Предање Татића из Колашина, који припадају тој грани, а никако се не могу везати за Тарске или Лимске Никшиће, најбољи је доказ за то. У упитнику тестираног Татића пише следеће:
Незванично се говорило да су поријеклом од из Роваца од неких Шћепановића за које се говорило да су Мацурско поријекло. Они сами причају да су у Ровцима у селу Међуријечју, засеок Ћеће, имали неку ливаду, али он није прокњижена у катастар.
Ево, сад знаш детаље. И поприлично су уверљиви, због чега сам дословце цитирао шта је наведено.
Чуо сам се са Предрагом, детаљи су следећи: Татићи су наследили ту ливаду у Међуријечју, засеоку Ћаће,
преко једне њихове одиве која је била удата за једног Јовановића у Међуријечју. Претпоставља се да је у питању сестра Јакова Татића, која са Јовановићем није имала порода па су право на ту једну ливаду остварили њени рођаци Татићи из Колашина. Одивство датира са почетка 20. века, а порекло Татића је непознато, јер они о томе не знају ништа. Чак је супруга од тестираног помињала Пеђи неку верзију приче коју је чула од старијих Татића, да им је предак из Сјенице дошао у Колашин, као занатлија. Пеђа је касније пронашао податак у неким дацијалним књигама у Цетињу о њиховим претку Јаку Татићу да је заиста био занатлија у Колашину, досељен 1879. године, али не пише одакле (да не би било забуне, Јако је био отац горе поменутог Јакова).
Што се тиче првог дела "предања" о пореклу од Шћепановића, то је Предрагова верзија и класично својатање, због чега сам га више пута оштро критиковао, највише због својатања појединих Булатовића, попут Марићевића у Орашцу, као и неких родова са различитим славама, у првом реду Мутаповића. Предраг је уважио и прихватио моје критике, али штета је на доста места направљена. Рецимо, скоро ми је тестирани Пајевић из Биједића код Бијелог Пољс рекао да су они пореклом од Шћепановића. Када сам га питао откуд знате да сте баш пореклом од њих а не од неког другог ровачког братства (пошто Лутовац не наводи братство већ само порекло из Роваца), рекао ми је да је добио ту информацију од једног родословца Шћепановића из Колашина. Одмах ми је било јасно да од тог предања нема ништа (Пајевић је касније испао Никшић али негативан на Y250780). Од свог тог својатања бројних фамилија, започетог од стране Мила С. Бошковића и његових сарадника из Роваца и писања књига, Предрагу није ништа остало, чак је на крају сазнао да ни он сам не припада изворним Шћепановићима.
Треће, када је Драшковић из Вељег Дубоког испао Мацура, Предраг је пре 7-8 година прибавио више од 10 узорака Ровчана за једног Мацуру који је финансирао тестирања, акција ти је позната. Тада су испитани сви они за које се сумњало да су староседеоци Мацуре, на основу неких прича или боље рећи изругивања/шала међу њима. Испоставило се да све те породице немају никакве везе са Мацурама (од Милетића, Синђића, разних Булатовића, Влаховића и тд.) а тамо где није било таквих прича, као рецимо код Драшковића I1, пронађене су R1a хаплогрупе (Бајовићи и Стајовићи). Шта нам све ово говори? Да је "мацурско порекло" уопште најнепоузданији сегмент ровачких предања.
Да ни Карличићи ни Бошковићи сигурно нису Ровчани Булатовићи и Шћепановићи пореклом, доказ за то је Добриловински катастих са краја 17. века где имамо ове родове још тада развијене у Потарју. Код Y190065 родова је једноставно "немањићка традиција" учинила своје и разна својатања из 20. века, која рецимо нису мимоишла ни прошћенске Никшиће, где једни тврде да су Булатовићи, други Срезојевићи, трећи Влаховићи, четврти Бечановићи, и ништа од тога није потврђено, али је потврђено предање о староседеоцима.
Дакле, за Y190065 нису кључна предања, већ распрострањеност старије I2-Y134578>Y134585. Уколико су се аранђеловштаци развијали у Потарју, уколико су се и неке друге гране прибраћивале Кричима, као што смо видели да јесу, онда нема разлога да сумњамо да се и прибраћеност Y190065 изворним Никшићима догодила у Потарју.