Овдѣ се стално злоупотрѣбљава поям "Црногорца", покушава му се у повѣстних изворах и у његовом доживљайу наметнути народностно значење, кад йе више него очигледно да йе оно искључиво земљописна одредница. Поям "Црногорца" не искључуйе поям "Србина", као што ни поймови "Далматинца", "Славонца" или "Загорца" не искључуйу поям "Хрвата". Повѣстна одредница "Црногорац" означава становника мале земљописне области зване "Црна Гора", обухватайуће нешто мало ширу област од данашње цетињске општине, односно четири старе турске управне области: "Катунску, Рѣчку, Љешанску и Црмничку". То йе такозвана "права, или стара Црна Гора", коя обухвата около 20% површине данашње државе Црне Горе. Чак не обухвата ни Подгорицу. Йедино веће мѣсто у правой Црной Гори йе Цетиње, и права Црна Гора има реда величине 20-25 тисушт становника. Ван самога Цетиња нема више од 7-8 тисушт.
Злонамѣрници упорно лажими, искривљеними тумачењи, и кривотворењи повѣсти покушавайу чисто земљописной одредници "Црногорац" дати народностну. Што йе глупост првога реда.
Када би "Црногорац" била народностна одредница, а не земљописна, онда би Србия, а нарочито западна и Шумадия трѣбале имати високе постотке "Црногораца" по самосвѣсти, због вѣковнога досељавања становништва из правца данашње државе Црне Горе. Али таквих нема, осим у Ловћенцу, Фекетићу, Врбасу и можда у йош йедном или у двайу селах у Войводини гдѣ су прѣсељавани после Другога Свѣтскога рата у великом бройу. Куда онда испарише толики "Црногорци у народностном смислу" из Србийе? Нигдѣ, йер их никада нѣйе ни било.
Како може неко чийи йе дѣд или чукундѣд дошао са подручя данашње државе Црне Горе бити Црногорцем када не живи у Црной Гори? То нема никаква смисла, и због тога их и нема широм Србийе, осим наброяних села у Войводини. Може ли се потомство Славонца одсељенога у Далмацийу после неколико колѣна осѣћати "Славонцима"? Не може, йер не живи у Славонийи, а "Славонац" нѣйе народностна, него земљописна одредница. Као што нѣсу ни "Шумадинац", "Войвођанин", "Црногорац", "Брђанин", "Далматинац", "Моравац", или "Херцеговац".
За разлику од потомака Црногораца досељених у Србийу, потомци Албанаца и Габељев досељених у Србийу остайу и даље Албанци и Габељи. Йер њихове одреднице су народностне а не областне, и они нѣсу Срби, за разлику од првих.
Значи, да поновимо градиво. Како ранийе у правой Црной Гори тако и данас у држави Црной Гори Црногорцем се сматра становник тадашње, односно садашње Црне Горе. Данас се Црногорцими званично сматрайу сви койи у држави ЦГ живе (односно тако их сматра власт ЦГ државе), без обзира йесу ли у народностном смислу Срби, Албанци, Муслимани, Габељи или Хрвати, или нешто шесто. Према томе, ясно йе и из државне политике да се ради о земљописной одредници, а не о народностной.
Под утицайем политике, заговарања грађана и наметања ставова влашћу, данас се пойединци србскога порѣкла осѣћайу Црногорцими и у народностном смислу. То йе чињеница, али то не може порећи да йе њихово порѣкло србско.
Позивати се на пописе из Титовога врѣмена йе безсмислено, обзиром да се зна како су пописи тада вршени, обично у уредах владайуће комунистичке врхушке, и како йе се тада злоупотрѣбљала земљописна одредница "Црногорца" наметањем ње становништву као йединога прихватљивога начина изяшњавања и осѣћања.
Додаћу да се у двадесетом вѣку земљописни поям "Црногорца" због потрѣба државе покушава проширити и на друге области, на оне чийи становници нѣсу Црногорци ни у земљописном смислу. Тако се данас под утицайем државе и неки Брђани осѣћайу Црногорцими, па и пойедини Сѣверњаци, Приморци и тако даље.
У 19-ом вѣку Брђани свой край нѣсу сматрали Црном Гором. Када би Бйелопавлић, Пипер или трећи Брђанин пошао за Катунску област, говорио би "Идем за Црну Гору". А то се ясно види и из звања Књаза Николе, чийи йе званичан назив био "Књаз Црне Горе и Брдах", а доцнийе и "Краљ".