У Самобору се 1800. године помиње неки Кезун Слијепчевић. Вук Ст. Караџић то сматра надимком. У сваком случају, Кезуни (Калиси) као народ помињу се на том простору, па не треба изненадити ако се то име сачувало до данашњих дана, можда не као етничко, али као надимак у смислу неке карактерне или какве друге особине, свакако је могло сачувати се.
Питање је само да ли Срећковићева хипотеза Кезуни=Кализи има каквог смисла?
Нешто о томе писасмо овде.
Када видех твоiу поноћну карту са топонимом
Cesuni, прво што помислих беше веза са за сада iединим резултатом N-P189.2 на истоку Црне Горе.
Вечно сам захвалан што iе историчар Пантелиiа Срећковић, за разлику од правника и потоњег богослова Илариона Руварца (уз сво дужно поштовање) придавао велику пажњу народним предањима.
Да, Amicus-e, Срем и севернији предели су познати по насеобинама Кализа/Кализиiа/Халесиiа/Кезуна и сматрам да је сваки податак битан прилоком одгонетања енигме србских N-P189.2.
Срамно за нас да се Бошњаци више пореклом Кализа/ Калесиiа /Кализиiа/Халисиiа и њиховог утицаiа на верске прилике предосманске Босне баве, него иоле неко источно од Дрине.