имена Рајко, пошто је било много чешће тражи више времена за утврдити поклапање са таквим траговима овог имена, али већ сад могу рећи да сигурно није ни близу..

 Мислим да се стога ова имена изводе од једног грчког антропонима који се почетком 14 в. јавља на подручју грчке Македоније.
Ραγαζᾶς
Ραγαζηνᾶς

 Рагазас и Рагазенас. Постоји и један доказ овоме у прилог, а то је јављање у дефтеру Паша санџака 1568. личног имена "Раказ". Изгледа да је тамошњи Раго/Рако скраћени Рагаз/Рагазен.

 Ово име није грчког коријена, и не видим да постоји икаква грчка етимологија. Јавља се у мјестима куманског присуства. Нпр. Јерисос гдје се јавља нпр. "Рако" и 1568.

 Иако нпр. рагон значи и на осетском древан, ипак је пуно више вјероватно да је ова основа у вези са поменутим именима, и по основу јављања заједно са степским именима, што није случај код неких словенских имена са којима би била у вези (Рајко).

[Иван Вукићевић]

Наиђох у Пулахином преводу дефтера из 1485. године да се у Калудри код Берана помиње неки Ракоња:



Мислим да до сада на овој теми није било речи о личном имену Ракоња.

[Zor]

Наиђох у Пулахином преводу дефтера из 1485. године да се у Калудри код Берана помиње неки Ракоња:



Мислим да до сада на овој теми није било речи о личном имену Ракоња.

 Да, давно сам га замијетио. Мислим да је Кочан постављао имена из ових села на другим темама. Само што тај антропоним није сигуран. Пуљаха помиње у својој листи имена све антропониме па и нпр. Раколин код Пећи који је уникат али нема овог имена у листи, па је могуће то још један Радоња које је било јако често име па и ту се јавља.

 Имена са суфиксом -оња су еволуција средњевјековног суфикса -охна и узимају замаха од средине и друге половине 15 в. А већ 1485. као да и нема имена са наставком -охна/-ихна. А 1455. нпр. је Радоња чешћи од Радохна.

 Ракоње се такођер помињу 1485. али су уписане као Ракон (свако о се може читати у османском писму и као у, те као в). Исто је осим раније Жарка Шћепановића, у свом раду из 2019. поменуо и Маријан Премовић.

 У српским крајевима у средњем вијеку је ријетко било заступљено име "Ракоје". Као такво засвједочено је у Дечанским хрисовуљама (само једном), касније у Дубровачком архиву пар пута у залеђу уз и једног Ракојевића од Бродарева.

 Најстарији помен имена Рако је међутим из средине 13 в. кад су једно јеванђеље (које се чува у манастиру Св. Андреја) написали попови Добре и Рако из Македоније. Тако да се ради о имену које извор има јужније гдје се најраније спомиње (Македонија 13 в., Косово 14 в.).


 Обзиром да су Ракоњци из Ракоња ипак је то најрелевантније. Ракон је друго име локалитета који се звао раније Споче, што само по себи указује на некакво племе тог имена. Као што сам већ говорио племе тог имена јесте постојало у Касторији.

 Ја сам у теми о жупи Лим изнио јасне доказе о поријеклу особе која  је директно у својој руци држала тај локалитет Караман Ахмед-бега. Након слома бејлика Караман та популација тј. њихова елита се почела досељавати у регион Касторије након преласка на страну Османлија, о чему су и неки турски историчари писали. Сам Ахмед-бег је био командант дворске страже Пир Ахмед-бега владара Карамана 1465-1466. Дотични је несумњиво лично познавао спахије и бегове Караманлије око Касторије, чак и да није тамо лично боравио а врло вјероватно ипак јесте.

 Нови докази до којих сам дошао и без постојања генетике јасно указују на то да је род Ракоњаца фундаментално повезан са овим феноменом, да не може претходити у Полимљу доласку Караман Ахмед-бега око 1470 г., те да потиче од истоименог рода или племена Ракон од Касторије.
 Све се врти око тога зашто је Караман Ахмед-бег лично запосјео данашње Ракоње?? Зашто није лично држао ниједну земљу у нахији Лимски Никшићи одакле је убирао приходе, и ниједну земљу у нахији Јелеч чију је половину држао такођер?

 Одговор је врло једноставан. И неко га је већ и дао на овој теми јако давно.. Ова земља је врло могуће и разлог његовог доласка у Полимље..

 Дакле да једини такви феномени на Балкану и јесу директно повезани. Овим се и потврђује предање које је забиљежио 2006. Вукајло В. Ракоњац у Књизи о Ракоњцима, да су старији људи, припадници других братстава са подручја Сјенице тада а и више десетина година прије 2006. говорили да су пра Ракоњци грчког поријекла.

 
 Очигледно су знали нешто што су Ракоњци заборавили..
 
 А генетика каже да имају блиске средњевјековне рођаке код Македонаца (мислим да ћу и доћи до тог узорка) по основу повратних мутација на 2 маркера код хаплотипова који јесу 100 % A24066. Сродан и близак хаплотип има и једини Херцеговачки род од ове генетике, а и за тај род се може рећи чак и без генетике да је врло вјероватно дошао из Македоније.

 Иначе и нема других паралела. Ракон/Ракоње, Ракоња (ако није Радоња), Раконишта (Костур), и мађарско презиме Rakonczai.

 Међутим, дубља анализа племена Ракон од Касторије показује да ово презиме ипак није повезано са именом Рако и његовим варијантама..

[Zor]

 Обзиром да су јавни резултати Херцеговаца, да додамо рођака за којег ипак нисам знао. То је овај "наш" македонски кластер.

Ђурић   Јовањдан   Жабица код Љубиња

Из књиге Љубиње са околином.

Ђурићи (2 н). Предак Ђорђе Ђурића у Љубињу дошао је из Жабице, а Славка
Ђурића из Капавице. Они су различитог поријекла.
Поријекло Ђорђе Ђурића. Предак Ђуре Смолчића у Жабици доселио је из Грахова у Црној Гори. Ђуро Смолчић живио је у засеону Смолчићи у Жабици на имању Ресулбеговића из Требиња. Ђуро је имао девет синова и једну кћерну. Једном му дође
на крсно име ага Ресулбеговић из Требиња и нареди да га служи Ђурина кћерка. То
увриједи браћу. Кад увече бег заспа, синови Ђурини убише га и бацише у јаму. Та
јама се и данас зове Ресулбеговића јама. Земља им пропаде. Увече при растанну сви
се зареноше да се зову по оцу Ђури — Ђурићи. Раселише се из Жабице оно 1820. го-
дине у Љубиње. Требиње, Столац, Попрати, Мостар, Слипчиће .Босну, Посавину, Србију
и Загреб. Онај што је отишао у Босну до ненолино година вратио се у Жабицу.

Поријекло становништва. Најстарији дио села чине махале Смолчићи, Неумнице
и Раићев До. О Смолчићима је живио Ђуро Смолчић, у Неумницима некакав Баљ, а
у Раићеву Долу ненанав Раић, номе се траг утро.

 Има ту неко предање о Грахову, међутим таква предања постоје за разне родове из Херцеговине, а који немају везе с тим крајевима, и видим нема га у дијелу који пише о селу. Ипак је махала Смолчића била међу најстаријим у Жабици.

 Жабица је врло старо село које се помиње 1381. г. Није насељено било влашким становништвом, то је жупско село (опет ова генетика нема везе са влашким статусом). Од 1405. г. је лични посјед Вука Хранића Косаче.

I. 6.1.1405 се у помиње човјек Вука Хранића Милат Милчиновић из Жабице који је с (братом ?) Остојом Милчиновићем склопио уговор о чувању краве и телета.
 Лично име Милчин је потпуно страно на западном Балкану, јер се ради о бугарско-македонском антропониму и учестало се јавља широм Македоније, заједно са много чешћим варијантама Милчо и Милче. Милчин из Жабице рођен можда око 1340 г. је био из Македоније или од родитеља из Македоније.

II. 1411. У Жабици се десила пљачка два магарца због које су тужени Богавчић Вукавчић и Остоја Вукавчић. Тужитељ је Богослав Обадовић.
 Не зна се поуздано одакле је овај Богослав, али врло могуће да је из Жабице, као што оптужени сигурно јесу иако то јасно није назначено.
 Име Богослав је опет бугарско-македонско. На западу има више изведеница Богосав и Богосал које су локалне, али за сваког Богослава на западу наћи ће се 50 Богослава у Бугарској и Македонији.

 Антропоним Обад, може бити и од животиње, но ако је судити по имену Богослав, онда га се може тражити у Македонији ђе има паралеле:

У једном грчком мјесту са осјетним присуством степских имена, налазимо име "Овадија". Нема сумње да се овдје ради o
https://en.wikipedia.org/wiki/Obadiah_(Khazar)

 

 У Македонији је инсект "овад" и тамо је то јасно јеврејско име Овадија (и помињани Абад) и јавља се у једном случају у куманском а у другом случају прабугарском контексту, те представља изгледа неку заоставштину Хазара.

 III.
 Само старо презиме овог рода Смолчић говори пуно.

 Лично име Смољан се ријетко јављало код неких влашких група западне Херцеговине, Рудина и Бањана, ријетко ратара. Отуда су изгледа и хрватска презимена Смолчић по Далмацији (барем добрим дијелом).

 1330-40-тих година јавља се код неких влашких група на Косову. највише код влаха Говнечија, 3 пута, та група носи доста антропонима који указују на поријекло од грчке Македоније, Лерин и Касторија на првом мјесту.

 Затим бугарски катун.

 Коријен овог имена је наравно словенско племе Смољани . Занимљиво у бугарско-македонским подручјима ово име скоро нестаје у 15./16. в. али сам ја у 15. в. нашао 4 Смољана у ареалу племена Смољани што потврђује очити афинитет са овим племеном.
 На територији Сјеверне Македоније не постоји, али ипак у Кончанском пратику 1366. у селу Конча се јавља Смољан, што значи да је некад ипак и тамо било чешће.

 Јавља се пар пута код Лерина близу Костура и на сјевероистоку Бугарске. Занимљиво да се у већини мјеста гдје се овај антропоним још јавља на истоку јавља заједно са прабугарским траговима. Ови код Лерина са именима као Крумчо, Муртан и Копан.

 Прабугарски трагови су врло ријетки, могуће да се ради о томе што је племе Смољана још од давнина имало везе са Прабугарима, већ је у доба Пресијана кавхан Исбул ишао да им помогне и осваја од Ромеја тамо земље.
 А у Силистри се помиње и Смолан син Кавкана. 

 Видио сам на једном бугарском сајту да су наводили јављање овог имена по ЦГ у прилог неким бугарским утицајима.
 
 Мислим да јесу повезани са ови Милчином, а свакако су даљим коријеном из Македоније као и Ракоњци. Милчин је неко ко је дошао ту вјероватно у доба Српског Царства, можда и у служби Косача након Косовске битке. Али не вјерујем да је друго, јер му синови 1405. носе локална имена. А унук Радовац Милатовић из Жабице се помиње 1421. Вјероватно неко ко је дошао 1360-1370-тих.

 А за неки случај везе с Граховом, онда је од поријекло од Полимља највјероватније. Но свеједно је и презиме овог рода само по себи индикативно.. Као што је и Ракоњац, као што је и Чаровић..

[Zor]

Добио сам информацију о роду Вила из села Тошћаница код Прозора да показује по маркерима сличности са нашом граном. Већ је негативан на FT193934.

 Изгледа да би могао бити од ове гране Ракоњаца. Анонимни хаплотипови блиски Ракоњцима се већ налазе код двоје Бошњака из Босне, овај или је нешто даљи (у рангу родова из Печењеваца, Бугара) или није никако ни Z17107.

 Занимљиво да постоји од раније тестирани Вила мислим из Јабланице (или је то претпоставка по презимену) који је I2a.

 У некој литератури се помиње долазак потенцијално од Бијелог Поља код Мостара, спекулалтивно некој вези са Вилићима из Гацка. По основи презимена овдје нема веза јер су Вилићи R1a M458, и носиоци ових презимена су врло разнородни.

 Вила јесте A24070+, очекивано. Требао би формирати грану са нама, надам се да има неког раположења за дубинске ту. Али то је кластер са којим имамо једну (на мање маркера, на више очекујем још наравно) мутацију, на 385. Такви су родови из Печењеваца, Софијанац, Унгурјан, анонимни Војводина..

 Иначе ја сам нашао доказе о постојању старог муслиманског рода Вила у Мостару још од почетка 17 в. Ако су ови од Бијелог Поља код Мостара могуће да имају везе с њима. Мада ми је то мало чудно, да се један стари мостарски махалски род насели у село доста сјеверније, с друге стране то село Тошћаница изгледа није старо. Било је неких ових старих мостарских Вила још у 20 в., мислим да још има тог презимена тамо како ми је речено.

[Zor]

Важне новости у грани. Оно што је сада ниво E-A24066 је поцијепан на FTDNA са новим резултатом из Пољске који је позитиван на A24058 и A24048. Покушавам доћи до њега.

-- E-A24070  + 2 SNP-a TMRCA  2500 (FTDNA)-2600 ypb
--- Рус, могуће и Мокша да је. То је неко његово мишљење.
--- Мађар и Сиријац у грани E-FT250618
------E-A24054 + 2 SNP-a  TMRCA  2250 ypb (FTDNA)
------ Непознат са Nebula, FTDNA Непознат. Непознати Nebula носи mtdna H40b1 типичну за Ашкеназе из Пољске, Литваније и Украјине, и код неких Пољака одакле се рачуна да је доспјела у Ашкеназе. Нестанак Nebula узорка са YFull-a је проузрочио дизање осталих на ниво A24054 и само рачунање њихових новела што је створило потпуно нерелан TMRCA  на YFull од 2800 г. који сад одређује и сву грану Z17107 а ниво Z17107 нема већи TMRCA од 2700 г. Мора се вратити неко с тог нивоа на стабло да се рачунају и његових мање новела.
----------E-A24058 +1 SNP  TMRCA  2050 ypb (FTDNA) Пољска, требало би да је Пољак.

 Дакле по овој разноврсности E-A24070 је настала сјеверно од Дунава највјероватније међу прото-дачком популацијом, у којој се и развија до доба Цезара/Буребисте. Ово је једна од V13 грана жељезног доба са највећом разноврсношћу сјеверно и сјевероисточно од Дунава. Сиријац у грани E-FT250618 је са подручја гдје је било досељавања становништва из Дакије, и присуства Скитске легије.

 Да је то тако показује и карактер доминантно балканске A24066 са неким припадницима сјеверно од Дунава код Румуна (Ердељ). Дакле сјеверно од Дунава има 5-6 грана  E-A24070 одвојених прије 1750 и више година. Два кластера E-FT192275 и овај кластер типичан за Ракоњце са повратном на 385 и још подкластер са повратном на H4. За потоњи кластер је сада већ јасно да се ради о кочевњичкој популацији која је дошла на Балкан сјеверно од Дунава.

[Zor]

У османском дефтеру Паша санџака из 1568. г. у нахији Костур/Касторија јавља се село Колишта. Мишљење аутора је да је било код данашњег села Косинец (ту постоји мали проблем јер је село Косинец било у другој нахији).

 Постоји теза да је то исто село као раније неубицирано Кролишта, но анализом података дефтера из 1530. г. могу да потврдим да је село Колишта ипак ново село основано између 1530. и 1568. г.

 - Називи махала села по правилу, а и у то вријеме и на том простору носе назив родова. Паралеле су бројне и недвосмислене. Као махала у селу Колишта се тада јавља и махала Ракуништа/Раконишта.
 Обзиром да махала има 44 куће без додатних неожењених, овај род Ракун/Ракон мора имати старост која сеже доста дубље, у 15. па и у 14 в.


 Које је то село? Па шта мислите које би могло бити.

 Ради се о селу које се данас зове
Lithia , што је ново грчко име које су Грци дали 1926.  Стари назив овог села је Куманичево.

 Додатни подаци из других дефтера дају јасну слику поријекла племена/рода Ракон од Касторије.

I. Постоји село Косинец тј. старином Костинец који се помиње још 1530. као насељено и које је припадало Корчи, становништво словенско
II. Село Околишта, помиње се још 1530. г., припадало Корчи, становништво словенско
III. Мезра Околишта, помиње се као мезра 1530. која је имала иако мезра влеики приход. шта се дешава након 1530. Што је видљиво у дефтеру 1545. на ту мезру Околишта спахије из Костура довлаче становништво из Касторије, прецизније са источне обале Костурског језера. То село носи назив Колишта и остаје у јуристикцији Костура. Дакле Колишта <- Околишта. И то је становништво словенско са више грчког утицаја типично за Костур.

 Локације поријекла тих досељеника уз блиске ономастичке паралеле јасно индицира велики број упражњених баштина у селима Личишта, Маврово, Горенци, Куманичево, Крпени, Чурилова сва на источној страни језера који је отприлике сличан броју досељеника. Дио те популације је формирао махалу Ракуништа/Раконишта, по ономастичким паралелама та популација је поријекловно везана за степске махале великог села Личишта (данас Πολυκάρπη) и Куманичево.

 У 17 в. све те три популације се обједињују у село Косинец/Ιεροπηγή. То село је 1949. уништено у Грчком грађанском рату од грчке војске а сво становништво је махом пресељено у Југославију/Македонију и другдје. 1957. ту су насељени Аромуни/Цинцари.

 Врло могуће да је овај анонимни Македонац који је нама близак "бегалац".