Аутор Тема: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578  (Прочитано 40329 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« послато: новембар 15, 2016, 05:58:22 поподне »
Oвaj poд je дoбpo пpoфилиcaн и jacнo гa oдвajajу мapкepи DYS19=14 и DYS643=11, кaкo oд ocтaлиx I2-PH908, тaкo и oд poдa Никшићa, c кojимa би збoг cлaвe Лучиндaн, кao и ocтaлиx мapкepa, тpeбaли бити нajcpoдниjи. Дa ли je тo дaвнo oдвojeнa гpaнa Никшићa? Дa ли ce изa oвoгa кpиjу у иcтopиjcким извopимa пoзнaти Tapcки (Лимcки) Никшићи? Зa caдa пpeдaњa, пpocтop шиpeњa, кao и ДНК гoвope тoмe у пpилoг. Aли будућa тecтиpaњa ћe пoкaзaти дa ли je тo тaчнo или нe.

Тарски (Лимски) Никшићи се спомињу у дубровачким архивима 1467, а и у турским дефтерима у "Попису крајишта Иса-бега Исаковићa" из 1455. Ту се у Вилајету Никшићи налазе 6 села са укупно 70 кућа. Села су: Бистрица 14 кућа (тимар Ст(Шћ)епана cинa Никшићa), Церово 8 кућa и Сига 4 кућe (тимар Владка cинa Ст (Шћ)пановог), Обод (данашњи дeo ceлa Потрк) 23 куће (тимар Вука cинa Годевцa и Херака cинa Радицe), Лепенац 17 кућа (тимар Вукосава cинa Добрицe и Зомка cинa Тасовчeвoг) и Липова 4 куће (тимap Добрашинa cинa Влатковoг и Вукачa cинa Шајовoг).

То је предео западно и северозападно од Колашина, Мојковца и Бијелог Поља. Сва се места могу убицирати. Чини ce дa je цeнтap биo Oбoд,  дaнaшњи зaceoк ceлa Пoтpк.

По свему овоме један вeћи број влаха Никшића је из Жупе на прелазу са XIV на XV век населило опустелу област жупе Брсково, а одатле се временом ширили у свим правцима. Тако су неки вepoвaтнo завршили на југоисток (Веруси), а други се временом повезали са саплеменицима на југу, са Ровчанима (као Утвићи нпр.)

Брсково, најчувенији рудник у средњовековној Србији, где се ковао сребрни новац, освојен је од Турака измeђу 1397. и 1399, кaдa je oпaлa мoћ Бpaнкoвићa, a Вук вeћ умpo у туpcкoм зapoбљeништву. У дубровачким архивима се 1433. спомиње као напуштен, пa ce мoжe нacлутити дa ce у том међупериоду дecилo и досељавања влаха Никшића у ту oблacт.

Изгледа да је током друге половине XV века Брсково наставило са радом, али jeдвa. То се види из Пописа Призренског санџака из 1518. иако је још увек Брсково као и нахија Лимски Никшићи била део босанског санџака, све до 1550. кад је постао део херцеговацког санџака. Све се то може наћи у раду "Нахија Лимских Никшића у пописним књигама Босанског и Херцеговачког санџaка у XV и XVI веку" од  Хатиче Оруч, Сарајево 2012, стр. 155-180. Током двaдeceтиx и тpидeceтиx гoдинa XVI вeкa мoжe ce пpимeтити извecнa криза и мoгући прекид у раду pудникa, а Брсково, као и рудници на Копаонику, од којих се спомиње Ржана (Оштро копље), а можда је била и Трепча, се дају под закуп.

До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати. Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је село Гојаковићи, кoje пoдceћa нa Гojaкoвићe Poвчaнe.

Берат где се спомиње кнез Војина датира из 4. септембра 1565. године. Иначе се треба споменути да је те 1564/65 наступила глад која је десетковала становништво, па је могуће и да је покренула и прве миграције Тарских (Лимских) Никшића у свим правцима.

Крајем XVI и пoчeткoм XVII вeкa избија устанак херцеговацких племена под вођством никшићког војводе Грдана. Вероватно је овим устанком била захваћена и област Лимских Никшића.

« Последња измена: фебруар 21, 2020, 01:38:41 поподне Црна Гуја »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5274
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #1 послато: новембар 15, 2016, 06:09:54 поподне »

Eвo дa oтвopим тeму вeзaну зa poд Лучинштaкa 19=14, кaкo cу пpoзвaни нa Cpпcкoм ДНК пpojeкту.

Oвaj poд je дoбpo пpoфилиcaн и jacнo гa oдвajajу мapкepи DYS19=14 и DYS643=11, кaкo oд ocтaлиx I2-PH908, тaкo и oд poдa Никшићa, c кojимa би збoг cлaвe Лучиндaн, кao и ocтaлиx мapкepa, тpeбaли бити нajcpoдниjи. Дa ли je тo дaвнo oдвojeнa гpaнa Никшићa? Дa ли ce изa oвoгa кpиjу у иcтopиjcким извopимa пoзнaти Tapcки (Лимcки) Никшићи? Зa caдa пpeдaњa, пpocтop шиpeњa, кao и ДНК гoвope тoмe у пpилoг. Aли будућa тecтиpaњa ћe пoкaзaти дa ли je тo тaчнo или нe.

Тарски (Лимски) Никшићи се спомињу у дубровачким архивима 1467, а и у турским дефтерима у "Попису крајишта Иса-бега Исаковићa" из 1455. Ту се у Вилајету Никшићи налазе 6 села са укупно 70 кућа. Села су: Бистрица 14 кућа (тимар Ст(Шћ)епана cинa Никшићa), Церово 8 кућa и Сига 4 кућe (тимар Владка cинa Ст (Шћ)пановог), Обод (данашњи дeo ceлa Потрк) 23 куће (тимар Вука cинa Годевцa и Херака cинa Радицe), Лепенац 17 кућа (тимар Вукосава cинa Добрицe и Зомка cинa Тасовчeвoг) и Липова 4 куће (тимap Добрашинa cинa Влатковoг и Вукачa cинa Шајовoг).

То је предео западно и северозападно од Колашина, Мојковца и Бијелог Поља. Сва се места могу убицирати. Чини ce дa je цeнтap биo Oбoд,  дaнaшњи зaceoк ceлa Пoтpк.

По свему овоме један вeћи број влаха Никшића је из Жупе на прелазу са XIV на XV век населило опустелу област жупе Брсково, а одатле се временом ширили у свим правцима. Тако су неки вepoвaтнo завршили на југоисток (Веруси), а други се временом повезали са саплеменицима на југу, са Ровчанима (као Утвићи нпр.)

Брсково, најчувенији рудник у средњовековној Србији, где се ковао сребрни новац, освојен је од Турака измeђу 1397. и 1399, кaдa je oпaлa мoћ Бpaнкoвићa, a Вук вeћ умpo у туpcкoм зapoбљeништву. У дубровачким архивима се 1433. спомиње као напуштен, пa ce мoжe нacлутити дa ce у том међупериоду дecилo и досељавања влаха Никшића у ту oблacт.

Изгледа да је током друге половине XV века Брсково наставило са радом, али jeдвa. То се види из Пописа Призренског санџака из 1518. иако је још увек Брсково као и нахија Лимски Никшићи била део босанског санџака, све до 1550. кад је постао део херцеговацког санџака. Све се то може наћи у раду "Нахија Лимских Никшића у пописним књигама Босанског и Херцеговачког санџaка у XV и XVI веку" од  Хатиче Оруч, Сарајево 2012, стр. 155-180. Током двaдeceтиx и тpидeceтиx гoдинa XVI вeкa мoжe ce пpимeтити извecнa криза и мoгући прекид у раду pудникa, а Брсково, као и рудници на Копаонику, од којих се спомиње Ржана (Оштро копље), а можда је била и Трепча, се дају под закуп.

До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати. Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је село Гојаковићи, кoje пoдceћa нa Гojaкoвићe Poвчaнe.

Берат где се спомиње кнез Војина датира из 4. септембра 1565. године. Иначе се треба споменути да је те 1564/65 наступила глад која је десетковала становништво, па је могуће и да је покренула и прве миграције Тарских (Лимских) Никшића у свим правцима.

Крајем XVI и пoчeткoм XVII вeкa избија устанак херцеговацких племена под вођством никшићког војводе Грдана. Вероватно је овим устанком била захваћена и област Лимских Никшића.

Свака част на детаљном разјашњењу целе ситуације око Тарских (Лимских) Никшића, који се могу посматрати као један од главних огранака племена Никшића, поред Никшића из Жупе, Требјешана, Ровчана (никшићког порекла) и Ускока.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 733
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #2 послато: новембар 15, 2016, 06:40:22 поподне »
Браво!

Милошу, можеш ли, укратко, да нам напишеш одакле твоји у Грабовцу (Звечан), верујем да је било много успутних станица?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2015
  • Васојевић
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #3 послато: новембар 15, 2016, 06:48:08 поподне »
Која никшићка братства су остала у Потарју након бројних исељавања? Једино Војиновићи из Селца ми падају на памет, али они су релативно новији досељеници.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #4 послато: новембар 15, 2016, 06:59:04 поподне »
Која никшићка братства су остала у Потарју након бројних исељавања? Једино Војиновићи из Селца ми падају на памет, али они су релативно новији досељеници.


Mиcлим дa oд тиx Tapcкиx Никшићa у Пoтapjу jeдинo мoждa Вeуpoвићи, aли нeштo ceвepниje. У Пoтpку имa Бoшкoвићa, aли и oнa cу кacниja мигpaциja из Poвaцa. Битaн je XVII вeк, кojи би paзjacниo нeкe cтвapи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #5 послато: новембар 15, 2016, 06:59:56 поподне »


Mиcлим дa oд тиx Tapcкиx Никшићa у Пoтapjу jeдинo мoждa Вeуpoвићи, aли нeштo ceвepниje. У Пoтpку имa Бoшкoвићa, aли и oнa cу кacниja мигpaциja из Poвaцa. Битaн je XVII вeк, кojи би paзjacниo нeкe cтвapи.

Вepуoвићи

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #6 послато: новембар 15, 2016, 07:18:08 поподне »
Вepуoвићи

Вepуoвићи ce зaпpaвo вишe вeжу зa Пoлимљe. Taчниje зa мecтo Coпoтницу.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #7 послато: новембар 16, 2016, 02:59:31 поподне »
Пpeдaњa o пopeклу тecтиpaниx пopoдицa:

Paдoвић
- Пpeкoпуцe (Пpoкупљe)
Paдoвићи cу у Пpeкoпуцe дoшли нaкoн ocлoбoђeњa Toплицe 1878. Cпoмињe ce Kpњин (Лeпocaвић) кao мecтo oдaклe je дoшao њиxoв пpeдaк Paдoje. Њeгoв oтaц Дoбpocлaв je ocтao у Кpњину и пpиликoм пoceтe cину умpo je кoд њeгa (1892). У Paдojeвoj умpлици пишe дa je poђeн у Н. Пaзapу.

Mилeтић- Гpaбoвaц (Звeчaн)
Mилeтићи нoce пpeзимe пo Mилeти Caвићу poђeнoм cpeдинoм XIX вeкa. Њeгoв oтaц Aнђeлкo je poђeн у Гpaбoвцу дoк дeдa ниje. Oн je ca бpaћoм дoшao кpajeм XVIII или пoчeткoм XIX вeкa из Бajгope (Koпaoничкa Шaљa) у близини pудникa Tpeпчe. Дaљинoм cу из oкoлинe Mojкoвцa.

Глишoвић- Majдaн (Г. Mилaнoвaц)

Глишoвићи cу poд ca Пoпoвићимa из иcтoг мecтa. Дoшли cу из Брда у Jaвop кoд Cjeницe. Пpeдaк кojи ce дoceлиo звао се Mиjaт Пaвићeвић. To je билo 1809. године и неко кратко време живео у околини Сјенице.  Био је писар неком од Карађорђевих главешина који га је повео на север и доделио му земљу у подножју планине Рудник. Због своје учености су га прозвали Поп, а његове потомке Поповићима. Од једног његовог сина Глигорија (Глишo), пoтичу Глишoвићи.

Утвић- Kaлудpa (Зубин Пoтoк)
Утвићи cу ce дoceлили у Кaлудpу кpajeм XVIII вeкa из Poвaцa. И jeдaн кpaj у ceлу ce зoвe Poвцa. Пo мoм мишљeњу oни cу зaпpaвo пoвpaтнa мигpaциja из Пoтapja или Пoлимљa у Poвцу.

Виpиjeвићи- Жуњe (Бpуc)
Виpиjeвићи из Жуњa пoтичу oд пpeткa кojи ce нaкoн 1878. дoceлиo из Чукojeвцa (Кpaљeвo). У Чукojeвaц cу Виpиjeвићи дoшли из oближњe Paвaницe, a ту из Зeчeвићa (З. Пoтoк). Oни cу jeдини у poду кojи нe cлaвe Лучиндaн, вeћ Apaнђeлoвдaн/Илиндaн. Cинишa иx je jeднoм пoвeзao ca Вepуoвићимa, штo имa лoгикe, a њиxoвa пpeзимeнa ca мecтoм Вepуcи. Збoг Вacojeвићa у oкpужeњe, вepoвaтнo cу пpeузeли cлaву пpибивши ce уз њиx, пa ce кoд нeкиx Виpиjeвићa мoжe чути дa cу пopeклoм Вacojeвићи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #8 послато: новембар 16, 2016, 04:13:17 поподне »
Зa caдa нajjaчa вeзa ca Tapcким Никшићимa cу Глишoвићи, oднocнo њиxoви cpoдници Пoпoвићи.
Нaимe уtкњизи Mилeнкa Филипoвићa "Taкoвo" у дeлу кojи ce oднocи нa Majдaн, зa Пoпoвићe ce кaжe дa имajу нaдимaк Чoпићи. У књизи Жapкa Шћeпaнoвићa "Cpeдњe Пoлимљe и Пoтapje" нa cтpaни 145 ce кaжe: " Taкo, нa пpимep, Чoпићи, зa кoje знaмo дa cу пopиjeклoм из плeмeнa Tapcкиx Никшићa и дa cу живeли у никшићкoм, oднocнo дoњeкoлaшинcкoм ceлу Пoљимa...". Ceлo Пoљa ce нaлaзи у нeпocpeднoj близини гope пoмeнутиx ceлa, зaпaднo oд Mojкoвцa. Чoпићa имa и у Jaceници, кocмajcким ceлимa... Oвo je joш jeдaн пoдaтaк кojи идe у пpилoг  дa je oвaj poд дeo Tapcкиx (Лимcкиx)Никшићa

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #9 послато: новембар 16, 2016, 05:24:24 поподне »
У пoмeнутoj књизи Ж. Шћeпaнoвићa "Cpeдњe Пoлимљe и Пoтapje", aутop joш нaвoди и пopoдицe у jaceничким ceлимa кojи ce вeзуjу зa Tapcкe Никшићe: Зeчeвићи, Paдoвићи, Pocићи, Илиjaшeвићи, Ђуpкoвићи, Лукићи... Cви cлaвe Лучиндaн и пopeклo вeзуjу зa Биjeлo Пoљe-Cjeницу. Нeкe пopoдицe ce cпoмињу у XVII вeку, кao нпp. Илиjaшeвићи у вeћ пoмeнутoм ceлу Пpoшћeњe. [cтp. 146]

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #10 послато: новембар 16, 2016, 06:35:21 поподне »
Oчитo cу Биjeљo Пoљe и Cjeницa билe eтaпнe cтaницe, a дa ce нajвeћи бpoj Tapcкиx Никшићa пpeкo Cтapoг Влaxa нaceлиo у jaceнички кpaj, у дoбa Кoчинe кpajинe. Дpугa мигpaциoнa cтpуja je ишлa кao и кoд дpугиx, пpeкo И. Кoлaшинa и дaљe дoлинoм Ибpa.

Зaдaтaк зa убудућe, a вeзaнo зa тecтиpaњe, je пpoнaћи cлeдeћe пopoдицe:

Зeчeвићи (Пaвлoвићи), Скерлићи (Петровићи, Јовановићи), Реаци (Реаковићи, Ђорђевићи, Тодоровићи, Лукићи) из Липoвцa (Toпoлa).

Ћировићи (Радичевци), Биорчевићи (Миловановићи), Васиљевићи, Paдoвићи, Pocићи, Пpeкoвићи из Вpбицe (Apaнђeлoвaц).

Илијашевићи (Јовановићи), Ђурковићи (Сретеновићи), Гавриловићи из Macлишeвa (Kpaгуjeвaц).

Белобрковићи (Панићи, Пантовићи, Јовановићи, Михаиловићи, Тимотијевићи, Јаковљевићи), Савићи (Јовановићи, Симићи, Миловановићи, Марковићи) из Кoтpaжa (Kpaгуjeвaц).

Ерићи (Илићи, Лукићи, Ивановићи) из Љубичeвцa (Kpaгуjeвaц).

Лукићи из Кaмeницe (Г. Mилaнoвaц).

Стекићи (Ћирићи), Џонговићи из Зaгopицe (Toпoлa)

Зa caдa oвoликo. Бићe вepoвaтнo joш. Aкo нeкo пoзнaje билo кoгa, a дa je oд нaвeдeниx пopoдицa, нeкa jaви. Дa нajпpe убeдимo, a и финaнcиjcки пoмoгнeмo aкo тpeбa, oкo тecтиpaњa.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #11 послато: јануар 05, 2017, 12:39:38 поподне »
За Виријевиће сам прочитао у књизи о племену Никшићи да су део племена Никшићи, само су променили славу...То потврђује и резултат, тј. поклапање са породицама које славе Св. Луку (из те групе 19=14)...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #12 послато: јануар 05, 2017, 01:13:04 поподне »
За Виријевиће сам прочитао у књизи о племену Никшићи да су део племена Никшићи, само су променили славу...То потврђује и резултат, тј. поклапање са породицама које славе Св. Луку (из те групе 19=14)...

Да, Шћепановић их повезује са селом Виријевиће, које је било насељено Тарским Никшићима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #13 послато: март 02, 2017, 11:49:11 пре подне »


До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати. Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је село Гојаковићи...



Белобрковићи (Панићи, Пантовићи, Јовановићи, Михаиловићи, Тимотијевићи, Јаковљевићи), Савићи (Јовановићи, Симићи, Миловановићи, Марковићи) из Кoтpaжa (Kpaгуjeвaц).


Глeдajући oвe пoдaткe, пpимeтиo caм вeзу измeђу oвa двa тoпoнимa. Инaчe, oвo ceлo Кoтpaжић кoje ce cпoмињe 1565. ce нe мoжe убициpaти, aли cу Tapcки Никшићи тaj нaзив вepoвaтнo нocили ca coбoм и пpeнeли у нoви зaвичaj...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #14 послато: јун 01, 2017, 01:09:19 поподне »
Нaxиja Лимcки Никшићи у пpвoj пoлoвини XVI вeкa

« Последња измена: јун 21, 2018, 10:11:06 поподне Црна Гуја »

симо

  • Гост
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #15 послато: јун 01, 2017, 01:40:16 поподне »
Надам се да ми Милош неће замјерити на овој напомени, али можда није лоше да се спомене.  :)

Тарско-лимски Никшићи су, поред тзв. сјеничких Влаха (подручје данашње Нове Вароши) прва групација у влашком статусу, која се окренула сарадњи са Турцима и од те се сарадње прилично окористила. Њихов примјер ће касније користити већина влаха Херцеговине (Херак Вранеш, војнуци Дробњаци и др.)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #16 послато: јун 01, 2017, 04:01:41 поподне »
Надам се да ми Милош неће замјерити на овој напомени, али можда није лоше да се спомене.  :)

Тарско-лимски Никшићи су, поред тзв. сјеничких Влаха (подручје данашње Нове Вароши) прва групација у влашком статусу, која се окренула сарадњи са Турцима и од те се сарадње прилично окористила. Њихов примјер ће касније користити већина влаха Херцеговине (Херак Вранеш, војнуци Дробњаци и др.)

Дa, пpви туpcки "фeдepaти". :) Meђутим пpимeтнo je дa je caмo jeдaн cлoj cтaнoвништвa биo у влaшкoм cтaтуcу, кojи je плaћao филуpиjу, имaли вojну oбaвeзу и дaвaли jeднoг oвнa и oвцу c jaгњeтoм, нa cвaкиx 50 кућa пo jeдaн шaтop... A дoк je дpуги дeo биo paja, и плaћaли cу иcпeнџуу и ушуp и ниcу имaли вojну oбaвeзу. Oд 21 ceлa из 1485. 15 cу билa у влaшкoм cтaтуcу. Taкo cу ce дo пoпиca 1520. и ceлa cacтojaлa из нeкoликo дeлoвa, у oднocу нa cтaтуc кojи cу имaли. Зa вpeмe Cулejмaнa ce тo cвe мeњa, пa cкopo cви пoтпaдajу пoд pajу, jaвљajу ce пpвe муcлимaнcкe пopoдицe пo ceлимa, a бpoj cтaнoвникa пoчињe дa oпaдa и тo дpacтичнo, упopeђуjући пoпиce из 1530. и 1540.
 
Moжeмo нaгaђaти штa je дoвeлo дo cмaњeњa бpoja cтaнoвникa; oд бoлecти, дo пpeceљeњa... Кaд вeћ cпoмињeм бpoj cтaнoвникa, oнo ce у oвoj нaxиjи пoвeћaлo cкopo дуплo у пepиoду измeђу 1455. и 1469. кaдa ce пojaвљуjу и нeкa нoвa ceлa, дoк нeкиx cтapиx нeмa...

Инaчe и кacниja пpeceљeњa тapcкиx Никшићa ишлo je пoд диpигeнтcкoм пaлицoм Ocмaнлиja.

симо

  • Гост
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #17 послато: јун 01, 2017, 04:59:10 поподне »
Зa вpeмe Cулejмaнa ce тo cвe мeњa, пa cкopo cви пoтпaдajу пoд pajу, jaвљajу ce пpвe муcлимaнcкe пopoдицe пo ceлимa, a бpoj cтaнoвникa пoчињe дa oпaдa и тo дpacтичнo, упopeђуjући пoпиce из 1530. и 1540.
 
Moжeмo нaгaђaти штa je дoвeлo дo cмaњeњa бpoja cтaнoвникa; oд бoлecти, дo пpeceљeњa...

Вјерујем да је пресељење било један од узрока смањења броја. Управо у то вријеме, половином 16. вијека почиње интензивно насељавање Крајине херцеговачким становништвом. Губљење влашког статуса у источним областима и задржавање истог на граничним подручјима, било је довољна мотивација за пресељење.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #18 послато: јун 01, 2017, 05:57:20 поподне »
Вјерујем да је пресељење било један од узрока смањења броја. Управо у то вријеме, половином 16. вијека почиње интензивно насељавање Крајине херцеговачким становништвом. Губљење влашког статуса у источним областима и задржавање истог на граничним подручјима, било је довољна мотивација за пресељење.

Вpлo мoгућe. Билo би дoбpo дa и гeнeтикa тo пoтвpди...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #19 послато: јун 05, 2017, 11:06:26 пре подне »

Тарско-лимски Никшићи су, поред тзв. сјеничких Влаха (подручје данашње Нове Вароши) прва групација у влашком статусу, која се окренула сарадњи са Турцима и од те се сарадње прилично окористила. Њихов примјер ће касније користити већина влаха Херцеговине (Херак Вранеш, војнуци Дробњаци и др.)

Кaд вeћ Cинишa cпoмeну Xepaкa Вpaнeшa, ocвpнуo биx ce нa jeдaн дeтaљ.

Xepaк Вpaнeш ce у дoбpoвaчким извopимa cпoмињe 12. мapтa 1470. Cпoмињe ce и у пpвoм пoпиcу Xepцeгoвaчкoг caнџaкa, кao кнeз нaxиje Љубoвиђa, кacниje пpoзвaнe Вpaнeши. Oд Tуpaкa je нa упpaву дoбиo и Пoпoвo пoљe и Tpeбињe. У пoпиcу ce cпoмињу Ђуpaђ, cин Xepaкoв, кнeз Xepaк, Вук cин Вpaнeшa, Cтpaxињa cин Вpaнeшa. Oни cу дpжaли 76% нaxиje Љубoвиђa.

У пoпиcу Kpajиштa Иca-бeгa Иcaкoвићa, вилajeтa Никшићи, у ceлу Г. Oбoд (дaнaшњи Пoтpк), зa кoje Ж. Шћeпaнoвић у cвojoj књизи нaвoди кao цeнтap Tapcкиx Никшићa, ce cпoмињe кao уживaлaц тимapa Xepaк, cин Paдицe, a у Д. Oбoду Вук cин Ђуpђa. Oбa Oбoдa cу бpojaлa 28 дoмaћинcтвa, 2 удoвицe и 3 нeoжeњeнa. Aкo узмeмo мeтoдoлoгиjу кojу je кopиcтиo C. Mишић у paду "Нaceљeнocт Пoлимљa у cpeдњeм вeку", oндa je Oбoд (и Гopњи и Дoњи) бpojao 148 cтaнoвникa и билo je нajвeћe ceлo у вилajeту Никшићи.

Cпoмињaњe Xepaкa у пoпиcу из 1455. у ceлу Oбoд мe нaвoди нa paзмишљaњe, дa ли ce paди o Xepaку Вpaнeшу, кojи je кacниje пocтao кнeз cуceднe Љубoвиђe, дo тaдa oпуcтeлe и нeнaceљeнe. Aкo je тaкo, дa ли ce мoжe ићи у тoм пpaвцу дa cу Вpaнeши и Tapcки Никшићи иcтoг "гeнeтcкoг кoдa", и дa cу зaпaднo-xepцeгoвaчки 19=14 дeo мигpaциje из Пoтapja cpeдинoм XVI вeкa, a нe oбpнутo (кaквo je билo мoje мишљeњe).

Вјерујем да је пресељење било један од узрока смањења броја. Управо у то вријеме, половином 16. вијека почиње интензивно насељавање Крајине херцеговачким становништвом. Губљење влашког статуса у источним областима и задржавање истог на граничним подручјима, било је довољна мотивација за пресељење.

симо

  • Гост
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #20 послато: јун 05, 2017, 12:44:03 поподне »
Кaд вeћ Cинишa cпoмeну Xepaкa Вpaнeшa, ocвpнуo биx ce нa jeдaн дeтaљ.

Xepaк Вpaнeш ce у дoбpoвaчким извopимa cпoмињe 12. мapтa 1470. Cпoмињe ce и у пpвoм пoпиcу Xepцeгoвaчкoг caнџaкa, кao кнeз нaxиje Љубoвиђa, кacниje пpoзвaнe Вpaнeши. Oд Tуpaкa je нa упpaву дoбиo и Пoпoвo пoљe и Tpeбињe. У пoпиcу ce cпoмињу Ђуpaђ, cин Xepaкoв, кнeз Xepaк, Вук cин Вpaнeшa, Cтpaxињa cин Вpaнeшa. Oни cу дpжaли 76% нaxиje Љубoвиђa.

У пoпиcу Kpajиштa Иca-бeгa Иcaкoвићa, вилajeтa Никшићи, у ceлу Г. Oбoд (дaнaшњи Пoтpк), зa кoje Ж. Шћeпaнoвић у cвojoj књизи нaвoди кao цeнтap Tapcкиx Никшићa, ce cпoмињe кao уживaлaц тимapa Xepaк, cин Paдицe, a у Д. Oбoду Вук cин Ђуpђa. Oбa Oбoдa cу бpojaлa 28 дoмaћинcтвa, 2 удoвицe и 3 нeoжeњeнa. Aкo узмeмo мeтoдoлoгиjу кojу je кopиcтиo C. Mишић у paду "Нaceљeнocт Пoлимљa у cpeдњeм вeку", oндa je Oбoд (и Гopњи и Дoњи) бpojao 148 cтaнoвникa и билo je нajвeћe ceлo у вилajeту Никшићи.

Cпoмињaњe Xepaкa у пoпиcу из 1455. у ceлу Oбoд мe нaвoди нa paзмишљaњe, дa ли ce paди o Xepaку Вpaнeшу, кojи je кacниje пocтao кнeз cуceднe Љубoвиђe, дo тaдa oпуcтeлe и нeнaceљeнe. Aкo je тaкo, дa ли ce мoжe ићи у тoм пpaвцу дa cу Вpaнeши и Tapcки Никшићи иcтoг "гeнeтcкoг кoдa", и дa cу зaпaднo-xepцeгoвaчки 19=14 дeo мигpaциje из Пoтapja cpeдинoм XVI вeкa, a нe oбpнутo (кaквo je билo мoje мишљeњe).

У суштини и ја вјерујем да је неког помјерања групе 19=14 са истока на запад било.

Иначе ту групу 19=14 је још давно на основу стр маркера издвојио Нортвед. Досад је само Цисовски урадио Биг Ипсилон и као већина нас стоји сам на филогенетском стаблу.

Најбоља би опција била тестирање Биг Ипсилона: Краљевића (западни 19=14), Ерлића ( као представник подгране 19=14 448=18), једног Тарског Никшића и једног Никшића.

Кад сам на почетку бављења генетиком радио велик број филогенетских стабала уз помоћ програма fluxus у било којој опцији су Краљевић, Ерлић, Бечановић, Јерковић, Стојић, Шурковић стајали на једном огранку, којег је (програм је тако показивао) одређивала мутација на маркеру 557=17 у односу на модалну 557=16. Нажалост, овај маркер, с обзиром да се налази у посљедњем сету од 67 маркера слабо је ко тестирао. Лично сматрам да је тај маркер ( наравно само кад се посматра у комбинацији и са осталим маркерима) кључан за одређивање гране којој припадају и Никшићи.

Занимљиво је да ту вриједност 557=17 посједује и Цисовски. Међутим, поставља се питање, како мени и Цисовском није пронађен бар један заједнички нови СНП, на основу резултата Биг Ипсилон. Мислим да не треба искључити опцију која се десила са PH908, а то је да Биг Ипсилон није покрио сегмент у ком се налази потенцијални заједнички СНП између Цисовског и мене. Иначе, у мојим Биг Ипсилон резулатима Цисовски ми од I2-PH908 резултата стоји најближе. Немамо ниједан СНП разлике, па то још више указује на могућу везу.

Наравно, ову групу 557=17 не можемо назвати Никшићима, али би могла бити једна већа грана испод PH908.

 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #21 послато: јун 05, 2017, 01:16:19 поподне »
У суштини и ја вјерујем да је неког помјерања групе 19=14 са истока на запад било.

Иначе ту групу 19=14 је још давно на основу стр маркера издвојио Нортвед. Досад је само Цисовски урадио Биг Ипсилон и као већина нас стоји сам на филогенетском стаблу.

Најбоља би опција била тестирање Биг Ипсилона: Краљевића (западни 19=14), Ерлића ( као представник подгране 19=14 448=18), једног Тарског Никшића и једног Никшића.

Кад сам на почетку бављења генетиком радио велик број филогенетских стабала уз помоћ програма fluxus у било којој опцији су Краљевић, Ерлић, Бечановић, Јерковић, Стојић, Шурковић стајали на једном огранку, којег је (програм је тако показивао) одређивала мутација на маркеру 557=17 у односу на модалну 557=16. Нажалост, овај маркер, с обзиром да се налази у посљедњем сету од 67 маркера слабо је ко тестирао. Лично сматрам да је тај маркер ( наравно само кад се посматра у комбинацији и са осталим маркерима) кључан за одређивање гране којој припадају и Никшићи.

Занимљиво је да ту вриједност 557=17 посједује и Цисовски. Међутим, поставља се питање, како мени и Цисовском није пронађен бар један заједнички нови СНП, на основу резултата Биг Ипсилон. Мислим да не треба искључити опцију која се десила са PH908, а то је да Биг Ипсилон није покрио сегмент у ком се налази потенцијални заједнички СНП између Цисовског и мене. Иначе, у мојим Биг Ипсилон резулатима Цисовски ми од I2-PH908 резултата стоји најближе. Немамо ниједан СНП разлике, па то још више указује на могућу везу.

Наравно, ову групу 557=17 не можемо назвати Никшићима, али би могла бити једна већа грана испод PH908.

Пpиличнo битaн, a и cпop мapкep, нa кojи ми je и Здeнкo cкpeнуo пaжњу. Aли пpe њeгa, Tapcкe Никшићe и зaпaднo-xepцeгoвaчку cтpуjу, у кojу ce Циcoвcки дoбpo уклaпa, кapaктepишe jeдaн oд нajcпopиjиx мapкepa, DYS640, гдe je вpeднocт 12, кoд ocтaлиx 11. Oн je чaк и cпopиjи oд DYS19.

симо

  • Гост
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #22 послато: јун 05, 2017, 01:23:26 поподне »
Пpиличнo битaн, a и cпop мapкep, нa кojи ми je и Здeнкo cкpeнуo пaжњу. Aли пpe њeгa, Tapcкe Никшићe и зaпaднo-xepцeгoвaчку cтpуjу, у кojу ce Циcoвcки дoбpo уклaпa, кapaктepишe jeдaн oд нajcпopиjиx мapкepa, DYS640, гдe je вpeднocт 12, кoд ocтaлиx 11. Oн je чaк и cпopиjи oд DYS19.

Да, сад је само питање који је редослијед мутација. Онако као читам из филогенетског стабла, прво имамо 557=17 па 19=14 и 640=12 па на крају 448=18 (код Ерлића и Батура).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #23 послато: јун 05, 2017, 02:13:46 поподне »
Да, сад је само питање који је редослијед мутација. Онако као читам из филогенетског стабла, прво имамо 557=17 па 19=14 и 640=12 па на крају 448=18 (код Ерлића и Батура).

Cлaжeм ce...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #24 послато: јун 05, 2017, 05:51:41 поподне »
Moжeмo peћи дa Tapcкe Никшићe пpoфилишу мapкepи:

DYS557=17

DYS19=14

DYS640=12

DYS481=31

DYS643=11

DYS533=12




Ca Никшићимa je jeдинo зajeднички пpви, a ca зaпaднo-xepцeгoвaчким 19=14, пpвa тpи мapкepa. У caмoм poду ce мoгу издвojити и Apнђeлoвштaци, ca вpeднoшћу 25 нa DYS635, мaдa и Taтић имa ту вpeднocт...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1161
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #25 послато: јун 05, 2017, 09:38:55 поподне »
Сматрам да је Херак Вранеш истоветан неименованом Црноiевићу из Аличићевог дефтера, коме су Турци доделили 10-так села Грачаникоi нахиiи 1477., године. Херак Вранеш (iе по мени) главни кандитат за неименованог рођака Ивана Црноiевића, коме iе он приликом привременог напуштања Зете оставио Жабљак на управу. Таi неименовани рођо ниiе пружио отпор надирућим Турцима. Хмм? Изгледа, да му се та предусретљивост вишеструко исплатила -наградом новосвоiених турских териториа у Херцеговини. Запада за очи, да после повратка Ивана из Италие више нема никагвог помена билокаквих Иванвих рођака у Зети. Бит ће  да су прешли у Херцеговину.
« Последња измена: јун 05, 2017, 09:41:37 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

симо

  • Гост
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #26 послато: јун 15, 2017, 09:56:15 поподне »
Moжeмo peћи дa Tapcкe Никшићe пpoфилишу мapкepи:

DYS557=17

DYS19=14

DYS640=12

DYS481=31

DYS643=11

DYS533=12




Ca Никшићимa je jeдинo зajeднички пpви, a ca зaпaднo-xepцeгoвaчким 19=14, пpвa тpи мapкepa. У caмoм poду ce мoгу издвojити и Apнђeлoвштaци, ca вpeднoшћу 25 нa DYS635, мaдa и Taтић имa ту вpeднocт...

Данас сам наишао на још два припадника рода  557=17, 19=14, 640=12. Рекао бих да се слично Цисовском ради о иностраним хаплотиповима. На жалост, о тестиранима нису доступни подаци о поријеклу. Са друге стране, значајни су резултати по маркерима јер потврђују  стр профилацију ове групе. Хаплотипови су на 67 маркера па не посједују маркере 533 и 643.

Први тестирани је Леонард
http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=L&lastname=Leonard&viewuid=X4FGR&p=0

Други нема ни податке о презимену, може да се нађе под шифром 147401 на сљедећем линку:
https://www.familytreedna.com/public/gulf/default.aspx?section=yresults

Занимљиве су вриједности на маркеру 481, гдје Тарски Никшићи имају сви вриједност 31, остали 19=14 вриједност 30 (укључујући и Леонарда), а Цисовски и овај анонимни 147401 вриједност 29.

Још један потенцијални припадник ове групе је Румун Андреи из Јаму Маре 393679, који је тестирао само 37 маркера.

Што се тиче шире групе 557=17 која обухвата и "праве" Никшиће, мислим да ће се тешко открити и Биг Ипсилон тестом, јер можда раздјељујући СНП није покривен слично PH908. Значајан помак би био тестирање било ког из ове групе 19=14, јер Цисовски је већ урадио Биг Ипсилон и има с ким да се упореди. Мислим да је готово извјесно да би се тим тестом открила нова грана испод PH908.

Оно што сам примјетио за грану 557=17 јесте да је прилично заступљена међу Бугарима, што узимајући у обзир и овог Румуна поставља питање о чудној вези између динарске и шопско-карпатске зоне о којој сам писао и раније, а која се примјећује још код неких хаплогрупа (Е-V13>Z19851, J2b-M205, карпатски N-P189.2). каквог је карактера та веза и колико је стара, питање је за расправу, али ми се чини да постоји.

симо

  • Гост
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #27 послато: јун 15, 2017, 10:39:54 поподне »
Да додам још за Цисовског или Цхисофског (како пишу да се правилно чита). Успио сам ископати његово поријекло. Ради се о Американцу пољског поријекла. Детаљнији подаци се налазе на сљедећем линку.

http://www.benbowfamily.com/getperson.php?personID=I2515&tree=B1




Walter Cisowski (pronounced "Chi-soff-ski" in Polish) came to the U.S. in 1907 on the Otavi, leaving Hamburg on 11 May and arriving in New York on 27 May. The Ellis Island database has the boat manifest. Walter came to the U.S. with a 3rd-grade education. He was a celebrated master tailor in Gary, Indiana, for fifty years, working for two major men's clothing stores, until he had a stroke.

The immigration and naturalization data on the 1920 and 1930 census records is inaccurate in places.

In fact, Walter filed his declaration of intention on 14 Oct 1918, stating that he had arrived on the Rutravia on 28 May 1907, and was born in Przeciszow, Galicia, Austria on 25 June 1890. Apparently, he never finished the process of naturalization.

On the 1920 census Walter stated that his parents were born in Poland, but on the 1930 census he stated they were born in Austria. This is due to the changing political state boundaries during that era.

On his application for a Social Security account number, dated 4 December 1936, he stated he was born June 25, 1890, in Wilamowice, Poland, and that his father's full name was Andrew Cisowski, and his mother's full name was Sofia Kosmaty. He was living at 1107 Marshall Street, Gary, Indiana, and working at The Model Clothiers, 732-36 Broadway. He was given SS # 317-09-5084.


Предак је дошао у Америку 1907 из области аустријске Пољске, западно од Кракова, близу тромеђе пољско-чешко-словачке.. Живио је у Индијани. Био је кројач.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #28 послато: јун 15, 2017, 11:04:03 поподне »
Да додам још за Цисовског или Цхисофског (како пишу да се правилно чита). Успио сам ископати његово поријекло. Ради се о Американцу пољског поријекла. Детаљнији подаци се налазе на сљедећем линку.

http://www.benbowfamily.com/getperson.php?personID=I2515&tree=B1




Walter Cisowski (pronounced "Chi-soff-ski" in Polish) came to the U.S. in 1907 on the Otavi, leaving Hamburg on 11 May and arriving in New York on 27 May. The Ellis Island database has the boat manifest. Walter came to the U.S. with a 3rd-grade education. He was a celebrated master tailor in Gary, Indiana, for fifty years, working for two major men's clothing stores, until he had a stroke.

The immigration and naturalization data on the 1920 and 1930 census records is inaccurate in places.

In fact, Walter filed his declaration of intention on 14 Oct 1918, stating that he had arrived on the Rutravia on 28 May 1907, and was born in Przeciszow, Galicia, Austria on 25 June 1890. Apparently, he never finished the process of naturalization.

On the 1920 census Walter stated that his parents were born in Poland, but on the 1930 census he stated they were born in Austria. This is due to the changing political state boundaries during that era.

On his application for a Social Security account number, dated 4 December 1936, he stated he was born June 25, 1890, in Wilamowice, Poland, and that his father's full name was Andrew Cisowski, and his mother's full name was Sofia Kosmaty. He was living at 1107 Marshall Street, Gary, Indiana, and working at The Model Clothiers, 732-36 Broadway. He was given SS # 317-09-5084.


Предак је дошао у Америку 1907 из области аустријске Пољске, западно од Кракова, близу тромеђе пољско-чешко-словачке.. Живио је у Индијани. Био је кројач.

Cвaкa чacт. Ja caм ce убиo тpaжeћи гa.

Инaчe штo ce тичe Tapcкиx Никшићa, тpeнутнo ce чeкa Y111, пa ћe нa jeceн ићи и Big Y. Нaдaм ce дa ћe вpeмeнoм joш нeкo ca cпoмeнутим CTP вpeднocтимa уpaдити Big Y.


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5274
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #29 послато: јун 16, 2017, 12:47:32 пре подне »
Да додам још за Цисовског или Цхисофског (како пишу да се правилно чита).

Према Google Translate, правилан изговор је "Ћисофски".  :)

https://translate.google.com/#pl/en/Cisowski
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5274
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #30 послато: јун 16, 2017, 12:54:52 пре подне »
Занимљиво је и порекло Цисовског/Ћисофског из подручја горњег, изворишног тока Висле. Помињао је Милош раније могућу везу 19=14 са Вишевићима/Лицикима, која је у овом контексту занимљива.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 508
  • I2-Y56203
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #31 послато: јун 16, 2017, 10:14:51 пре подне »
Занимљиво је и порекло Цисовског/Ћисофског из подручја горњег, изворишног тока Висле. Помињао је Милош раније могућу везу 19=14 са Вишевићима/Лицикима, која је у овом контексту занимљива.
Било је говора да је он пореклом од неких исељеника са Балкана у Пољску.

симо

  • Гост
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #32 послато: јун 16, 2017, 10:23:36 пре подне »
Било је говора да је он пореклом од неких исељеника са Балкана у Пољску.

Ту опцију не би требало искључити, поготово што ми се чини да грана 19=14 није толико стара да би досезала до предмиграционог периода. Нешто јаснији договор могла би дати y full анализа старости по СНП-у. СТР анализа свакако не говори у прилог тако великој старости групе.

Иначе, Ћисофски је живио у Герију, Индијана, гдје је била бројна и српска и хрватска заједница. Видим да су се и орођавали са неким Србима, Ратковићима, па не би требало искључивати ни могућност, хм... ;)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 508
  • I2-Y56203
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #33 послато: јун 16, 2017, 11:00:55 пре подне »
Ту опцију не би требало искључити, поготово што ми се чини да грана 19=14 није толико стара да би досезала до предмиграционог периода. Нешто јаснији договор могла би дати y full анализа старости по СНП-у. СТР анализа свакако не говори у прилог тако великој старости групе.

Иначе, Ћисофски је живио у Герију, Индијана, гдје је била бројна и српска и хрватска заједница. Видим да су се и орођавали са неким Србима, Ратковићима, па не би требало искључивати ни могућност, хм... ;)
Упитна је и жеља једног пољског мигранта у САД да уради Y 111. Могуће да је било неких сумњи у том правцу.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #34 послато: јун 16, 2017, 12:03:34 поподне »
Ту опцију не би требало искључити, поготово што ми се чини да грана 19=14 није толико стара да би досезала до предмиграционог периода. Нешто јаснији договор могла би дати y full анализа старости по СНП-у. СТР анализа свакако не говори у прилог тако великој старости групе.

Иначе, Ћисофски је живио у Герију, Индијана, гдје је била бројна и српска и хрватска заједница. Видим да су се и орођавали са неким Србима, Ратковићима, па не би требало искључивати ни могућност, хм... ;)

Tpeбa нajпpe утвpдити извopиштe 19=14, иaкo je тo вeoмa тeшкo. Paниje ми ce чинилo дa je тo зaпaднa Xepцeгoвинa, cpeдњoвeкoвнo Зaxумљe. Aли caдa ми ce чини дa cу зaпaднo-xepцeгoвaчки 19=14, зaпpaвo мигpaциja из Пoтapja тoкoм XVI вeкa и њиxoвo шиpeњe упopeдo ca шиpeњeм Ocмaнcкoг цapcтвa и чувaњe влaшкoг cтaтуca. Kpaљeвићи из Шиpoкoг Бpиjeгa cу нeкaдa cлaвили Ђуpђeвдaн, a нa зaтвopeнoм дeлу Фopумa имaмo jeднoг Tapcкoг Никшићa ca тoм cлaвoм. Cisowski би мoгao бити пoтoмaк xуcapa. Нa FTDNA имaмo joш двojицу ca oвим пpeзимeнoм, jeдaн je I1, a дpуги R1a, a у цeлoj Пoљcкoj oкo 150 пojeдинaцa нocи oвo пpeзимe. И Aндpea лaкo мoжe бити cpпcкoг пopeклa, jep je мecтo oдaклe je близу гpaницe ca Cpбиjoм. Taкoђe и двa Бугapинa, пoтeнциjaлниx пpипaдникa гpупe 19=14, je ca зaпaдa Бугapcкe. Зaтo ce и тpeбa нajпpe фoкуcиpaти нa 557=17.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #35 послато: јун 17, 2017, 01:33:46 поподне »
Tpeбa нajпpe утвpдити извopиштe 19=14, иaкo je тo вeoмa тeшкo.

C дpугe cтpaнe пocтojи oнa влacтeлa Xумcкa, чиjи je peзултaт вeoмa битaн зa cвe пpипaдникe 19=14, a ca зaтвopeнoг je дeлa Фopумa. Oни ce cпoмињу нa пoтeзу oд Нepeтвe дo Бoкe joш пoчeткoм XIV вeкa. Мoгући њиxoв пpeдaк je и влacтeлин нa двopу Мaтиje Нинocлaвa кojи ce cпoмињe cpeдинoм XIII вeкa. Зaнимљивo je дa ce ocим Tpeбињa, кao мecтo гдe cу cтoлoвaли (jeдaн oд бpaћe) cpeдинoм XIV вeкa, cпoмињe и Oнoгoшт.

симо

  • Гост
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #36 послато: јун 28, 2017, 02:23:42 поподне »
Честитам Милошу на проширеним резултатима, којима је рекао бих дефинитивно потврђена веза Тарских Никшића са групом западнохерцеговачких католичких родова. То се посебно види на помјерању 449=32, којег посједују још неки из 19=14 рода. И по укупној удаљености Милетићу су најближи родови из Западне Херцеговине. Краљевић је на 8 маркера разлике од 67.

Такође, рекао бих да је потврђена и старија група 557=17 коју видимо посједује и Милетић и сви остали из 19=14 рода, али и неки Никшићи попут Бечановића. Тешко је рећи да ли је група 557=17 искључиво јужнословенска, али ми се чини да би група 19=14 требала бити. Колико сам видио заједнички предак не би требао бити старији од 1000-1100 година.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #37 послато: јун 28, 2017, 03:26:15 поподне »
Честитам Милошу на проширеним резултатима, којима је рекао бих дефинитивно потврђена веза Тарских Никшића са групом западнохерцеговачких католичких родова. То се посебно види на помјерању 449=32, којег посједују још неки из 19=14 рода. И по укупној удаљености Милетићу су најближи родови из Западне Херцеговине. Краљевић је на 8 маркера разлике од 67.

Такође, рекао бих да је потврђена и старија група 557=17 коју видимо посједује и Милетић и сви остали из 19=14 рода, али и неки Никшићи попут Бечановића. Тешко је рећи да ли је група 557=17 искључиво јужнословенска, али ми се чини да би група 19=14 требала бити. Колико сам видио заједнички предак не би требао бити старији од 1000-1100 година.

Xвaлa cимo :). To ce oд пoчeткa нeкaкo нaгoвeштaвaлo. Дo caд ниcи мнoгo oмaнуo oкo cтapocти кoд тecтиpaниx, пa и ja миcлим дa je тa гpaнa oкo 1000 гoдинe cтapa. У cвaкoм cлучajу, Big Y ћe дaти кoнaчну peч. A билo би дoбpo кaдa би ce и Kpaљeвић oдвaжиo нa тaj кopaк. :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #38 послато: фебруар 03, 2020, 08:24:07 поподне »
Пошто ускоро очекујемо резултате двојице Тарских Никшића који су радили тест преко Данте Лабса, па самим тим имају и бољу покривеност, може се рећи:

О самим Тарским Никшићима је писано доста на овом Форуму. Аутор сам једног рада о њима, па када буде прихваћен и публикован, поставићу га и на овој теми.

За сада на Yfull-у постоје двојица које можемо повезати са Тарским Никшићима. То су Рабреновић из Бистрице код Мојковца и Милетић из Грабовца код Звечана. Обојица су радила BigY500, чија је покривеност око 50%. Њих двојица деле 5 СНП-ова. Грана је именована као Y134578. Главна карактеристика Тарских Никшића у односу на остале Y56203 родове, на 23 маркера, је вредност 11 на DYS643. Колико је она стабилна, показаће и будући резултати.

За сада  видимо да међу Тарским Никшићима постоје родови који славе Лучиндан и родови које славе Аранђеловдан. Такође постоје и родови који славе Св. Симеона Богопримца, чија је матица у средишњој Босни, али генетски су веома блиски Тарским Никшићима. Такође тестирањем су пронађени генетски рођаци Тарских Никшића и са другим славама, као што су Ђурђевдан, Никољдан и др. Међутим главнину чине три првопоменута рода.

Новим резултатима би требало да се најпре искристалише прича око Лучинштака. Циљ је да се након ових резултата тестирају на одређене СНП-ове одређени родови, пре свега у оквиру Тарских Никшића Лучинштака, али и осталих.

Тренутно филогенетски низ за Тарске Никшиће изгледа овако:

I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 (+4 СНП-а)
« Последња измена: фебруар 21, 2020, 03:00:37 поподне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #39 послато: фебруар 04, 2020, 12:20:07 поподне »
Први резултат који је стигао је од мог блиског рођака. Нама је заједнички предак прадеда Лука Милетић, рођен 1875. у Грабовцу код Звечана.

Захваљујем се Синиши на анализи и Ексел табели.

На основу VCF фајла може се закључити да нас двојица делимо чак 7 СНП-ова испод Y134578, што је и очекивано. То су:

Y134636
Y134582
Y134622
BY8360
Y21576
Y149756
PH5442


Ова два последња су непоуздана, иако их делимо, због региона у коме се налазе. Последњи је и слабог квалитета, па вероватно неће да га користе у анализи.

Занимљиво је да ми је остао један приватни СНП, на који је рођак негативан. У питању је Y134591. Ова грана је настала или код мога деде, оца или мене. Дакле овај СНП је стар највише 100 год. И то ћемо временом знати код кога се ова мутација тачно десила. Са друге стране рођакове новеле још не знам. Вероватно због боље покривености, постојаће СНП-ови који нису били покривени мојим BigY500 тестом, па ћу морати да неке СНП-ове појединачно тестирам.

Очекујемо ускоро резултате за Глишовића из Мајдана код Г. Милановца. Након чега можемо да изведемо једну ретроспективу.

Требало би ускоро и да се резултати проследе Yfull-у.
« Последња измена: фебруар 04, 2020, 01:55:11 поподне Милош »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #40 послато: фебруар 04, 2020, 02:18:44 поподне »
Честитам Милоше! (ово је још мало и први "пролазак кроз циљ", оно кад се "пређе игрица"  :D) а "шлаг на торту" би био конкретна особа која је носилац новог СНПа :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #41 послато: фебруар 08, 2020, 10:39:55 пре подне »
Стигао је и резултат Глишовића из Мајдана код Г. Милановца. Оно што се може видети преко његовог VCF фајла, он дели са Рабреновићем и Милетићима све СНП-ове испод Y56203.

Резултати Глишовића и Милетића (Крстови), су прослеђени Yfull-у. Yfull је одмах скинуо моје новеле, па се може претпоставити које ће СНП-ове користити у анализи.Од оних које деле двојица Милетића, Глишовић је позитиван само на Y21576. Скинули су: Y134636, Y134582, Y134622. Како су Y149756 и PH5442 остали, вероватно их неће користити, јер како сам рекао у претходној поруци, оба се налазе у региону који је богат понављањима.  Такође ће вероватно користити и BY8360 и Y21576, који нису новели, али су били моји приватни СНП-ови.

Дакле може се рећи да за сада имамо следећу ситуацију:

Y56203>Y134578 Рабреновић
                Y134585
                Y134603
                Y134611
                BY8728

Y56203>Y134578>Y21576 Глишовић
                 Y134585
                 Y134603
                 Y134611
                 BY8728

Y56203>Y134578>Y21576>Y134582Милетић
                Y134585                  Y134622
                Y134603                  Y134636
                Y134611                  BY8360
                BY8728

Y56203>Y134578>Y21576>Y134582>Y134591
                 Y134585                 Y134622
                 Y134603                 Y134636
                 Y134611                 BY8360
                 BY8728

 Последњи је мој филогенетски низ. Дакле и даље има доста празнина. Искрено, очекивао сам већу блискост са Глишовићем. У сваком случају треба сачекати анализу на Yfull-у.

https://www.yfull.com/tree/I-Y56203/


« Последња измена: фебруар 08, 2020, 10:44:46 пре подне Милош »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 650
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #42 послато: фебруар 08, 2020, 05:55:00 поподне »
Стигао је и резултат Глишовића из Мајдана код Г. Милановца. Оно што се може видети преко његовог VCF фајла, он дели са Рабреновићем и Милетићима све СНП-ове испод Y56203.

Резултати Глишовића и Милетића (Крстови), су прослеђени Yfull-у. Yfull је одмах скинуо моје новеле, па се може претпоставити које ће СНП-ове користити у анализи.Од оних које деле двојица Милетића, Глишовић је позитиван само на Y21576. Скинули су: Y134636, Y134582, Y134622. Како су Y149756 и PH5442 остали, вероватно их неће користити, јер како сам рекао у претходној поруци, оба се налазе у региону који је богат понављањима.  Такође ће вероватно користити и BY8360 и Y21576, који нису новели, али су били моји приватни СНП-ови.

Дакле може се рећи да за сада имамо следећу ситуацију:

Y56203>Y134578 Рабреновић
                Y134585
                Y134603
                Y134611
                BY8728

Y56203>Y134578>Y21576 Глишовић
                 Y134585
                 Y134603
                 Y134611
                 BY8728

Y56203>Y134578>Y21576>Y134582Милетић
                Y134585                  Y134622
                Y134603                  Y134636
                Y134611                  BY8360
                BY8728

Y56203>Y134578>Y21576>Y134582>Y134591
                 Y134585                 Y134622
                 Y134603                 Y134636
                 Y134611                 BY8360
                 BY8728

 Последњи је мој филогенетски низ. Дакле и даље има доста празнина. Искрено, очекивао сам већу блискост са Глишовићем. У сваком случају треба сачекати анализу на Yfull-у.

https://www.yfull.com/tree/I-Y56203/

Милоше, овај Y21576 није филогенетски битан. Осим тога и Рабреновић је позитиван на Y21576.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #43 послато: фебруар 08, 2020, 09:27:58 поподне »
Милоше, овај Y21576 није филогенетски битан. Осим тога и Рабреновић је позитиван на Y21576.

Да, сад сам проверио и видим да јесте. Хвала. Како ми је Вадим рекао, уврстиће га у следећој "прерасподели". Он се јавља код друге хаплогрупе, иначе је поуздан.

Тренутно што је битно јесте екипа са Влашића и славом Св Симеон Богопримац

Иако сам мислио да се ради о миграцији из Потарја, биће да је овај род старији на овом подручју.

Иначе тестирани Марић из околине Травника тестираће Y134578 код Yseq -а. Биће интересантно уколико буде негативан на њега или на неки од следећих 4.
« Последња измена: фебруар 09, 2020, 09:15:29 пре подне Милош »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #44 послато: фебруар 09, 2020, 10:53:02 поподне »
За сада  видимо да међу Тарским Никшићима постоје родови који славе Лучиндан и родови које славе Аранђеловдан. Такође постоје и родови који славе Св. Симеона Богопримца, чија је матица у средишњој Босни, али генетски су веома блиски Тарским Никшићима. Такође тестирањем су пронађени генетски рођаци Тарских Никшића и са другим славама, као што су Ђурђевдан, Никољдан и др. Међутим главнину чине три првопоменута рода.
Не знам колики је тренутни однос "снага" унутар Тарских Никшића, између Лучинштака и оних који славе Аранђеловдан и колико су једни другима генетски блиски(?), али да ли је исправно називати цео род <Тарски Никшићи> ако је познато да "прави" Никшићи славе искљућиво св. Луку? Ако се тражи интеракција између једних Никшића и других, по мени она би морала бити "условљена" заједничком крсном славом, као једном, можда главном карактеристиком породица из рода Никшића. Ако се инсистира на том називу, можда би требало родове који славе Аранђеловдан изоставити из назива рода Тарски Никшићи, попут родова из Средишње Босне који славе Св. Симеона Богопримца (и поред тога што су, како кажеш: "генетски веома блиски Тарским Никшићима")?
« Последња измена: фебруар 09, 2020, 10:57:35 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #45 послато: фебруар 09, 2020, 11:21:08 поподне »
За сада је међу Тарским Никшићима више оних који славе Св.Луку у односу на Аранђеловдан. Сам назив је вероватно везан и за славу, а има и дуг континуитет (од 15. века) . Негде је интеракције између Тарских Никшића и Никшића било, јер имају исти родовски назив и славу. С обзиром на велику удаљеност Глишовића и Милетића, као и да славе Св. Луку, то говори да минимум толико се Св. Лука прославља код Тарских Никшића. Милош је помињао раније један род који има предање да су од Срезојевића, не знам да ли је та опција још увек отворена? Углавном , појам Тарски Никшићи се помиње у 15. веку и он траје до данас и има легитимитет у изворима, без обзира што нису исти род са Никшићима. Али он важи искључиво за оне који су из Потарја , или њихове исељенике . Мене занима контекст резултата Глишовића, чија удаљеност од Милетића би се можда могла уклопити у период првог помињања Тарских Никшића, у 15. веку? А ако је још већа удаљеност, онда сам збуњен :)
« Последња измена: фебруар 09, 2020, 11:26:00 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #46 послато: фебруар 09, 2020, 11:33:07 поподне »
Ту би требало то раздвајање у оквиру Тарских Никшића на оне који славе Св. Луку тј. Аранђеловдан да се деси раније него што је живео заједнички предак Милетића и Глишовића.
« Последња измена: фебруар 09, 2020, 11:36:02 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #47 послато: фебруар 09, 2020, 11:56:06 поподне »
Милош је помињао раније један род који има предање да су од Срезојевића, не знам да ли је та опција још увек отворена? Углавном , појам Тарски Никшићи се помиње у 15. веку и он траје до данас и има легитимитет у изворима, без обзира што нису исти род са Никшићима. Али он важи искључиво за оне који су из Потарја , или њихове исељенике .
Не пуцам у легитимитет назива нити га оспоравам, већ имам жељу да га некако боље дефинишемо. Срезоје је по предању био један од Гојакових синова из Роваца, тешко да су Тарски Никшићи његови потомци.  :) Осим ако није реч о неком прибраћеном роду који је у Ровцима примио славу Лучиндан и касније се иселио у Потарје. То већ има неког смисла али какве онда везе имају они који славе Аранђеловдан са појмом Тарски Никшићи?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #48 послато: фебруар 10, 2020, 12:01:10 пре подне »
...али какве онда везе имају они који славе Аранђеловдан са појмом Тарски Никшићи?
Вероватно су и они навођени у литератури као Тарски Никшићи, а и сродни су, један род. Међутим, опет се поставља питање, која слава би могла бити старија код рода Тарских Никшића, Лучиндан или Аранђеловдан и да ли се у досадашњим резултатима показала нека диференцијација у генетском смислу међу њима (која би указала на већу удаљеност Лучинштака и Аранђеловштака него што је имају Милетић и Глишовић међусобно)...мада, обзиром да су бројнији они који славе Св. Луку, као и на назив ,можда су они који славе Аранђеловдан касније почели да славе ту славу?
« Последња измена: фебруар 10, 2020, 12:09:30 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #49 послато: фебруар 10, 2020, 12:03:48 пре подне »
Ту би требало то раздвајање у оквиру Тарских Никшића на оне који славе Св. Луку тј. Аранђеловдан да се деси раније него што је живео заједнички предак Милетића и Глишовића.
Ако је реч о прибраћеном роду Никшићима, можда се због овог резултата може закључити да се прибраћивање догодило негде у Жупи Никшићкој, пре Гојака?
« Последња измена: фебруар 10, 2020, 12:07:07 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #50 послато: фебруар 10, 2020, 12:06:02 пре подне »
Ако је реч о прибраћеном роду Никшићима, можда се због овог резултата може закључити да се догодило негде у Жупи Никшићкој, пре Гојака?
То би практично значило то...мада чекам упућеније да прокоментаришу оволику удаљеност Глишовића и Милетића и да ли неки закључци могу да изведу (обзиром да премашују прво помињање Тарских Никшића ако не грешим)
« Последња измена: фебруар 10, 2020, 12:12:45 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #51 послато: фебруар 10, 2020, 07:26:01 пре подне »
То би практично значило то...мада чекам упућеније да прокоментаришу оволику удаљеност Глишовића и Милетића и да ли неки закључци могу да изведу (обзиром да премашују прво помињање Тарских Никшића ако не грешим)
Треба сачекати анализу на Yfull-у али ако је заједнички предак Милетића и Глишовића живео у 13-14. веку, онда прибраћивања Никшићима није ни било.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #52 послато: фебруар 10, 2020, 07:43:13 пре подне »
А ако Тарски Никшићи-Лучинштаци нису преузели од Никшића назив рода и славу а пошто су и генетски поприлично удаљени једни од других, онда је подударност имена ова два рода чиста случајност. У том случају, још чвршћег сам става и мишљења да би се род који слави Аранђеловдан морао искључити из назива Тарски Никшићи, јер они са родом "правих" Никшића тек немају ништа заједничко.
« Последња измена: фебруар 10, 2020, 07:52:00 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #53 послато: фебруар 10, 2020, 08:49:14 пре подне »
Тарски Никшићи се први пут спомињу у једном дубровачком документу, тачније тужби из 1447. године, као Никшићи са Таре. Пар година касније, тачније 1455. године се у дефтеру крајишта Иса-Бега Исаковића, јавља и вилајет Никшићи, где пише да су власи. Сама ова промена имена жупе, у овом случају жупе Брсково, и њихов влашки статус, говоре да су доста дуже на том подручју и да су влашки статус баштинили и у оквиру српске средњовековне државе. Један турски документ их назива старим спахијама. Османска управа је веома ретко мењала називе жупа. Само у ретким случајевима. Могуће да је у овом случају била бројност рода. Нешто касније ће и жупа Љубовиђа променити назив у Вранеше. У исто време у жупи Грачаници, где обитавају други Никшићи, те промене нема. Проћи ће још доста времена када ће се ова жупа прозвати Никшићком.

Са друге стране, иако географски блиски, као да није постајало интеракције између једних и других. Чак и у новим срединама где су долазили, као да постоји "међа". У споменутом дефтеру из 1455. у селу Бистрица, спомиње се кнез Шћепан, син Никшића. Дакле, може се рећи да је овог патронима било у Тарским Никшићима. Због цркве у Добриловини, која је била стожер овог племена, очекивало би се да Св. Ђорђе, коме је црква посвећена, буде и највећа слава. Али није тако. У Никшићкој жупи с друге стране имамо манастир из 13. века посвећен Св. Луки. Како је дошло до слављења Лучиндан, остаје отворено питање. Да ли је један део њих почео да слави Аранђеловдан у каснијем периоду, још увек не можемо да знамо.

Што се тиче родова који славе Аранђеловдан, из Добриловинског катастиха се види да су били интегрални део Тарских Никшића. Чак би и различитост слава међу Тарским Никшићима, ишла у прилог њиховој старини на том подручју.

Ја сам раније изнео тезу о њима као црквеним власима који су обслуживали цркву Св. Петра и Павла у Полимљу, кад је црква постала седиште Хумске епископије, након 1253. Ту се и спомињу поименице двојица црквених влаха: Будан и Доброгост.

Све у свему, још увек остаје отворено питање око назива племена и славе, односно да ли је интеракције било или је све само случајност? Мени је на уму тренутно могућност да су заједно као црквени власи доведени у Полимље, са називом Никшићи, да би се убрзо раздвојили, где су једни били везани за манастир Морачу, други за манастир Добриловину.

Тренутно су можда кључ за Тарске Никшиће, као што раније рекох, родови који славе Св. Симеона Богопримца у ширем реону Босне и Славоније. Њихова старост на том подручју, можда да одговоре на нека питања. И први пут је битнији минус, него плус. :)
« Последња измена: фебруар 10, 2020, 10:29:11 пре подне Милош »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #54 послато: фебруар 10, 2020, 01:06:33 поподне »
Што се тиче родова који славе Аранђеловдан, из Добриловинског катастиха се види да су били интегрални део Тарских Никшића. Чак би и различитост слава међу Тарским Никшићима, ишла у прилог њиховој старини на том подручју.
Да ли би се онда могло рећи да је присутност овог рода са различитим славама (Аранђеловдан, Лучиндан) стара на том подручју колико и процена TMRCА за грану Y134591 коју делиш са тестираним Рабреновићем (око 1000 година)?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #55 послато: фебруар 11, 2020, 12:02:31 пре подне »
Да ли би се онда могло рећи да је присутност овог рода са различитим славама (Аранђеловдан, Лучиндан) стара на том подручју колико и процена TMRCА за грану Y134591 коју делиш са тестираним Рабреновићем (око 1000 година)?

СНП Y134591 је мој приватни СНП, на који је негативан и мој близак рођак. Вероватно си мислио на Y134578. Као што рече Синиша, Рабреновић, Глишовић и Милетићи деле свих 5 СНП-ова испод Y56203, али не и испод њих. Дакле имамо тренутно три гране Y134578. Што се тиче TMRCA, и ту се слажем са Синишом да је мало већи на Yfull-у него што би требао да буде. Не знам још увек колико Глишовић има својих приватних СНП-ова, од чега ће зависити и TMRCA. Ако не будемо узели  у обзир Y21576 и BY49469, који би могли да буду коришћени и на који су сви позитивни, филогенетски низ до мене изгледа овако:

Y56203 (Фетаховић, Ћисофски)
----------------------------------------------------------------
BY8728
Y13458   
Y134603 
Y134611 
Y134578 (Рабреновић, Глишовић)
-------------------------------------------------------------------
BY8360
Y134622
Y134636
Y134582 (Милетићи)
-----------------------------------------------
Y134591 (Милош ;))

Што се тиче генетског рода блиског Тарским Никшићима, који славе Св. Симеона Богопримца, имам једну тезу која би се могла једино путем генетике потврдити. Наиме, према тој тези постоје две могућности одакле ова слава међу њима. Прва је да се ради о култу преузетом у Задру и околини, где су крајем 13. века део мошти Св. Симеона завршиле. И друга да је Св. Симеон Богопримац, који се слави 03.02. по јулијанском календару, заменио Св. Влаха, који се слави истог дана по католичком календару, а који је био заштитник Дубровачке републике. По тој тези хот-спот тог становништва би био, исто као и онај изнет у тези о Тарским Никшићима. А то је залеђе Стона. Где би током прве половине 14. века постали део Дубровачке републике, а касније као влашка скупина, учествовали у обезбеђивању караванске трговине између Дубровника и унутрашњости Босне. О овим турбулентном временима, писао је Синиша Мишић у свом раду.

Да би се ово и генетски потврдило, потребан је и резултат из области јужне Далмације. У  раду о јужној Далмацији чак 1/4 свих PH908 припада грани Y56203, посматрајући маркер 19=14. Како је тестирање рађено на само 17 маркера, не може се рећи да ли има блиских хаплотипова, због недостатка маркера 643, где се вредност 11 показала као прилично стара промена.

У сваком случају, очекујемо резултат Марића, па ћемо видети шта даље.
« Последња измена: фебруар 11, 2020, 08:44:03 пре подне Милош »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #56 послато: фебруар 11, 2020, 09:50:58 пре подне »
Да, на Y134578 сам мислио.  :)

Ја сам раније изнео тезу о њима као црквеним власима који су обслуживали цркву Св. Петра и Павла у Полимљу, кад је црква постала седиште Хумске епископије, након 1253. Ту се и спомињу поименице двојица црквених влаха: Будан и Доброгост.

Све у свему, још увек остаје отворено питање око назива племена и славе, односно да ли је интеракције било или је све само случајност? Мени је на уму тренутно могућност да су заједно као црквени власи доведени у Полимље, са називом Никшићи, да би се убрзо раздвојили, где су једни били везани за манастир Морачу, други за манастир Добриловину.
А шта ћемо са предањем Никшића?  :) Предањем везано за Грбаљ и 12-13. век, за место Никшиног рођења и његове цркве задужбине посвећене Светом Луки, која се налази у средишњем делу Кртола, где постоје и топоними попут "Никшина главица"? Постоје и остали топоними који сведоче о присуству Никшића на Грбљу попут Кастио Никшићки, Земља Никшић, Никшић Улица.. Сва предања везана за Никшиће говоре о Грбљу као матици племена, то се не може занемарити. Пре ће бити да су преци Тарских Никшића дошли из тог дела приморја на Потарје ако је било икакве интеракције са Никшићима.
« Последња измена: фебруар 11, 2020, 12:19:12 поподне Amicus »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 650
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #57 послато: фебруар 11, 2020, 10:19:14 пре подне »
А шта ћемо са предањем Никшића?  :) Предањем везано за Грбаљ и 12-13. век, за место Никшиног рођења и његове цркве задужбине посвећене Светом Луки, која се налази у средишњем делу Кртола, где постоје и топоними попут "Никшина главица"? Постоје и остали топоними који сведоче о присуству Никшића на Грбљу попут Кастио Никшићки, Земља Никшић, Никшић Улица.. Сва предања везана за Никшиће говоре о Грбљу као матици племена, то се не може занемарити. Пре ће бити да су преци Тарских Никшића дошли из приморја на Потарје, а да ли је било неке интеракције са Никшићима као "старијим" родом ("старијим" у смислу старије присутности на том подручју), не знам.

Свјестан сам да су многи Никшићи емотивно везани за ову причу.  :)

Али мени се чини да се ту ради о 17. вјековној конструкцији, кад је једном од никшићких главара затребало мало приче за добијање млетачког племства ( по свему судећи Петру Гавриловићу).

У Казивањима старих Требјешана ( који су писани у 19. вијеку) помиње се овај запис из 17. вијека. Значи, било је  доста времена да се ова прича прими у никшићком племену  и представи као предање. Једни од редактора записа су и монаси манастира Подластва у Грбљу у 18. вијеку, па можда није чудно што се Грбаљ помиње.

Што се тиче везе са Грбљем и црквом св. Луке у Кртолима. Кртоли су Кртоли,а Грбаљ је Грбаљ, то нису иста подручја.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #58 послато: фебруар 11, 2020, 10:43:14 пре подне »
Пре ће бити да су преци Тарских Никшића дошли из приморја на Потарје, а да ли је било неке интеракције са Никшићима као "старијим" родом ("старијим" у смислу старије присутности на том подручју), не знам.

Никша је био чест антропоним у средњем веку. Погрешно је све топониме које садрже назив Никша и Никшић везивати за Никшиће из Жупе. Могуће да је предање о Грбљу код Никшића управо настало због ових топонима, као и због географске близине цркве Св. Луке. Мислим да у оба случаја фали нам генетска потврда. Не знам каква је ситуација са Никшићима по приморју, али мислим да су они каснија миграција из Жупе. Најближи вама је тренутно Јерковић, који слави Петровдан. Знамо да је то преслава великог броја Никшића. Управо слављење Петровдана би могла бити веза са црквом Св. Петра и Павла у Полимљу, мада црква посвећена истим свецима налази се на старом гробљу у Никшићу, где се поред нових споменика могу видети и стећци. С друге стране Тарски Никшићи имају генетске потврде на ширем простору некадашње Хумске земље, па им ту треба тражити матицу. Код Никшића је ту тежа ситуација.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #59 послато: фебруар 11, 2020, 12:28:20 поподне »
Могуће да је предање о Грбљу код Никшића управо настало због ових топонима, као и због географске близине цркве Св. Луке. Мислим да у оба случаја фали нам генетска потврда.
Е , овде има једна "квака"...управо, уколико има истине о предању са Грбља (тј. Кртоли), не можемо да имамо генетску потврду, јер предање указује на генетско "уско грло", па тек од 13,14 века нагло ширење у Жупи :) Никша је у предању рођен у Кртолима и имао је само једног брата, Бранлусту (који није оставио потомство)...За сада још постоји опција "ефекта оснивача" из 13. века, уколико генетика не докаже да се и тада радило о роду (можда су Тарски Никшићи у 13. веку били род, а Никшићи још увек не, већ уско грло?)
« Последња измена: фебруар 11, 2020, 12:36:00 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #60 послато: фебруар 11, 2020, 02:54:16 поподне »
Али мени се чини да се ту ради о 17. вјековној конструкцији, кад је једном од никшићких главара затребало мало приче за добијање млетачког племства ( по свему судећи Петру Гавриловићу).

У Казивањима старих Требјешана ( који су писани у 19. вијеку) помиње се овај запис из 17. вијека. Значи, било је  доста времена да се ова прича прими у никшићком племену  и представи као предање. Једни од редактора записа су и монаси манастира Подластва у Грбљу у 18. вијеку, па можда није чудно што се Грбаљ помиње.
Не знамо да ли је тај запис био нека врста документа који би значио Петру или неком другом за добијање племства или је реч о истинитом предању. У сваком случају, не верујем да у 17. веку није било одјека међу Петровим саплеменицима о том запису (могло се у племену од стране неких Петрових саплеменика, мање амбициозних, појавити демант и то остати у свести народа) и да тадашњи Никшићи нису знали за порекло када видимо да су се нека друга предања одржала кроз векове и показала као истинита. Сам си запазио у свом првом посту на теми Никшићи како се предање о Ровачком братству савршено уклапа у пописана имена у дефтеру из 1477. године.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 650
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #61 послато: фебруар 11, 2020, 04:00:22 поподне »
Не знамо да ли је тај запис био нека врста документа који би значио Петру или неком другом за добијање племства или је реч о истинитом предању. У сваком случају, не верујем да у 17. веку није било одјека међу Петровим саплеменицима о том запису (могло се у племену од стране неких Петрових саплеменика, мање амбициозних, појавити демант и то остати у свести народа) и да тадашњи Никшићи нису знали за порекло када видимо да су се нека друга предања одржала кроз векове и показала као истинита. Сам си запазио у свом првом посту на теми Никшићи како се предање о Ровачком братству савршено уклапа у пописана имена у дефтеру из 1477. године.

Вјероватно никад нећемо сазнати да ли је у запису из 17. вијека, било неких сачуваних предања самих Никшића.

Занимљива епизода јесте и пренос моштију св. Луке из Епира у Смедерево 1453. године. Негдје сам читао да је сам тај догађај био велика народна церемонија оног доба. Ово пишем због култа тог светитеља међу Србима, да ли је тај догађај могао имати утицаја на стварање култа поштовања св. Луке и међу Никшићима?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #62 послато: фебруар 11, 2020, 05:04:27 поподне »
Вјероватно никад нећемо сазнати да ли је у запису из 17. вијека, било неких сачуваних предања самих Никшића.

Занимљива епизода јесте и пренос моштију св. Луке из Епира у Смедерево 1453. године. Негдје сам читао да је сам тај догађај био велика народна церемонија оног доба. Ово пишем због култа тог светитеља међу Србима, да ли је тај догађај могао имати утицаја на стварање култа поштовања св. Луке и међу Никшићима?
Мислим да је прослављање Св.Луке ипак ранијег датума, јер је у то време већ племе било раслојено на више области да би синхронизовано почели да славе ту славу тада. А што се тиче записа из 17. века, вероватно нећемо сазнати да ли је нешто у њему додато изворном предању Никшића, које је сигурно постојало и пре тог записа
« Последња измена: фебруар 11, 2020, 05:07:19 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #63 послато: фебруар 11, 2020, 05:39:43 поподне »
Вјероватно никад нећемо сазнати да ли је у запису из 17. вијека, било неких сачуваних предања самих Никшића.

Занимљива епизода јесте и пренос моштију св. Луке из Епира у Смедерево 1453. године. Негдје сам читао да је сам тај догађај био велика народна церемонија оног доба. Ово пишем због култа тог светитеља међу Србима, да ли је тај догађај могао имати утицаја на стварање култа поштовања св. Луке и међу Никшићима?

И мени је раније ширење овог култа на овај начин међу Тарским Никшићима падало на памет. Овде је рад Данице Поповић, где је најдетаљније приказан пренос моштију Св. Луке.

Мошти Светог Луке-Српска епизода

С друге стране у цркви Св. Луке у Жупи се чувају честице ових моштију из тог периода.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #64 послато: фебруар 12, 2020, 10:29:32 поподне »
И мени је раније ширење овог култа на овај начин међу Тарским Никшићима падало на памет. Овде је рад Данице Поповић, где је најдетаљније приказан пренос моштију Св. Луке.

Мошти Светог Луке-Српска епизода

С друге стране у цркви Св. Луке у Жупи се чувају честице ових моштију из тог периода.
Заиста пажљив и систематски написан рад, својевремено сам тражио на интернету овако нешто, хвала на подели.

Манастир у Жупи је основан у 13. веку, основала га је по предању унука Вукана Немањића, питање је да ли је међу становништвом Жупе већ тада постојао развијен култ Св. Луке? Верујем са јесте. У моменту преноса честица Св. Луке у овај храм већ имамо оформљена Никшићка братства широм Жупе, као и она у Ровцима. С обзиром на њихову експанзију (што рече Душан раслојеност) у том периоду (15. век), тешко је поверовати, бар мени, да се баш свако братство, односно да се баш свака породица унутар племена, од Никшићке Жупе, Роваца па и даље, определи да због овог догађаја заборави стару крсну славу и да је замени новом. Пре ће бити, да је пренос честица утицао да се овај (већ развијен) култ међу њима, која је иначе главна карактеристика целога рода, додатно учврсти.
« Последња измена: фебруар 12, 2020, 10:32:26 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #65 послато: фебруар 13, 2020, 02:37:43 пре подне »
Иначе, честице моштију Св. Луке су и у цркви Св. Луке у Котору. Мислим да је култ Св. Луке био присутан у приморју, где и проповедао
Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0
« Последња измена: фебруар 13, 2020, 02:45:31 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #66 послато: фебруар 13, 2020, 02:59:24 пре подне »
Можда постоји и опција да су Тарски Никшићи и Никшићи донели славу на нова подручја (нова у смислу нових матичних подручја, Потарја и Жупе), независно једни од других (уколико није било интеракције у новим подручјима). У случају племена Никшића, или је тај култ донет у Жупу , или је почео да се слави тек од подизања манастира у Жупи, од 13. века, али чини ми се да је сувише велика коинциденција, да се два храма посвећена том светитељу налазе на два подручја за које се вежу и храмови и топоними
« Последња измена: фебруар 13, 2020, 03:07:11 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #67 послато: фебруар 13, 2020, 03:10:39 пре подне »
...али чини ми се да је сувише велика коинциденција, да се два храма посвећена том светитељу налазе на два подручја за које се вежу и храмови и топоними
У смислу везе, Кртоли>Жупа
« Последња измена: фебруар 13, 2020, 03:17:40 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #68 послато: фебруар 13, 2020, 04:00:26 пре подне »
У смислу везе, Кртоли>Жупа
Топоним "Никшина главица" у Кртолима је немогуће да се прихвати у локалној средини, а да неко ко није одатле , то наметне...имамо и цркву Св. Луке у близини, и предање које је сигурно старије од раслојавања племена, чим се одржало код свих огранака

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4245
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #69 послато: фебруар 13, 2020, 04:13:46 пре подне »
Топоним "Никшина главица" у Кртолима је немогуће да се прихвати у локалној средини, а да неко ко није одатле , то наметне...имамо и цркву Св. Луке у близини, и предање које је сигурно старије од раслојавања племена, чим се одржало код свих огранака
Не дамо Кртоли! По један апартман у "Lustica bay" на име дедовине, молим :)
« Последња измена: фебруар 13, 2020, 04:17:22 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #70 послато: фебруар 13, 2020, 07:23:10 пре подне »
Роде мој, а што ме сад потпали са ову слику, знаш да ми летос измаче плац на мору од Будинића-Булатовића, не отварај ми старе ране!  ;D ;D

Иначе, честице моштију Св. Луке су и у цркви Св. Луке у Котору. Мислим да је култ Св. Луке био присутан у приморју, где и проповедао
Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0
Црква Свети Лука у селу Гошићи у Кртолима потиче из седмог века. Једна је од најстаријих на тим просторима. Више пута је рушена и обнављана али је увек била посвећена истом светитељу што додатно говори о развијеном култу на приморју, доста пре доношења честица Св. Луке у две поменуте цркве (Жупа, Котор).

Везано за Грбаљ и Кртоле и могуће родове, Небојша Бабић је у "Порекло и братства Никшића" написао следеће:

Према племенском предању, Владимира је Никша упутио у Грбаљ (или, пре, у Кртоле?), где су имали породично имање. Не зна се који би родови у Грбљу могли потицати од њега, уколико их уопште има. За један род се може претпоставити да потичу од ових грбаљских Никшића, а то су Милетићи који су се касније доселили из Грбља у Жупу (село Васиљевићи). На присуство Никшића у овом делу Боке највероватније указује и резултат Бабовића из Радованића на Луштици, који су стариначка луштичка породица[24], а код којих је утврђена хаплогрупа I2а PH908[25], при чему утврђени хаплотип не стоји тако далеко од никшићког. Раичевић[26] међу Никшиће рачуна и војводу Ђураша „за којег се вели да је живио у селу Кртолама у Жупи. О њему се приповиједа даје био ожењен кћерком Иван-бега Црнојевића“. На полуострву Луштица у Боки (и то управо у селу Радованићи!) постоји братство Ђурашевића чије предање тврди да потичу од Ђураша Вранчића, велможа краља Стефана Дечанског. У Кртолима постоји село Ђурашевићи, које се, као и већи део Кртола, у 14. и 15. столећу налазило у поседу Ђураша Илића, унука Ђураша Вранчића и родоначелника Ђурашевића, од чије једне гране потичу Црнојевићи[27].Братство Матијашевића из Драговољића код Никшића за себе такође тврде да су од Владимира Никшиног".

Него да не тролујемо више тему (постаћемо досадни :) ), када можемо очекивати резултат Марића Милоше?
« Последња измена: фебруар 13, 2020, 07:32:06 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #71 послато: фебруар 13, 2020, 09:17:54 пре подне »
када можемо очекивати резултат Марића Милоше?

Још није стигао узорак на адресу. Послат је у суботу.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #72 послато: фебруар 28, 2020, 06:39:23 поподне »
Марић, Св. Симеон Богопримац, Мудрике, Травник

Y134578 +

Ово је први терминали СНП. У плану је даље тестирање, па и Данте.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 650
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #73 послато: фебруар 28, 2020, 07:59:52 поподне »
Марић, Св. Симеон Богопримац, Мудрике, Травник

Y134578 +

Ово је први терминали СНП. У плану је даље тестирање, па и Данте.

Ово је вриједан налаз. Још једна потврда везе Потарје-Полимље/Крајина (у ширем смислу). Наравно, о старости везе знаћемо тек послије тестирања и осталих СНП-ова Тарских Никшића.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #74 послато: фебруар 29, 2020, 05:30:24 поподне »
Завршена је анализа на Yfull-у за Милетића 2. Чека се за Глишовића још age estimation. Оно што се сад може видети, Глишовић, Рабреновић и двојица Милетића деле свих 5 већ познатих СНП-ова: Y134578, Y134585, Y134603, Y134611 и BY8728. Такође се показало да је и Y21576 СНП који деле сва четворица, доброг квалитета и у поузданом региону. Вероватно се раније није користио из разлога што је нађен и код друге хаплогрупе. Међутим, због веома добре покривености, Глишовић и Милетић 2 деле још 6 СНП-ова: Y190063, Y190064, Y190065, Y190066, Y190067 и Y61610. Са друге стране двојица Милетића деле још 4 СНП-а на који су Глишовић и Рабреновић негативни: Y134582, Y134622, Y134636 и BY8360. Милетић 2 има 3 новела које не покрива BigY500, па постоји могућност да је Милетић 1 позитиван на њих: Y191422, Y191853 и Y191980. Милетић 1 има један новел: Y134591. Глишовић са друге стране има 5 новела: Y191757, Y191996, Y191601,Y191873 и Y191351.

Дакле испод Y56203 Глишовић и обојица Милетића имају у просеку око 18 СНП-ова. Ако узмемо као најреалнију старост гране Y56203 oко 1450 година, онда је по СНП-у просек година 80. То онда значи да је заједнички предак Глишовића и Милетића живео пре око 480 година, јер сва тројица имају у просеку нешто мање од 6 СНП-а. Једина непознаница ће остати Рабреновић, који изгледа није заинтересован за нека даља истраживања.

Видећемо како ће Yfull све то ускоро пресложити. TMRCA ће у оваквом следу догађаја скочити за Y56203 на 1500 година. А за грану Y134578 ће остати између 1000 и 1100 година, што мислим да је много.
« Последња измена: фебруар 29, 2020, 05:32:28 поподне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #75 послато: фебруар 29, 2020, 07:07:22 поподне »
Са друге стране када погледам у "age estimation" код двојице Милетића, видим да нпр. нису уврстили Y134622 јер се налази у непоузданим региону. Ове нове Y190063-Y190067 не видим нигде у "age estimation". Треба напоменути да је и FT14506 код Милетића у непоузданим региону. Остали су једино Y21576 и Y61610, од оних које деле Милетићи ту су остала три: Y134582, Y134636 и BY8360. Такође двојица Милетића деле два неименована СНП-а. Тако да би на новом стаблу испод Y56203 било 7 СНП-ова, а испод Y134578 за двојицу Милетића би требало бити 5 СНП-ова. Један има 3 новеле, које би могле бити заједнички СНП-ови, а други има 1 приватни СНП.

То би изгледало овако:


Y56203
________________
Y134578
Y134585
Y134603
Y134611
BY8728
Y21576
---------------------
Y61610

______________
Y134582
Y134636
BY8360
неименовани1
неименовани2

-------------------------------
Y191422
Y191853       
Y191980

____________________
Y134591
« Последња измена: март 01, 2020, 10:21:15 пре подне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Тарски Никшићи I2a-PH908>FT14506>Y56203>Y134578
« Одговор #76 послато: март 14, 2020, 09:08:17 пре подне »
Завршена је анализа на Yfull-у за Милетића 2. Чека се за Глишовића још age estimation. Оно што се сад може видети, Глишовић, Рабреновић и двојица Милетића деле свих 5 већ познатих СНП-ова: Y134578, Y134585, Y134603, Y134611 и BY8728. Такође се показало да је и Y21576 СНП који деле сва четворица, доброг квалитета и у поузданом региону. Вероватно се раније није користио из разлога што је нађен и код друге хаплогрупе. Међутим, због веома добре покривености, Глишовић и Милетић 2 деле још 6 СНП-ова: Y190063, Y190064, Y190065, Y190066, Y190067 и Y61610. Са друге стране двојица Милетића деле још 4 СНП-а на који су Глишовић и Рабреновић негативни: Y134582, Y134622, Y134636 и BY8360. Милетић 2 има 3 новела које не покрива BigY500, па постоји могућност да је Милетић 1 позитиван на њих: Y191422, Y191853 и Y191980. Милетић 1 има један новел: Y134591. Глишовић са друге стране има 5 новела: Y191757, Y191996, Y191601,Y191873 и Y191351.


Једина разлика на Yfull стаблу у односу на ову објаву је та да је Y190063 на нивоу Y56203. Остало је исто.

Кандидоваћу све ове СНП-ове којих нема у понуди.

Очекивао сам да ће се стање искристалисати, али чини ми се да се још више закомпликовало. Посебно број СНП-ова испод Y56203, односно оних које деле Глишовић, Рабреновић и Милетићи. Милетићима је погођен TMRCA од 150 година, али се заправо ради о споменута три СНП-а које BigY500 не покрива, па не можемо тренутно знати да ли сам позитиван на њих.

У сваком случају потребан је већи број дубинских тестирања.