Ипак морамо разјаснити ово око Шабића јер су ови с Косова друге хаплогрупе (и може се рећи нису некомпатибилни са изнад наведеним).
Међутим опет истраживајући даље ове трагове који воде поријекло рода Чаровића, опет испада није случајно да бисмо имали блиске рођаке са подручја Качаника..
Дакле, има род Чаровића из Раждагиње, ако је и како год је стигао неком миграцијом у то село због специфичног презимена не може да то није било у вези са Чаровином, а у овом случају археолошки докази код Чаровине упућују да се ради о старинцима, а турски дефтери да су Раждагиња и Чаровина повезани и да су иста популација.
Потпуно је ту беспредметно шта ко каже и какво има предање..
Та популација у 15 в. има 100 % два имена која се везују за Кумане, уз то још неколико специфичних имена. Зојо и Балин по имену села Баљен или Балнева.
Ја сам раније помињао да се крајем 15 в. или на прелазу у Корутане селу јавља муселем Никифор. И ту сам претпоставио да је свештено лице, што не треба да се претпоставља. Сва таква лица су имала епитет "калуђер" или "рахиб" у дефтерима а овај нема. То што има име које на овом простору нико осим понеког монаха није носио је друго. Али то име јесте фигурирало као лично име управо на подручјима на која ова побројана имена указују. У неким дијеловима Бугарске а поготово у Македонији, и посебно грчкој Македонији.
Ово лично име Зојо је екстремно ријетко. Можда би алтернативно читање могло ићи и као "Робо", но то не мијења пуно јер је и то име било најзаступљеније на истом подручју.
Овај фонд имена мислим и јасно указује на локацију поријекла. Само једно подручје садржи сва ова имена.
Зојо - Зојче -
Лерин , данас Грчка
Балин - Балин -
Лерин, данас Грчка
Домур - оваква имена су често алтернативно превођена и као "Домир". И код далеких рођака Демира из Какња стоји "Демур" у дефтеру. Битно је ово "о" након "д".
Домур - Елдомир - Крапештина , 6 км јужно од
Лерина.
Хубан - Хубач - Крапештина , 6 км јужно од
Лерина.
Никифор- нисам специфично тражио још али није проблем наћи у околини таквих имена.
Још ако је род Ракоњаца у вези с војнуцима Загуља који јесу у вези некој с изворним посједницима Ракоња, а њихов предак је Шушман. Та варијанта је опет била засвједочена ту. Шушман, Σούσμανις Θεόδωρος 1321 г. парик, Халкидики.
Све указује на подручје Лерина.
Почео сам се бавити тим подручјем због Шабића.
Помињао сам у Качанику имена попут Угича, Бориса. Један уникатан "Кобра".
1481. селу Арбино се јавља други Елдомир, а заједно с њим у селу "Угич". У Крапештини ово "Хобач" изгледа као куманска апликација ове куманске основе "хуб" која је дала у бугарском "хубав", због овог наставка на "ч". У Крапештини Елдомир, Хобач и Круме.
Дакле у оба случаја се Елдомир јавља упарен с неким "степским" именом. Да ово није случајно показује примјер из једног села западније Дреново на обали малог Преспа језера. Ту се јављају заједно Круме, и Угич. Не један већ два Крума.
Први пут да видим два таква имена у истом селу.
На подручју нахије Лерин јавља се 6 Крумова (рекорд за подручје неко) и 4 Угича. У нахији Лерин има 200 села.
Крум 3/6 заједно са Елдомир, Угич
Угич 2/4 заједно са Елдомир, Крум
Елдомир 2/2 заједно са Крум, Угич
На 200 села требало би да се ова имена јављају свако 16.7 села, а шанса да се само један од ових нађе упарен с другима је 5 %.
Овдје постоји каузалитет 100 %. Иначе с тим осталим Крумовима је увијек Калојан, и Калиман.
Борис у нахији Лерин се среће у бар 6 села, један у Лерину. Иако се не среће у овим селима, налази се у оближњим селима мало источније.
Управо ова имена указују на неку везу Качаника са овим подручјем. У околини Битола имају 3 Бориса, 1 Угич и Крум у близини и ту је друга концентрација.
Да овај каузалитет није случајан указује у поменутом Дренову и јављање неких других личних имена. тројица синова особе под именом "
Асав".
Село
Асавбашево у Башкирији. Главни дио, 93 % становника су
Чуваши.
асав = чув. кљова , Асавбашево = "кљоваста глава"
Дакле име с паралелама у чувашком са два Крума.
Јавља се и име "
Абад". Звучи на нешто арапско, иранско (мјесто), нисам још нашао чув. паралелу.
Први пут да видим неки каузалитет код прабугарских трагова. Невјероватно да се у Качанику јављају ови Угичи, Борис, Кобра, а да су паралеле на овом подручју код Лерина. Истом подручју које изгледа као исходиште овог кластера с Пештери.
Угич обзиром на овај наставак -ич који се континуирано јавља би лако могло да буде у вези ипак с тим овном, но аутори изводе тај термин из турског. Из турског и азерског у курдски "хогач" и овдје. Занимљиво да се ова основа
-ög са истим значењем јавља и у кипчак језицима.
Код Лерина је било и неко село Куманово, и још трагова (Дрман и Сатан јужно у истом селу), вјероватно дошло с Калојаном (и то име је често туда).
Шабић, ако није одатле онда најприје даљим поријеклом је из Полимља/Пештери. Али не мијења пуно суштински. Иако ми је требао тај резултат да истражим ово подручје.
Прије сам доста прелазио преко тог анонимног Македонца који је генетски нама ипак ближи и од овог анонимног Бугарина, и од Печењевца и од Унгурјана. Сад већ видим смисао у томе.
Ако има истине у неком предању, можда има о том предању да су
"пра Ракоњци грчког поријекла" што су причали
"старији људи сада а нарочито раније прије више десетина година". Мада се не наводи ко је то причао и гдје. Нема везе с Грцима, но има везе с граничним подручјем с Грчком.
То подручје је Бугарска изгубила у другој половини 13. в. па се вратило Византији до освајања Србије.