Аутор Тема: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату  (Прочитано 17906 пута)

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7176
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #80 послато: јануар 13, 2019, 10:49:40 поподне »
Oнда се на крају дошло до погрешне претпоставке: Кулизе=Саси, а резултати показују да није тако. Срби који су узели за славу Св. Стефана Дечанског, пре свега су мислили на њега, а не на Св. Мартина. Касније се усталио народски назив Св. Мрата ( услед поклапања у датуму, лакшег идентификовања пошто се већ прослављао Св. Стефан 09.01), и тек на крају је дошло до неког уопштеног повезивања свих који славе Св. Стефана Дечанског, тј. Св. Мрату, са Сасима, Кулизама, а генетика Кулиза је доминантно са ових простора. Тешко да је нека мањинска саска група могла да наметне већинском српском народу свеца кога ће да прославља, а то поклапање у датуму и народски назив је донео погрешну претпоставку на крају, да је већина родова са том славом саског порекла

Ево шта стоји у Србљаку о почецима поштовања култа Стефана Дечанског као светитеља:


На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3638
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #81 послато: јануар 13, 2019, 10:58:22 поподне »
А јели се могло десити да неки католици, павликијани или богомили узму св. Мрату за славу након преласка на православље, а за вријеме Стефана Дечанског?
То не знам, када су Саси прешли на православље, да ли пре почетка прослављања Св. Стефана Дечанског код Срба или тек у то време

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3638
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #82 послато: јануар 13, 2019, 11:20:35 поподне »
То не знам, када су Саси прешли на православље, да ли пре почетка прослављања Св. Стефана Дечанског код Срба или тек у то време
Мада се ради већ о другој половини 14. века, што је Амикус поставио, па је могуће да се и прелазак на православље код Саса није ни десио пре тога, да су иначе имали култ Св. Мартина, па су тај дан и узели за славу, који се поклопио са Св. Стефаном Дечанским. А и да су прешли пре тога, у православном календару се већ обележавао Св. Мина, тако да можда то није ни битно када су прешли на православље...вероватно су преласком на православље, обележавали дан који се поклапао са Св. Мартином и почели да славе свеца који се у православном календару поклапа са Св. Мартином

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 905
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #83 послато: јануар 13, 2019, 11:24:39 поподне »
Стефан Урош I Немањић (?-1277), краљ 1243-1276. Замонашио се као монах Симон. Око 1255. оженио Јелену Анжујску (?-1314).

Стефан Урош II Милутин Немањић (?-1321), краљ 1282-1321. Прво оженио Јелену, српкињу властеоског рода, затим 1282. непознату ћерку господара Тесалије Јована I Анђела, затим 1283. Јелисавету, ћерку угарског краља Иштван V, затим 1284. Ану, ћерку бугарског цара Георгија I Тертера, и 1299. Симониду, ћерку византијског цара Андроника I Палеолога.

Стефан Урош III Дечански Немањић (?-1331), краљ 1321-1331. Прво оженио Теодору, ћерку бугарског цара Смилца, а затим Марију, ћерку византијског паниперсеваста Јована Палеолога.

Све ми се чини да су код Немањића жене водиле главну ријеч а Стефан Дечански био мало толерантнији, од Милутина, према неправославцима  :)
« Последња измена: јануар 13, 2019, 11:28:47 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 905
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #84 послато: јануар 13, 2019, 11:31:36 поподне »
Мада се ради већ о другој половини 14. века, што је Амикус поставио, па је могуће да се и прелазак на православље код Саса није ни десио пре тога, да су иначе имали култ Св. Мартина, па су тај дан и узели за славу, који се поклопио са Св. Стефаном Дечанским. А и да су прешли пре тога, у православном календару се већ обележавао Св. Мина, тако да можда то није ни битно када су прешли на православље...вероватно су преласком на православље, обележавали дан који се поклапао са Св. Мартином и почели да славе свеца који се у православном календару поклапа са Св. Мартином

Није овдје ријеч само о Сасима, било је и других који се конвертирали у православље. Наравно да се при сваком групном преласку из једне конфесије у другу задржавају неке навике и обичаји из претходне.
Evropa je jedna velika porodica.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3638
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #85 послато: јануар 14, 2019, 12:07:13 пре подне »
Није овдје ријеч само о Сасима, било је и других који се конвертирали у православље. Наравно да се при сваком групном преласку из једне конфесије у другу задржавају неке навике и обичаји из претходне.
Свакако су постојала два мотива који су се касније у науци спојили у један: код бивших католичких рудара то је био Св. Мартин, код Срба Св. Стефан Дечански, и на крају и једни и други су постали Кулизе. Али занимљиво је да се усталио назив "Мрата", иако је изгледа далеко мање оних који су саског порекла, него српског, међу свечарима. То би можда значило да је тај назив "Мрата" још од пре прослављања Св. Стефана Дечанског, да је у периоду од једног века (од краја 13. до краја 14. века) Св. Мину прослављало искључиво саско православно становништво и да је та инерција са називом "Св. Мрата" настављена и после почетка прослављања Св. Стефана Дечанског од стране српских родова
« Последња измена: јануар 14, 2019, 12:12:14 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #86 послато: јануар 14, 2019, 11:18:29 пре подне »
Свакако су постојала два мотива који су се касније у науци спојили у један: код бивших католичких рудара то је био Св. Мартин, код Срба Св. Стефан Дечански, и на крају и једни и други су постали Кулизе. Али занимљиво је да се усталио назив "Мрата", иако је изгледа далеко мање оних који су саског порекла, него српског, међу свечарима. То би можда значило да је тај назив "Мрата" још од пре прослављања Св. Стефана Дечанског, да је у периоду од једног века (од краја 13. до краја 14. века) Св. Мину прослављало искључиво саско православно становништво и да је та инерција са називом "Св. Мрата" настављена и после почетка прослављања Св. Стефана Дечанског од стране српских родова

Као што је већ речено, култ Св. Мартина међу Србима је вероватно старији од појаве Саса па је назив Мратиндан за 11. новембар можда већ био установљен и пре њиховог доласка. Претпостављам да су Саси његов култ само оснажили, јер је Св. Мартин и данас један од популарнијих католичких светаца. У прилог томе да су називи Св. Мрата и Мратиндан још из раног средњег века је метатеза ликвида која се јавља у тим називима (Мартин-Мратин-Мрата), а која је била карактеристична само за рани период средњег века (отприлике од 6/7. до 9. века); На Црвењском Путу је горе поставила извод из неког хрватског чланка који управо помиње метатезу ликвида. У складу са тим, људи који су узели да као свеца прослављају новоканонизованог Св. Стефана Дечанског су већ користили устаљени назив за дан његове смрти (11.11, Мратиндан), затим је по аутоматизму назив за тај дан проширен и на свеца (Св. Мрата), иако Св. Мартин и Св. Стефан Дечански немају ништа заједничко осим датума када су преминули и статуса светитеља.
« Последња измена: јануар 14, 2019, 11:23:13 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #87 послато: јануар 14, 2019, 11:53:20 пре подне »
Као што је већ речено, култ Св. Мартина међу Србима је вероватно старији од појаве Саса па је назив Мратиндан за 11. новембар можда већ био установљен и пре њиховог доласка. Претпостављам да су Саси његов култ само оснажили, јер је Св. Мартин и данас један од популарнијих католичких светаца. У прилог томе да су називи Св. Мрата и Мратиндан још из раног средњег века је метатеза ликвида која се јавља у тим називима (Мартин-Мратин-Мрата), а која је била карактеристична само за рани период средњег века (отприлике од 6/7. до 9. века); На Црвењском Путу је горе поставила извод из неког хрватског чланка који управо помиње метатезу ликвида. У складу са тим, људи који су узели да као свеца прослављају новоканонизованог Св. Стефана Дечанског су већ користили устаљени назив за дан његове смрти (11.11, Мратиндан), затим је по аутоматизму назив за тај дан проширен и на свеца (Св. Мрата), иако Св. Мартин и Св. Стефан Дечански немају ништа заједничко осим датума када су преминули и статуса светитеља.

Додао бих још један детаљ,а то је да су сви ови набројани празници са датумима који су остали по старом јулијанском календару, дакле је њихово прослављање код Срба свакако старије од промјене календара у 16. вијеку. Тако је, на неки начин, у српском обичајном календару, остао "замрзнут" светачник римске цркве, али по старом јулијанском календару.

Ово је битно и због саме старине прослављања крсних слава, које се ипак показују као доста стар хришћански обичај код Срба. И данас кад питате људе шта славе, већина ће рећи Мратиндан,а не св. Стефана Дечанског или Михољдан,а не св. Киријака Отшелника, иако црквено формално прослављају управо св. Киријака Отшелника односно св. Стефана Дечанског.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 905
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #88 послато: јануар 14, 2019, 02:52:34 поподне »
Хвала, све постаје мало јасније.
Интересује ме шта још карактерише кулизе осим чињенице да славе св. Мрату? Гдје их је највише било? Чиме су се бавили? ...
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #89 послато: јануар 15, 2019, 03:16:32 пре подне »
Dečani kao manastir nisu uopšte podignuti u čast Sv.Kralju već Sv.Nikoli koji mu je povratio vid.Sv .Mina koji se slavi u Kopaoničko Jablaničkom kraju je stigao putem Grčke pravoslavne crkve i najbliže porediti njegove žitije su žitije Sv.Djordja.Potiskivanjem sv.Mrate  od strane sveštenstva i inteligencije za Kulize se može reći da danas proslavljaju Dečanskog i Sv.Minu.Priča o Kulizama kao Hazarima je smešna .Hazari kao rudari ....kao upravnici i kontrolori da.Smatra se da su bili rudari  i njihove naseobine u Srbiji mogu se naći u oblasti rudnika neki se pozivaju da bili vešti ratovanju i kovanju.Naime blizu primorskih mesta su se naseljavali jer pomorstvo počinje da se razvija slučaj u Boki.Mogu se smatrati sada već starim pravoslavnim rodom i mnogo više starosedelačkim stanovništvom iako znamo da izvorna priča nije tipična .Kopaonik ,Jablanica ,Brus ,Novi Pazar ,Sjenica ,Mojkovac Brskovo,Bjelo Polje ,Hercegovina.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #90 послато: јануар 15, 2019, 03:29:02 пре подне »
Da ne zaboravim Kosovo. Stefan Dečanski nema nikakve veze sa Svetim Stefanom koji se proslavlja 09.01 .Stefan je išao kao naziv uz svetovnog vladara Srbije .Zašto? To je bila Krsna Slava Nemanjića ko ne veruje neka pročita ,,Žitije Svetog Save,,Sv.Vladike Nikolaja Velimirovića

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 905
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #91 послато: јануар 15, 2019, 10:12:53 поподне »
У Бихору се каже "шта се кализиш" оном ко споро хода и заостаје за групом.

     Мало сам се распитао око значења оког "шта се кализиш". Изгледа да се то каже неком ко се двоуми, неком неодлучном...
     С дрге стране ова ријеч ме подсјећа на латинску collisio чије тумачење и употреба није баш најјаснија. Ево једног покушаја:
Definicija
1.   situacija kad što kolidira (2) [imati koliziju imati dvije ili više obveza u isto vrijeme]; nepodudarnost, opreka
2.   sukob, sudar [doći u koliziju doći u sukob (ob. interesa, mišljenja i sl.)]
3.   fil. u etici sukob nespojivih dužnosti, prava i interesa
     Занимљиво је оваква употреба ове ријечи:
U pojedinim zemljama na Balkanu postoji i drugačija upotreba ovog pojma i odnosi se na studentske rokove i kolizione predmete. Tačnije, kolizija u ovom kontekstu znači da ako student obnovi godinu ima pravo da izabere nekoliko predmeta iz naredne godine kako bi sebi olakšao sledeću godinu.
     С обзиром на вријеме и простор гдје се јављају Кулизе, мени се чини да су такав надимак добили зато што су били православци а задржали су неке елементе других хришћанских праваца. Они су раније могли бити рани хришћани, павлићани, богумили или католици. Таква појава се сретала код сваког конвертирања.
    За разлику од криптокатолика (љарамана) који су се јавно издавали за муслимане а сахрањивали су се као католици, Кулизе нису крили ту своју "колизију двије или више обавеза", тај свој "сукоб неспојивих дужности, права и обавеза". Нешто слично као што муслимани у Санџаку обиљежавају Петровдан, Ђурђевдан, Илиндан, .. а да су при том потпуно свјесни да ти датуми немају никакве везе са Исламом, а ритуал на тим датумима вуче коријене још из паганства, што Ислам посебно осуђује.
      С обзиром да се на мјестима гдје се јављају Кулизе може наћи и по који стећак, могућа је веза Кулиза са Босанском црквом која је, чини ми се, била толерантнија код тих утицаја са стране.
     Свакако, овдје морам напоменути да сам ја пуки аметер у овоме и да су могуће драстичне грешке. :)
     
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #92 послато: јануар 15, 2019, 11:45:35 поподне »
Da ne preteram .Nemaju sjajne osobine bez generalizacije normalno.Mnogo se Mrnjavčevića iz Kuča poturčilo činjenično stanje.Ništa bolji po tom pitanju nisu Malisori uostalom od plemena do pojedinačnih slučajeva ...Uostalom tri religije da su mnogi pročitali svoj nacion manje bi se,, tukli ,,Kulize ili Sasi nesumnjivo su se asimilovali ili nedovoljno proučeni pre bih rekao ovo drugo moguće da grešim nemaju velikane te su imali potrebe da ih pronadju u narodu sa kojim žive.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #93 послато: јануар 15, 2019, 11:56:36 поподне »
Da kovanje novca ,oružja,potkivanje konja u nekim novijim izvorima pominju se kao dobri ugostitelji .

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #94 послато: јануар 16, 2019, 04:02:15 пре подне »
 Kaže da porodica Pavlović vodi poreklo iz sela Polokce, mesna kancelarija Vranovina kod Novog Pazara, u Srbiji, u podnožju planine Golije.
G. Radenko nam predočava podatke iz prošlosti porodice koje smatra relevantnim za njeno poreklo, između ostalog da su se 1804. godine, u podnožje planine Golije, doselili petorica braće iz Kulizinog sela, u Starom Vlahu - svaki u drugo selo. Jedna u Banjskoj, pod Golijom, drugi u Rajši Potok, pod Rogoznom, dvojica u selo Polazi, u Vranovini, a peti brat u Polokce. Ovaj poslednji, u Polokcu, zvao se Radosav i imao je sina Pavla po kome su 1918. godine svoje dotadašnje prezime Kulize, zamenili za Pavlović. Stara slava porodice je bila Sveti Mrata, ali sada - otkako čitalac pamti, njegova porodica slavi Aranđelovdan.
Nije sasvim jasno o kom poreklu naš čitalac želi da mu odgovorimo. Po svemu sudeći, ima u vidu starije poreklo Pavlovića, tj. Kulize, o kojima je upravo jedan Pavlović, Radoslav, napisao čitavu studiju. Uzgred, i mi smo ih spominjali u našim prilozima, pa g. Pavlović može da nam se javi ponovo za dodatne informacije, ali privatno - telefonom ili na imejl adresu.
Kulize su grupa srodnih porodica sa različitim prezimenima, među kojima je i Pavlović, čije poreklo ima isti koren, za šta nauka sve do sada za njega nije našla konačno objašnjenje. Prema nekim mišljenjima, Kulize su pripadnici najstarijeg srpskog plemstva, barem sudeći po slavi Svetom Mrati, to jest Martinu koji je, kao svetac, u hrišćanstvu kodifikovan još pre raskola 1054. godine. Budući da su ga prihvatili za svog zaštitnika doma (kod pravoslavaca) još pre 11. veka, moglo bi se zaključiti da su to bile plemićke porodice, a jednoj takvoj je pripadao i sam sv. Martin, u našem narodu iskrivljeno prozvan sv. Mrata. Reč je o porodicama koje su među prvima prihvatile hrišćanstvo.
Veliki deo porodica koje vode poreklo od Kuliza i danas slave tu slavu 24. novembra. Nekoliko vekova kasnije, posle crkvene intervencije kojom je Sv. Kralj Stefan Dečanski uveden u praznike upravo na ovaj dan, ili pak, njegovog dodavanja na datum slavljenja Sv. Mrate, druge porodice su uzele neke druge slave, ali samo iz ciklusa u narodnom kalendaru posvećenog stočarskim svecima, tj. zaštitnicima stoke i posla oko nje, u novembru i decembru - Mitrovdan, Aranđelovdan, Đurđic, Nikoljdan.
Drugo objašnjenje je da su Kulize, zbog svojih antropoloških crta - karakterističnog svetlog tena, riđe kose, svetlih očiju i pega na licu ili crnih kosih očiju i kose, kao i visokih jagodica - koje se naizmenično, od generacije do generacije javljaju u jednoj te istoj porodici, zapravo potomci stranog etničkog elementa.
Naime, pretpostavlja se da su njihovi preci Sasi, Saksonci koje je kralj Milutin dovodio iz Erdelja da rade kao stručnjaci u srpskim rudnicima, a car Dušan neke angažovao i za svoju telesnu gardu i stalno naselio u srpskim zemljama

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #95 послато: јануар 16, 2019, 06:31:13 пре подне »
Идеју за наслов теме сам позајмио од текста објављеног на порталу Порекло, у ком је објављена студија Радослава Љ. Павловића  “Кулизе (порекло и старина)“, објављену у Гласнику Етнографског института Српске академије наука 1952. године:
http://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
Аутор студије помиње на више места теорију о пореклу Кулиза од средњовековних рудара Саса. Помиње и предање код неких Кулиза о пореклу од владарских породица Бранковића и Мрњавчевића. Студија обилује вредним подацима, али је по мом мишљењу закључак да су Кулизе пореклом из северне Албаније је погрешан. Ова теза се изводи из арбанашког порекла речи Кулиза, тј. наставка –за.
Следећи је текст је написао наш форумаш, Синиша Јерковић: http://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/

Kaže da porodica Pavlović vodi poreklo iz sela Polokce, mesna kancelarija Vranovina kod Novog Pazara, u Srbiji, u podnožju planine Golije.

G. Radenko nam predočava podatke iz prošlosti porodice koje smatra relevantnim za njeno poreklo, između ostalog da su se 1804. godine, u podnožje planine Golije, doselili petorica braće iz Kulizinog sela, u Starom Vlahu - svaki u drugo selo. Jedna u Banjskoj, pod Golijom, drugi u Rajši Potok, pod Rogoznom, dvojica u selo Polazi, u Vranovini, a peti brat u Polokce.

Naime, pretpostavlja se da su njihovi preci Sasi, Saksonci koje je kralj Milutin dovodio iz Erdelja da rade kao stručnjaci u srpskim rudnicima, a car Dušan neke angažovao i za svoju telesnu gardu i stalno naselio u srpskim zemljama

Кулизино Село је заселак Даића (Ивањица), Голија, Стари Влах.

https://www.poreklo.rs/2018/05/05/poreklo-prezimena-selo-dajici-ivanjica/.

Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године.

На просторима Кулизиног Села раније су живели Кулизе, племе које се одавде одселило, али је за собом оставило одређене трагове. Оснивач тог села био је свакако неки човек са надимком Кулиза. Данас y селу нема његових потомака. Данашње (досељено) становништво је од Васојевића. У селу је Кулизина река, названа тако по Кулизанима (Кулизама) који су ту некад живели. На венцу планине Јавора (више села Субудине) има Кулизино брдо. Ту је неко време живео избегли Кулиза, из Кулизиног села.

Кулизе уверавају да су сви мратинци, светоминци и светодечанци „једно“, управо крвни сродници.

Изгледа да је земља матица Кулиза Албанија, крај око Бојане, Скадра и Пилата, y старој српској држави у коме се мешао балканско-романски, арбанашки и словенски елемент.

Кулизе славе заштитнике стада, домаћих животиња, уопште: св. Мрату, св. Мину, св. Арханђела. Само по изузетку славе ког другог свеца, напр. св. ‘Ђурђа, (у Лепеници и Банату), св. Димитрија (у Рашкој).

Поред других прекада, најчешће узимају за прекаду опет свеца заштитника стада, св. Арханђела и св. Саву. Прекаде су узимали из разних узрока. Под притиском околине, а највише као сточари из завета.

Како је култ светаца Мрате, Мине, Арханђела и Саве особито развијен y Кулиза становника брдских и планинских крајева и како су у њих очувани y пуној свежини обичаји Мратињаца, односно њихових празника, могли бисмо помислити да се култ светаца Мрате и Арханђела, односно Мине и Саве, развио врло рано, знатно пре но што су их заветовани почели узимати за крсно име. Отуда код становника Кулизиног Села, Средње Реке и Каралића, као и једне фамилије у Горњим Даићима јављају се по две славе: једна коју су донели са собом из Васојевића и то је најчешће Лесендровдан, и друга, коју су наследили на овим просторима од Кулиза, ранијих становника овог села.

Има и сeло Кулизићи, Црна Гора.

http://www.maticacrnogorska.me/files/46-47/14%20bozidar%20sekularac.pdf
DOKUMENTARNI I NARATIVNI PODACI O VLASIMA U CRNOJ GORI, Božidar Šekularac

B. Šekularac, Dobrilovina i Dobrilovinski katastik, Mojkovac 1988.


U manastiru Dobrilovina kod Mojkovca, na śeveru Crne Gore, sačuvan je Katastik ovoga manastira iz XVIII vijeka u kome se navode poklonjena imanja i imena priložnika, po selima i mjestima.

Među priložnicima sela Kulizići: Matijaš, Vitor, Vilareta, Vitoje, Manda, Joanu.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3638
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #96 послато: јануар 16, 2019, 07:49:52 пре подне »
Занимљива су та уопштавања о Кулизама, тј. неким особинама, иако је доказано да су разнородни. Очигледно да су неки стереотипи усвојени током времена па се иоле нека негативна особина (које постоје свуда, не само код њих), користила као потврда стереотипа:
"Кулизе (Соврле, Соврлићи 6 к., св. Краљ, св. Мрата, Мина) у Кутњу. Саселили су се из Плакаонипе у Рогозну.У Копаонику кажу за њих да су „мимо свет, себични, радују се злу свога комшије“.
"Милосављевићи, Кулизићи (6 к., св. Мрата, Мина) у Лукару. Доселили оу се с Косова. Сазнали смо да су ове Кулизе потомци „бератског“ кнеза Милосава Кулизе из Великих Пчелица у Левчу. Према нашем сазнању ови Кулизићи су „добре газде“. У кући се свађају, туку; „терају (суде) по судовима“.
"М. Ђ. Милићевић вршио је као малу анкету о слављењу св. Мрате, па му је из Крушевачке нахије одговорено: „За мратинце се свуда држи да су рђави људи и зову их Кулизе. Доселили су се иза Копаноника из Старе Србије“. Свештеник Вићентије из Јежевице (испод Јелице) одговорио је овако: „Мратинци славе и помињу само св. Мрату; за Мину, Витора и Вићентија не знају. Порекло своје доводе од краља Вукашина. Многи их зову Кулизе, што је име поружно, а шта управо значи не знам. Овде се држи да међу мратинцима увек има много рђавих људи."
"М. Ђ. Милићевић говори овако о Милосаву Кулизи, кнезу из Левча: „Тешко ми је, а морам да поменем и једно злочиначко име, ‘само да никога правда не мимоиђе. Прича се у Левчу да је у селу Пчелицама (Великим Пчелицама) био некакав царски бератлија Милосав Кулиза. Од 1813—1815 постане он кнез у Левчу.

Као такав, похватао је, веле, једном (јамачно за време Хаџи-Проданове буне) 70 првих људи из Левча и отерао их као бунтовнике у Београд паши.

У Београду се тада находио и Кнез Милош, па видећи толике људе повезане на правди Бога, рекне му: — Милосаве, од Бога не нашао! зашто чиниш то од своје браће?

— Е, тако Милоше, одговори Кулиза: — ја моје овчице стрижем, а ти кад стечеш своје, стрижи како знаш другојачије; ја ти се нећу мешати."
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3638
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #97 послато: јануар 16, 2019, 08:01:23 пре подне »
"Свакако да је песнику Ђ. Јакшићу била позната ова „прича“ коју је објавио М. Ђ. Милићевић, а могло се догодити и то да је ово предање, о истом кнезу и његовом тешком злочину, Јакшић сам лично чуо и забележио у народу. Било како било, тек Јакшић „грми“ против народног издајника:

Главаш:
Што је, још зачет, учио
Шпијунски занат оца наказног,
Јер знади, душо, твоје маћехе
Пређашњи муж је био Кулиза.

Спасенија: Кулиза ? …

Главаш:
Јесте он
Кога са грозом народ спомиње!
Та он је пород срца њезина
Покварен измет злобе очеве
Што је окове тешке опремајућ’
Неорећној браћи рода оопственог
У срце овоме сину улио
Претворство, злобу, лажу, превару“.

"Прота Сг. Димитријевић слушао је да кулизама (тако) зову извесна села на окомцима Копаоника према Ибру, а и извесну породицу на Косову. Прича се за њих да су око косовске битке (1389) чинили Турцима неке услуге, те су им доцније дата била од њих нарочита права и ослобођени су били од државних дација...Опет мислим да и она прекорна казивања о мратинштацима (што славе св. Мрату), па и ова казивања о кулизама (тако) и довођење преславе у везу с Вуком Бранковићем , није ништа друго, него остатак оних издвојених погледа народних на њихове далеке претке Сасе рударе који су са собом доносили и део митолошког култа св. Мартину, а који су, као странци, могли бити неутрални у току оног једновековног прелажења владања у турске руке, па стећи и име кулиза (тако) што у народу звачи улизица, наметљивац, шпијун“.
"Кулизићи (10 к., св. Мина) у Почековини. Они су „мимо свет, зли људи и глобаџије“ (зеленаши). Један сељак из суседног села Стопање овако их даље описује „ониски људи, дежмекасти и црномањасти“.
"Максићи (3 к., св. Мина) у Александровцу у Крушевачкој Жупи. Од ових Максића један приложио неко земљиште александровачкој цркви у Кожетину; кажу да је то учинио „због неког злог дела“.
"За потомке овога Боже (Милетиће и Божиће) кажу у селу: „Готови су да, туђе имање заузму, да сваког оптуже; опашће те, слагаће, а извући ће се испод кривипе иако је крив.“
"Додаћемо још неке напомене о душевним особинама Кулиза:

Ови су штедљив свет. Штеде у свему и раде истрајно и марљиво у тежњи да стекну велика имања, многу стоку, да пограде велике и добре куће за становање и зграде, да дођу до угледа и положаја, до „власти“ од којих ће они и њихови имати стварне и непосредне користи...
Побожни су, али та њихова побожност није искрена. Подижу цркве, дају им поклоне (у земљи и стоци), на пр. Мркша Сићевски подигао је цркву у Штави, а један Максић поклонио је неко земљиште александровачкој цркви у Кожетину. Дају радо свештенику и цркви, али то чине „ради искупљења од злодела“ (Максићи у Кожетину).
Брзо се љуте и за увреду се тешко свете — убиством. Често су падали „на крв“ и бежали од освете (Понорци из Остатије односно Понора, Кулизе ив Саса и Кулизиног Села на Голији). И у наше време у Кулиза има случајева крвне освете (Јовићевићи у Рибници).

Кулизе ласкају, улагују се оиима од којих имају користи или којих се боје. Стварно мрзе их и чекају прву прилику да им се освете. Варају их, свете се убиством, беже, излажу се прогонима и недаћама и потуцају се од места до места. У том погледу веома је занимљив пут Понораца у Црвњу и Доброј Букви у Гокчаници.
У градском друштву заузимају често највише положаје. Сем тога многе породице истакле су се као свештеничке, трговачке и занатлијске.

Своје хвале и претерано уздижу, а туђин је за њих нижи. Као и други старинци Кулизе према досељеницима су нетрпељиви (у Штави и Бозољину). Отуд читава села, засеоци, па и крајеви остају „од одавна” настањени само Кулизама,

И даље се настављају примери...Очигледно је да је само повезивање Кулиза са Бранковићима и издајом, или сарадњом са Турцима, стигматизовало у народу целу групу родова који славе Св. Мрату и приписавала им негативне особине (а негативних примера ако је било, само је доносило "потврду" и генерализовање)
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
« Последња измена: јануар 16, 2019, 08:07:28 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3638
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #98 послато: јануар 16, 2019, 08:16:31 пре подне »
Извињавам се због преобимног цитирања, могу да се и избришу поруке, али поента је да је кроз историју била нека врста стигматизације Кулиза, па би после тестирања испало да је међу Србима било оних "добрих" ПХ908 Срба, и "лоших" ПХ908 Срба, који су Кулизе (а та грана је за сад најбројнија код родова који славе Св. Мрату)...
« Последња измена: јануар 16, 2019, 08:21:43 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #99 послато: јануар 16, 2019, 11:21:01 пре подне »
Код старијих Рогожњана, а верујем и код људи у широј околини, и данас може да се чује "кулиза" за превртљивца, потуљену или подмуклу особу. Подразумева се да ми није намера да било кога овим увредим, већ да скренем пажњу на нешто што је опште позанто у том крају. Нека ме демантују или потврде два Милоша. Јуначанин и Грабовчанин :)

Иначе, кумови мојих Живковића и Јаковљевића Рујиштана су Соврлићи (Св. Мрата), а да су односи и дан данас добри потврђује кумство које је ушло у трећи век.