Доста занимљивих појединости си овде изнео.
Мени је најупечатљивији топоним Vajmëdhenj. Ако избацимо суфикс, остаје нешто што се, претпостављам, чита - вајмед (меко д на прелазу у дз, као у чувеној црногорској речи брондзин), а то није далеко од "вајмеш".
Поставио си и нека питања, па да напишем неко своје мишљење:
-Да ли Вајмеши имају везе са Танушом односно средњовековним албанским племством, тј. средњовековно албанско племство са северним динариком? (немој везивати данашњи народ са средњовековним јер због дрифта данас слика може бити врло другачија; исто тако немој бркати ни средњовековно малобројно племство са савременим обичним народом)Моје мишљење је да етнички албанског (шиптарског) племства у то време нема много. Већи део племићких кућа са подручја данашње државе Албаније је влашког, мањи и словенског порекла. Има један број и етнички шиптарских. Ако везујемо неко средњевековно племство са подручја Албаније за ДН, нема никакве логике да оно може имати везе са Шиптарима, већ само са Словенима.
-Да ли је то племство имало везе са српским или је српско било махом Р1а?Ако је било србског племства, по мени, оно је генетски могло бити махом само ДС. Што се других Словена тиче, и ДН и Р1а.
-Да ли су Вајмеши све измислили и из којих разлога, односно да нису Вајмеши уствари Словени?Вајмеши из Шекулара дефинитивно јесу Слоевни, односно - словенског порекла у правој мушкој предачкој линији. Вајмеши нису ништа од свега наведеног измислили, то ми овде покушавамо да растумачимо. Оно што сами Вајмеши - Ћетковићи кажу је да о пореклу тог братственог надимка појма немају
Једном је забиљежено (Ровински, беше?) да назив потиче од извесног војводе Вајмеша. Шта су тиме хтели рећи, ко зна? Можда је остао траг у сећању управо о пореклу од Кастриотиног саборца, а можда су људи хтели себи дати на значају пред уваженим гостом који их је посетио...
-Ако су измислили да нису то радили због ширења албанске популације како би заштитили живу главу (измисливши да су од њиховог племства)?Шекулар, у којем живе Вајмеши, никада није био угрожен од албанске популације. О посебном статусу Шекулара у време турске власти било је раније речи. При том, до половине 18. века, Шиптари нису били ни близу Шекулара. Њихове (малесорске) покушаје да се населе у Полимљу осујетили су здруженим снагама Васојевићи, Шекуларци и остали Србљаци. Један део се населио у Ругови, али, осим повремених сукоба око планинских пашњака, није било историјских околности у којима би ма ко у Шекулару морао да се бави измишљањима и мимикријом да би сачувао живу главу (то су, на жалост, морали радити Срби на КиМ). Што би се данашњим жаргоном рекло - Шекуларци су увек били "смрт" за Руговце.
-Ако су измислили зар не би рекли само Војвода Тануш Топија без уласка у детаље? Војвода Вајмеш лако може бити временом фрагметновано, уз то и издеформисано "Војвода од Вајмеша" односно Тануш што значи да не само што не знамо име већ знамо детаље попут места где су преноћили пре битке, те да се ти детаљи као изобличени лажно представљају као име. Ово ми више личи на право предање него на бесмислицу.О Топијама у Шекулару нема ни трага у било којем предању. Ако је Вајмеш топоним, онда неког замишљеног војводу од Вајмеша не морамо строго везивати за Тануша Топију. Можда је неки други значајан појединац носио ову титулу у неко доба. У сваком случају, Топије су ми један од ретких кандидата за аутентично шитарско порекло, а некако ми ДН не иде уз њих...
Пешкопеја, односно област где се одвија ова прича је прилично далеко на југ од Полимља, али, македонски крајеви су близу (Маврово, Дебар), у непосредном суседству, па није немогуће да је крајем средњег века у овом делу Албаније било становништва хаплогрупе ДН. Ако се усредсредимо на овај назив Вајмеш, у том контексту, Вајмеши хаплогрупе ДН могу бити даљом старином из пограничних албанско-македонских крајева.