Аутор Тема: Карте Црне Горе  (Прочитано 10435 пута)

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2532
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #60 послато: јул 07, 2019, 08:35:39 поподне »
Ја и Херцег-Нови посматрам као део Херцеговине, тако да гледамо на ствари из различитих углова. Суторина је везана за Хецег-Нови у сваком погледу, док до Требиња чак ни не постоји било какав директан пут преко Крушевица, већ се иде преко Херцег-Новог, па онда на Крушевице. Раније сам негде прочитао да су мештани Суторине у периоду пре Првог светског рата тражили да се припоје Боки Которској јер су напокон били створени услови за то (и БиХ и Бока су тада били део Аустроугарске). Сава Накићеновић спомиње неке детаље о суверенитету над Суторином:

Под републиком и по Турчином бијаше скоро независна; имала је своју општинску слободу и самоуправу. Народ је бирао главаре, који би управљали селом, побирали харач и предавали Турцима. Ти се харачи човјечки отсијецали; то је било откад су Суторину Млечићи Цариграду 1718. предали до 1852. За француске револуције Суторина је била поприште војсци аустријској, француској 1806., и тад припада Французу. Црногорци је с Русима освојише године 1807.

Као што Бока Которска није тада остала Црној Гори одлуком великих сила, није ни Суторина, али ово је само још један показатељ да је Суторина итекако била везана за Боку.

И да не буде неке забуне, исто тако сматрам да Опутне Рудине треба вратити Билећи првом погодном приликом. Опутне Рудине су све до 1878. године биле једна целина са Билећким рудинама, а вештачка граница која је тада повучена не само да је поделила неколико села, већ и имања те је више породица морало да бира да ли ће остати у својим кућама или ће ићи за већим делом имања. Граница између Билећких и Опутних Рудина се по бахатости и немару према локалном становништву може поредити једино са етнитетским границама у БиХ из 1995. године.

Све ја то разумем и све би било у реду да су Требиње и Херцег Нови остали у једној држави. Али ето, нису... Тако је и Барања гравитирала Осијеку, па је било - шта има везе, браћа смо, као да је важно коме ће припадати - и сад остаде у Хрватској. Зато бих, у овим околностима, радије видео Суторину као подручје Републике Српске него Црне Горе. Било би данас и путева до Требиња а и барем десет пута више становника, јер би Суторина и њено приморје били једини излаз на море за РС а тиме би и она била и стратешки и туристички много интересантнија него што је сад. Црна Гора због тих 7км обале свакако не би пропала а и онако јој то није припадало до 1945.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 758
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #61 послато: јул 07, 2019, 09:26:37 поподне »
Све ја то разумем и све би било у реду да су Требиње и Херцег Нови остали у једној држави. Али ето, нису... Тако је и Барања гравитирала Осијеку, па је било - шта има везе, браћа смо, као да је важно коме ће припадати - и сад остаде у Хрватској. Зато бих, у овим околностима, радије видео Суторину као подручје Републике Српске него Црне Горе. Било би данас и путева до Требиња а и барем десет пута више становника, јер би Суторина и њено приморје били једини излаз на море за РС а тиме би и она била и стратешки и туристички много интересантнија него што је сад. Црна Гора због тих 7км обале свакако не би пропала а и онако јој то није припадало до 1945.
У потпуности се слажем. С обзиром на анимозитет који влада према свему што је српско и у ЦГ и у ХР, Суторина би била једино право српско море. Што се тиче Бошњака, они су се увалили у Неум и они неби имали шта тражити у Суторини.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #62 послато: јул 07, 2019, 09:46:50 поподне »
Зато бих, у овим околностима, радије видео Суторину као подручје Републике Српске него Црне Горе.

Све што си рекао стоји, али околности се очигледно мењају. Некада је и улазак Опутних Рудина у састав тада српске Црне Горе било доживљаван као ослобођење од тамошњег становништва, а данас би Срби из тог племена сигурно више волели да припадају Републици Српској него Монтенегру и да иду пар километара до Билеће да обаве неки посао у општини, него да путују сатима до Никшића (што је последица по тај крај погубног укидања општине Велимље, али то је друга тема).

Ни БиХ ни Црна Гора нису биле српске републике у бившој Југославији, а опет на неки начин то јесу биле у великој мери. Чисто сумњам да је ико у Суторини био против те одлуке јер су одавно тражили да се припоје Херцег-Новом, тако да се тадашња промена границе између БиХ и Црне Горе ипак не може упоредити са Барањом где чисто сумљам да је било Срба који би радије припали Хрватској него Србији само зато што им је Осијек ближи од Сомбора. То је битна разлика између та два случаја.
« Последња измена: јул 08, 2019, 08:53:00 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #63 послато: јул 18, 2019, 06:41:21 поподне »
Капетаније у Црној Гори (1903-1913)


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #64 послато: октобар 12, 2019, 09:03:30 поподне »
Наиђох у књизи Војина Муришића о Крушевицама на врло битан податак који је у вези са припајањем Крушевица и Суторине Црној Гори о чему смо дискутовали на овој теми:

Села Крушевице Сврчуге, Петијевићи и Бијелићи, заједно са још осам села, која су припадала подручју Суторине, припадала су територијално, управно и административне срезу Требињском (Херцеговина), до 1938. године, а као ужа територијално управна заједница, припадала су територијално општини приморској, коју је сачињавало 12 села, а прво сједиште општине приморске било је у Сврчугама. То је била једна од 8 општина среза Требињског, која је 1931. године имала 2.914 становника. Декретом о формирању приморске општине 1929. је обухватило дотадашње двије кнежевине Крушевице и Суторину.
...
Општина приморска као територијално управна и административна заједница је постојала до 1938. године, у саставу среза Требињског, а затим територијално, управно и административно територија приморске општине је припојена, општини Херцег Нови.


Дакле, Крушевице и Суторина су још 1938. године, дакле за време Краљевине Југославије, припојени Херцег-Новом. Комунистичке власти су очигледно само потврдиле ову одлуку.

Ван мреже Starovlah

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #65 послато: октобар 13, 2019, 10:14:24 пре подне »
Дакле, Крушевице и Суторина су још 1938. године, дакле за време Краљевине Југославије, припојени Херцег-Новом. Комунистичке власти су очигледно само потврдиле ову одлуку.
У Краљевини Југославији, гдје је административна подјела била на бановине, ово припајање се правдало бољом комуникацијом а онда су након Другог св. рата "повучене" границе по приципу срезова. Којој републици припадне именовани срез туда је цртана граница.
И свијетом ће владати незнабожци док се не напуне времена незнабожаца

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #66 послато: октобар 13, 2019, 08:51:03 поподне »
У Краљевини Југославији, гдје је административна подјела била на бановине, ово припајање се правдало бољом комуникацијом а онда су након Другог св. рата "повучене" границе по приципу срезова. Којој републици припадне именовани срез туда је цртана граница.

Тако је урађено када је у питању граница између БиХ и Црне Горе.

Међутим, републичка граница у Срему између Хрватске и Србије (тј. новоформиране аутономне Војводине) је исцртана по етничком принципу поделом тадашњих срезова Илок и Шид који су имали релативну српску већину, док је срез Вуковар у коме су Срби такође чинили релативну већину у потпуности припао Хрватској. Прва два среза су подељена тако да републичка граница у потпуности прати етничку границу, и ту се нема шта приговорити, али онда су Србији по истом принципу требали да припадну и северни део вуковарског среза и источни део осијечког среза (мање више чисто српски етнички простор), као и Барања која је историјски и етнички део Војводине.

Очигледно је да су комунистичке власти имале двоструке стандарде. И етнички и географски принцип су коришћени по потреби онда када је то било у интересу Хрватске.

Ван мреже Starovlah

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #67 послато: октобар 14, 2019, 09:29:39 поподне »
Очигледно је да су комунистичке власти имале двоструке стандарде. И етнички и географски принцип су коришћени по потреби онда када је то било у интересу Хрватске.
Може се и тако назвати.  :D Граница Хрватске и Србије је и за веће познаваоце ове области енигма. Вјероватно је Дунав одређен као граница а онда ријека мијењала ток. Међутим, мислим да је граница Србије и БиХ код Прибоја најчудније повучена граница бар у Европи. Из појединих села која територијално припадају Србији немогуће је доћи до Прибоја а да се не користи територија БиХ па се у селима Међуријечје и Саставци становници шале да кад пеку ракију казан ложе у Србији а ракија точи у Босни
И свијетом ће владати незнабожци док се не напуне времена незнабожаца

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Карте Црне Горе
« Одговор #68 послато: новембар 02, 2019, 06:47:57 поподне »
У Политици је ових дана објављен чланак о последицама изградње ауто-пута Подгорица-Бољаре:
http://www.politika.rs/scc/clanak/440863/Reka-Tara-zasuta-betonom-i-sljunkom-mestani-najavljuju-tuzbu-protiv-kineske-kompanije

Ово ме је подсетило да сам пре две године сам на сателитском снимку случајно запазио да је природа заиста у великој мери уништена на траси овог ауто-пута, па ћу поставити снимак села Лопате код Лијеве Ријеке који сам тада сачувао у односу на стање пре почетка изградње.

Лопате некада:


Лопате 2017. године:


Ова велика разрована површина је некадашњи засеок Заграђе који је сада потпуно прекопан.