Први писани помен Шекулара и Шекулараца је из 1314.г. У Светостефанској повељи којом краљ Милутин оснива и дарује посједом манастир Бањска ( датирање између 8.фебруара 1314.г. и 12. марта 1316.г.)
Сљедећи помен и то изричито је из 1349.г. у запису из Љетописа попа Драгоља, односно "чрнорисца"Смиља Дабижова званог Василије Зли из Добре ријеке, на Јеванђељу из манастира Чечево код Коњуха, ђе се каже :..."народ од села Секула ( Шекулар,п.а.) са свим сјекирашима (брадварима) и свим заселцима области
(власт)
Овдје: и дјед, отац ми и дијак
Стубица и сањар васелоца по обавези
Вјерна и на сабору обједињује и
Господар (аз - господар)
И сабор удостојава племе"
Запис је на старословенском.
Историчари, Констатин Јиричек и други позивајући се на дубровачке и млетачке архиве наводе да се динарска српско - црногорска племена помињу: Ћеклићи, 1381. г.; Озринићи и Његуши, 1435.г.;Бјелице,1430,г. ; Бањани,1319,г.; Дробњаци, 1354.г.; Бјелопавлићи,1411.г.; Пипери,1416.г.; Васојевићи.1444.г.; Кучи, 1455.г., итд.