Аутор Тема: Бубањe I2-PH908  (Прочитано 52212 пута)

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Бубањe I2-PH908
« послато: мај 14, 2015, 02:51:12 поподне »
Линк за  податке o најстаријем помену презимена Бубања и Мацура (1301г.) Monumenta Ragusina, Јосип Ђелчић, Загреб 1897:

Custo de Macura, Castellano ad sanctum Laurencium (1301г.)

Laurencius и Nicola Bubagna (Bubayna,Bubana,Babano)(1301г.)

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: јул 08, 2015, 04:42:54 поподне админ »

На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #1 послато: мај 14, 2015, 06:03:53 поподне »
У уговору потоње зетске књегиње Десиславе са Дубровником, о уступању два брода од 20. августа 1189. помиње се Петар Бубања (А. Вучетић, “Срђ“, Дубровник, 15. VI 1906, I, 54-55. Шекуларац, 26-28.), али се он не може доводити у везу са братством Бубања, јер је та породица изумерла у XIV вијеку. Имате о томе и родословне таблице у књизи И. Манкена - Дубровачки патрицијат у XIV вијеку (Београд, САНУ, 1960. стр. 160, 161.). У књизи су дате родословне таблице за породице Bubagnna и Buba.
« Последња измена: мај 18, 2015, 04:43:14 пре подне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #2 послато: мај 14, 2015, 06:18:43 поподне »
Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: мај 28, 2015, 01:43:26 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #3 послато: мај 14, 2015, 07:19:40 поподне »
Да, заиста је фасцинантна та дуговјечност презимена Бубања. Ми Бубање заиста имамо сјајан родослог гдје је од 1710. скоро стопостотно уписан сваки Бубања. Свакако не одбацујем могућност о бочној вези дубровачких Бубања са данашњим Бубањама. Напротив, али нијесам за то могао да нађем неке опипљивије доказе. Постоји једно магловито предање о поријеклу из Дубровника, али је потребно да још нека братства, као нпр. Јанкетићи ураде ДНК анализу. Уколико би се резултати поклопили прича би могла да иде у том смјеру. То би дало и ново свијетло на поријекло нашег претка Трипка Гуриша о чему има неколико контраверзних предања.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #4 послато: мај 15, 2015, 08:25:16 поподне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: мај 28, 2015, 02:06:28 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7242
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #5 послато: мај 15, 2015, 09:33:06 поподне »
А одакле вам Маргита то да дубровачке Бубање имају грб?

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #6 послато: мај 15, 2015, 09:41:30 поподне »
Пошто су били чланови великог и малог већа заједно истовремено са Бобаљевићима, Менчетићима, Гучетићима, Рањинама, Пуцићима, Соркочевићима итд.

На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #7 послато: мај 15, 2015, 09:44:44 поподне »
Према ономе што ја знам и што сам успио да прикупим од предања Бубање воде поријекло од средњевјековних херцеговачких Војиновића. Наше гробље у Бубањама нема тако старих споменика на којима је уклесан грб. Наиме, Бубање су од Турака ослобођене тек 1912. и није било могуће да праве нека значајнија споменичка обележја. Тачно је да је и мене интересовало значење презимена Бубања и у слободном преводу са турског оно значи: То је моје. О томе има и једно предање како смо добили то презиме. Према мојим истраживањима наш предак Трипко Гуриш је рођен око 1670. године, а његов син Петроније-Петар са својом женом Недом Михаиловић (Брауновић) су родоначелници братства Бубања. Владимир Мошин, Ћирилски рукописи манастира Морача, ИЗ XIII, 3, 1960. Титоград, стр. 560.
На маргини листа, у јеванђељу из манастира Мораче, записано је: ''Да се зна када приде монахъ Василие от села Ђурђевине у манастиръ Морачу те за свою душу приложи Шипракъ до ниже села и тому бише сведоци Симонъ Воиновићъ и Раичъ Лешнанъ и Лазо Осречанинъ и Радивое Рвнјанинъ въ лето ., зсле. при игумену еромонаху кир Луци. (7239, тј. 1731 г.)''. Наш родоначелник Петроније имао је брата Симона (имао је и браћу Марка - Шаботићи, Антонија - Гурешићи, Јована - Карађорђевићи, Митра, Радака и сестру Живану (Жижу) - Жижићи). Овај запис по мени потврђује предање да смо потомци Војиновића. Е сада, ако би се потврдило да су савремени Бубање потомци дубровачких Бубања то би значило да су и херцеговачки Војиновићи заправо потомци дубровачких Бубања. Иначе, занимљиво је да данас на простору екс Југославије постоји само једно братство Бубања, да смо сви рођаци и да имамо изузетно очувану генеалогију. Сваки Бубања било гдје да живи, може да се пронађе у родослову. Због неколико догађаја Бубање славе: св. Алимпија столпника, св. Николу, св. Петку и Цвијети, али су сви Бубање славили св. Алимпија, заједничка преслава је св. цар Константин и царица Јелена. Неколико породица је промијенило презиме у Митровић, Радовић, Гутић, Грбић, Грбовић и Вељовић. Све ове породице знају да су од Бубања а и ми их имамо у родослову.
Вас бих госпођо Маргита замолио ако имате грб дубровачких Бубања да га објавите. За сада ми баштинимо грб Војиновића.
« Последња измена: мај 20, 2015, 07:00:39 пре подне Ранко Бубања »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7242
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #8 послато: мај 15, 2015, 10:43:46 поподне »
Пошто су били чланови великог и малог већа заједно истовремено са Бобаљевићима, Менчетићима, Гучетићима, Рањинама, Пуцићима, Соркочевићима итд.

То што су били чланови великог и малог већа није нам гаранција да су имали и грб. Нажалост, хералдичка грађа о дубровачком племству није широко доступна, чак ми није познато ни да је нешто на ту тему икада објављено. Има онај Дуишинов Зборник племства у Хрватској, Славонији, Далмацији... Дубровнику..., али ни до тога још увек нисам успео да дођем, јер је штампан у малом тиражу и поседују га само ретке библиотеке у Хрватској, при чему сам зборник никада није завршен, па вероватно не садржи ни комплетну грађу за Дубровник.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #9 послато: мај 15, 2015, 10:56:32 поподне »
То што су били чланови великог и малог већа није нам гаранција да су имали и грб. Нажалост, хералдичка грађа о дубровачком племству није широко доступна, чак ми није познато ни да је нешто на ту тему икада објављено. Има онај Дуишинов Зборник племства у Хрватској, Славонији, Далмацији... Дубровнику..., али ни до тога још увек нисам успео да дођем, јер је штампан у малом тиражу и поседују га само ретке библиотеке у Хрватској, при чему сам зборник никада није завршен, па вероватно не садржи ни комплетну грађу за Дубровник.

Слажем се, једино што може помоћи при потрази грба је, да су Bubagna (Bubagnia di Puglia) пореклом из Апулије, и да у Дубровнику их бар у главној грани нема од  (estinto 1324) г.

На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #10 послато: мај 15, 2015, 11:18:45 поподне »
Поштована Маргита, гдје могу нешто прочитати о томе што наводите у вези дубровачких Бубања? Нешто сам о њима читао у књизи Ирмгарда Маркена, Дубровачки патрицијат у 14 веку, САНУ, 1960.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #11 послато: мај 15, 2015, 11:28:28 поподне »
http://de.scribd.com/doc/223331605/Nikša-Andretić-Ranjina-Nicola-Ragnina-Annales-Ragusini-Anonymi-Nicolai-de-Ragnina-Anali-Di-Ragusa-Gamulin-Mice#scribd
« Последња измена: мај 28, 2015, 01:42:06 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #12 послато: мај 16, 2015, 12:19:00 пре подне »
Први линк не могу да отворим. Овај други је уреду.

На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #13 послато: мај 16, 2015, 06:37:52 пре подне »
Када изађем из стереотипа предања и епских пјесама и размислим за кога су се удавале принцезе Немањића, тешко да могу да замислисм да су то били Срби, синови појединих племенских вођа. Ако знамо да се ћерка краља Милутина, Неда (Ана) удала за бугарског цара Михајла, онда је мало вјероватно да би се нека друга удала за локалног првака. Државни интереси су одређивали и избор зета и снахе. Немањићи су женили принцезе из Византије, Бугарске, Француске, и тд. Сјетимо се само да је црногорски краљ Никола имао осам ћерки и ни једна се није удала за неког црногорског војводу или сердара. Ако је то тако било онда сам себе питам да ли је војвода Војин, родоначелник Војиновића и зет краља Стефана Дечанског а по епској пјесми цара Душана, био Србин? Да ли је мит да он потиче из племена Рашковић које је насељавало простор од Звечана до Тутина са сједиштем у Расу? Ако Јанкетићи кажу да се у њиховој кући ''шапутало'' да је Војин био Јанкетић, мени се чини да имам више аргумената да кажем да је био потомак дубровачке патрицијске породице Бубања, која се у документима помиње 1189. Србији су требали добри дипломатски и трговачки односи са Дубровником и обратно. Женидбом са принцезом Немањића, Војин је добио титулу војводе и простране области са сједиштем у Ужицу. Наравно да ово изгледа фантастично, али је и могуће да је племић из куће Бубања примио православље и позицију у дворској номенклатури. Имајући овакву претпоставку у виду логично је и да добије Херцеговину на управу. Али ово отвара нека нова питања која се могу ријешити само ДНК тестирањем. И то приличног броја братстава.
Овдје се неминовно прича враћа на Трипка Гуриша и предање да он а не кнез Богдан потиче од Војиновића. Прије неки дан сам наишао на текст Стевана Поповића који је написао најбољу књигу о Ровцима и Ровчанима и у комем он тврди да је Драгутин Вуковић измислио везу кнеза Богдана, његових Вуковића, Трипка Гуриша и Карађорђа. Ако имамо у виду и предходни цитат Владимира Мошина гдје је презиме Војиновић назначено само за Симона Војиновића док су сви други присутни свједоци окарактерисани називом села, што много говори.

https://books.google.me/books?id=yM2tCAAAQBAJ&pg=PA159&lpg=PA159&dq=%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%BE+%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88&source=bl&ots=tC8FvBdlF_&sig=owrP-AhU5KiKvjTF-F6_H8qfwRQ&hl=sr&sa=X&ei=iSBLVb-pB8S5UYHsgNgK&ved=0CFIQ6AEwDQ#v=onepage&q=%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%BE%20%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88&f=false

Занимљиво је да су у периоду од 350 година, три пута на исти начин побијени Турци: 1476, 1733 и 1800. Вук Брајанов 1476, Трипко Гуриш 1733 и Антоније Шурков Бубања 1800. У сва три случаја позвали су Турке на вечеру, напили би их а онда би их поубијали. Бубање никада нијесу биле чипчије, а тапија за земљу на бивољој кожи чувала се у манастиру Никољац, или, у манастиру Бањи код Прибоја, маузолеју Војиновића, има много фресака које приказују св. цара Константина и св. царицу Јелену а Бубањама је то преслава и сл.

   
« Последња измена: мај 19, 2015, 10:45:13 поподне Ранко Бубања »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #14 послато: мај 16, 2015, 07:52:10 пре подне »

Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29
« Последња измена: мај 28, 2015, 02:34:55 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #15 послато: мај 16, 2015, 08:10:17 пре подне »
Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 5=A. 1301 - 1336:29

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #16 послато: мај 16, 2015, 01:32:59 поподне »
То што су били чланови великог и малог већа није нам гаранција да су имали и грб. Нажалост, хералдичка грађа о дубровачком племству није широко доступна, чак ми није познато ни да је нешто на ту тему икада објављено. Има онај Дуишинов Зборник племства у Хрватској, Славонији, Далмацији... Дубровнику..., али ни до тога још увек нисам успео да дођем, јер је штампан у малом тиражу и поседују га само ретке библиотеке у Хрватској, при чему сам зборник никада није завршен, па вероватно не садржи ни комплетну грађу за Дубровник.

« Последња измена: мај 28, 2015, 01:46:46 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7242
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #17 послато: мај 16, 2015, 01:51:17 поподне »
Пре неколико година прелиставах га (Дуишина) у Виени у књижници познатог генеалошког удружења " Heraldisch-genealogische Gesellschaft -Adler". У суштини je колико се сећам компилација зборника Hayer von Rosenfelda и Bojnicica tj. Siebmacher-a, али је прилично добро обрадио новије бокељске племићке породице.

Мислим да би грб Бубања требало потражити код Heyer von Rosenfeldа“Familiae Patriciae Ragusinae extinctae". Једино (али зато круцијално)што се коси у целој релацији дубровачки Bubagna (Bubagnia di Puglia, значи пореклом из Апулије) са садашњим Бубањама, је хаплогрупа тестираног Бубање (I2DinS). Она нажалост није домаћа у Апулији.

Да, хералдички гледно, то је у највећем делу компилација Розенфелда и Бојничића, уз Зибмахеров Зборник племства Угарске, могуће са неким новим Дуишиновим грбовима, али Дуишин је поред грбова унео још неких нових генеалошких података.

Листах синоћ Рајстапов Armorial Grande и нађох грб извесних Bubanga, али у питању је неко луксембуршко племство, од осталих презимена ниједно нисам могао довести у везу са овим Бубањама о којим причамо.

За ово друго Розенфелдово делу сад први пут чујем. Не знам да ли то ико у близини има? Зна ли се бар кад је штампано и ко је издавач?

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #18 послато: мај 16, 2015, 02:07:52 поподне »
Да, хералдички гледно, то је у највећем делу компилација Розенфелда и Бојничића, уз Зибмахеров Зборник племства Угарске, могуће са неким новим Дуишиновим грбовима, али Дуишин је поред грбова унео још неких нових генеалошких података.

Листах синоћ Рајстапов Armorial Grande и нађох грб извесних Bubanga, али у питању је неко луксембуршко племство, од осталих презимена ниједно нисам могао довести у везу са овим Бубањама о којим причамо.

За ово друго Розенфелдово делу сад први пут чујем. Не знам да ли то ико у близини има? Зна ли се бар кад је штампано и ко је издавач?

« Последња измена: мај 28, 2015, 01:46:05 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бубањe I2-PH908
« Одговор #19 послато: мај 16, 2015, 05:58:15 поподне »
Овдје се неминовно прича враћа на Трипка Гуриша и предање да он а не кнез Богдан потиче од Војиновића. Прије неки дан сам наишао на текст Стевана Поповића који је написао најбољу књигу о Ровцима и Ровчанима и у комем он тврди да је Драгутин Вуковић измислио везу кнеза Богдана, његових Вуковића, Трипка Гуриша и Карађорђа. Ако имамо у виду и предходни цитат Владимира Мошина гдје је презиме Војиновић назначено само за Симона Војиновића док су сви други присутни свједоци окарактерисани називом села много говори.

https://books.google.me/books?id=yM2tCAAAQBAJ&pg=PA159&lpg=PA159&dq=%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%BE+%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88&source=bl&ots=tC8FvBdlF_&sig=owrP-AhU5KiKvjTF-F6_H8qfwRQ&hl=sr&sa=X&ei=iSBLVb-pB8S5UYHsgNgK&ved=0CFIQ6AEwDQ#v=onepage&q=%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%BE%20%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88&f=false
 
Народно предање је у највећем броју случајева једини извор и једина основа на којој се базирају породични родослови наших братстава и породица. Оно у комкретном случају, када је у питању потомство кнеза Богдана Војинића, садржи мноштво података без којих ми данас о свом пореклу не би знали готово ништа. То што постоји неколико сличних али у исто време и различитих варијанти које су сачуване до данашњих дана је последица дугог временског периода кроз који је предање преношено искључиво усменим путем пошто је наш народ био неписмен и без реалних могућности да барем нешто од тога запише и тако сачува од заборава, све до друге половине прошлог века када су неки хроничари ентузијасти то предузели да ураде. Није Драгутин Вуковић једини који је повезивао кнеза Богдана са средњевековним Војиновићима, већ је то исто заступао и Божо Ћетковић, а познато је да су обојица свој рад базирали на прикупљању података на терену. Моја критика њиховом раду је да су обојица направили нама који смо дошли иза њих ,,медвеђу услугу'' тиме што су на неким местима где нису имали решење односно конкретне податке покушавали да доносе сопствене закључке који се јако тешко могу одвојити од оног што су они заиста прикупили на терену од тада још живих старих ,,памтиша'' и преносиоца народног предања. Нешто слично али у мањој мери је урадио и Милета Јанковић када је покушао да објасни порекло кнеза Богдана. У том погледу најпоузданији је свакако Радун Трипковић који такође помиње претке кнеза Богдана и каже да је његов најстарији предак спахија Војин из Херцеговине. Он нигде изричите не каже да је у питању знаменита средњевековна породица Војиновић, али се из његовог материјала свакако може доћи до сличних закључака који кнеза Богдана заиста могу повезати са Војиновићима. У прилог ове приче иде и један писани извор са почетка 16. века а то је турски дефтер Црне Горе из 1521. односно 1523. год., где је одмах иза уписаног села Цуце    (Karye-i Cuce) уписана махала тј. засеок Војиновићи. Преводиоц га је превео баш тако као Војиновић а у напомени је ставио да се вероватно ради о селу које данас носи назив Војинићи и налази се на Чеву. Није редак случај да су називи села кроз векове мењали свој назив, нарочито ако би се десило да га староседелачко становништво напусти, а насели се неко новопридошло ускочко, које би назив обично прихватало али каткада и прилагођавало га или скраћивало ради лакшег изговора, као што је то нпр. у случају назива села Ђурђевина у Доњој Морачи, које је под тим називом и уписано у турском дефтеру из 1477. год. а касније му је назив временом упрошћен и избачено је једно слово тако да га ми данас знамо под именом Ђуђевина. 
Једна врло битна ставка у овој причи око народног предања је та да нико од приповедача и хроничара није пре свега повезивао Трипка Гуриша као потомка средњевековних Војиновића већ управо кнеза Богдана, а касније је публициста Миле Недељковић на основу приче односно предања које је чуо од Драгутина Вуковића који је покушао да повеже Трипка Гуриша и кнеза Богдана, објавио ту причу о пореклу Карађорђа тј. династије Карађорђевић од средњевековних Војиновића. Трипко Гуриш је без сумње стваран историјски лик који је заиста живео у селу Веље Дубоко, и који је остао не само упамћен у народном предању код родова из Мораче и Роваца, већ је догађај када је убио турке и због тога морао да се склања и бежи уписан и на самом зиду манастиру Морача  ,,да се знае кад Саковићи убише 12 турака колашинских'' 1733.г. (наводим из главе по сећању али мислим да баш тако стоји уписано). Трипко Гуриш је предак Гурешића, али и Карађорђевића, што је Карађорђе потврдио приликом доласка у Сјеницу када је намеравао да се споји са устаницима из Брда и да прошири устанак. Том приликом је својим рођацима поклонио неке чутуре за ракију. Заједничко порекло потврђује и чињеница да Гурешићи и данас славе св. Климента, славу коју су некада славили и Карађорђевићи. Да ли је Трипко Гуриш заиста потомак кнеза Богдана Војинића могло би се једноставно утврдити уз помоћ ДНК теста али је проблем наћи неког од Гурешића који би пристао да се тестира, пошто досадашњи покушаји моји и Ранкови да некога од њих убедимо у то нису имали успеха. Веза са средњевековним Војинићима би једино могла да се потврди или одбаци упоређивањем ДНК резултата теста са ДНК неког од братстава Вујовић из Љуботиња или братстава Лекић и Лалић из Црмнице, обзиром да за њих постоје неки писани извори који потврђују народно предање да ова братства воде порекло од косовске гране средњевековних Војиновића тј. од оне гране која је након силаска са историјске сцене Николе Алтомановића најпре се повуло у област Зете а касније на Косово у Вучитрн. Надам се да ће се ускоро појавити неко из ових братстава ко ће се тестирати и да ће се на основу тога стећи услови да се упореде наши и њихови резултати ДНК теста и дође до неког закључка. У наредном периоду од неких месец дана требало би да стигну резултати теста за Ћетковића из села Рашко у Доњој Морачи који према предању такође воде порекло од кнеза Богдана Војинића. Према томе његов ДНК и хаплогрупа би требали да се поклапају са мојим. Ја планирам да ускоро проширим тест са 12 на 37 маркера па ће мо онда дефинитивно моћи да упоредимо своје резултате ј, Ћетковић и Ранко Бубања. За сада је све још отворено и постоје разлози да се може веровати предању, али остаје још да наука тј, ДНК то и потврди или одбаци.