Аутор Тема: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату  (Прочитано 16557 пута)

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #60 послато: јануар 13, 2019, 06:19:08 поподне »
Мислим да је култ Мратиндана у српским земљама старији од доласка Саса у српске земље и да га не треба са тим искључиво повезивати.

Заборавља се да је до времена св. Саве, подручје на ком су у то вријеме обитавали Срби потпадао скоро сасвим у јурисдикцијску црквену зону Римске цркве (још прије раскола) и да су прво крштење Срба извели свештеници из Рима, о чему је Константин Порфирогенит оставио писани помен. Још прије раскола Римска црква је у богослужењу користила Римски обред и користила се римским црквеним календаром. У догматском погледу ово је до 1054. године такође био ништа мање православни обред него онај Константинопољске цркве.

Евидентно је да су у српској народносној свијести и обичајној култури остали трагови овог некадашњег прослављања светаца по римском календару. Мратиндан је један од очигледнијих примјера, јер св. Мартин је и православни светитељ, али се по календару константинпољске цркве прослављао сасвим другог датума (12. октобра).

Други очигледан примјер је Видовдан. Св. Вида чак и нема списковима светаца старе константинопоске цркве. Култ овог светитеља Србима је дошао преко јужне Италије, веома битне области за рани период српског присуства на Балкану. У јужној Италији су и коријени српске средњовјековне архитектуре. Прослављање св. Вида код Срба је такође по римском календару, у православној Цркви св. Вид се прославља 29. маја по новом календару.

Трећи примјер је свакако Михољдан, прослава св. архангела Михаила по римском календару, што је такође оставило трага у нашој традицији.

Генерално, због отклона Срба према Риму данас, не прихвата се ово рано прожимање Срба и Римске (тада још увијек православне) Цркве, али бојим се да историјске чињенице говоре да су те везе биле прилично јаке. То се усоталом јасно види и кроз укоријењеност ових празника у српског народној традицији.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 878
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #61 послато: јануар 13, 2019, 06:46:34 поподне »
Српска православна црква и њени верници 24. новембра славе Светог краља Стефана Дечанског, који се у народу назива још и Мратиндан.
Када је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепљеном краљу Стефану који је потом саградио храм Високи Дечани.

Каква је то веза између Стефана Дечанског, Мратиндана и Високих Дечана?

Ја се у релгије не разумијем али ми се чини да се послије овог датума препоручивало да се не иде из куће послије заласка сунца.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 232
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #62 послато: јануар 13, 2019, 06:55:53 поподне »
Мислим да је култ Мратиндана у српским земљама старији од доласка Саса у српске земље и да га не треба са тим искључиво повезивати.

Заборавља се да је до времена св. Саве, подручје на ком су у то вријеме обитавали Срби потпадао скоро сасвим у јурисдикцијску црквену зону Римске цркве (још прије раскола) и да су прво крштење Срба извели свештеници из Рима, о чему је Константин Порфирогенит оставио писани помен. Још прије раскола Римска црква је у богослужењу користила Римски обред и користила се римским црквеним календаром. У догматском погледу ово је до 1054. године такође био ништа мање православни обред него онај Константинопољске цркве.

Евидентно је да су у српској народносној свијести и обичајној култури остали трагови овог некадашњег прослављања светаца по римском календару. Мратиндан је један од очигледнијих примјера, јер св. Мартин је и православни светитељ, али се по календару константинпољске цркве прослављао сасвим другог датума (12. октобра).

Други очигледан примјер је Видовдан. Св. Вида чак и нема списковима светаца старе константинопоске цркве. Култ овог светитеља Србима је дошао преко јужне Италије, веома битне области за рани период српског присуства на Балкану. У јужној Италији су и коријени српске средњовјековне архитектуре. Прослављање св. Вида код Срба је такође по римском календару, у православној Цркви св. Вид се прославља 29. маја по новом календару.

Трећи примјер је свакако Михољдан, прослава св. архангела Михаила по римском календару, што је такође оставило трага у нашој традицији.

Генерално, због отклона Срба према Риму данас, не прихвата се ово рано прожимање Срба и Римске (тада још увијек православне) Цркве, али бојим се да историјске чињенице говоре да су те везе биле прилично јаке. То се усоталом јасно види и кроз укоријењеност ових празника у српског народној традицији.


Misim da su ovi kultovi stariji i od primanja hrišćanstva. Stariji kultovi Svetovida, kultovi oko Miholjskog ljeta i dolaska zime Mrza-Mrata su se trebali uklopiti u novo hrišćanstvo pa ako nije bilo nešto slično na istoku onda je bilo na zapadu. Sv. Vito je iskorišćen da se kult staroslovenskog boga Svetovida uključi u nova vjerovanja i na taj način iskorijeni u narodu stariji kult.
« Последња измена: јануар 13, 2019, 06:58:05 поподне Vidak »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4650
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #63 послато: јануар 13, 2019, 07:00:56 поподне »
Српска православна црква и њени верници 24. новембра славе Светог краља Стефана Дечанског, који се у народу назива још и Мратиндан.
Када је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепљеном краљу Стефану који је потом саградио храм Високи Дечани.

Каква је то веза између Стефана Дечанског, Мратиндана и Високих Дечана?

Ја се у релгије не разумијем али ми се чини да се послије овог датума препоручивало да се не иде из куће послије заласка сунца.

Св. Краљ Стефан Дечански је од стране СПЦ уврштен у календар 11. новембра (24.11. по грегоријанском календару), када се обележава датум његове мученичке смрти. Истог датума се по горепоменутом римском литургијском календару обележава Св. Мартин из Тура па је ту дошло до преклапања и постепене замене мратињског (мартинског) култа са култом Стефана Дечанског, те је остатак некадашњег култа преживео само у називу (Св. Мрата, Мратиндан).
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #64 послато: јануар 13, 2019, 07:10:11 поподне »

Misim da su ovi kultovi stariji i od primanja hrišćanstva. Stariji kultovi Svetovida, kultovi oko Miholjskog ljeta i dolaska zime Mrza-Mrata su se trebali uklopiti u novo hrišćanstvo pa ako nije bilo nešto slično na istoku onda je bilo na zapadu. Sv. Vito je iskorišćen da se kult staroslovenskog boga Svetovida uključi u nova vjerovanja i na taj način iskorijeni u narodu stariji kult.

За то не знам, сасвим могуће, доста паганских вјеровања јесте уношено у хришћанство, па ни то није искључено. Међутим, волио бих да видим неке конкретније податке о Световиду или о овом "Мрза-Мрата". У посљедњим деценијама било је доста тзв. старословенске митологије наштампано у разним књигама. За добар дио тога се показало да су измишљотине. Код Јужних Словена се тога најмање и могло сачувати, јер су међу Словенима први покрштени и први који су дошли на простор старе античке цивилизације. Зато су и археолошки тешко препознатљиви,а рекао бих још теже митолошки. Једино што се донекле може реконструисати од старијег паганског наслеђа јесте кроз народне обичаје, а ту колико се сјећам не спомињу се ни Световид ни Сварог ни Морана.


Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 232
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #65 послато: јануар 13, 2019, 07:21:47 поподне »
За то не знам, сасвим могуће, доста паганских вјеровања јесте уношено у хришћанство, па ни то није искључено. Међутим, волио бих да видим неке конкретније податке о Световиду или о овом "Мрза-Мрата". У посљедњим деценијама било је доста тзв. старословенске митологије наштампано у разним књигама. За добар дио тога се показало да су измишљотине. Код Јужних Словена се тога најмање и могло сачувати, јер су међу Словенима први покрштени и први који су дошли на простор старе античке цивилизације. Зато су и археолошки тешко препознатљиви,а рекао бих још теже митолошки. Једино што се донекле може реконструисати од старијег паганског наслеђа јесте кроз народне обичаје, а ту колико се сјећам не спомињу се ни Световид ни Сварог ни Морана.

Potvrda postojanje kulta Svetovida kod Srba:
Vasilije I Makedonac, rodonačelnik jedne od najznačajnijih dinastija Vizantije, 873. je prilikom pokrštavanja Srba u Neretljanskoj oblasti porušio sva svetilišta i kumire osim najvećeg posvećenog Svetovidu. Svetovidovo svetilište je „pročišćeno“ (pretvoreno u crkvu) i posvećeno svetom Vidu.

Na Balkan je došlo više različitih slovenskih plemena, koji su imali različitog boga zaštitnika. Nije postojala uređena slovenska paganska država da bi i slovenski panteon bilo regulisan, sa tačnom hijerarhijom i standardizovanim imenima.

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2345
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #66 послато: јануар 13, 2019, 07:25:04 поподне »
Potvrda postojanje kulta Svetovida kod Srba:
Vasilije I Makedonac, rodonačelnik jedne od najznačajnijih dinastija Vizantije, 873. je prilikom pokrštavanja Srba u Neretljanskoj oblasti porušio sva svetilišta i kumire osim najvećeg posvećenog Svetovidu. Svetovidovo svetilište je „pročišćeno“ (pretvoreno u crkvu) i posvećeno svetom Vidu.

Na Balkan je došlo više različitih slovenskih plemena, koji su imali različitog boga zaštitnika. Nije postojala uređena slovenska paganska država da bi i slovenski panteon bilo regulisan, sa tačnom hijerarhijom i standardizovanim imenima.

Одакле су преузети ови наводи?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 878
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #67 послато: јануар 13, 2019, 07:28:34 поподне »
Св. Краљ Стефан Дечански је од стране СПЦ уврштен у календар 11. новембра (24.11. по грегоријанском календару), када се обележава датум његове мученичке смрти. Истог датума се по горепоменутом римском литургијском календару обележава Св. Мартин из Тура па је ту дошло до преклапања и постепене замене мратињског (мартинског) култа са култом Стефана Дечанског, те је остатак некадашњег култа преживео само у називу (Св. Мрата, Мратиндан).

Нешто ми код Немањића има пуно случајности када је у питању православље и катоичанство. Те онај се случајно крстио у католичкој цркви, други се оженио католкињом, трећи умро на дан када се обележава Св. Мартин из Тура (поријеклом из Паноније)......
Компликују ми истраживање ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1092
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #68 послато: јануар 13, 2019, 07:37:45 поподне »
И 200 година након Светога Мартина - епископа Тура (Tours), за његовог наследника на епархијском трону Тура - Гргура, су као врховни господар(и) dominus noster и даље важили цареви источног Рима - Јустин II. и Тиберије I.

Simon Loseby, Gregory of Tours, Italy, and the Eastern Empire

узгред, Гргур од Тура је оставио и сведочанство о постојању тајфалске заједнице у својој епархији :)
« Последња измена: јануар 13, 2019, 07:39:58 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #69 послато: јануар 13, 2019, 07:45:45 поподне »
Potvrda postojanje kulta Svetovida kod Srba:
Vasilije I Makedonac, rodonačelnik jedne od najznačajnijih dinastija Vizantije, 873. je prilikom pokrštavanja Srba u Neretljanskoj oblasti porušio sva svetilišta i kumire osim najvećeg posvećenog Svetovidu. Svetovidovo svetilište je „pročišćeno“ (pretvoreno u crkvu) i posvećeno svetom Vidu.

Na Balkan je došlo više različitih slovenskih plemena, koji su imali različitog boga zaštitnika. Nije postojala uređena slovenska paganska država da bi i slovenski panteon bilo regulisan, sa tačnom hijerarhijom i standardizovanim imenima.

Световид се као словенско божанство јавља код Словена на балтичком острву Рујан и то у 12. вијеку, када су исти још били пагани, а Срби тада већ 300 година хришћани. Сам аутор који први пут и помиње име Световида,а то је саксонски свештеник Хелмолд даје и објашњење настанка овог култа међу рујанским Словенима.

Наиме, Рујанци су били покрштени и један дио њихове земље је био дарован манастиру св. Вита у Корвеју (Њемачка) па се се међу њима појавио култ св. Вита, хришћанског светитеља. Послије неког времена Рујанци су се вратили паганству,а св. Вита су наставили да поштују али као паганског и то врховног бога.

Тако пише хроничар, савременик збивања из 12. вијека.

Иначе је св. Вит мученик, поријеклом са Сицилије, и његов култ се ширио првобитно из Италије, али је доста рано захватио њемачке и западнословенске земље.


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4650
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #70 послато: јануар 13, 2019, 07:47:12 поподне »
Нешто ми код Немањића има пуно случајности када је у питању православље и катоичанство. Те онај се случајно крстио у католичкој цркви, други се оженио католкињом, трећи умро на дан када се обележава Св. Мартин из Тура (поријеклом из Паноније)......
Компликују ми истраживање ;)

Толико су са њима били блиски да је у Душановом Законику постојала одредба која је спречавала прозелитизам католичких свештеника према православцима. Онако, братски.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 878
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #71 послато: јануар 13, 2019, 08:00:27 поподне »
Толико су са њима били блиски да је у Душановом Законику постојала одредба која је спречавала прозелитизам католичких свештеника према православцима. Онако, братски.  ;)

Ма мене занима шта се дешавало прије Душана, када је све то било мало либералније :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 232
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #72 послато: јануар 13, 2019, 08:09:24 поподне »

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 536
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #73 послато: јануар 13, 2019, 08:48:25 поподне »
Мислим да је култ Мратиндана у српским земљама старији од доласка Саса у српске земље и да га не треба са тим искључиво повезивати.

Мратиндан је један од очигледнијих примјера, јер св. Мартин је и православни светитељ, али се по календару константинпољске цркве прослављао сасвим другог датума (12. октобра).

Слажемо се Симо. Свети Мартин је баштина свих раних хришћана.



Ма мене занима шта се дешавало прије Душана, када је све то било мало либералније :)

Па кад вас то толико занима, прочитајте овде. У духовном смислу (код заиста верујућих хришћана) славио се Св. Мартин, а код лажних хришћана или пагана пише вам у овом чланку:Sveti Martin – omiljeni vinski svetac

https://povijest.hr/drustvo/kultura/sveti-martin-omiljeni-vinski-svetac/


Kako je postao vinski svetac?

Vjerovanja i običaji o sv. Martinu sadrže elemente tradicija pojedinih naroda, elemente drevnih mitologija kao što su rimska i keltska dok su kršćanski momenti možda najmanje zastupljeni. Kako je kroz stoljeća Martin postao sinonim za hedonizam?

Riječ je čistoj slučajnosti. Naime, za sve je kriv datum Martinove smrti koji se poklapao s mnogim poganskim običajima. Početci vinskih svečanosti sežu daleko u antičku prošlost. Najprije treba spomenuti Baccha, grčkog boga vina, čije su vinske svečanosti (bakanalije) započinjale u prosincu, kad se slavio kraj jeseni i mlado vino. Kult boga Baccha bio je poznat i u starom Rimu. Također u prosincu Rimljani su povodom Saturnalija organizirali obilne gozbe i zabave, a tih je dana bilo dozvoljeno sve što je tijekom ostatka godine bilo zabranjeno. Rimljani su izvodili ludosti i igrali uloge – nešto slično današnjem karnevalskom raspoloženju. U Njemačkoj karnevalsko vrijeme još uvijek počinje 11.11. u 11 sati i 11 minuta, a svečani početak karnevalskog ludila obilježava se u svim većim mjestima. Pored antičkih utjecaja važno je objasniti ulogu Kelta u transformaciji sv. Martina iz pobožnog redovnika u modernog boga vina. On, koji se posvetio pokrštavanju pogana, postao je predstavnik poganskih običaja u velikom dijelu Europe do današnjih dana. Za keltska plemena zima je počinjala na njihov najvažniji blagdan – Samhain – koji pada na 1.11., tj. početak zimskog razdoblja. Naziv blagdana dolazi od keltskih riječi sam i fuin, što znači kraj ljeta. Vjerovalo se da na taj dan duše predaka hodaju među živima i odlaze na drugi svijet. Kelti su svojim mrtvima prinosili žrtve u obliku hrane i životinja te palili vatru kako bi duše lakše pronašle put u zagrobni život. Otud potječu običaji pripremanja hrane i paljenje krijesa u zimskom razdoblju. Prikaz sv. Martina kao konjanika s mačem i plaštem također se povezuje s keltskim vjerovanjima. Poveznicu treba potražiti u keltskim božicama. Naime, božica Morrigan, koja ima glavnu ulogu u zimskom ciklusu, trostruka je božica života, rata i smrti, a prikazana je kao jahačica. Zatim treba spomenuti Eponu, najprije božicu plodnosti, a kasnije božicu konja koju su osobito štovali u Galiji. Ona je na konju predvodila duše prema onome svijetu. U Austriji i Njemačkoj vrlo je raširen običaj da, nakon što padne mrak, djeca s roditeljima hodaju u povorci noseći svjetiljke i pjevajući martinske pjesme. Konjanik zaogrnut crvenim plaštem predvodi povorku do velikoga krijesa. Nije slučajna niti priča o tome kako je prepolovio svoj plašt i dao ga siromahu da ne umre od hladnoće kad znamo da u studenom počinje keltska zima.

https://www.ief.hr/docs/dogadjanja/tradicija%20sv%20martina.pdf

Појам Мратињe сe односи на обичај "тeрања вукова". Па тако, имамо Св. Мартина и као "вучијeг свeца"!

Naime sv. Martinu, odnosno Mratu u stočarskim krajevima najčešće južnoslavenskoga i balkanskoga areala (Mencej 2007: 154), pripada i epitet “vučjeg sveca”, koji se odnosi na prastari nomadski običaj tjeranja vukova (Bulat 1927: 1052; Plas 2007: 139) ponavljanjem bajalica, koje se nazivaju i “martinovi blagoslovi” (Mencej 2007: 153–155). Otuda i naziv toga vremenskoga raspona u množini Mratinci, ili Martinci, ali i Mratinje, a
rjeđe Mratinjdan (Zaradija Kiš 2000: 117; usp. rad Sanje Vulić u ovoj knjizi).
Da je riječ o pučkom obilježju početka zime, potvrđuje i stih u Razgovoru ugodnom naroda slovinskoga (30) Andrije Kačića Miošića (1704.–1760.):

Vojsku kupi Otmanović care,
Po imenu Murat-Sulejmane;
Kupio je pô godine dana,
Od Mratinja do Jurjeva danka

što znači od zime do proljeća


« Последња измена: јануар 13, 2019, 08:52:15 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 536
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #74 послато: јануар 13, 2019, 08:49:00 поподне »
Нешто ми код Немањића има пуно случајности када је у питању православље и катоичанство. Те онај се случајно крстио у католичкој цркви, други се оженио католкињом, трећи умро на дан када се обележава Св. Мартин из Тура (поријеклом из Паноније)......
Компликују ми истраживање ;)

https://povijest.hr/drustvo/kultura/sveti-martin-omiljeni-vinski-svetac/


Kult sv. Martina postaje popularan već u ranome srednjem vijeku. Značajno je spomenuti da je franački kralj Klodvig (482. – 511.) nakon prihvaćanja kršćanstva proširio njegov kult što je u konačnici dovelo do prihvaćanja sv. Martina kao zaštitnika franačke države. Stoga se smatra prvim zaštitnikom Francuske. Crkva je vrlo rano na jednom od svojih Sabora (578.) osudila opijanje i prejedanje kao martinsku tradiciju bez sakralnih elemenata, ali bez uspjeha. Evangelizacija nije iskorijenila stare običaje. Poganska su se vjerovanja ispreplela s kršćanskima, pogotovo nakon što je papa Grgur I. donio edikt 601. prema kojem su crkveni praznici namjerno postavljeni na dane poganskih blagdana, kako bi poganska plemena i narodi što lakše prihvatili novu vjeru.

Значи нијe до Нeмањића, нити до Српскe православнe црквe, вeћ јe до папe Гргура  I (601 година н.e. )!  ::)

А Свети Стефан Дечански сe упокојио када му јe дошао дан и час. Њeгов живот и њeгова смрт су били мучeнички.

Како и зашто јe проглашeн свeцeм иматe овдe.

http://www.spc.rs/sr/sveti_kralj_stefan_dechanski



Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 878
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #75 послато: јануар 13, 2019, 09:36:52 поподне »
Слажемо се Симо. Свети Мартин је баштина свих раних хришћана.
#на Црвeњском путу, све што сте рекли је врло занимљиво и чини ми се да може  послужит код истраживања поријекла породица и родова. Јесте да је ово форум на коме је основна тема поријекло Срба, али ништа тако добро не може показат обрисе српског етноса као проучавање других етноса, унутар српког животног простора или на његовим ивицама. Надам се да ће у будуће бити више ријеч о тим групацијама.
Наравно, правац мог интересовања је одредила моја хаплогрупа и нека усмена предања а не некаква моја предубјеђења. :)

Evropa je jedna velika porodica.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3362
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #76 послато: јануар 13, 2019, 09:58:06 поподне »
Требало би видети када је Св. Стефан Дечански канонизован, тј. када се почео обележавати као слава код Срба. Ако је Св. Мартин поистовећиван са Сасима, онда су га они поштовали и пре тога, јер су дошли век пре него што је владао Стефан Дечански, тј. обележавали су га пре преласка на православље. Да ли се ради о ширењу крсне славе Св. Стефан Дечански у неком одређеном подручју или на целом тадашњем простору српске државе, независно од рударских крајева? Имајући разне хаплогрупе међу Кулизама, који су се раније сматрали и за род Кулизе, па аутоматски сви са Сасима, преко Св. Мрате тј. Мартина, мени личи да се култ Св. Стефана Дечанског као крсне славе одвијао и независно од тога, да се касније усталио и народски назив Св. Мрата, па су онда накнадно сви сврстани у Кулизе

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6965
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #77 послато: јануар 13, 2019, 10:15:11 поподне »
Требало би видети када је Св. Стефан Дечански канонизован, тј. када се почео обележавати као слава код Срба.

Канонизован је још у средњем веку.

Службу светом краљу Стефану Дечанском написао је Григорије Цамлак (+1450).

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3362
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #78 послато: јануар 13, 2019, 10:21:15 поподне »
Oнда се на крају дошло до погрешне претпоставке: Кулизе=Саси, а резултати показују да није тако. Срби који су узели за славу Св. Стефана Дечанског, пре свега су мислили на њега, а не на Св. Мартина. Касније се усталио народски назив Св. Мрата ( услед поклапања у датуму, лакшег идентификовања пошто се већ прослављао Св. Стефан 09.01), и тек на крају је дошло до неког уопштеног повезивања свих који славе Св. Стефана Дечанског, тј. Св. Мрату, са Сасима, Кулизама, а генетика Кулиза је доминантно са ових простора. Тешко да је нека мањинска саска група могла да наметне већинском српском народу свеца кога ће да прославља, а то поклапање у датуму и народски назив је донео погрешну претпоставку на крају, да је већина родова са том славом саског порекла

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 878
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #79 послато: јануар 13, 2019, 10:37:09 поподне »
Oнда се на крају дошло до погрешне претпоставке: Кулизе=Саси, а резултати показују да није тако. Срби који су узели за славу Св. Стефана Дечанског, пре свега су мислили на њега, а не на Св. Мартина. Касније се усталио народски назив Св. Мрата ( услед поклапања у датуму, лакшег идентификовања пошто се већ прослављао Св. Стефан 09.01), и тек на крају је дошло до неког уопштеног повезивања свих који славе Св. Стефана Дечанског, тј. Св. Мрату, са Сасима, Кулизама, а генетика Кулиза је доминантно са ових простора. Тешко да је нека мањинска саска група могла да наметне већинском српском народу свеца кога ће да прославља, а то поклапање у датуму и народски назив је донео погрешну претпоставку на крају, да је већина родова са том славом саског порекла

А јели се могло десити да неки католици, павликијани или богомили узму св. Мрату за славу након преласка на православље, а за вријеме Стефана Дечанског?
Evropa je jedna velika porodica.