https://en.wikipedia.org/wiki/Rrash-KullajRrash-Kullај (also known as Kulla të Rrashit and Kulla të Boksit) is a settlement in the former Gruemirë municipality, Shkodër County, northern Albania. At the 2015 local government reform it became part of the municipality Malësi e Madhe.
Топоним Куле, Албанија
http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/bmarkovic-vraka.phpБлагоје В. Марковић, Врака и Врачани
Извор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" -
Вpaкa
Према новим изворима наше историјске науке простор Враке je јужни дио простране жупе Купјелник, на токовима текућице "Врака", велике бујице "Бануша веља" ("Бенуш") и низ Скадарско језеро, издвојен у "нову жупу" под управом Саганеца Војислављевића у XI вијеку... Средиште нове жупе била je "жупска црква" св. Јован рашки (у Малисора "киша рашит") са селима у рушевинама, односно, сада, у распознавању села: Раш и Куле.
Гдје je Врака означена "село" погрешно je, jep je чине шест села: Раш, Куле, Стари Борич везиров, Млади Борич муктаров, Гриљ и Омара и три засеока: Котробудан, Турајлија и Бегове куће (Крањске).
Још од катастра 1416., без промјене до 1933. помињу, се села: Раш и Куле у више извора сва села по Враки се набрајају Јастребов; др Ђорђије-Ђоко Пејовић "шест села Враке";
"Кулизе" - према научним изворима су с источне стране Скадра. Општи надимак им je по "куло", прљавом и недоличном у романском, мислим предјела Дривоста ка Враки.
Тим положајима одавна је популарна кућа "кула", можда још од Грка, којих је 1933. имало неколико, а држаоци ка Драгочу и Боксли називаху се "Кулаџи". ("Кулат е Боксит" - "Пол. свет", бр. 192, Београд, август 1989, карта, с. 36).
Ето у Враки и данас село Куле, а кућа "кула" нема. Једно вријеме село се звало "Јукића Куле".
Мислимо, да уз настајање "Кулизе" треба узети да je и од куће "кула", чак и са предношћу. По предању старих Врачана кад je деспот Стефан Лазаревић напустио Дривост и преварио Млечиће даје Дривосту дошло српско појачање, окретом поткова за 180° по мокрој земљи, одступио je мирно са много народа преко Дукађина.
Биће то "Кулизе" понамјештани у Белици и ка Копаонику. Дабоме, пресјелице су дошли из крајева релативно искварених романштином, различите ношње, обичаја, у природнију, неизвештачењу средину, људи сасвим друге културе: "internaciones perversas posita".
Служећи као учитељ у селу Шантаровац код Јагодине (Светозарево) у Белици, 1935-1938., мој управитељ Љуба Симић и неколико домова Ристића имаху надимак "Кулиза". - Није ли из те струје село "Скадар" код Осечине ваљевског краја?