Аутор Тема: Бубањe I2-PH908  (Прочитано 52205 пута)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #60 послато: мај 21, 2015, 02:54:05 поподне »
Родослов Бубања који је од 1670 изузетно тачан и прецизан. У њему су дати подаци за 45 трбуха или огранака. Неколико трбуха је промијенило презиме у: Митровић (Америка), Радовић, Гутић, Вељовић, Алексић. Уписано је око 4.700 имена. Непотпуни родослов Бубоња, није уврштен у родослова Бубања. Надам се да ће се Бубоње тестирати и ставити тачку на то јесу ли или нијесу дио Бубања.

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEYTNEc2Y4QUJva2M/edit
« Последња измена: мај 21, 2015, 09:47:37 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #61 послато: мај 22, 2015, 09:47:20 поподне »
Приликом преноса костију са локалитета Уњи Крст у гробље на Дубљу у Бубањама, у гробу попа Милована пронађен је очуван мањи престони крст из друге половине XVII вијека, украшен сребрним лимом, камењем и дуборезом. Цетињски конзерватори су констатовали да је вјероватно израђен у источној Херцеговини, у некој од радионица у Чајничу, Фочи или Требињу. На аверсу је приказано Распеће Христа и 4 јеванђелиста, а на реверсу Крштење Христа и 4 јеванђелиста. Крст је 12. августа 1991. предат музеју у Беранама. Инетересантно је значење топонима Уњи Крст (у њих је крст), што говори да је тај крст био значајан за Бубање. Попа Милована и његовог сина попа Рада, Турци су убили, након Суводолске битке 1809. у којој је Милован предводио чету устаника из Малог Бихора.

http://www.poreklo.rs/2014/04/05/poreklo-prezimena-selo-bubanje-berane/
« Последња измена: мај 22, 2015, 09:59:02 поподне Ранко Бубања »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #62 послато: мај 23, 2015, 02:23:44 поподне »
Ненад Векарић, Властела града Дубровника, књига 3, стр. 231.

       Име Бубања (Lampredu frater Bubanni), помиње се се већ 1023. односно 1050/5

       Најстари познати члан рода Ронцино, Иван (око 1105), имао је сина Бубању (око 1135), по којему је род у 13 вијеку прозван Bubagna (Bubagnia, Bubana, Bubania, Bubanna, погрешно Bubgna, слав. Бубањић, Бубања, погрешно славизирано Бубоњић. Но дубровачки хроничари разликују два независна рода и за њих наводе различито и контрадикторно поријекло. За род Ронцино (Roncini, Rongini, Ronzini, pogrešno Rengini) сви хроничари кажу да су из Угарске. За Bubagne (Bubagnia) Аноним каже да су из Босне, а поријеклом из Пуглије. Nikša Ragnina мисли да су из Задра. Cerva i Mattei кажу: Epirotae olim Bosnenses. Константин Јиречек наводи дубровачки властеоски род Бубања од 1044. (што је сигурно погрешно) до 1324. док род Ронцино спомиње око 1282.
       Петар Бубањин (око 1160.) свједок је даривања бродова књегиње Десиславе, жене великог кнеза Михаила, дубровачкој општини 1189. Године 1190. свједочи приликом склапања мира Дубровчана са Качићима, као и приликом склапања погодбе између Дубровчана и кнеза Мирослава. Године 1199. свједок је у потписивању исправе којом Иван, бискуп Дриваста, потврђује вјерност дубровачком надбискупу. Године 1225. u Necrologium Ragusinum налази се име Гаје, кћери Бубање (oko 1175.). Бубања Петров (oko 1200 – 1257.), судија, један је од најактивнијих племића у другој четвртини XIII вијека. У једном запису спомиње се и с надимком Мингача (Bubana Mingača). Растислава, удова Савина Зона, продала је 1278. виноград у Шумету Бони,удови Антуна Ронцино.                         
      Никола Ронцино продао је 1279. виноград Ђуру Јаковљевом Селацио. Tyse, жена Николе Ронцине, ослободила је 1281. своју робињу Drugosi на начин да јој је робиња умјесто себе дала своју робињу Budicu de Sana. Каноник Бубања Видов Ронцини (oko 1205.) један је од баштиника цркве Св. Ивана на Калочепу 1266. Поклисар Ловро Мартолов (oкo 1254.) посљедњи је Бубања. Породица је, чини се, изумрла 1348. смрћу Ловрове жене Јелене Басилио  (oкo 1280-1348) у вријеме велике куге. Клановска позиција Бубања није видљива. Родбински круг повезује их у нешто већој мјери с родовима Јудина клана (Grade, Spavaldo, Volcasso).     
       Бубања Браилов Ронцино (око 1270.) из Улциња, вјероватно је око 1310. доселио у Дубровник. Породица је засигурно у сродству с истеименом дубровачким племићким родом Ронцино–Бубања, али се не зна је ли неко од дубровачких Ронцина предходно одселио у Улцињ или можда поријекло свих Ронцина треба тражити у Улцињу. Јиричек у књизи: Романи у градовима Далмације током средњег вијека, спомиње улцињску властелу Ронцино у XIV вијеку. По Бубањи су се у Дубровнику прозвали Бубе. Бракове су склапали искључиво с припадницима дубровачког властеоског круга.

Јиричек пише:

После смрти цара Ираклија око 642. искрцаше се Словени из јужне Далмације код Сипонта у Апулији, те се сукобише са Лонгобардима. У тој бици погибе лонгобардски херцег Aio од Беневента, и тек синовима Фриаулског херцега Гизулфа: Радоалду и Гримоалду пође за руком да претерају Словене на источну обалу Адрије


https://lh3.googleusercontent.com/--oXf_ZoOYa8/VWCeD7cmdTI/AAAAAAAAAIQ/chZRSeh2ZcE/s2048/IMG_3517.jpg

https://lh3.googleusercontent.com/-5Y1qVaP0bxQ/VWCek_ebTGI/AAAAAAAAAIc/ZM0ZnbFxLnU/s2048/IMG_3518.jpg
« Последња измена: мај 23, 2015, 06:30:34 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #63 послато: мај 23, 2015, 08:47:13 поподне »
ANNALES RAGUSINI ANONYMI item  Nicolai de Ragnina, Zagreb, 1883.
« Последња измена: мај 28, 2015, 01:54:56 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #64 послато: мај 23, 2015, 09:40:24 поподне »
Хвала на уложеном труду г. Бубања, за брзу доступност Векарићеве књиге!

Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд, 2005. стр. 258.

       Бубањић, средњовјековна племићка породица у Дрежници (Мостар). Историјски извори друге половине XIV вијека помињу дрежничког кнеза и војводу Мастана Бубањића, који је припадао најугледнијим феудалцима свог доба. Био је ''поријеклом Влах, а по вјери православац''. Мастан и његови синови Радослав и Мирослав помињу се у једном натпису уклесаном на стијену у Заушју, гдје су имали и дворац. Занимљиво је да се портрет ''Мастана из Дрежнице'' налази на фресци у старој православној цркви у Добруну код Вишеграда. Сматра се да Бубањићи потичу од старе дуброваке породице Бубања ''а није искључена могућност да је Мастан баш син Ловре Бубање'', дубровачког племића прве половине XIV вијека. Тако је од презимена Бубања настало презиме Бубањић.

http://www.scribd.com/doc/46622293/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%A0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Маргита шта мислите о овом Векарићевом и Милићевићевом наводу?
« Последња измена: мај 24, 2015, 06:33:42 пре подне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #65 послато: мај 23, 2015, 09:54:09 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: мај 28, 2015, 02:04:53 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #66 послато: мај 23, 2015, 10:00:55 поподне »
Сјајни подаци, на правом сте путу! Држим вам палчеве за даља темељна истраживања, пошто имате имена Мастанових синова!

Да, али ја сам хаплогрупа И2а Динарски југ а Мастан је био Влах.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #67 послато: мај 23, 2015, 10:04:28 поподне »
Да, али ја сам хаплогрупа И2а Динарски југ а Мастан је био Влах.

Ма чим је Мастан био је Словен, да је Влах, звао би се Grasso.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #68 послато: мај 23, 2015, 10:09:10 поподне »
Ма чим је Мастан био је Словен, да је Влах, звао би се Grasso.
Овај одговор пара вреди! :)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #69 послато: мај 23, 2015, 10:25:28 поподне »
Поштована(и) Маргита и Синиша.

По имену синова рекло би се да није био Влах. Али како објаснити да се његово потомци презивају Бубање а он Бубањић?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #70 послато: мај 23, 2015, 10:33:57 поподне »
Поштована(и) Маргита и Синиша.

По имену синова рекло би се да није био Влах. Али како објаснити да се његово потомци презивају Бубање а он Бубањић?

Ранко, лично име Бубањ, Бубан било је доста често у средњем вијеку и могли су га имати појединци потпуно неповезани. Облика презимена Бубњевић, Бубањ, Бубановић има на више мјеста у Крајини, Херцеговини, Црној Гори. Ако нема других доказа о повезаности (архивских, генетичких), сама сличност, па и идентичност имена не говори пуно. Одузимање и додавање наставка -ић је опште правило код наших презимена (Дерета-Деретић, Шево-Шевић, Тесла-Теслић и сл.)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #71 послато: мај 23, 2015, 10:44:21 поподне »
Ранко, лично име Бубањ, Бубан било је доста често у средњем вијеку и могли су га имати појединци потпуно неповезани. Облика презимена Бубњевић, Бубањ, Бубановић има на више мјеста у Крајини, Херцеговини, Црној Гори. Ако нема других доказа о повезаности (архивских, генетичких), сама сличност, па и идентичност имена не говори пуно. Одузимање и додавање наставка -ић је опште правило код наших презимена (Дерета-Деретић, Шево-Шевић, Тесла-Теслић и сл.)

И ја мислим као што се рекли. Мада ми је загонетно што на простору бивше Југославије само ми имамо презиме Бубања.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #72 послато: мај 23, 2015, 11:31:34 поподне »
Službeni glasnik BiH, br: 20/08

Iako malena prema broju stanovnika i površini koju zauzima, Drežnica je imala određenu upravno-političku autarhiju, upravo zbog svoje geografske izoliranosti (P. Anđelić, 1976, 274).
Od 1325. godine područje je u sklopu Bosne, kojom je upravljala loza Kotromanića. Od 1357, zajedno sa zapadnim Humom, pripalo je ugarskom kralju Ljudevitu (Ludoviku I), kao miraz njegove žene Jelisavete, kćerke Stjepana Kotromanića. Nakon smrti kralja Ljudevita, ovo područje je dospjelo u okvir srednjovjekovne bosanske države u kom se zadržalo barem do 1463. godine.
U Donjoj Drežnici je živio vlasteoski rod Mesnovići, vojvoda Mastan Bubanjić sa svojim potomcima. Natpis Mastana Bubanjića može okvirno da se datira u vrijeme vladavine kralja Ljudevita i bosanskog bana Tvrtka, od 1356. do 1366. godine.
Osim sadržine natpisa u kom se pominju vojvoda Mastan i njegova dva sina Radoslav i Miroslav, mogu da se navedu još dva vjerodostojna pisana izvora o toj vlasteoskoj porodici. Prvi je dubrovačka knjiga o odlukama vijeća u kojoj je 28. maja 1381. godine zabilježena odluka o prijemu Mastanovog sina, kneza Radoslava, kao i njegovih sinova i sestrića iz Huma, u redove dubrovačkih građana. Drugi izvor, od 8. oktobra 1382. godine, jeste odluka donesena u Dubrovniku, kom se dozvoljava Radoslavu Mesnoviću da u gradu deponuje žito i med.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #73 послато: мај 24, 2015, 10:41:11 пре подне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: мај 28, 2015, 02:05:24 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #74 послато: мај 24, 2015, 10:52:18 пре подне »
Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд, 2005. стр. 485

Масновићи, презиме некад познате племићке породице у Дрежници (Мостар). Масновићи се, као истакнути феудалци, помињу у другој половини 14. вијека. Њихов родоначелник је већ поменути феудалац Мастан Бубањић, по коме су његови потомци узели презиме Масновић. Као племићка породица, Масновићи су имали свој грб, што значи да су се убрајали у најзначајније феудалце свог времена. Вјероватно је и некадашња црква на локалитету Под, или Црквина, припадала породици Масновић, ''односно њиховом двору'', а могуће да им је припадала и некропола стећака код ''Перићеве куће''

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7242
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #75 послато: мај 24, 2015, 11:17:27 пре подне »
Предпостављам да би овај грб наведених Масловића (Масновића) у Фојничком грбовнику био идентичан/сличан са дубровачким Бубањама.

http://de.scribd.com/doc/26312263/FOJNIČKI-GRBOVNIK#scribd

Зашто мислите да грб Масновића има неке везе са грбом дубровачки Бубања?

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #76 послато: мај 24, 2015, 11:33:41 пре подне »
Зашто мислите да грб Масновића има неке везе са грбом дубровачки Бубања?


« Последња измена: мај 28, 2015, 02:11:26 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7242
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #77 послато: мај 24, 2015, 11:51:36 пре подне »
Није искључено да су синови Мастана Бубањића користили патронимик тј. једнократно презиме (Проф. Куртовић). Било би интересанто знати, дали је Радослав Мастановић (син Мастана) када је постао дуброваки грађанин, користио овај грб, тј. у Дубровнику користио двојно презиме. Наравно ово је само предпоставка, јер без оригиналног грба Bubagna/Roncino нема решења загонетке.

Могуће. Хајде, покушаћу то да истражим, иако, што кажете, без оригиналног грба Bubagna/Roncino нема решења загонетке.
« Последња измена: мај 24, 2015, 11:53:24 пре подне Amicus »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #78 послато: мај 24, 2015, 01:05:56 поподне »
Мислим да би Ранко Бубања требао отићи у Дрежницу на лице места, пошто су конзервациони радови у току, такође би било од помоћи кад би ступио у контакт са Векарићем.

Поштована Маргита, већ двије године имам проблеме са ходом због повреде кичме. То ми је проблем. Текстове које објављујем написао сам прије пет и више година. Ви сте ме охрабрили да се сада бавим и дубровачким Бубањама.
« Последња измена: мај 24, 2015, 01:08:10 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #79 послато: мај 24, 2015, 01:55:21 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: мај 28, 2015, 01:57:13 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »