Аутор Тема: Први помени црногорско-херцеговачких племена  (Прочитано 9508 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #20 послато: јул 02, 2016, 12:43:31 пре подне »
Ако гледамо распоред, Бушати би требало да су негде око Подгорице у Горњој Зети.

Бушати (Bussati) су веома раширено братство у северној Албанији почетком 15. века. У Скадарском земљишнику из 1416. пописани су, од стране Млечана, у чак 14 насеља Скадарског дистрикта. Осим имена Бенко (вероватно словенског порекла) које се јавља на два места, и типично влашког Тануш, сва остала имена Бушата су хришћанска (светитељска), те је тешко закључити којег су они етноса у то време.
Део Бушата се у то време или нешто касније, настанио у њиховим летњим стаништима (катуништима) у брдима Горње Зете, где ће касније постати саставни део пиперског племена.
Данас на северу Албаније (Скадар, Задрима, Забојана) постоји неколико насеља са називом Бушати.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #21 послато: јул 02, 2016, 12:49:07 пре подне »
Ево помена више племена и братстава из данашње Црне Горе из 1416. године (Скадарски земљишник):

Зета, Љешкопоље и Љешанска нахија:

-   Grilla, код Скадра и Балеча, који би могли бити зетски Грље (један се зове Радич);

-   Matagulsi; Матагужи у Зети;

-   Moian код Скадра; у Зети постоји велико братсво и село истог назива – Мојановићи;

-   Cochot; у Купелнику се помиње Богдан Кокот; постоје два села у Љешанској нахији, односно Љешкопољу – Горњи и Доњи Кокоти;

-   Beri, у Подгори на север од Скадра; у Горњој Зети, односно потоњој Љешанској нахији, постоји село Бери чији се становници називају заједничким (братственим?) именом "Бери", а то су братства Ћетковићи, Перовићи, Рајичевићи, Бојановићи и Рацковићи; иста братства живе и у суседним Крусима;

-   Gogliamadi; помиње се Бенко Гољемад у Светом Срђу; Гољемади су село у Љешанској нахији, где живи братство Вукчевића које, и према братственом предању води порекло из Љеша, што је почетком 15. века гранични град Скадарском дистрикту на југу;

-   Progano, Progani, Progoni, свуда по Скадарском дистрикту; наравно, ово може бити патроним, а могуће је да по некима од ових Прогона, исељених на север, носи назив и село Прогоновићи у Љешанској нахији; имена пописаних су великом већином опште хришћанска, те је тешко утврдити да ли се ради о Словенима, Власима или већ албанизованим њиховим потомцима; једини који носи словенско име је Вуко у селу Мензабарди; у Љешанској нахији постоји велико насеље Прогоновићи у којем живе братства Радуновићи, Радоњићи и Рогановићи; Радуновићи су у Љешанску нахију досељени „из Љеша“;

-   Stecho, у више места у Забојани; у Љешанској нахији постоји село Штеке, у којем живе већ поменути Вукчевићи са пореклом из Љеша; могућа је етимолошка веза ових Стека / Штека и пиперских Шћекића;
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #22 послато: јул 02, 2016, 12:55:11 пре подне »
Брда:

-      Cucci; занимљиво да их под овим именом има у више насеља у околини Скадра, али не и у селу које по њима носи назив (Cucci soto Bolsa), што можда указује да су се у том месту већ разродили на друга презимена, а што указује на њихов нешто дужи боравак у овом крају; осим једног Војина и више хришћанских имена, међу скадарским Кучима има необичних имена, попут: Masi, Vigeci, Menchesi;

-   Butadossi у Враки, од којих су Битидоси у Кучима (1485);

-   Cacharichi, Charcharichi, у неколико места, од којих се једно и зове по њима (постоји и данас, на север од Љеша - Kakariq); део Какарића ће касније ући у састав кучког племена, а по њима се брда између подгоричке долине и Куча зове Какарицка гора;

-   Bratonese, Bratonesso, у чисто словенском Купелнику; обојица се зову Марко; мислим да је ово први помен Братоножића;

-   Bochomire, Bochomiri, Buchemir,Buchamir; с обзиром да их је укупно четворица у четири различита места, тешко се може закључити да им је скадарска област матична, пре су у питању насељеници, што можда указује на старину Букумира у Брдима; имена су им: Бого, Радомир, Алексије и Ђурађ;

-   Piperi; у два села, од којих се Калођурђе Пипер помиње на неколико места;

-   Rogami, Rogamо, у више места на исток од Скадра и око Светог Срђа; Рогами су село и братсво у Пиперима крајем 15. века (село и данас постоји); сви пописани имају хришћанска имена, па се не може извући закључак о етничкој припадности;

-   Lusani; у Земљишнику је, у селу Гостиљ источно од Скадра, пописан Павле Лужанин (Pali Lusani), сигурно насељеник са севера;

-   Bardi; има их у више насеља; свакако је у питању братствено име, а постоји и неколико село овог назива; занимљиви су због могуће веће с Бјелопавлићима (Palebardi); један од пописаних се и зове Pali Bardi;

-   Bubbi, у селима око Скадра, у Светом Срђу, Речу; уписано презиме може бити патроним, јер је име Буба често код Албанаца, али могу имати везе и са Бубићима у Мартинићима – Бјелопавлићи; на вероватно албанско порекло указују и лична имена Bitri и Lecha, али међу њима је и један Радош;

-   Malonci; Малоншићи; пописан је Кузман Малоншић у селу Каручи на Бојани;

-   Marseni, северно од Скадра, који би могли имати везе са Марсенићима – Васојевићима (један од њих носи чисто словенско име Дабижив);
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #23 послато: јул 02, 2016, 12:57:23 пре подне »
Црна Гора и Приморје:

-   Comanni; у Земљишнику је пописан Ђурђе Команин (Giergi Comanni) у селу Белани (или Бељани, Bellani, данас Belaj у доњем току Бојане, насупрот Шаског језера у Крајини); могућа је веза са катунским племеном Комани;

-   Tecla; могућа веза с црногорским Ћеклићима; и једно село се звало Teclani (северно од Љеша, данас не постоји); занимљиво је да данас у јужним деловима Италије постоји презиме Teclani;

-   Drussi; према мишљењу Божидара Вукчевића, ради се о братству Друшића, по којима носи назив место у Цеклину;

-   Crutta, у више места; Круте су братство у Паштровићима, затим у Грбљу, а постоји и род Крута у Пљевљима који кажу да су им преци досељени из Скадра;

-   Pobora, такође у Купелнику; да ли има везе с Поборима у Боки, непознато је, али не и невероватно;

-   Maurichi; данас имамо Мавриће у Крајини.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Jacim

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 107
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #24 послато: јул 02, 2016, 02:12:00 пре подне »
Теорије о томе да се народ организовао у племена да би се одбранио након пада својих држава под Турке једноставно не пије воду. Апсолутно нема никакве шансе да се људи који су живјели под феудалним системом неколико вјекова (већином кметови) одједном окрену племенском начину живота. Оснивачи црногорских племена су великом већином били из сточарског/влашког сталежа, и племенску организацију су имали највјероватније још од раног средњег вијека.

На овим просторима су опстали скоро само они који су имали некакву племенску организацију прије Турака или су је брзо створили након доласка Турака. Било је људи који су живјели у феудалном систему неколико вјекова и нису направили племенску организацију (и нису се улили у неку од постојећих) након доласка Турака. Но, од тих људи је остало мало потомства на простору ЦГ. То су углавном хаплогрупе Г2а и Р1а, које данас укупно чине 10% становништва у ЦГ. Сигуран сам да је прије доласка Турака њихов проценат био много већи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #25 послато: јул 02, 2016, 10:15:55 пре подне »
Брђанска племена настају управо у суживоту старијег жупског становништва које није било племенски организовано, иако је и међу њима вероватно било неких реликтних племенских појава, и племенски / катунски организованих сточара придошлих са југа и југоистока. Турска освајања су била од пресудног утицаја на окончање овог процеса.
У Старој Црној Гори, ситуација је делом другачија, услед два фактора: први је урбани романски утицај из Боке и Приморја, а други чињеница да придошлице већим делом нису биле племенски организоване као што је то био случај са онима у Брдима, те да добрим делом долазе из Херцеговине.
Последица је потпуно различит тип племена у Брдима и Црној Гори. Брђанска племена углавном имају главни племенски елемент (нпр. Пипери), и можда још један или неколико мањих споредних (у случају Пипера - Мугоше, Лужани), и јако предање о њиховој филијацији, пореклу од заједничког претка.
Црногорска племена су већином разнородне територијалне заједнице. Исто важи и за бокешка племена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #26 послато: јул 05, 2016, 02:13:06 поподне »
Сљедећи помен и то изричито је из 1349.г. у запису из Љетописа попа   Драгоља, односно  "чрнорисца"Смиља Дабижова званог Василије Зли из Добре ријеке, на Јеванђељу из манастира Чечево код Коњуха, ђе се каже :..."народ од  села  Секула ( Шекулар,п.а.) са свим сјекирашима (брадварима) и свим заселцима области
(власт)
 Овдје: и дјед, отац ми и дијак
Стубица и сањар васелоца по обавези
Вјерна и на сабору обједињује и
Господар (аз - господар)
И сабор удостојава племе"
 Запис је на  старословенском.

Видоје, и раније сам наилазио на помен овог записа, не сјећам се тачно, али спомиње чини ми се и неке Булате и њихово досељавање.

Колико је овај запис заиста поуздан историјски извор? Има ли још неких података о њему? Да ли је објављен негдје у интегралном облику?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #27 послато: јул 05, 2016, 07:03:32 поподне »
Синиша, пошто Видоје тренутно није на вези, цитираћу извод из рада академика Миомира Дашића „Шекулар и Шекуларци од помена до 1941. године“:

„Други помен Шекулара датира из 1344. године из кога се види да је ријеч о насељеном мјесту чије становништво држи власт и над народом у Доброреци под Комом, у крају „Плава од давнина до данас, доље у Будимљи“. Наиме, у запису црнорисца Смиља Дабижева, званог Василија злог, „цара од Кома у Доброреци“, стоји: „Народ из села Секула (Шекулара), са свим брадвашима (сјекирашима) и са свим засеоцима, и власт је овдје, и дјед, отац мој, и дијак Стубица, и граница василица по дјелу вјерна, коју његов син обједињује, а и ја и сабор удостојавамо племе“. Запис је са Јеванђеља из 14. вијека, који се чувао у архиви попа Ивана Протића у Андријевици, преписао Томаш Катанић 1912. године. Са старословенског језика користили смо га у преводу проф. Миодрага С. Лалевића, чији текст се налази у папирима п. Ратка Делетића, на чему се посебно захваљујемо. О овом запису са Јеванђеља „манастира у Чечеву испод Коњуха“ пише и др Божидар Шекуларац (Трагови прошлости Црне Горе)“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #28 послато: јул 05, 2016, 09:01:54 поподне »
Синиша, пошто Видоје тренутно није на вези, цитираћу извод из рада академика Миомира Дашића „Шекулар и Шекуларци од помена до 1941. године“:

„Други помен Шекулара датира из 1344. године из кога се види да је ријеч о насељеном мјесту чије становништво држи власт и над народом у Доброреци под Комом, у крају „Плава од давнина до данас, доље у Будимљи“. Наиме, у запису црнорисца Смиља Дабижева, званог Василија злог, „цара од Кома у Доброреци“, стоји: „Народ из села Секула (Шекулара), са свим брадвашима (сјекирашима) и са свим засеоцима, и власт је овдје, и дјед, отац мој, и дијак Стубица, и граница василица по дјелу вјерна, коју његов син обједињује, а и ја и сабор удостојавамо племе“. Запис је са Јеванђеља из 14. вијека, који се чувао у архиви попа Ивана Протића у Андријевици, преписао Томаш Катанић 1912. године. Са старословенског језика користили смо га у преводу проф. Миодрага С. Лалевића, чији текст се налази у папирима п. Ратка Делетића, на чему се посебно захваљујемо. О овом запису са Јеванђеља „манастира у Чечеву испод Коњуха“ пише и др Божидар Шекуларац (Трагови прошлости Црне Горе)“.

Хвала, Небо. Добро би било да постоји негдје транскрипт цијелог записа. Ја сам поред овог дијела о Шекулару који наводиш наишао и на податак из истог записа који говори о досељавању неких фамилија у Дебрец? а све се датира у 9. вијек. Помиње се и неки владика  Радослав.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #29 послато: јул 06, 2016, 09:11:50 поподне »
Најранији помени црногорских, брђанских, херцеговачких и приморских племена и знатнијих братстава, према раду Риста Ковијанића „Помени црногорских племена у которским споменицима“:

Катунска нахија:

Његуши се, као презиме помињу 1420. године у два которска документа (Negosi), а као племе (Negusi) 1435. године у жалби војводе Алтомана, намесника деспота Ђурђа Бранковића, као отимачи земље која припада Котору.

Богутовићи, преци његушких Хераковића и Раичевића помињу се 1399. године, и то Gurech Bogutovich. Најранији помен Хераковића је из 1441. године: Cherach Cherachovich de Drobgnacis.

Цетиње се као племе први пут помиње 1485. године у Повељи Ивана Црнојевића Цетињском манастиру. У истој повељи наводе се и мања цетињска племена Бајице, Бјелоши и Угњи.

Очинићи се први пут помињу 1445. године у једном наследном документу которског суда.

Орловићи се први пут помињу 1440. године у документу о правном послу Тудора Ненојева Ивановића.

Ћеклићи се као насеље први пут јављају у которском документу из 1326. године (de Tecla), а као племенско име, и то Бојко Иванов Ћеклић (Boychus Ivanovich Teclich), у дубровачкој документацији 1381. године.

Цуце: најранији помен је у которском документу из 1431. године: Влатко Витојевић из Цуца (Vlathicus Vitoevich de Zuçe).

Бјелице: Јиречек наводи 1430. годину и напис „de Zenta Bielize”, док Ковијанић налази которски документ из наредне године (1431) и у њему одредницу: Bieliçe.

Озринићи: Чево као област и Чевљани помињу се још 1278. године, и то Бардоња из Чева из Зете (Bardogna de Coçoa de Genta), касније се среће и „de Coçova” (1326), итд. Братствено име Озринићи јавља се 1335. године у два наврата, као Оздрихнић (Nenoye Osdrichnich) и Озрихнић (Petar Osrichnich). Као племенско име, Озрихнићи се помињу 1411. године у писму Дубровчана Јелени Балшић.

Тољићи, старо братсво из Озринића, помиње се најпраније 1335, и то Грубша Тољић (Grubsciа Tolich), који је, изгледа, био шурак Неноју Озринићу.

Пјешивци се наводе у више которских докумената из 1431. године у облицима Plesivich, Plesivici, Plesivaç.

Загарач се помиње најраније 1492. године у цетињском запису из доба Ђурђа Црнојевића.

Комани: први помен је из 1326. године, као  „de Comana”, у которском документу.

Малоншићи се као племе први пут појављују у писму Дубровчана Јелени Балшић 1411. године. У которској документацији, најранији помен презимена Малоншић је из 1432. године (Dabko Maloncich), а као племенског имена из 1446. године (Malonzichi, Malonxich).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 891
  • J2a-Z38463>SK1357+
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #30 послато: јул 06, 2016, 09:43:53 поподне »
Дробњаци -  1. марта 1399.  8)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #31 послато: јул 06, 2016, 10:03:02 поподне »
Дробњаци -  1. марта 1399.  8)

Код Ковијанића фигурира 1365. година.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #32 послато: јул 06, 2016, 10:05:36 поподне »
Ријечка нахија:

Љуботињ се помиње први пут у једном которском документу из 1395. године (Lubotin).

Шишојевићи (племе Грађани) први пут се помињу у которском документу из 1493. године (Sisoevich, de Sisoevichi).

Цеклин се први пут помиње у Повељи Ивана Црнојевића из 1489. године.

Добрљани (Добрско Село): најранији помен је у которским судским књигама из 1459. године (Dobro).

Косијери: први помен је из 1435. године – которски документ (de Cossieri).

Улићи: први помен је из 1327. године – которски документ (de Ulich).


Црмница:

Брчели се наводе у Повељи краља Стефана Дечанског Манастиру Врањина из 1326. године.

Сотонићи и Дупиљани се наводе у Повељи Ивана Црнојевића Манастиру Врањина из 1482. године.


Љешанска нахија:

Племе Градац: најранији помен је у которском документу из 1335. године (de Graçe).

Штитари: најранији помен је у Повељи Ивана Црнојевића из 1489. године.

Круси: најранији помен је у которском документу из 1494. године (de Crusi).
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #33 послато: јул 06, 2016, 10:09:19 поподне »
Небо, свака част на овом прегледу.

Сасвим је јасно из овог прегледа да она теза о формирању племена као збјега од турског насиља баш и не држи воду. Готово сва племена су формирана прије доласка Турака.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #34 послато: јул 06, 2016, 10:14:24 поподне »
Није готово, има још и Брђана, Херцеговаца, Бокеља, само да поставим  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #35 послато: јул 06, 2016, 10:35:36 поподне »
Зета:

Момишићи се помињу 1348. године у Повељи цара Душана Манастиру Хиландар.

Купусци се помињу 1327. године у которском документу (de Capusseç).

Матагужи: Јиречек наводи као најранији њихов помен 1330. годину. Ковијанић налази которски докуемнт у којем се помиње извесни Димитрије од Матагужа (Dimitrius de Miocho de Mathagusiis).

Грље (Gerli) у Врањинском уговору из 1455. године (као што је поставио Синиша на почетку теме).


Бока и Приморје:

Браићи, први помен 1488. године.

Маине: у которским документима: 1344. године као презиме (Machinich), а 1431. године као племенски назив (De Machina).

Побори: у которском документу из 1333. године (Poborre).

Мркојевићи: најранији помен је у млетачком документу из 1409. године (Marchoe).

Шестани: најранији помен у которском документу из 1444. године, извесни Дабо Шестан (Dabo Sextani), син Андрије Шестана (Andrea de Sextani).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #36 послато: јул 07, 2016, 12:16:47 поподне »
Брда:

Бјелопавлићи се први пут помињу у фамозном писму Дубровчана Јелени Балшић у којем се жале на разбојничко понашање њених поданика, а то су: „Бјелопавлики, Озрихники, Мазницје и Малоншики“.
Овај помен указује да је родоначелник Бијели Павле живео много раније од времена у које га предање племена смешта, везујући га за време Косовског боја. О овоме је доста писано. Поставља се питање има ли везе између Бјелопавлића и северноалбанског братства Барди, којих (написао сам раније на овој теми) има приличан број 1416. године у скадарској области.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #37 послато: јул 07, 2016, 12:21:24 поподне »
Пипери:

Ковијанић наводи да се у дубровачким изворима још 1285. године помиње извесни Владо Пипер. Да ли он има везе са каснијим племеном Пипера, тешко је рећи. У которској документацији, најранији помен Пипера је из 1398. године, и то Радослав Михаилов (или Михов) Пипер (Radoslavo filius Miche Piper).
Занимљиво је да су ранији помени Пипера у Приморју и Црној Гори (Дубровник 1285, Котор 1398, Ријека Црнојевића 1442), него у Зети одакле би требало да потичу (први запис из 1445). 1416. их налазимо и у Скадарском дистрикту.
 
Зашто је тако, има више могућности:
најпре, можда ови Пипери који се помињу у приморским и крајевима ближе мору и немају везе са брђанским племеном Пипера.
Друга могућност је да су ово неки предузимљиви појединци из пиперског катуна / племена, који су се послом бавили по приморским градовима, те су утолико тамо и забележени, док је матични део племена био далеко од домашаја дубровачких и млетачких нотара, те због тога о њима нема помена. Чудно је, онда, што се Пипери из унутрашњости не помињу нпр. у повељама србских владара.
Једна од могућности је да су Пипери у целини у ранијем периоду били западније од Зете, ближе Јадранском мору. Ако се размишља у том правцу, најизвесније ми је да су Пипери настањивали област Ријечке нахије. Најпре, у Цеклину налазимо старо (изумрло) братство Љумовића који су пре 1485. године живели у околини Ријеке Црнојевића (те године су их тамо затекли преци Горњака кад су се доселили). 1489. године у повељи Ивана Црнојевића помиње се, међу „властелом од Цеклина“ и Вук Пиперовић. Коначно, Цеклињани Горњаци и Доњаци и по предању имају везе са Пиперима, као и цеклински Улићи, који по предању потичу од Мрка из Пипера.
У средњевековном Горњем Добру (касније Добрско Село), суседном Цеклину, у време Ивана Црнојевића помиње се Михаило Пипер, кога је Црнојевић протерао због „невјере“, како се наводи у његовој повељи из 1485. године. Михаило и његови братственици Пипери засновали су истоимено село у Доњем Добру, које је касније ушло у састав племена (Добрског Села) као Добрска Жупа (село је постојало и 1614. године у Боличином извештају, а сасвим је запустело током 18. века).

Дакле, многи детаљи указују да јака историјска веза Ријечке нахије и Пипера постоји, што није непознато, имајући у виду све побројане чињенице, али би она могла имати супротан смер. До сада се сматрало да су Пипери становништво Горње Зете чији огранци су се населили у Ријечку нахију. С обзиром на ове ране помене Пипера у Ријечкој нахији и Приморју, није искључено да је старина Пипера у овом крају много већа, а можда и да се управо из овог подручја део Пипера одатле иселио према Брдима, тамо апсорбовао старије становништво и наметнуо им своје племенско име.

Како имамо резултат извесног Љумовића Р1б, пада ми на памет могућност неке везе између Љумовића (који су, видимо, живели у Ријечкој нахији - Цеклину, Добрском Селу и Жупи, Ријеци Црнојевића, још у 15. веку, а можда и раније) и неколико Р1б родова које налазимо у суседном Љуботињу (Карадаглић-Сарап, Дрецун, Вујовић).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7740
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #38 послато: јул 07, 2016, 03:02:21 поподне »
Стара Херцеговина:

Дробњаци се најраније помињу 1285. године, Братиња Дробњак (дубровачки документ), а у которским 1365, затим 1376, 1390. године, итд, у облицима: Drobgnach, Drobgnazi, Dromgnazi, de Dobrignaçi, de Drobnach.

Бањани: најранији помен 1319. године (дубровачки документ).

Риђани: најранији помен 1421. године у которском документу (de Rignanis).

Никшићи: помињу се у писму Дубровчана Јелени Балшић из 1399. године, као "власи Никшики“.

Матаруге: најранији помен Матаруга је из 1397. године, када се они више пута јављају у которским документима, и то у облику презимена (Motorugich, Mattaruga), али и племенске (или обласне) припадности (de Motoruga).

Кричи: као наранији помен племена сматра се дубровачки документ из 1453. године (de Crizche). Међутим, још 1260. године у Повељи краља Уроша, област источно од Таре називана је „Кричан“. Да ли је област добила име по племену или обрнуто, за размишљање је. Осим овог помена, могући је и онај из которског документа из 1326. године, у којем се помиње Lore de Criçco. Ковијанић овог Кричка повезује са братсвом Кричије у Гађима (племе Грађани), који су се ту, према предању, доселили у 13. или 14. веку из Комана. Уочљиво је да је у случају именованог Лора стоји одредница de Criçco, што се може превести и као обласна („из Кричка“) и као племенска одредница („од Кричака“).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9029
Одг: Први помени црногорско-херцеговачких племена
« Одговор #39 послато: јул 07, 2016, 03:26:34 поподне »
Стара Херцеговина:

Дробњаци се најраније помињу 1285. године, Братиња Дробњак (дубровачки документ), а у которским 1365, затим 1376, 1390. године, итд, у облицима: Drobgnach, Drobgnazi, Dromgnazi, de Dobrignaçi, de Drobnach.

Бањани: најранији помен 1319. године (дубровачки документ).

Риђани: најранији помен 1421. године у которском документу (de Rignanis).

Никшићи: помињу се у писму Дубровчана Јелени Балшић из 1399. године, као "власи Никшики“.

Матаруге: најранији помен Матаруга је из 1397. године, када се они више пута јављају у которским документима, и то у облику презимена (Motorugich, Mattaruga), али и племенске (или обласне) припадности (de Motoruga).

Кричи: као наранији помен племена сматра се дубровачки документ из 1453. године (de Crizche). Међутим, још 1260. године у Повељи краља Уроша, област источно од Таре називана је „Кричан“. Да ли је област добила име по племену или обрнуто, за размишљање је. Осим овог помена, могући је и онај из которског документа из 1326. године, у којем се помиње Lore de Criçco. Ковијанић овог Кричка повезује са братсвом Кричије у Гађима (племе Грађани), који су се ту, према предању, доселили у 13. или 14. веку из Комана. Уочљиво је да је у случају именованог Лора стоји одредница de Criçco, што се може превести и као обласна („из Кричка“) и као племенска одредница („од Кричака“).

Леп преглед, Небо. Негде у исто време кад и Лоре Кричко, помиње се и неки Crice Vitomri (1327.).

https://books.google.de/books?id=rHkaAAAAIAAJ&q=Crice+Vitomiri&dq=Crice+Vitomiri&hl=en&sa=X&redir_esc=y

Видим да га помињу и на википедији (Криче Витомиров):

https://sr.wikipedia.org/sr/Kri%C4%8Di

Знаш ли можда има ли више података о томе?