Аутор Тема: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату  (Прочитано 17908 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3906
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #40 послато: август 16, 2016, 09:54:33 пре подне »
Када се код нас говори о Световиду веома често се позива на поштовање тог бога код Словена на острву Рујану у Балтичком мору. При томе, нема апсолутно никаквих доказа да је Световид био општесловенско божанство и да је његов култ био раширен међу осталим Словенима. Насупрот томе, неки извори из тог периода говоре управо супротно, а то је да су Словени на острву Рујану паганизовали хришћанског Светог Вита. Наиме, христијанизацију Рујана су предводили управо монаси из манастира у Корвеју гдје су биле смјештене мошти св. Вита. На Рујану су подигли и цркву посвећену овом светитељу. Међутим, Рујанци након тога протјерују хришћанске свештенике и враћају се паганизму, а светог Вита почињу да поштују као паганског бога, саградивши му велики кип.

При томе, треба примјетити да стари Срби са овим Словенима из Рујана, од свих словенских популација су имали најмање везе, било лингвистичке, било археолошке, а сада видимо и генетичке. Нема нити једног јединог доказа да је Световид као словенско божанство био поштован међу старим Србима. Све те приче о словенским боговима Срба су новијег датума и дијелом вуку коријене и у панславистичким покретима 19. вијека. Међутим ко више воли истину него бајке, веома лако, пратећи изворе, може да дође до закључка, кад је како и у коју сврху нешто измишљено.
Moждa cи у пpaву штo ce тичe Cвeтoвидa, aли штo ce тичe пaгaнcтвa кoд Cpбa, oнo je и итeкaкo зacтупљeнo и дaнac. Cpби cу, xтeли ми тo дa пpизнaмo или нe, тeшкo пpиxвaтили xpишћaнcтвo. И дaнaшњe cpпcкo пpaвocлaвљe je нeки вид кoмпpoмиca пaгaнcтвa и xpишћaнcтвa. Упpaвo ту тpeбa тpaжити пaгaнизaциjу cвeгa и cвaчeгa.

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #41 послато: август 16, 2016, 10:57:21 пре подне »
Када се код нас говори о Световиду веома често се позива на поштовање тог бога код Словена на острву Рујану у Балтичком мору. При томе, нема апсолутно никаквих доказа да је Световид био општесловенско божанство и да је његов култ био раширен међу осталим Словенима. Насупрот томе, неки извори из тог периода говоре управо супротно, а то је да су Словени на острву Рујану паганизовали хришћанског Светог Вита. Наиме, христијанизацију Рујана су предводили управо монаси из манастира у Корвеју гдје су биле смјештене мошти св. Вита. На Рујану су подигли и цркву посвећену овом светитељу. Међутим, Рујанци након тога протјерују хришћанске свештенике и враћају се паганизму, а светог Вита почињу да поштују као паганског бога, саградивши му велики кип.
Помен (Свето)Вида је забиљежен у коледарским пјесмама.

Војевао Бели Виде, коледо !
Три године с клети Турци
А четири с црни Угри.
Каде Виде с војске дође,
Седе Виде да вечера.
Стаде громот, Стаде тропот
Око двора Видојева.
Ал' говори Бели Виде:
„Изиђ', љубо, те погледај,
„Шта је громот, шта је тропот
„Око двора Видојева.“
Кад изиђе верна љуба,
Коњи му се копитају,
Радују се господару,
Да је скоро с војске дош'о;
И голуби с крилма бију.
Радују се господару,
Да је скоро с војске дош'о.


Рат Белог Вида са "црним Турцима и Угрима" симболички представља побједу Сунца над тамом, па се зато пјева око Бадњег дана (зимске краткодневнице) као коледарска пјесма.
Чисто сумњам да се и овдје ради о св. Виту.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #42 послато: август 16, 2016, 11:05:46 пре подне »
Помен (Свето)Вида је забиљежен у коледарским пјесмама.

Војевао Бели Виде, коледо !
Три године с клети Турци
А четири с црни Угри.
Каде Виде с војске дође,
Седе Виде да вечера.
Стаде громот, Стаде тропот
Око двора Видојева.
Ал' говори Бели Виде:
„Изиђ', љубо, те погледај,
„Шта је громот, шта је тропот
„Око двора Видојева.“
Кад изиђе верна љуба,
Коњи му се копитају,
Радују се господару,
Да је скоро с војске дош'о;
И голуби с крилма бију.
Радују се господару,
Да је скоро с војске дош'о.


Рат Белог Вида са "црним Турцима и Угрима" симболички представља побједу Сунца над тамом, па се зато пјева око Бадњег дана (зимске краткодневнице) као коледарска пјесма.
Чисто сумњам да се и овдје ради о св. Виту.

У горњој студији окачен је управо коментар и на ту коледарску пјесму и ево шта пише:

"Карактеристично је, на пример,
тумачење једне коледске песме коју је у пожаревач-
ком крају забележио Вук Караџић. Нодило, а за њим
и многи други истраживачи, у главном лику те пес-
ме (белом Виду) препознали су Свентовита као сло-
венско ратно божанство. Песма, међутим, говори
о угледном домаћину (Виду или Видоју!) кога после
седам година ратовања код куће чекају верна жена,

коњи и голубови, па се у њој пре може пронаћи хоме-
ровска инспирација него надахнуће било којим ста-
рим словенским или хришћанским култом."

И заиста ако се пјесма прочита види се да се спомиње Видоје и вјерна љуба, а не неки словенски бог рата.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #43 послато: август 16, 2016, 11:24:50 пре подне »
Moждa cи у пpaву штo ce тичe Cвeтoвидa, aли штo ce тичe пaгaнcтвa кoд Cpбa, oнo je и итeкaкo зacтупљeнo и дaнac. Cpби cу, xтeли ми тo дa пpизнaмo или нe, тeшкo пpиxвaтили xpишћaнcтвo. И дaнaшњe cpпcкo пpaвocлaвљe je нeки вид кoмпpoмиca пaгaнcтвa и xpишћaнcтвa. Упpaвo ту тpeбa тpaжити пaгaнизaциjу cвeгa и cвaчeгa.

Милоше,

елемената паганства има код свих народа у мањој или већој мјери. Ако ћемо судити по начину живота и вјеровању, већих пагана од данашњих западних Европљана нема. Ни у ком случају данашње европске народе не можемо називати хришћанским иако се они номинално и данас тако зову. Додуше, неки више ни номинално. У Естонији, Холандији, Чешкој, Британији, хришћанство  ни  по пописима становништва није више доминантна вјера. Додуше какво "хришћанство" је и било у тим земљама, можда је и боље да се номинално не зове таквим.

По мени, борба хришћанства са паганством је непрестана баш као што се и човјек хришћанин цијели живот, до смрти, бори са старим паганским човјеком у себи.

Тако и у случају Срба, било је ту великих хришћанских узлета (Србија Немањића), али и паганских падова.

Православна црква није на силу христијанизовала народе. Најчешће је то био процес, у којем се дешавало да паганска страна некад и превлада.

Занимљива је једна руска икона из 13. вијека на којој су приказана три светитеља: свети Јован Лествичник, свети Ђорђе и свети Власије. При томе, свети Јован Лествичник је приказан неупоредиво већи од друга два светитеља. Ово показује тежњу аутора да истакне св. Јована Лествичника као симбола хришћанског источног монастицизма очишћеног од паганског сујевјерја над друга два светитеља који су у источнословенским земљама били повезивани са паганским култовима и божанствима: св. Ђорђе са Перуном и св. Власије са Волосом.


Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #44 послато: август 16, 2016, 11:26:12 пре подне »
У горњој студији окачен је управо коментар и на ту коледарску пјесму и ево шта пише:

"Карактеристично је, на пример,
тумачење једне коледске песме коју је у пожаревач-
ком крају забележио Вук Караџић. Нодило, а за њим
и многи други истраживачи, у главном лику те пес-
ме (белом Виду) препознали су Свентовита као сло-
венско ратно божанство. Песма, међутим, говори
о угледном домаћину (Виду или Видоју!) кога после
седам година ратовања код куће чекају верна жена,

коњи и голубови, па се у њој пре може пронаћи хоме-
ровска инспирација него надахнуће било којим ста-
рим словенским или хришћанским култом."

И заиста ако се пјесма прочита види се да се спомиње Видоје и вјерна љуба, а не неки словенски бог рата.
Да, такво тумачење би могли признати ако пјесму тумачимо искључиво буквално.
Епитет "бијели" стоји уз одређена божанства не само у словенској, већ и у бројним другим индоевропским митологијама, а не знам зашто би се он користио ако описује сеоског домаћина.
Узгред, коледарске пјесме се најчешће не баве насумичним темама, већ су углавном чврсто повезане са симболиком Бадњег дана.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3906
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #45 послато: август 16, 2016, 11:43:28 поподне »
Милоше,

елемената паганства има код свих народа у мањој или већој мјери. Ако ћемо судити по начину живота и вјеровању, већих пагана од данашњих западних Европљана нема. Ни у ком случају данашње европске народе не можемо називати хришћанским иако се они номинално и данас тако зову. Додуше, неки више ни номинално. У Естонији, Холандији, Чешкој, Британији, хришћанство  ни  по пописима становништва није више доминантна вјера. Додуше какво "хришћанство" је и било у тим земљама, можда је и боље да се номинално не зове таквим.

По мени, борба хришћанства са паганством је непрестана баш као што се и човјек хришћанин цијели живот, до смрти, бори са старим паганским човјеком у себи.

Тако и у случају Срба, било је ту великих хришћанских узлета (Србија Немањића), али и паганских падова.

Православна црква није на силу христијанизовала народе. Најчешће је то био процес, у којем се дешавало да паганска страна некад и превлада.

Занимљива је једна руска икона из 13. вијека на којој су приказана три светитеља: свети Јован Лествичник, свети Ђорђе и свети Власије. При томе, свети Јован Лествичник је приказан неупоредиво већи од друга два светитеља. Ово показује тежњу аутора да истакне св. Јована Лествичника као симбола хришћанског источног монастицизма очишћеног од паганског сујевјерја над друга два светитеља који су у источнословенским земљама били повезивани са паганским култовима и божанствима: св. Ђорђе са Перуном и св. Власије са Волосом.


Cвe дpжaвe кoje cи нaвeo ниcу aтeиcтичкe, или бoљe peчeнo aнти-peлигиjcкe, збoг утицaja пaгaнcтвa, вeћ тo имa jeдaн иcтopиjcки кoнтинуитeт, кojи вучe кopeнe из кacнoг cpeдњeг и paнoг нoвoг вeкa. Нaимe, тo je пoвeзaнo ca пoкpeтимa xуcитa у Чeшкoj, кaтapa у Фpaнцуcкoj, кaлвинизмa у Швajцapcкoj и Xoлaндиjи и уoпштe cвим пpoтecтaнтcким пoкpeтимa у зaпaднoj Eвpoпи, a cвe пpoтив кaтoличкe дoгмe, кoja ce нe paзликуje пpeтepaнo oд иcтoчнe пpaвocлaвнe... Ta дoгмa je cтвopилa милитaнтнo кaтoличaнcтвo, кoмe cу ce гope пoмeнути пoкpeти cупpocтaвљaли, a Cpби oceтили нa cвojoj кoжи тoкoм дpугoг cвeтcкoг paтa.
 У тoм пepиoду je вeћинa пpaвocлaвнoг cвeтa билo пoд туpcкoм влaшћу, дoк cу Pуcи cвoj утицaj, пa и вepу, шиpили нa иcтoк, и тo вeoмa чecтo мaчeм. Зaтo ми дaнac нe мoжeмo дa дoнocимo xипoтeтичкe зaкључкe штa би пpaвocлaвнa цpквa paдилa дa ниje билo Tуpaкa.
Дa ли je билo нacилнe xpиcтиjaнизaциje? Mиcлим дa je билo... Дoвoљнo je знaти кaкo ce Нeмaњa oднocиo пpeмa бoгумилимa, пa пpeтпocтaвити штa je билo ca пaгaнимa. Cpeдњи вeк je дoбa вepe и ту нeмa кoмпpoмиca.
Штo ce тичe пaгaнcкиx oбичaja, кoд нac Cpбa cу упpaвo oни глaвни, пaгaнcкoг пopeклa: cлaвa, зaдушницe и cви oбpeди oкo култa мpтвиx, бaдњaк... И caм Бoжић je пaгaнcкoг пopeклa и вeзуje ce зa зимcку кpaткoднeвницу- Sol invictus, кao и jулиjaнcки кaлeндap.  Знa ce кaкo je нacтaлa xpишћaнcкa дoгмa и кoликo пoлитикa тoг вpeмeнa cтojи изa тoгa, пoчeв oд Никejcкoг caбopa. Oдpицaти ce пaгaнcтвa je иcтo кao oдpицaти ce и xpишћaнcтвa. И jeднo и дpугo cу oдигpaли у иcтopиjcкoм тpeнутку, oнo штo зoвeмo paзвoj нaциoнaлнe cвecти.
Aли тa дoгмa дaнac je нa cтaклeним нoгaмa и тeшкo ce мoжe пoвeзaти ca oним штo нaзивaмo нaукoм. A oвaj пpojeкaт je нajпpe нaучни...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1118
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #46 послато: новембар 15, 2016, 04:33:48 поподне »
Можда потенциiално занимљиво алтернативно тумачење значења "Кулиза" -у контексту могућег мађарско-саско-секељско-трансилваниiског порекла.

Набасах приликом претраге на занимљив рад VIRGIL-а CIOCÎLTAN-а Khalisen, Kabaren, Khasaren: Stamm oder Stand?
http://www.chronica.hu/system/articles/articles/000/000/020/original/Chronica_11.178-192.pdf?1425316206

Аутор разматра могућност, да iе у Мађарскоi 12.-тог века назив Khāliṣ (множ.Кhullaṣ) првобитно означавао наiплеменитиiи слоi Хазара - al-khazar al-khullaṣ, док у позном периоду имаше сталежно обелележје

п.с.

Кабари или Кавари су iедно од хазарских племена. Иначе у ЦГ постоiи презиме Каварић
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже kraljpajaca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #47 послато: фебруар 01, 2017, 07:37:53 поподне »
Naveo bih primer porodice moje supruge
koja potiče iz Modrinog sela (Kistanja-Hrvatska) i oni slave svetoga Mratu.
http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=161:modrinoselo&catid=18:bukovica&Itemid=3

Radi se o porodici KOvačević koja i po prezimenu govori  da bi mogli imati veze sa rudarima tj. Sasima.
Negde sam pročitao da je patron/zaštitinik svih tih saskih rudara bio sveti Martin
i da je sv.Mrata slovenizirani naziv svetoga Martina.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 479
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #48 послато: фебруар 22, 2017, 02:09:50 поподне »
Један од најпознатијих родова који славе Св.Стефана Дечанског/Мратиндан су дробњачке Курепе: Перовићи, Дајовићи, Веселићи, Раковићи (Св. Мрата).

Шибалић и Караџић сврставају Курепе у Дробњаке старинце, за разлику од Дробњака Новљана (који су I1 P109).

Постоји и предање да су Курепе од Куча, али могуће да су дошли из тог географског подручја, а не да су из самог племена чије генетско поријекло је Е1б.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3906
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #49 послато: фебруар 22, 2017, 11:07:40 поподне »
Један од најпознатијих родова који славе Св.Стефана Дечанског/Мратиндан су дробњачке Курепе: Перовићи, Дајовићи, Веселићи, Раковићи (Св. Мрата).

Шибалић и Караџић сврставају Курепе у Дробњаке старинце, за разлику од Дробњака Новљана (који су I1 P109).

Постоји и предање да су Курепе од Куча, али могуће да су дошли из тог географског подручја, а не да су из самог племена чије генетско поријекло је Е1б.

Кaд вeћ cпoмињeмo Кулизe и Кучe у иcтoм кoнтeкcту, cпoмeнуo биx Mићoвићeв "Poдocлoв-дa ce нe зaбopaви", гдe oн пишe o Paдићимa из Oклaцa у И. Кoлaшину. Oн кaжe:

 "Paдићи cу пopeклoм Кучи... Пpвo cу ce нaceлили у Mитpoву кoд Tутинa, a зaтим у Oклaцe...Пopeд Paдa, oд кoгa cу дaнaшњи Paдићи, ca њим je дoшлo joш дoмaћинcтaвa иcтoг poдa и cви oни cу вoдили пopeклo oд Кулизићa....Из Paдићa cу ce кacниje нeки oдceлили у Буpлaтe и Вpбу, зoву иx Coвpлићи... Joш у Митpoву нeки cу ce oдвojили и нaceлили у Jaблaницу, a oдaтлe у Дoњи Ибap, пa у Tмaву и Cпaнцe кoд Куpшумлиje. Cви oни имajу нaдимaк Кулизићи, a нeки ce у Дoњeм Ибpу тaкo и пpeзивajу. Cвe oвe пopoдицe cу jeдaн poд и имajу cлaву Cвeтoг Кpaљa- Mpaтиндaн."

Имaмo тecтиpaнoг Вулићeвићa из Киjeвчићa-Лeпocaвић, кojи je I2a-PH908, тaчниje пoдгpaнa PH1012. Вулићeвићи cу зaпpaвo oд Бишeвaцa, кojи cу иcти poд ca Coвpлићимa, a caмим тим и ca Paдићимa и ocтaлим Кулизићимa.

Taкo дa мoжeмo зaкључити дa имaмo Paдићe-Кулизe ca cлaвoм Mpaтиндaн, кojи cу нajвepoвaтниje I2a-PH908, a cвoje пopeклo вeзуjу зa Кучe.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #50 послато: март 05, 2017, 01:23:43 пре подне »
Кад већ помињемо Породице које славе Мратиндан, Ивковићи из Слатинског Дреновца на Папуку у Славонији имају ту Крсну Славу.
бити Србин је светиња

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #51 послато: септембар 23, 2017, 06:25:04 поподне »
Налетих на податак који би можда могао бити објашњење за термин Кулизе. У раду Вишеградски Стари Влах у селу Добруну помиње се муслиманска породица Мухић, која води поријекло од некаквог Јована Кулаузе, који је Турцима издао град добрунски. По њему се и једно поље у Добруну зове Кулаузовина.

Овај назив Кулауз, уз уобичајени мотив издаје, веома је сличан облику Кулизе. Кулауз је свакако настао од турског назива калауз, који има и значење потказивача, водича Турцима, управо оно за шта су оптуживали Кулизе.




Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 905
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #52 послато: новембар 07, 2017, 05:35:27 поподне »
У Бихору се каже "шта се кализиш" оном ко споро хода и заостаје за групом.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 905
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #53 послато: август 03, 2018, 01:48:58 поподне »
Дали је неко прикупио резултате тестирања Кулиза?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #54 послато: јануар 13, 2019, 12:22:33 поподне »
Што се генетике Кулиза и мратинаца до сада имамо неколико хаплогрупа:

Ћоћић из Горњих Вратара код Александровца (Ђурђевдан), пореклом из Шошића у Копаонику је I2M223. Ова хаплогрупа је специфична за Рајнску област Немачке, па је јак траг за саско порекло ове породице.
Смилић из Штаве на Копаонику (Мратиндан, прецизније Свети Мина) је E-V13
Вулићевић из Кијевчића код Лепосавића (Мратиндан) је I2a Динарик ЈугГ. Вулићевић је дао податке да су родом из Бишева код Рожаја, што је близу области Штавица из које по предању долазу (по мом закључку не и Смилићи) неке Кулизе из Штаве.
Од осталих мратинаца на Српском ДНК форуму имамо једног E-V13 и четворицу I2a Динарик Југ:
Врцељ   Бенковац/Далмација   E-V13
Пајкић   Голубац/СРБ   II2a Динарик Југ
Фуштић   Брсково/ЦГ   I2a Динарик Југ
Текић   Трновица/Зворник/РС   I2a Динарик Југ
Вуковић   Бели Манастир/Барања   I2a Динарик Југ

Иван Јастребов (руски историчар и диплмата) је записао да са селом Рапча (Гора) граниче села која леже југоисточно, Пакиша и Кошаришта, да је између граница тих села, у хрисовуљи (цара Душана) се вели, црква која се назива Мратиња, да те цркве више нема, али се виде остаци темеља, који показују да је унеколико већа од уобичајених малих сеоских цркава и да  је била на брду и њено име се сачувало у народу у називу тога Мрат, да је по свему судећи црква била посвећена Светом Мартину.

Све у свему, до сада има родова који славе Мратиндан из три хаплогрупе   E-V13, I2b  и R1b.

Мене занимају они који славе Мратиндан (Св. Стефан Дечански), а преслава Св. Eвдокија. 


Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #55 послато: јануар 13, 2019, 02:44:55 поподне »
Fuštići se pozivaju na Boškoviće iz Grblja sa slavom Sv. Ilije ili su Boškovići po Miljanićima zaseban rod ..naime po toj priči Fuštići su starosedeoci u Brskovu.Da li postoji veza sa Boškovićima iz Caričine kod Sjenice naravno slave Stefana Dečanskog?Vučinići iz Mojkovačkog kraja potiču od njih tj isti su rod sa Fuštićima.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 905
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #56 послато: јануар 13, 2019, 04:43:32 поподне »
Може ли се Мратиње у Црној Гори довести у везу са св. Мратом ?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #57 послато: јануар 13, 2019, 04:53:02 поподне »
Занимиљиви су ови "Мратинштаци".

Чињеница да  у оквиру спског ДНК пројекта  Мратинштака има међу бар три хаплогрупе (I2a Динарик Југ, I2M223, E-V13- Далмација, Р1б- Исаковићи) бројност топонима у Хрватској, број цркава посвећених Сб. Мартину у Хрватској, у Црној Гори  топоним Мратиње (Пива),  остаци цркве Мратиња у Гори, неке сватовске песме у Источној Србији, прича о закопаном благу попа Мартина и др. указује на старост култа Св. Мрате на овим просторима  посебно на подручју доминације католичке цркве на Балкану.

Дошавши Саси рудари су га могли  затећи у Србији, Босни и др. али и донети са собом из краја одакле су дошли (што не би било чудно).

Култ датира, по мени из времена пре 1054.године тј. Великог раскола између Римокатоличке цркве и Православне цркве.

https://books.google.rs/books?id=nuy2BgAAQBAJ&pg=PA246&lpg=PA246&dq=toponim+mratinje&source=bl&ots=kBIXuppxMb&sig=Tu8LF_AOeqoplXrJnd9PxKw_xc4&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjx0v2K9OrfAhXh8eAKHdfaDqAQ6AEwAHoECAkQAQ&authuser=1#v=onepage&q=toponim%20mratinje&f=false


Црна гора Мратињe (Пива)
http://www.stazeibogaze.info/2009/12/10/maglic-2387-m-od-mratinja/

https://www.academia.edu/34290424/PRILOZI_LJETOPISU_POPA_DUKLJANINA_I_RANOSREDNJEVJEKOVNE_DUKLJE.pdf

Zanimljiv je toponim Mratinje u Pivi koji se izvodi iz latinskoga hagionima Sv. Martina ...

Tradicija sv. Martina u kontekstu hrvatske nematerijalne baštine

https://www.ief.hr/docs/dogadjanja/tradicija%20sv%20martina.pdf


ТИМОК. ФОЛКЛОРИСТИЧКА И ЛИНГВИСТИЧКА ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА 2015–2017

https://www.academia.edu/37970988/%D0%A2%D0%98%D0%9C%D0%9E%D0%9A._%D0%A4%D0%9E%D0%9B%D0%9A%D0%9B%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%98%D0%A7%D0%9A%D0%90_%D0%98_%D0%9B%D0%98%D0%9D%D0%93%D0%92%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%98%D0%A7%D0%9A%D0%90_%D0%A2%D0%95%D0%A0%D0%95%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%90_%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%A0%D0%90%D0%96%D0%98%D0%92%D0%90%D0%8A%D0%90_2015_2017


 ВИЈ СЕ, ВЕНЧЕ ДРАГО, ЗАВИЈАЈ СЕ
(СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ У КОНТЕКСТУ ОБРЕДНЕ ПРАКСЕ ИЗ СЕЛА ОКО БЕЛОГ ТИМОКА
 – ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА

41
Где су ти биле Петрове жеђе, Где су ти биле Мратиње ночи?
(Душанка Првуловић, Селачко, 30. 3. 1997)

Варијантно: Где су ти биле Петрове жеђе, Где су ти биле Мратиње ноћи?
(Mира и Зора Васиљевић, 30. 3. 1997
« Последња измена: јануар 13, 2019, 04:55:22 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #58 послато: јануар 13, 2019, 05:16:48 поподне »
https://www.ief.hr/docs/dogadjanja/tradicija%20sv%20martina.pdf

Onomastičke napomene

Jezik nam potvrđuje najdragocjenije podatke o snazi kulta sv. Martina i to kroz onomastičku građu, koja bilježi i važne fonološke promjene poput metateze
likvida (Mihaljević 2002: 189), i koja ističe leksičku učestalost imena Martin
i prije 7. stoljeća.

Hagiotoponim Martin iz predslavenske faze podliježe slavenskoj metatezi likvida i sačuvan je kao Mratin u vrlo ograničenom broju primjera po Dalmaciji (gdje inače valja i tražiti najstarije tragove martinskoga kulta), dok je u mlađoj tzv. nemetatiziranoj fazi postojan diljem Hrvatske.

Metateza likvida je nezaobilazan čimbenik u martinskim toponomastičkim
istraživanjima, koja mogu najpouzdanije opredijeliti starost martinskoga
lokaliteta i njegovu kulturološku slojevitost.
 
Spomenimo neke od njih:

ojkonimi:

– s metatezom: Mratovo – selo u šibenskom kraju, Sumratin – predio u
Dubrovniku;

– bez metateze: Martići, Martijanec, Martinac, Martinci, Martin, Martinska
Ves, Martinovo Selo, Sumartin, Martinski Vrh itd. (Zaradija Kiš 2004: 64);

Na Braču....
 
oronimi:

– s metatezom: Mratin ili Mratinja ili Mratinska Glavica – brežuljak kod
Žrnova na otoku Korčuli (Baničević 1989: 252);

– bez metateze: Martin breg, Martin brdo, Martinjak, Martinšćak, Martinac, Martinovac;

hidronimi:

– samo bez metateze: Martijanšek, Martinec – potoci; Martinovo vrelo, Martin, Martinovac – vrela; Martinica (Bol), Martinovica (Milna), Sveti Martin (Premantura, Krk), Saladinka-Sveti Martin (Poreč) – morske uvale; Martinšćica (Cres), Sveti Martin (Mali Lošinj) – uvala i luka.

Martinska je toponimija “preuzeta od romanskih ili romaniziranih starinaca".
 
Svi su nazivi potvrđeni u Dalmaciji, na prostoru najstarijih martinskih toponima za
koji su vezani počeci kulta sv. Martina.

LA TOPONYMIE DE LA CHARTE DE FONDATION DE BANJSKA: Vers la conception d’un ...
Аутор: ALEKSANDAR LOMA

https://books.google.rs/books?id=nuy2BgAAQBAJ&pg=PA246&lpg=PA246&dq=toponim+mratinje&source=bl&ots=kBIXuppxMb&sig=Tu8LF_AOeqoplXrJnd9PxKw_xc4&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjx0v2K9OrfAhXh8eAKHdfaDqAQ6AEwAHoECAkQAQ&authuser=1#v=onepage&q=toponim%20mratinje&f=false

22.1.5 Mратин поток (Мратињe, Пива), Мратин од лат. Martinus

https://www.poreklo.rs/2012/09/02/srpski-re%C4%8Dnik-bukovice-dalmacija/



Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #59 послато: јануар 13, 2019, 05:26:14 поподне »
U plemenu Grbalj u Boki ima dosta onih koji slave Mratindan .Što se Pive tiče osim toponima postoji rod Boškovića u Pluzinama došli iz Sjenice iz Caričine.Isti rod je otišao u okolinu Bjelog Polja i Sarajeva.