Поштовани господине Бубања,
Био сам неко време одсутан, те опростите што Вам касније одговарам.
Ја Вам око ових питања не могу помоћи у већој мери, пошто то нису теме којима сам се лично бавио. Што се методолошких недоумица тиче, историографија се ослања првенствено на писане изворе, док се усмена предања сматрају мање поузданим. Када је података у изворима мало, аутори су принуђени да прибегавају разним хипотезама, при чему би свакако требало да буду опрезни и да максимално следе методолошке препоруке. Анђелић је генерално био склон "слободнијим" хипотезама, па се оне не могу ни потврдити, ни оповргнути.
Што се конкретнијих ствари тиче, већ сам раније навео могућност да је лично име Бубања било присутније него што се мисли. Отуда је могло прећи и у презиме, па није немогуће да су и дубровачке Бубање и ливањски Бубања Војихнић и породица Мастана Бубањића сасвим различити родови. На основу искуства са другим породицама из средњовековне Србије и Босне било било логичније претпоставити да дубровачке Бубање потичу од српских или босанских, него обратно. Наиме, људи из Дубровника нису одлазили да живе у унутрашњост, већ су људи из унутрашњости прелазили у Дубровник где се живело знатно боље (у економском смислу) и сигурније. Зато бих се сложио да је теза о дубровачком пореклу босанских Бубањића мало вероватна. Што се тиче дублета Бубанић/Бубањић, објашњење би требало потражити у чињеници да слово "њ" не постоји у старој српској азбуци, већ је "н" умекшавано пратећим вокалом. Дакле, у писању тада није било разлике између Бубанић и Бубањић, поготово у босанским повељама и епиграфици где су се слабо употребљавали јотовани вокали, па су тако нпр. људи писани као "луди" уместо као "люди".
Будући да нисам експерт за ова питања, моји су одговори само начелни. Надам се, свеједно, да ће Вам бити бар од неке помоћи.
Срдачан поздрав.
Невен Исаиловић